Borba, 15. 05. 1989., S. 1
weww=D•=" 07% WwKAF.V" VEOIP O
EKSKLUZIVNO & .-,w0 U „BORBI, & DVA NOVA FELITONA Pad „prvog jeretika“ |
eVG—8N ae a
Vreme političkog pluralizma
(Jugoslavija: 1918-1947)
e Veliki stari rivali: demokrate i radikali ambleme i simbole 0 Kosovski komitet
0 Uvek razdvojeni: centralisti federalisti poziva Albance u rat protiv Kraljevine — Država „podeljena na šest državica“ 0' SHS & Jedinstvena Jugoslavija, „sveti Kralj nije voleo snažne vođe & „Bela ru- amanet kralja mučenika“ & Drina, „graka“ Petra Živkovića & Trideset devet nica dva sveta, istočnog i zapadnog“ O predratnih vlada & Vlada koja je vladala Autonomaši „nacionalna smrt Vojvodine“ nodaiUı dana 6. PO Ka Jubulkvije e Ne voli narod kneza koji nije ratovao „jezičak na vagi“ „ , a od Varne do Trsta i Segedina do Soluna“ Dad OPOMENA Bovi OON fronta e Ko je i zašto je uništavao jugoslovenske Pp COEITORI
STRANA 13.
0 Trinaest napadnutih članaka Milovana
. e Kako je revolucionar postao otpadnik Đilasa
„po sili zakon“? 0 Zašto je Kardelj prvi krenuo u napad? e Kako je prošao doček nove 1954, na Dedinju? i ' 00 Zašto čoveka broj četiri revolucije proglašavaju neprijetaljem broj jedan? Autor ovog feljtona „Borbe“ je poznati publicista i tadašnji novinar „Borbe“ Dra-
gan Marković STRANA 6.
e Zašto je „Borba“ započela Đilasovu „demokratsku seriju“?
0 Zašto se Đilas dvoumio između „Politike“ i „Borbe“?
• Otkud strah rukovodstva od „Anato·mije jednog morala“?
Ponedeljak, 15. maj 1989. SE „Godina LXVIII Broj 135
cena 2500 dinara
PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE
7; DA SMEM SZ *. global project management “
ORGAN SOCIJALISTIČKOG SAVEZA RADNOG NARODA JUGOSLAVIJE
Direktor Milan Rakas
Glavni i odgovorni urednik Stanislav Marinković
ZATIŠJE PRED BURU U BARU
Senka gvozdene metle
Dešavanja u Baru kazuju da je došlo vreme za isplatu kamata. — Stanje status kvoa gde svi imaju pravo i da zanovetaju, i da zagonetaju, traje svega još 50 sati STRANA 8.
ŠTA MIKULIĆ U „OSLOBOĐENJjU“ PIŠE MLADENU OLJAČI
Prst i pesnicap
ŠESTORICA IZ „OSMERCA“: Dr Janez Drnovšek, dr Borisav Jović, Nenad Bućin,
DANAS SKUPŠTINA SFRJ PROGLAŠAVA NOVE ČLANOVE PREDSEDNIŠTVA SFRJ
Konzilijum Zd | krizu Obrazovani i iskusni
dr Stipe Šuvar, Riza Sapundžiu, dr Dragutin Zelenović STRANA 4. |
PROTESTNI ZBOR U MOŠEVCU | | aa
Nije se Do sada izabrani članovi Predsedništva SFRJ imaju u proseku 55 i • Pe ob estu s |O gOH10 Nenad Bućin je rođen 1934. godine, završio je filozofski fakultet,
Da li su neposredni izbori „neustavna kategorija“ ili samo „demokratski ustupak javnos- prethodna funkcija: član Predsedništva SK SSRNJ; Stipc Šuvar (1936), :“ . :x : : “ .. : : • doktor pravnih nauka, predsednik Predsedništva CK SKJ; Riza Sapunti“ 0 Da li je novo Predsedništvo SFRJ dovoljno „jako“ da svojim delovanjem i rezultati- qiu(1925)završio ekonomski fakultet, direktor Narodne banke Koso- narod
irleie ji j j va; Janez Drnovšek (1950), doktor ekonomskih nauka, delegat u Skup- 1 ma argumentovano opovrgne ideje o povratku funkcije predsednika Republike dy peka opala oo, oki aSuka prej-|Na pompezno pnajavlje-a
sednik Skupštine SR Srbije; Dragutin Zelenović (1928), doktor tehnič-| nom zboru, započetom sa
Današnji dan, 15. maj 1989. godine, imao je sve uslove da bude, ako ne istorijski, ono bar jedan od onih koji označavaju međaše raskida sa starom i početak nove, bitno drukčije, društvene prakse. Na čelo države dolaze: Nenad Bućin (Crna Gora), dr Stipe Šuvar (Hrvatska), Riza Sapundžiu (Kosovo), dr Janez Drnovšek (Slovenija), dr Borisav Jović (Srbija) i dr Dragutin Zelenović (Vojvodina).
Ne može se, međutim, izbeći
_ utisak da će svečani tonovi progla-
na današnjoj zajedničkoj sednici veća Skupštine Jugoslavije, imati tročetvrtinski takt, ne samo zbog činjenice da je do sada izabrano šest od osam članova „kolektivnog šefa države“, već i zato što je sve što (nam) se događalo proteklih meseci, i da nije bilo „slučaja Kecmanović“ — otvorilo čitav niz pitanja, od ustavno-pravnih do moralnih, na koja odgovore ili nismo dobili ili su oni bili maksimalno u funkciji određene situacije i određene prakse u pojedinim federal-
Tako su, na primer, neposredni izbori između dva (u Sloveniji) i tri kandidata (u Crnoj Gori) ocenjivani u rasponu od „značajnog demokratskog čina“ do „necustav-, ne kategorije“. Formalno gledano, u pravu je Koviljka Romanić, republički sekretar za zakonodavstvo Srbije, kada kaže da se, po' tvrđujući ishod referenduma, „skupština dovodi u poziciju da nešto čini samo formalno“, jer je u Ustavu izričito zapisano da člano: ve Predsedništva SFRJ bira repub:
ština tajnim glasanjem na sednici svih veća, a na predlog „matične“ konferencije SSRN.
Suštinski je, međutim, dalekc više u pravu dr Ivan Šiber, koji je nedavno izjavio da „neposredni iz· bori na današnji način predstavlja. ju samo ustupak javnosti, koja se više ne miri sa naknadnim po: tvrđivanjem već dogovorenog“, pa smo tako svedoci da su se i u Bosni i Hercegovini i u Makedoniji, gde je u toku „drugi krug postupka“, radije opredelili za „neustavni
kih nauka, rektor Univerziteta u Novom Sadu.
Nije na odmet istaći i značajno iskustvo većine članova Predsedništva u međunarodnim, posebno ekonomskim, poslovima. Sapundžiu je bio zamenik direktora Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Jović je bio ambasador u Italiji i stalni predstavnik SFRJ i SEV-u. Drnovšek, pored iskustva u ambasadi u Kairu, uživa i glas stručnjaka na području kreditno-monetarnog sistema i međunarodne ekonomske saradnje.
koja se već jednom pokazala kao nedelotvorna upravo u situacijama kad su skupštine zaista htele da biraju a ne samo da potvrđuju „već odlučeno“. Iskazujući određe-
nom postupku ili samim kandidatima, delegati u ove dve skupštine su prebacili značajan teg na tas onih koji se zalažu za neposredne izbore.
dva sata zakašnjenja našlo se svega šesnaestak Moševljana, novinara i „putujućih mitingaša“
' STRANA 3.
tridesetak šezdesetak
ŠTA SADRŽI INICIJATIVA ZA POKRETANJE ČA-
SOPISA „NOVA JAVNOST“
• sasa ,,J)QVnOSt“ pokreta za demokratiju
Ideja je da „Nova javnost“ bude glasilo pokreta za demokratiju, koji bi začela grupa građana, zalažući se, pre svega, za višestranački sistem i parlamentarnu demokratiju. Zato je naša ideja da „Javnost“ bude zaista samostalno glasilo, a ne — kako smo to nekad pokušali — u okvirima SSRN kojem će, uvereni smo, još dugo trebati da prestane da bude produžena ruka Partije — naglašava glavni urednik prof. dr Zoran
šenja novog Predsedništva SFRJ, nim jedinicama. lička, odnosno pokrajinska skup. referendum” nego za proceduru, ni politički stav prema celokup-
Peking: Preko Moskva: Istorijska
tri prepreke
| SOVJETSKI VOĐ MIHAIL GORBAČOV DOLAZI DANAS U ZVANIČNU POSETU NR KINI |
neminovnost
konfrontacija i pokušaja normalizacije od-
Gavrilović
STRANA 4.
Iako pripreme za samit traju više od sedam godina, međusobni odnosi nisu do-| Susret u Pekingu — posle tri decenije | rm “ vedeni do željenog nivoa, naročito kada je u pitanju rešavanje kampućijske krize| nosa — ocenjuje se kao događaj od izuzetnog značaja za dve zemlje i svet uopšte Greška ZVONnara Notr-Dama
(Specijalno za „Borbu“)
kog „novog svetskog političkog poretka“. A srž deklaracije činiće mi-
nosti za uticaj na Hanoj, što su po: kazali i nedavni razgovori u Pe-
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
Tu svoju odluku najuticajniji čovek NR Kine ne mora da menja.
su neki manji rezultati u trgovin-
bio srušen.
n ji re: ti u trgovin:-J · Akademik i istoričar dr Sima Ćirković, profesor Filozofskog faskoj razmeni, ali „veliki zid” nije|kulteta u Beogradu i član Odbora za proslavu 600-godišnjice Ko-
roljubiva koegzistencija, koja tako kingu između zamenika ministara Šef sovjetske države i partije stiže s i itania či “. / ; go ud ____postaje nezaobilazna i u odnosima inostranih poslova Kine i Vijetna-:} (Moskva, 14. maja) — Kineski sutra u Peking, tako da su se svi _ Pravi „proboj“ učinjen je tek sa|SOVske bitke, odgovara na dva pitanja čitalaca „Borbe“: (Peking, 14. maja — Šef sovjet: najvećih zemalja sveta. ma. \ lider Deng Sjaoping je u relativno uslovi za punu normalizaciju sov- perestrojkom. Nova sovjetsk 1 ray. . Zašto se, povodom proslave Kosovske bitke, uporno po-
ske partije i države Mihail Gorbačov sutra stiže u kineski glavni grad kao najduže očekivani gost. To je osnivni utisak kada je reč o predstojećem kinesko-sovjetskom samitu koji će po mnogo čemu prevazići slične događaje na relaciji Kina — SAD, na primer. Ovo će biti prelomni trenutak u odnosima dve najveće socijalističke zemlje sveta.
Istovremeno, po svemu sudeći, biće to još jedan dokaz da međunarodni detant hvata dublje korene, a to ne može da ostane bez rezultata po svet u celini.
Utisak je da ne samo kinesko rukovodstvo već i čitav narod najmnogoljudnije zemlje polaže velike nade u dogovore koji će se u naredna četiri dana postići sa Bostom iz Sovjetskog Saveza. Razgovori Gorbačova sa Deng Hsjaopingom, pre svega, ali i Džao Cijangom, Jangom Šangkunom i Li Pengom, označiće punu normalizaciju veza između dveju zemalja i partija, veza koje su se u poslednje tri decenije više karakterisale neprija-
No, iako pripreme za samit traju praktično više od 7 godina (od obnavljanja kontakata dveju zemalja 1982.) sve stvari nisu dovedene do stanja koje se obostrano želi. Poznato je da je Peking dugo insistirao na otklanjanju tri prepreke, kao uslovu za punu normalizaciju međudržavnih odnosa. U međuvremenu eliminisana je jedna prepreka — sovjetsko vojno prisustvo u Avganistanu, druga smanjenje sovjetskih oružanih snaga na kineskim granicama po-
činje da se otklanja, ali ona najvaž- ·
nija — rešavanje kampućijske krize ostaće još duže vreme. S
Traženje izlaza
Dugotrajni pregovori o Kampućiji, koji su posebno vođeni za vrčeme uzvratnih poseta šefova diplomatija Moskvi, odnosno Pekingu, nisu sasvim dili plodom. Zato će i za vreme samog samita ministri Ševardnadze i Ćijen morati da traže najpovoljnije izlaze kada je
Vijetnamci, očigledno, ne žele da sasvim napuste Kampućiju i odreknu se usluga Heng Samrinovom režimu, pa i po cenu razbuk· tavanja građanskog rata, posle njihovog najavljenog vojnog povlače: nja do kraja septembra ove godi· ne. Kina, međutim, nema nameru
Nastavak na 7. strani
nedavnoj prošlosti izjavio: „Rešio sam da nikada više ne napustim Kinu, ali ako budu odstranjene prepreke, spreman sam da tu odluku promenim i da se sretnem sa Gorbačovom, čak i na sovjetskoj teritoriji. Nema sumnje da bi taj susret imao ogroman značaj za poboljšanje kinesko-sovjetskih odnosa“. jetsko-kineskih odnosa stekli. Nakon pune tri decenije veoma oštrih konfrontacija koje su poslednjih godina vidno oslabile i takoreći „izbledele“, održaće se sastanak lidera dveju velikih susednih zemalja.
Hroničari su zabeležili da je posle dve posete Mao Cetunga Moskvi i dve posete Hruščova Pekingu u periodu od 1949. do 1958. godine održan još jedan sovjetsko-kineski samit. Reč je o Hruščovljevom putu u Kinu oktobra 1959. godine, kada je na čelu partijsko-vladine delegacije Nikita Sergejevič prisustvovao proslavi obeleža· vanja desetogodišnjice stvaranja Kineske Republike.
Sovjetsko-kineski sukob koji je potom nastao posebno je poglavlje u odnosima između dveju država i u novijoj svetskoj istoriji. Ostaje da se vidi koliko će se Mihail Gorbačov i Deng Sjaoping baviti njegovom genezom, ali je sasvim izvesno da su se oni opredelili da na konfrontaciju stave tačku.
Izvesno obostrano popuštanje
spoljna politika naišla je na razu mevanje Pekinga. Posebno su povoljno bili primljeni sovjetski konkretni potezi kao što su saglasnost da u Aziji budu likvidirane sve nuklearne rakete srednjeg i manjeg dometa, spremnost SSSR da sa kineske granice povuče znača-
svoje vojne kontingente u Mongoliji za 75 odsto.”
Poseban utisak
Sovjetski Savez je, dalje, izjavio da se odriče korišćenja vijetnamske luke Kamran, a Gorbačov je precizirao da veoma sporna sovjetsko-kineska granica na Amuru treba da ide maticom reke. Nakon toga počelo je zajedničko regulisanje svih spornih pitanja na 7.000 kilometara dugačkoj granici između SSSR i Kine.
Moskva je istovremeno potpuno jasno stavila do znanja da u punoj meri uvažava samostalnu politiku NR Kine, kako njene interese na Zapadu, tako i kineski prilaz u
navlja podatak koji je nauka odavno demantovala — da je čuvena crkva u Parizu zvonila 1389. godine, obradovana preuranjenom vešću o velikoj hrišćanskoj pobedi nad Tur-
cima?
2. Ako 1389. Srbi nisu pobedili na Kosovu, zašto se onda jan broj vojnih jedinica i da smanjijovaj poraz slavi, kad i bez njega imamo toliko problema?
STRANA 2.
„SLOGA“ — TRIJUMF — „UDARNIK"
U BEOGRADU
Od 15 do 20 maja u Centru za inovacije Borba nova predstavlja Vam program Trijumfa — nov program,
prodaja po fabričkim cenama, modne revije...
„UDARNIK“ nastupa sa programom čarapa, svakog | dana od 10 do 19 časova, subotom do 14 časova Trg Marksa i Engelsa 7
|| j d. reč o rešavanju jednog od najdu- nc | | kom ordačn iu. O -- gotrajnijihsvetskih kriznih žarišta. na relaciji Moskva — Peking uoče" razvijanju veza sa zemljama „soci-|| „Sloga“ — Radna organizacija za proizvodnju miderske ) Deklaracija, koja će biti objav- Kinezi su mnogo nade gajili u no je početkom osamdesetih godi- jalističke zajednice“. Ovdašnji ana- Ž Ban
(| ljena 18 maja pošto Gorbačov uz. to da će SSSR izvršiti odlučujući SENARV IN a OJI V io litičari ističu da su na kinesko ru-||_ TObe i veša — Zrenjanin
2bj Pig de i TO pritisak na Vijetnam da, konačno, ) , od ktni ;
i kg 'dadai 'Škpaji, a P6aNraVijAb dopusti kmerskom narodu da sam diplomatski kontakti, zabeleženi Nastavak na 7. strani „UDARNIK“ — FABRIKA ČARAPA
; dokument i bilateralnog i šireg OOLČUJE o svojo SaoDipi MOM i ; : | ZREGIKNIN
te bob Lene kike? tim, sada Se o o Vetnopua DETANT HVATA KORENE: Mihail Gorbačov i Deng Hsjaoping (Opširno o kinesko-sovjetskom samitu na strani 8) j
(| _ jetskog „novog mišljenja" i kines-
/