Borba, 07. 05. 1991., S. 19

RNS МИНА РЕМ

БОРБА

РУМУНСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

Леви центар _

као мода

У Румунији тренутно делују четири партије левог центра од којих присталице очекују социјалну за-

штиту

(Од дописника „Борбе“)

Букурешт. — Ових дана се у Букурешту огласила још једна политичка странка Фронт националног спаса социјал-демократски, скраћено ФНС — С. Д. У овој години то је 11. званично регистрована странка. И поред разних и бројних фузионисања у Румунији још има нешто око 100 странака. Већ по самом називу нове странке може се закључити да се она „отцепила“ од владајућег Фронта националног спаса. На инаугуралној конференцији за штампу њен привремени вођа Велику Радина је отворено изјавио да руководеће језгро нове странке „левог центра“ — сачињавају дисиденти ФНС.

Тај стари ФНС је оптужен да је издао политичку платформу

_из децембра 1989. као и плат-

форму са којом је победио на изборима 20. маја 1990 то јест да је напустио социјал-демократске позиције и укупном својом политиком постао „неолибералан“, односно нашао

- се десно од центра у румунској

политичкој лепези.

Појавом ФНС-С. Д. у Румунији, дакле, сада постоје четири партије које тврде да се налазе на левом центру и да теже аутентичној социјал-демократији. Штавише, све оне желе да буду примљене у Социјалистичку интернационалу. Може се закључити да је речо некаквом политичком помодарству. Али, оно, у сваком случају, има своја објашњења и корене у расположењу становништва, изложеног невероватном притиску разних тегоба и неизвесности.

Људи су овде преплашени оним што им обећава реформа у правцу стварања тржишне привреде. Свима је постало јасно да она са собом доноси најпре тежак период опадања животног стандарда, незапослености, беспарице и социјалне нестабилности. Многи се боје да ће доспети до просјачког штапа. Зато све-наде полажу у оне политичке снаге које

обећавају да ће се залагати за

__ њихову социјалну заштиту, а

то су управо партије левог цен-

a. | као што је то историја већ толико пута јасно потврдила секте у појединим друштвеним покретима /верским или политичким/ жешће и непомирљивије се боре између себе, него са правим противницима који се налазе на сасвим другим становиштима. Тако и нови ФНС-С: Д. за свог главног противника тренутно проглашава владајући ФНС који се окривљује да је доживео фијаско у спровођењу економске реформе. Велику Радина чак тврди да би „свака влада, која би сада преузела земљу, кренула од теже ситуације него што је била она коју је Романова влада наследила од Чаушескуа“.

Тврди се, такође, да у „Романовом ФНС“ не влада демократија, „а ако не гарантујеш демократију у сопственој партији, како онда можеш да гарантујеш демократију у земљи у којој си владајућа партија“ чули смо на прес-конференцији организованој у луксузном хотелу „Букурешт“.

Засада се новој партији није придружио ниједан члан парламента, па чак ни они који су се одвојили од владајућег Фронта и створили посебну парламентарну групу „ФНС 20. мај“. Овде се новој странци не дају неке велике шансе за продор у изборно тело /нови општи избори ће се одржати отприлике кроз годину дана/, иако она тврди да жели „да у Румунији успостави посткапиталистичку мешовиту, еколошку и информатизовану привреду“.

Као детаљ који може нешто да каже, навешћемо чињеницу да је председник привременог националног савета ФНС-С. Д. Велику Радина професор политологије и историје на букурештанској Високој политехничкој школи на којој је више година био колега са премијером Петре Романом. Сада се, како је сам рекао, са њим више ни не поздравља.

- М. НЕТРОВИЋ

(BET

Бившем иранском премијеру Бани-Са промоцију књиге којом се скида вео с

дине.

(Од сталног дописника „Борбе“)

Вашингтон. — У ово садашње време — кад су америчким демократима потопљене скоро све лађе — поново се распирује једна афера, од пре десет и више година, која им помаже да колико-толико дигну главу и насрну на републиканце. Реч је, наиме, о 1980. години и финишу тадашње предизборне председничке трке у којој је Џими Картер покушавао да се избори за још један мандат у Белој кући. Много што-шта му, међутим, у то време није ишло наруку, а нарочито понижавајући положај неколико десетина Американаца, које је ирански вођа Хомеини држао тад као таоце у амбасади у Техерану, користећи их као „џокера“ у беспоштедној бици коју је водио против „великог Сатане“ и осталих спољних непријатеља.

Аферу с таоцима, међутим, покушавао је у то време да искористи у борби против Картера и супарнички председнички кандидат Роналд Реган, показујући на њеном примеру неспособност владајуће демократске администрације. Иза Картерових леђа, истовремено, републиканци су играли неку своју игру са Техераном (из тога се касније изродила позната афера „Ирангејт“), током које је — како се сада тврди са више страна — направљена тајна погодба да се пуштање заточених Американаца остави за период после председничких избора. За ову услугу, Хомеини је преко Израела добио знатне количине ракетног и осталог преко потребног наоружања.

Бушова улога

Ову стару скандалозну причу, обновио је пре двадесетак дана великим текстом у „Њујорк тајмсу“ — један члан некадашњег Картеровог Савета за националну безбедност, а

УТОРАК, 7. МАЈ 1991. ГОДИНЕ 19 АМЕРИЧКИ ТАОЦИ У ТЕХЕРАНУ И РЕГАНОВ ПУТ У БЕЛУ КУЋУ

Како је рушен Џими Картер

НЕПОЖЕЉАН: Бани Садр

сада ју је даље потпирио Стејт департмент, одлуком да се бившем иранском премијеру Абдолхасану Бани-Садру не изда улазна америчка виза. Из Париза — где већ десетак година живи у емиграцији Бани-Садр је требало ових дана да дође у Вашингтон, на промоцију своје књиге посвећене том времену и тој афери. Књиге која је, како се чује, препуна тешких и аргументованих оптужби на рачун неких садашњих и бивших америчких функционера.

Књига „Мој ред да говорим: Иран, Револуција и тајни послови са САД“, објављена је у Француској још 1988. али је тек ових дана доживела прво америчко издање. Садржај јој је углавном познат са тим што јој посебну експлозивност у овом тренутку даје податак који се наводи да је у преговорима са Иранцима, 1980, учествовао и тадашњи потпредседнички кандидат Џорџ Буш!

дру није дозвољен улазак у САД на а велике предизборне афере 1980. го-

„Чини ми се да нема основа за одбијање улазне визе у овом случају“ — изјавио је тим поводом конгресмен из Индијане Ли Хамилтон, председник Поткомитета за спољне послове Представничког дома, са којим је Бини-Садр требало да се састане 8. маја. „Не видим зашто би он био ризик за нашу земљу. Он је био изузетно важна иранска, личност у једном периоду нашег огромног интересовања за ту земљу.“

Виза није стигла

„Сви светски листови су забележили 1979. да сам се ја јавно успротивио акцији држања таоца, тако да је бесмислено ово што се сада тврди у Вашингтону да ми се виза не даје због тога што сам био укључен у ту иранску акцију“ — изјавио је Бани-Садр париском дописнику „Вашинттон поста“ у првој реакцији на одлуку Стејт департмента. „То, једноставно, није истина и мислим да је јесно што се иза тога крије „Многи Иранци долазе и одлазе из Америке, тако да ми није јасно што је сада направљен преседан. Цела ствар ће се само искомпликовати“ — каже за новине Гери Сик, један од функционера у кабинету Џимија Картера, последњег председника кога су демократи имали у Белој кући. „Чак су и многи ирански званичници из тог времена долазили касније у САД, а прошле године је боравио, у приватној посети, и син садашњег председника Рафсанџанија.“

Свечана вашингтонска промоција књиге „Мој ред да говорим“ одложена је на неодређено време. Исто тако и зака-, зани интервјуи аутора за „Пост“, „Њујорк тајмс“, „Тајм“, Си-ен-ен, ручак са страним дописницима, коктел у хотелу „Џеферсон“. Све је спремно осим једне визе, која није стигла у Париз.,

Слободан ПАВЛОВИЋ

а Европска заједница, према досадашњем | споразуму, и даље није дговорна за политику безбедности Западне Европе потврдило је неусаглашавање шефова дипломатије дванаесторице на недавно одржаној седници са темом заједничка одбрана. Но, како се Европа „шири“ њена будућа моћ је све јаснија — с непожељним и пожељним последицама. Судећи по економском, војно-индустријском и политичком плану убрзане активности на пројекту јединственог тржишта свакако ће утицати и на структуру европске безбедности.

У "оквиру јединственог тржишта Европска заједница разматра и положај војне индустрије на старом континенту. Има наговештаја да би Европска комисија могла постати значајна у области европског наоружавања. За сада је то изводљиво у оквиру члана 30, Акта о јединственој Евро-

ЕВРОПСКА БЕЗБЕДНОСТ И ВОЈНА ИНДУСТРИЈА

Спор око оружја

пи, тачка 6 (6), који говори о потреби да се „задрже неопходни технолошки и индустријски услови за њихову (европску) безбедност, као и кроз систем либерализације јавних набавки европских влада“. Иако Европска комисија својим упливом у индустријским и научним истраживањима утиче на војноиндустријску основу Европе, војни стручњаци зазиру од ње јер не располаже телом које би се бавило безбедносним аспектима овог питања. Европска комисија својим предлогом о заједничкој царинској тарифи код увоза роба

које имају; двоструку намену

изазвала је негодовање у савезничким војним круговима, посебно код држава које нису чланице Европске заједнице. Представници Комисије истичу да је до сада у више наврата долазило до злоупотребе важећих царинских прописа јер се роба са двоструком наменом третирала као војна опрема, а коришћена је у цивилне сврхе. На тај начин многе компаније избегле су плаћање царинских дажбина.

Активност Европске комисије на плану војне индустрије изазвала је бурне полемике у војним круговима преко Атлантика. Многи критичари указују да потези повучени у стварању европског војног

„тржишта ограничавају могућ-

ности САД на војноиндустриј-

ском плану. Но, и војни кругови Европске заједнице нису задовољни прописима у САД који ограничавају своја предузаћа на међународну сарадњу у неким областима високе технологије. Настојања Европске комисије „да уведу ред“ за сада још нису прошла, посебно када су у питању царински прописи, јер је преовладао интерес НАТО-а. И поред тога Комисија је наставила да доказује исправност ставова. Прихватајући да се за тенкове и топове не плаћа царина наведено је низ примера робе двоструке наме-

не за коју треба плаћати царину, а која се сада не плаћа. На листи Комисије нашли су се стрељачко оружје и муниција, нека погонска горива, возила без оклопа и експлозив. Такође се инсистира царињење електронске робе као што су радари, индивидуални електронски уређаји и комункациони системи. И управо ове ставове Комисије њени противници су искористили да укажу како Европска комисија има намеру да заштити и подстакне производњу поменуте робе у Европској заједници. Тежња Европе за стварањем заједничког тржишта војне опреме од чега су приходи око 40 милијарди долара само је пробни балон Европске заједнице ка истинском конкурентском тржишту војне опреме са повољним ценама и високотехнолошким нивоом на коме ће се надметати и цивилне индустрије.

Миодраг ДИНИЋ