Borba, 12. 02. 1990., S. 9
' BORBA, ponedeljak 12. februar
1990. strana
MEĐUNEMAČKI ODNOSI
Susret kancelara Kola i premijera Modrova u
žavanju dve nemačke države
Prošlog oktobra, 28 odsto za-
mački građanski pokreti — još u
adnonemačkih građana verovalo” oktobru alternativa, u decembru i
je da će Nemačka biti jedinstvena
država do kraja ove decenije. Po-.
četkom ove godine u to je već verovalo 68 odsto ispitanika. Kako sada stvari stoje ne bi bilo preterano iznenađenje ukoliko bi se to dogodilo koliko sutra.
U razgovoru sredinom januara jedan od prvaka istočnonemačkog Demokratskog prodora Rajner Epelman rekao nam je da je onaj ko je odlučio 9. novembra da otvori brešu u Berlinskom zidu otvorio put nemačkom ujedinjenju — bio toga Svestan ili ne. Monetarna unija, to jest uvođenje zapadnonemačke marke kao zajedničke novčane jedinice — na čemu se poslednjih dana vrlo rado — moglo bi samo predstavljati stavljanje tačke na i.
Naime, zašto bi ujedinjenje prvo) moralo biti političko da bi bilo ujedinjenje. Jedinstvo zasnovano na novcu i tržištu uz potpunu slobodu kretanja mnogo je čvršće od bilo kakvih političkih proklamacija. Ako Nemci slobodno putuju, koriste istu novčanicu, ako su zapadnonemački političari aktivni učesnici istočnonemačke predizborne kampanje, ako menadžeri i ekonomski eksperti iz Savezne Republike određuju terapiju za bankrotiranu istočnonemačku privredu — koliko je sve to, zapravo, daleko od jedne države?
Istina, teško da su istočnone-
(Od specijalno. izveštača „Borbe“)
Sofija. — „Kongres više ne može biti pozorišna predstava koja se odvija po scenariju napisanom u partijskom aparatu...” Ovo je obećao, uoči otvaranja najvišeg skupa bugarskih komunista, prvi čovek BKP i državePetar Mlađenov. To njegovo obećanje ostalo je i zapisano u uvodniku nedeljnika Bugarske KP „Sovremenen pokazatel“.
Četrnaesti vanredni kongres Bugarske KP bio je i prošao. Da li se, posle svega, može govoriti o režiranoj predstavi, o kakvom scenariju? "Iz redova opozicije bilo je, pred početak kongresa, prigovora na izbor delegata. Što oni „dolaze, uglavnom iz disciplinovanih slojeva partije“ naviknutih da „podržavaju predloge“.
Praćenje kongresa na licu mesta, u okvirima mogućnosti datih stranim izveštačima, nije pružalo osnova zaključku o vođenju skupa u Sofiji po unapred pripremljenom scenariju. Ne, naročito u izvornom značenju te grčke reči (,... sa naznakom vremena izlaska učesnika u predstavi na pozornicu...“). Naprotiv, često su dovođeni u pitanje ne samo programirani, odnosno prethodno utvrđeni, dnevni red, već i sam tok, pa i krunske odluke kongresa.
Radno predsedništvo našlo se, već na samom početku, pred nerešivim problemom: kako voditi ras-
januaru opozicija, a danas de fakto učesnici u vlasti — baš tako zamišljali položaj svoje zemlje.
Pokojna (kompromitovana) JSPN upinjala se tokom sve četiri decenije vlasti, čiji je rezultat totalni krah NDR, da dokaže da istočna nemačka država nije samo siromašni rođak zapadne. Danas, ona je upravo u toj situaciji — štaviše u položaju siromašnog rođaka koji pokajnički priznaje da mu je voda do nosa očekujući od onog bogatog pojasa za spasavanje.
Na po svemu sudeći neumitnom putu ka jedinstvenoj Nemačkoj sastanak saveznog kancelara Helmuta Kola i predsednika berlinske vlade Hansa Modrova danas i sutra u Bonu, mogao bi da ima ključni značaj. Od prvobitnih ideja o „ugovornoj zajednici“ „konfederativnim strukturama“, plana od deset tačaka i stupnjevitog ujedinjenja uz striktnu neutralnost (koja i ne mora biti tako striktna) a sve to u nekoj daljoj budućnosti — došlo se zapravo do praga jedinstene Nemačke. I sve to za tri—četiri meseca.
Pre tri sedmice londonski „Ekonomist“ izložio je dve mogućnosti da se promeni vozni red tada još naizgled vrlo postupnog ujedinjenja: da građani NDR kažu ne ili da nastave da se sele na Zapad u tolikom broju da će Kol morati da odustane od pristupa korak po korak i smisli hitan program ujedi-
njenja. Izgleda da se dešava upravo ono drugo i da je jedinstvena marka deo tog „hitnog programa”.
Zašto se istočnonemački građani i dalje masovno sele na Zapad najbolje je objasnio u razgovoru u „Cajtu“ Hari Majer, ekonomista koji je pre nekoliko godina takođe prešao u SRN: „Običan građanin u NDR suočava se sa sledećim problemom: trebalo bi da učestvuje u procesu reforme koja će u najboljem slučaju i uz pomoć najagilnijih ljudi — g. Modrov je svakako jedan od njih — trajati najmanje 15 godina da bi, na kraju, dostigao životni standard koji ovde u Saveznoj Republici može da ostvari već posle šest meseci“.
Međutim, kako je toliko puta rečeno u poslednjim mesecima, nemačko jedinstvo suviše je važno da bi bilo prepušteno samo Nemcima (bez obzira na tvrdnje Bona o jedinstvu u okvirima sveevropskog ujedinjenja i stabilnim te-
meljima zapadnonemačke demok-'
ratije).
Za ovu priliku pomenućemo reagovanje samo dva suseda, ali sa bogatim iskustvom kada je o Nemcima reč — Poljaka ha istoku i Franzuca na zapadu. Kako pokazuje istraživanje „Ekonomista“ Poljaci su najnervozniji kada je o ujedinjenju reč: 44 odsto ispitanika protiv je ujedinjenja (V. Britanija 30, Francuska 15, SAD 13), najviše ih strahuje da će takva Nemačka biti dominantna sila u Evropi (što SRN, de fakto, već i jeste), a O8novni uzrok straha jeste, po njiho-
BUGARSKA KP POSLE KONGRESA
Usn
vom mišljenju, opasnost od eventualnih nemačkih teritorijalnih pretenzija. Zato bi, savetuje „Ekonomist”, g. Kol trebalo da otkloni bilo kakve ostatke sumnji u to da Nemci smatraju Odru i Nisu konačnom zapadnom granicom Poljske. S druge strane, quele surprise jedinstvena Nemačka ima najveći broj pristalica, ako se izuzmu daleke SAD, u Francuskoj — 61 odsto ispitanika podržava tu ideju (Britanija 30, Poljska 41, SAD 61).
Zato ćemo citirati mišljenje Pjera Leluša (nekada potpredsednika francuskog Instituta za međunarodne odnose) koji konstatuje da je ponovno ujedinjenje suvereno pravo Nemaca i da će uostalom, u svakom slučaju do njega doći. Međutim, Leluš upozorava na ono što iritira „ostatak sveta“. A iritira ga što kancelar Kol saopštava plan o
ujedinjenju, a da prethodno savez-.
nike nije ni obavestio o tome, što Bon ne zauzima jasan stav prema granici na Odri i Nisi ili što neki zapadnonemački političari u toj meri ignorišu istoriju 20. veka da Hitlera izjednačavaju sa Napoleonom, a Aušvic sa ratom protiv Indijanaca. Zato Leluš zahteva od Nemaca da shvate sledeće: da se put i način nemačkog ujedinjenja tiču svih evropskih država, SAD i Kanade, da Nemačka sa 80 miliona stanovnika remeti ravnotežu u EZ za šta se mora naći rešenje kao i za pitanje odnosa (jedinstvene) Nemačke i NATO.
ierena pobuna
Najavljeni obračun u bugarskoj partiji je izostao — po svemu suđeći u interesu pregrupisavanja snaga za odlučujući majski izborni dvoboj sa opozicijom
pravu ako se za reč javilo 400 delegata, a predviđeno vreme za jedno izlaganje je deset minuta. Za to je — pokazuju najjednostavnije računske radnje — potrebno ukupno 66,666.. časova, a u okviru trodnevnog kongresa. Ali,ni to nije sve: retko koji učesnik u raspravi da nije, i to u više navrata, upozoravan na vreme. Da bi, posle svega, mnoga izlaganja izazvala i po šest-sedam replika...
.. Mnogi govornici smatrali su za potrebno da se izjasne o svim najvažnijim kongresnim temama — 0 obnovi idejno-teoretskih osnova, totalitarizmu Živkova, o ulozi pojedinaca kao i o ukupnoj odgovornosti partije. Samim tim i o pravcima njene obnove, svrsishodnosti promene imena BKP, o putevima koji vode u Evropu.. Nemali broj i o:
Sve kritičnijoj, (ne)snabdevenosti prodavnica i najelementarnijim životnim potrepštinama. O manjim penzijama i faktičkim zaradama, o lošem prevozu... U isto vreme, o korumpiranoj birokratiji — ona i dalje bespogovorno odlu-
čuje o najživotnijim pitanjima ljudi, od zapošljavanja i školovanja, preko dobijanja stanova, lečenja... Ogromna većina delegata je po prvi put učestvovala na ovako visokom skupu (njih 86,30 odsto), pa su „iz srca“ progovorili o mnogo tome što ih tišti: :
— Kako živeti sa penzijama manjim od 100 leva? To je, po zvaničnom kursu 41,3, a faktički manje od 14 dolara. Uz milion penzionera, armiju socijalno ugroženih masovno uvećavaju i zaposleni sve veći Oj plata klizi ka egzistencijalno nesnošljivoj granici od sto leva.
Namirnice, kao i svih ostalih roba, pogotovo onih najpotrebnijih i kvalitetnijih, je iz dana u dan manje. Sve kritičnija je i sanbdevenost lekovima. Baš u vreme kritičnih nestašica, najvećih odricanja i masovnog siromaštva, saznalo se da je devizni dug zemlje, sa devet miliona stanovnika, prevazišao kritičnu granicu od deset milijardi dolara. A u isto vreme, Sv esu mnogobrojnija otkrića o bogaćenjima putem vlasti, o carski ras-
košnim rezidencijama i ostalim
·'luksuznim dobrima.
Zakasnela saznanja i šokantna osvešćenja verno isluženih komunista iskazivana su masovnim ispovestima. Povremeno je kongresna govornica pretvarana u ispovedaonicu za kojom su članovi BKP, pogotovo oni s dužim stažom, 086ćali strasnu potrebu da javno saopšte ličnu čistotu i nenaplaćenu posvećenost soc-idejama i komunističkim idealima, ali i ogorčenje što su toliko dugo varani.
Zbog toga su i kongresne rasprave često i nezaustavivo iskaka-
le iz dnevnog reda, naličile hajd-parkovskom mitingovanju, ili krivično-istražnoj poroti. Voditelji rasprava u sofijskom dvorcu kulture ulagali bi tada velike napore da je eksplozivni naboji nezadovoljstva sve širih krugova nezadovoljnika ne razliju van kongresne dvorane, ne dobiju eho pretećim „pobunama robova“ širom zemlje.
Pretnje su bile tim osnovanije što je upravo pred otvaranje kongresa umiren štrajk rudara, ubrzo „obustava rada“ nastavnika, za
Bonu mogao bi biti još jedan veliki korak u pribli-
Na kraju, Leluš zaključuje: „Ovo je izuzetan trenutak u istoriji našeg kontinenta. Ili ćemo uspeti da izgradimo Evropu mira i blagostanja, ili ćemo se vratiti manevrima 19. veka
· Sada, kada se krenulo putem ka nemačkom jedinstvu vidi se da je taj put u praksi još složeniji nego što se mislilo dok se o njemu samo teorijski raspravljalo. To nikako ne znači da njime ne treba ići. Jedino, malo opreza zaista nije na odmet. -
Mi ćemo za kraj navesti mali primer koji bi, čini se, uprkos njegovoj možebitnoj banalnosti trebalo imati na umu. Na kraju okruglog stola o demokratskim promenama u Evropi, koji je prošlog meseca u Beču organizovala Austrijska narodna partija, došlo je do spora između belgijskih i zapadnonemačkih predstavnika oko formulacije o nemačkom jedinstvu u završnoj deklaraciji. Tempćratura je, kako to biva u takvim slučajevima, pomalo rasla da bi u jednom trenutku šef zapadnonemačke delegacije gotovo lupio šakom po stolu i rekao: „Dobro, ako ne može tako mi odlazimo i od deklaracije nema ništa“.
Spretnošću domaćina spor je, ipak, brzo izglađen, n
U poslednje vreme stiče se utisak kao da je nekim političarima u Savezoj Republici ušla voda u uši — da na kraju ono što smatraju svojom pobedom ne ispadne poraz za Nemce. Nenad BRISKI
njom i masovni štrajk lekara i ostalih zdravstvenih radnika.
Mogu li se „pobune robova” građana koji su decenijama ćutali — dugoročnije smiriti, ili, bar us meriti manje pretećim i destruktivnim vidovima?
Pod oblacima pretećih ekonomskih nepogoda i socijalnih potresa, poslednji vanredni kongres bugarskih komunista, prvi vanredni u stogodišnjoj istoriji ove partije, priveden je kraju, vođen očigledno vičnim i doraslim krmanošima, s precizno formulisanim društveno-ekonomskim prioritetima, Okončan je bez, u pojedinim evropskim listovima i političkim: centrima najavljenog, spektakularnog „obračuna reformatora sa ortodoksnim partijcima“. |
Dvoboja je, istina, bilo, ali je obračunavanje izbegnuto. U unutarpartijskom trouglu podela reformatori, ortodoksni, i odnedavni alternativci — sve je, bar na kongresu, raščišćeno „u krugu porodice“. Izmenjen je i po koji udarac kat-tad i žestok, ali „u rukavicama“. Tako su i najdelikatnija pitanja uloge i mesta bugarske KP u demokratskom socijalizmu i pluralističkom društvu prepuštana su. — najširem članstvu.
Najavljeni obračun u samoj partiji zapravo u vrhu BKP, izbegnut je, prema svemu sudeći, u interesu pregrupisavanja snaga za odlučujući i ne tako daleki — majski izborni dvoboj sa vanpartijskom opozicijom.
Vladimir MATOVIĆ
PREVIRANJA U KP ITALIJE
Ni lako, ni bez žrtava
Na kongresu idućeg meseca italijanski komunisti trebalo bi da reše krizu u koju je zapala partija, a rešenje — kako se procenjuje, neće biti ni lako, niti proći bez žrtava
„Dolazimo iz daleka i idemo daleko“ — omiljena je krilatica talijanskih komunista. Najprije je uslijedila kritika i distanciranje od realnog socijalizma, a zatim je na lavan smještena, do nedavno prešližna formula „trećeg puta”. Ali, hod nije završio tu. Akile Oketo, Beneralni sekretar KPI nije slučajO izabrao da upravo u Bolonji Predloži cjelokupnom članstvu Tašspravu o dubokoj i suštinskoj Uransformaciji partije. U „crvenu
Olonju” došao je nenajavljeno, šamo nekoliko dana nakon pada Berlinskog zida. Cijela stvar, naTaVno, izazvala je veliku pažnju lOvinara, posebno spremnost da še u partiji otvori rasprava O SsveiEa pa čak i o imenu! Samo nekoiko dana kasnije, sastala se DirekCija partije. Neki rukovodioci, pošebno „stara garda”, optužili su ga 'la je radio na svoju ruku, bez sugaSnosti ostalih. Ali, polemika je Japočela, natrag se više nije mog2. Stefano Bjanini, istraživač na Tverzitetu u Bergamu i dugogoIŠnji suradnik Instituta Gramši iz 9lonje, o tome kaže:
6 „Na početku i ja sam bio protiv. činilo mi se kao da se pokušalo Potrčati za drugima. Nakon tri da13, promenio sam mišljenje. Neki uaravno, nisu. A, neki su inicijati3 Odmah prihvatili, ali su se kasSo Pokolebali. Najvažnije je da se o žvila živa rasprava, da se izraža3Ju najrazličitija mišljenja. Nakon wa čtOvog istupa, partija je ponovtij LOŠEJK govoriti o politici. Par\ške sekcije napunile su se ljudix Tazvile su se najrazličitije i Ocije! Strah, ali i nada, dezori-
Xintacija, ali i sigurnost. Po mom
mišljenju Oketo nije imao, drugog izbora“.
KPI je danas suočena sa mnogim problemima: evidentan gubitak glasova, nesposobnost (ili nemogućnost) da artikulira alternativu. Tu je i problem starosne strukture članstva. Mladih ima malo i gotovo su svi stali uz generalnog sekretara. Ovaj politički izbor ima i svoje naličje: o budućnosti koja pripada njima, sada će odlučivati drugi, oni kojima je pripadala prošlost. Kao i sve druge Komunističke partije, tako se i KPI još bori sa nekim elementima ideološke političke i kulturne baštine Treće Internacionale. Oni su doduše, blaže izraženi nego drugdje, ali postoje.
Dio ove baštine je i ideja da partijska prošlost, kao uostalom i cjelokupnog komunističkog pokreta, ima kontinuitet, zbog čega se gotovo svaki akt nastojao opravdati i legitimizirati pomoću te prošlosti. To je nerijetko skrivalo pravu sliku stvarnosti. A to znači da su u unutarpartijskom životu, postojale političke borbe, sučeljavanja i razmimoilaženja. Skrivalo je da se partijski život razvijao na mnogo artikuliraniji način, nego što je to izvana izgledalo. I danas to pritišće.
Ako se izuzme politička linija Armanda Košute i njegovih istomišljenika, koja u političkom i kulturnom životu KPI ima marginalni značaj, dva su prijedloga u centru ove velike polemike. Prvi je, Akile Oketa, koji su podržala poznata imena iz partije, poput Luiđi Berlinguera, Đerardo Kjaromontea, Masimo D'Alema, Nilde
Joti, Đorđo Napolitana i mnogi drugi.
Epohalne promjene na svjetskoj sceni i kraj hladnog rata, zahtjevaju kvalitativni skok u inicijativi komunista. Stoga, oni predlažu konstituiranje novog političkog subjekta koji bi predstavljao „tač-
ku susreta“, za najrazličitije snage, ·
koje je do sada prikivao politički sistem i oblik vlasti sa svim ideološkim diskriminacijama hladnog rata. Ovo, dalje se kaže u dokumentu za raspravu, ne znači presjecanje vlastitih korijena ili samoraspuštanje, već čin stvaranja nove političke partije: reformske i otvorene za progresivne laičke i katoličke komponente, za interpretatore novih zahtjeva iz svijeta rada, kulture, pokreta mladih, žena, zelenih, pacifista i ostalih alternativnih pokreta. KPI želi sa svojom ideološkom i organizacijskom baštinom postati pokretač ove nove formacije.
I iza drugog prijedloga, takozvanog „bloka NE“, stoje poznata imena. To je prije svega, Pjetro ingrao, zatim Lućiana Kastelina, Lućio Magri i bivši generalni sekretar partije, a sada njen predsjednik Alesandro Nata. Riječ je o izdiferenciranom bloku, ljudima koji
-pripadaju različitim generacija-
ma, različitim političkim iskustvima, ali koje danas, kako kažu u dokumentu za diskusiju, pokreće zajednički alarm i spremnost na obnovu partije. ;
Prava pojedinca · Na pretposljednjem Kongresu
(1984) upravo je Pjetro Ingrao, po tko zna koji put, ponovio zahtjev
za jasnom, otvorenom diskusijom u partiji. Za pravom svakog pojedinca — člana partije da izrazi svoje mišljenje neslaganje, sumnju u neku odluku ili stav. Delegati su na taj zahtjev odgovorili ovacijama. No, unatoč tako velikoj popularnosti u bazi, u samom (tadašnjem) vrhu bio je pomalo osamljen. Pjetra Ingraoa srela sam 1985. u Rimu i tom prilikom mi je rekao: U našoj partiji se raspravlja „o unutrašnjoj demokraciji otvoreno i široko. Postoje mnoga pitanja o kojima se izjašnjavamo „većinom“ i „manjinom“ i to bez mnogo uzbuđenja. Duboko sam uvjeren da u jednom modernom društvu, složenom društvu kao što je naše, ako želimo ostvariti pravu demokraciju, nije dovoljno pojedincu omogućiti da se izjasni o tome da li se slaže ili.ne sa nekom odlukom, već je potreban jedan visok stupanj obavještenosti o stvarima, transparemtnost cjelokupnog procesa odlučivanja. Činilo mi-· se, a i danas tako mislim, da je za drugove u bazi značajno da jasno znaju kako je došlo do neke odluke. Dakle, da je potrebno objelodaniti sve pozicije, neslaganja, mišljenja”.
Kongres zakazan za ovaj mart, pokazat će da li će doći do formi-
-
gama i pokretima. Praktički to je pitanje da li će Oketo uspjeti. Što će se dogoditi, teško je predvidjeti. Stefano Bjankini o tome kaže: „Lično mislim da će Oketo pobjediti, i da će nastati nova partija koja će imati formu saveza najrazličitijih komponenata. Nešto poput CGIL. U tom slučaju Ingrao i Nata, pa čak i Košuta imali bi svoje mjesto. Ako ne pobjedi, po mom mišljenju, doći će do rascjepa KPI“.
Ova velika i dramatična polemika može dovesti do prevladavanja i raspleta krize u kojoj se našla
najveća Komunistička partija Za-,
padne Evrope. Ali, to neće biti ni lako ni bez žrtava Bez obzira na ishod, sa sigurnošću možemo ustvrditi da je vrijeme postavilo pred komuniste velike izazove i zahtjeve. U ovom kontekstu valja shvatiti i riječi poznatog talijanskog publiciste Đampaola Panse: „Evropska ljevica je danas jedinstveno, bojno polje koje više nije nacionalno podjeljeno. Postoji jedno „globalno selo“ i za komunizam u krizi. Ono što se događa u Berlinu i u Moskvi može utjecati na glasove u Milanu i Palermu. Koje još promjene čekate prijatelji iz KPI. Što je novije i snažnije od onoga što se zbiva u Istočnoj Evropi?” MARIZA KREVATIN
GRANIČARI JNA — UVEK NA BORBENOM ZADATKU
Nemačke želje i evropska strahovanja Oni ne traže pasoš
Zajedno sa graničarima državnu među stalno „čuvaju“ i žitelji oko dve i po hiljade sela u 85 pograničnih opština 0 Iako su granice Jugoslavije među najotvorenijim u svetu uvek se nađe poneki „ne-
zvani gost“
Opšte je poznato da su granice Jugoslavije među najotvorenijim u svetu i da su u vojnom pogledu mirne. Pa ipak, za vojnike i starešine na graničnoj međi nema opuštanja. Kao najistureniji deo
JNA, granične jedinice snose i po- |
sebnu odgovornost u čuvanju bez bednosti zemlje. To je teška, a po
nekad i opasna dužnost. Već više –-
od četiri decenije u slobodi naši su
graničari stalno na borbenom za- ·
datku. Da su ga časno ispunjavali, svedoči i podatak o više od 1100 čuvara naših granica, vojnika i sta-
rešina, koji su zauvek ostali na ·
večnoj straži domovine.
I narod čuva granicu
Sigurnost naših granica proizlazi i iz već poslovične veze naroda i vojske — tradicionalno dobre saradnje graničnih jedinica sa .stanovništvom graničnog pojasa, milicijom, carinom, štabovima i jedinicama teritorijalne odbrane, civilnim strukturama čija je delatnost vezana za bezbednost granice. Naši graničari nikad nisu sami. Granice zajedno sa njima budno čuva stanovništvo 2.500 sela u 85 pograničnih opština.
Danas su granične jedinice JNA moderno i savremeno opremljene, efikasne i osposobljene da uspešno štite i obezbeđuju državnu granicu na kopnu, moru, rekama i jezerima. Njihova je snaga, pre svega, u visokoj moralno-političkoj svesti, u uverenju da se domovina mora voleti i uspešno braniti.
Kažu da je granica i most koji spaja narode, kulture, običaje. To posebno važi za jugoslovenske granice koje svake godine prelaze stotine hiljada Jugoslovena i milioni stranaca. Međutim, kada je reč o „nepozvanim gostima“, onda most postaje nesavladiva brana. Tada najviše dolaze do izražaja osobine koje se traže od svih čuvara naše domovine: snalažljivost, hladnokrvnost, zrelost, poštenje, vrhunska vojnička osposobljenost.
Graničari iz jedinica Pete vojne oblasti postižu vredne uspehe u obezbeđenju državne granice, ali i u svim ostalim poslovima.
— Naši su kolektivi vrlo ujed-
OBUKA NIKAD NE PRESTAJE: Graničari na svakodnevnom po-
slu
načeni, a zadatak nam nalaže da uvek budemo kao „zapeta puška“, pa nije nimalo lako da se bude najbolji — kaže komandant granične jedinice starešina Tomislav Kopren. — Ponosimo se našim pozivom, ali i međuljudskim odnosima koje, uspešno gradimo i na čijim temeljima postižemo takve rezultate. Na granici drukčije ne može ni biti, jer smo na prvom bedemu i prvi na udaru.
Od komandira Svetozara Stojkova, graničara Dražena Šipeka, Duška Budišina, Željka Petrovića, Slavka Bijelića i ostalih vojnika iz karaule „Sedam sekretara SKOJ-a“, čuli smo da ovde obuka nikad ne prestaje. Tu su predavanja, rukovanje oružjem, specijalne vežbe — patrole, zasede, osmatranje i osluškivanje, probne uzbune... Drugarstvo, međusobno razumevanje, iskreni ljudski odnosi i jedinstven kolektiv najvažniji su „sporedan“ zadatak „graničara. Teško je početi bilo kakav razgovor, a da se odmah ne oseti velika
odgovornost ovih ljudi prema svom poslu. Uvek budni i oprezni
Narod voli i poštuje svoje graničare, ne samo rađi odbrane od ne-
IDEA TONE BOTERO agrarna igi La PA PE OL CRNI : a r– ui OC OHIO O ŠTA SE DOGAĐA U BUGARSKIM ORUŽANIM SNAGAMA VESTPOVESTPOVEST
Novi vetrovi sa Vitoše
Raspuštaju se politički organi partijske i komsomol- |ljuljan. Sada se autoritet armije inske organizacije u marodmnoj armiji O U višepartij- |tenzivno obnavlja.
skom sistemu nedopustivo je da svaka partija u ar- t pmiji osniva svoju organizaciju i vodi političku propa- |štenacionalnih kampanja — „učiti
gandu
kN ~
ZA SLOBODU I DEMOKRATIJU: Demonstracije u Sofiji
U oružanim snagama Bugarske, ministarstvima i organima narodne milicije, kao i u protivpožarnoj zaštiti, prema ukazu Državnog saveta koji prenosi TASS, ne treba stvarati političke partije i razna udruženja građana. Vojnici oružanih snaga i zaposleni u organima Ministarstva unutrašnjih poslova, izuzev vojnika koji služe obavezni vojni rok, mogu da budu članovi pomenutih partija i udruženja prema mestu boravka u skladu sa svojim uverenjima. Ali, nemaju pravo da u njih prenose svoju delatnost kojom bi ostvarivali političke ciljeve.
U skladu sa odlukom Politbiroa CK Bugarske komunističke partije, od 24. januara 1990. godine, raspuštaju se politički organi partijske i komsomolske organizacije u narodnoj armiji Bugarske, kaže se u saopštenju Ministarstva narodne odbrane ove zemlje. U višepartijskom sistemu koji je formiran u Bugarskoj, naglašava se u saopštenju, „nedopustivo je da svaka partija u armiji osniva svoju orga-
IZIAVA ZA DANAS
ranja nove partije i sa drugim sna- MAJSTOROVIĆ |nizaciju i vodi političku propagandu. To bi se negativno odrazilo na k OBN i borbenu gotovost vojske.“ Generali, oficiri, vodnici i stariji
vodnici u prekovremenoj službi, „Naš narod nije dovoljno obrazovan i navikao je da se uvek slaže s| kao i eivihia: lica ROOM U OrU-
vladom. Zbog toga nam preti nova katastrofa“. žanim snagama — kao građani VALENTIN GABRIJELESKU, potpredsednik opozicione Nacionalne Narodne Republike Bagdrike mostranke Rumunije Bu da budu članovi političkih par-
tija i udruženja građana, takođe, |Evropi nalazi se u prema mestu boravka i u skladu |koj, u Grupi centra
„|pomoć
(snimio: Franjo Tvrdi)
prijatelja, već i od različitih nedaća. 1 od reke koja se zna izliti i poplaviti oranice, kuće, odneti stoku... I od požara kad nenadano plane. A upravo u tim nevoljama u selima pokraj granice prvi stižu u pomoć vojnici. Zato se ljudi ovde identifikuju sa uniformom i ponosno će reći: Ovde smo svi Armija. Sada i uvek.
Sedimo u vrtu kraj male fontane, za koju graničari kažu da crpi vodu „s one strane“. Fatrola se vraća sa zadatka. Nestrpljivo iščekujemo smenu i krećemo sa novom patrolom. Koračamo „magičnom“ stazom. Idemo brzo, a tišinu remete samo naši koraci. Posle jednočasovnog pešačenja, iskusni vođa patrole primećuje naš zamor i zastaje. „Ovde ćemo se, kaže, malo odmoriti“, i počinje priču o tajnama graničara, rejonima i patrolnim stazama, zasednim mestima i istaknutim orijentirima, obavezama, nepredviđenim situacijama...
Vraćamo se u karaulu. Prelistavamo dnevnik. U njemu tek poneka beleška o manjim prekršajima. Za nas, sve sitnice. A za graničare — događaji koji opominju da još ima onih koji nam nisu naklonjeni, upozorenje da na dužnosti mo"raju biti uvek oprezni i budni.
B. MIROSAVLJEV
fi
WILL ;R "ka La agir Traje eye area 2 iS EF :— OI ZADACI KINESKE ARMIJE: Kineska armija, koja je obezbedila dolazak Komunističke partije na državnu vlast, u dugotrajnoj revolucionarnoj borbi ostajala je dugi niz godina važan instrument poli-i tičkog života zemlje. Pa ipak, kako smatraju mnogi strani eksperti, tokom reformi protekle decenije tradicionalni uticaj vojske je bio po-
Na to je usmeren čitav niz op-
od Lej Fenga“, „podrška armiji, porodicama · vojnika“, „Uzajamna izgradnja armije i naroda”, „nasleđivanje duha palih heroja“ i tako dalje.
_|POVLAČENJE AMERIKANA-
CA: Američko vojno prisustvo u Zapadnoj Nemačkoj koje staje sedam milijardi dolara godišnje, potiče iz drugog svetskog rata. Položaj nekih jedinica tih snaga poklaa se sa položajem savezničkog ronta na kraju rata. Američke kopnene nage broje 237 ·hiljada vojnika u 38 baza u Zapadnoj Ne-
Š _ _|mačkoj, u kojima je zaposlena 41
hiljada američkih civila i 66 hiljada Nemaca.
Američko ratno vazduhoplovstvo ima 45 hiljada vojnih lica u devet većih baza, koje zapošljavaju 12 hiljada američkih civila i sedam hiljada lokalnih stanovnika. Većina krupnijih američkih baza u južnoj Nemačne armije NA-
sa svojim uverenjima. Tamo će |TO (CENTAG). Najveća vazdu„ličnim primerom i svesnom dis- |hoplovna baza je u Ramštajnu, ciplinom, samopožrtvovanim ra-|Bde je stacionirano 9.067 Nemaca.
dom, visokim moralom i etikom, jedinstvom reči i dela doprinositi rešavanju zadataka izgradnje uistinu humanog, socijalističkog i demokratskog društva u našoj zemlji“, ističe se u dokumentu.
Kako prenosi TASS, Bugarska
Povlačenje 20 hiljada vojnika, izazvano najnovijim „kresanjem budžeta, imaće, kako se očekuje, neznatan efekat na nemačku zajednicu, kada se poređi sa daleko većim povlačenjima koja će za sobom povući budžet za iduću godinu. Neki stručnjaci smatraju da će
narodna armija će se ubuduće ru- |se iz Evrope vratiti kući jedna trekovoditi jedino ustavnim odredba- |ćina' američkih konvencionalnih ma, naređenjima najvišeg držav- |snaga.
nog i vojnog rukovodstva, nacionalnom vojnom doktrinom. Čitava delatnost u njenoj izgradnji i razvoju u potpunosti će se odvijati pod kontrolom Narodne skupštine. A „vaspitni rad u armiji — u duhu vernosti revolucionarnim i patriotskim tradicijama bugarskog
(PRE)VASPITANjJE: — Prema saopštenju Ministarstva narodne odbrane Bugarske od 15. februara ove godine biće formirani odgovarajući organi čiji je zadatak, izmceđu ostalog, vaspitanje vojnika u duhu patriotizma, stalne spremnosti za zaštitu suvereniteta do-
naroda, stvaranja trajnih vojnih i|movine i mirnog rada naroda. ljudskih vrlina, kao i u duhu prija- |Konkretnije, zadatke, strukturu i teljstva i saradnje sa ostalim armi- |stav tih organa određivaće minisjama zemalja članica Varšavskog |tar narodne odbrane, ministar
ugovora“.
unutrašnjih poslova, ministar sa-
Rukovodstvo Ministarstva na-|Obraćaja, načelnik Glavne uprave rodne odbrane NRB, naglašava se |inženjerijskih jedinica i predsed-
na kraju Saopštenja, izražava uverenost „da će svi vojnici Bugarske narodne armije sa razumevanjem, primiti odluku Politbiroa CK BKP' i ukaz Državnog saveta NRB i da će i ubuduće uporno i samopožrtvovano raditi na obezbeđenju pouzdane zaštite svoje zemlje”. B.S.
nik Komiteta za informatiku i komunikacije. Oglasi
B.S.P