Borba, 11. 07. 1991., S. 5

ПРОТЕСТ САВЕЗНОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Млинари уцењују

Београд. — Савезни секретаријат за пољопривреду протестује поводом изјава прерађивача "пшенице, односно млинара да ове године неће откупљивати пшеницу. Таквим изјавама се, по оцени овог секретаријата, пре свега уцењују произвођачи.

Штитећи искључиво себе, а не водећи рачуна о произвођачима, а посебно о сељацима, прерађивачи пшенице тако на пример, траже од државе да откупи сву пшеницу, а најављују и енормно повећање цена својих производа. Инсистирају на цени пшенице нижој од заштитне. Недовољно се ангажују и на извозу пшенице, очекујући вероватно да и тај посао за њих уради држава, примећује се у саопштењу Савезног секретаријата за пољопривреду. Са своје стране СИВ је благовремено донео мере за жетву и откуп пшенице. Обезбеђено је 60 одсто новца, а утврђеном заштитном ценом од 3,5 динара СИВ је заштитио произвођача од монополиста.

СФРЈ или је реч о актима „политичке воље“

них седница

Београд. — О томе да ли су резолуције о споразумном раздруживању СФРЈ (Словенија) и о могућем удруживању у савез _ суверених _ република (Хрватска) супротне највишем правном акту земље, Уставни суд Југославије ни после вишечасовне расправе није се определио. Мериторној одлуци сметња је углавном била несагласност судија у вези формално-правне природе ових докумената, па је одлучено да судија известилац у „словеначком предмету“ допуни рефе-

"рат на основу јучерашње рас-

праве.

О питању да ли су резолуције подобне за уставно-судску оцену судије известиоци (Димче Козаров и Вељко Марковић) потпуно су контрадикторног става, мада се практично ради о истим актима, једном за Словенију и дру-

ДНЕВНИК ·

гом за Хрватску. Тако, по мишљењу Козарова, коме се делимично придружио и Владимир Шекс (иначе, први пут је учествовао у раду Уставног суда, пошто је положио заклетву), реч је о предлогу као изразу политичке воље чиме се не уређују правни односи и не производе правна дејства. Шекс је, илуструјући такву природу Резолуције, упоредио са платформом Изетбеговић-Глигоров. Вељко Марковић, „задужен“ за реферат о хрватској Резолуцији, међутим, сматра да је она неуставна, поред осталог, јер „се право народа на отцепљење може утврдити само Уставом СФРЈ“. Већина судија, судећи по јучерашњој дебати, цени да је реч о једностраном „распарчавању Југославије“. Уставни суд Југославије оценио је јуче низ републич-

ЧЕТВРТАК, 11. ЈУЛ 1991. ГОДИНЕ 5

УСТАВНИ СУД ЈУГОСЛАВИЈЕ О РЕЗОЛУЦИЈАМА О РАЗДРУЖЕЊУ, ОДРЕДБАМА СРПСКОГ УСТАВА, РЕПУБЛИЧКИМ ЗАКОНИМА

Судије на мукама

Да ли резолуције о раздружењу производе правна дејства супротна Уставу

одлучиће се на једној од наред-

ких закона (0 „заштити“ своје привреде, судству...) — неуставним. Покренут је, такође, поступак за утврђивање мишљења о супротности одредбе српског Устава са савезним у делу којим се предност даје ћириличном писму. Суд је оспорио и параграф Уставног закона за проведбу хрватског Устава који се тичу примата републичког над савезним уставом, као и одговарајућих закона. На дневном реду данашње седнице Уставног суда поново ће се наћи бројни прописи из „галерије“ актуелних политичких збивања, као темељна уставна повеља о самосталности Словеније, Уставне одлуке о самосталности Хрватске, Одлуке о признању Словеније као самосталне и суверене државе од стране Хрватске...

Б. ОПРИЈАН — ИЛИЋ

О РАЗБИЈАЊУ ЈНА

Спречити крвопролиће

Београд. — Социјалистичка партија Србије упозорила је јуче да „противници интереса народа који желе да остану да заједно живе у Југославији воде интензивну кампању срачунату на разбијање Југословенске народне армије, не водећи рачуна о стварним интересима земље, а тиме и Србије и српског народа“.

У саопштењу главног одбора СПС истиче се да је „ЈНА објективна снага која може да онемогући политику свршеног чина, обезбеди равноправност народа при одлучивању о будућности, спречи међунационалне сукобе и велика крвопролића, а тиме и бруталну агресију против српског народа у Хрватској“.

СПС такође указује да „оне снаге у Србији којима је пречи лични и страначки престиж него опште добро српског народа и грађана Србије, улажу у последње време максималне напоре да пропагандом разбиЈУ ЈНА изнутра, каже се у саопштењу. СКУПШТИНА СРБИЈЕ О „РАДНИЧКИМ ЗАКОНИМА“ И СУДСТВУ

О локалној управи други пут

Ни јуче није расправљано о закону о територијалној организацији Републике, чиме су до даљњег одгођени и локални избори Ф Донети закони о заштити на раду, зајамченој заради и јавним службама

Београд. — Скупштина Србије ни јуче није ставила на дневни ред закон о територијалној организацији и локалној самоуправи — прва је вест са њене јучерашње седнице. Уколико то не уради данас, Скупштина ће бити принуђе-

на да помера Уставом преци-

зиране рокове, јер је са данашњим даном обавезна да заврши послове због чијег кашњења се и одржава ванредна

Новинари у изолацији

Доста забуне међу новинарима изазвао је јуче нови „кућни ред“ у Скупштини забрана приступа галерији у сали Скупштине. Разлог безбедносни разлози. Нејасно тумачење надлежних да ли се и како ограничава „слобода кретања“ акредитованих извештача у згради Парламента — епилог је добило у протестном писму председнику Скупштине које је потписала већина извештача (и три посланика СПО).

Шеф Службе за информисање Народне скупштине, Зоран Ђумић, одржао је своју конференцију за штампу на којој је покушао да докаже како се у статусу новинара-извештача ништа не мења ни после ове „одлуке“, „препоруке“ или „забране“, како ју је све назвао. На питање чија је то одлука, Зоран Ђумић је одговорио: „Не могу да кажем чија је то одлука“.

седница. Остајући доследна себи, Скупштина је јуче наставила расправу о пакету „радничких“ и других закона који су стављени на дневни ред још 2. јула. Нешто убрзанијим темпом него обично Парламент је јуче пре подне усвојио законе о заштити на раду и о висини и начину исплате зајамчене

ПРАЗНЕ КЛУПЕ ОПОЗИЦИЈЕ: Јуче у Скупштини Србије

зараде, док је разматрање измена и допуна закона о колективним уговорима, на предлог Владе (опет) одложено, како би о њему могло да се расправља, у пакету, са „суспендованим“ законом о штрајку. Није прецизирано када ће то бити, да ли ових дана, у току овог ванредног заседања, или најесен.

У јуче донетом Закону о заштити на раду стоји да заштиту уживају не само радници у радном односу, већ и сва лица која се налазе на раду по било ком основу. Обавеза примене мера заштите на раду утврђена је, за инвеститора пројектанте, конструкторе, произвођаче оруђа, средстава и опреме... Мада је „прошао“ са само једним уздржаним гласом, на Закон о висини и начину исплате зајемчене зараде било је доста (одбијених) амандмана.

Било је и примедби да се погрешно уводи социјална категорија у колективе који раде и производе, уместо да то буде предмет интересовања социјалних установа, тим пре што, како је примећено, има и нижих зарада од минималаца. Одговор представника Владе Првослава Лукића, био је да се „подразумева да се и зајамчене зараде морају зарадити“.

Исплата зајемчене зараде из фондова заједничких резер-

ви, одлучено је, ограничена је највише до три месеца у току календарске године када би требало да се изврши санација

ћа од 80 одсто од просечне зараде у општинама у којима је просечна зарада већа од просека привреде Републике.

Закон о јавним службама, који је јуче, такође, усвојен, предвиђа, између осталог, да се као јавне службе могу обављати (поред уобичајених) и одређене делатности у области јавног информисања, ПТТ саобраћаја, енергетике, путева, комуналних услуга, дистрибуције електричне енергије одржавање путева и других 06ласти утврђених законом. Јавна служба се може обављати у свим облицима својине а оснивач јавне службе може, поред Републике, покрајине, града или општине, бити и свако

Разговор са Милошевићем

Као што је прекјуче и наговештено, посланички клубови СПО и ДС су са преподневног дела јучерашње седнице. Разлог: чекао се епилог разговора шефова ових посланичких група, Слободана Ракитића и Драгољуба Мићуновића, са председником Републике. Након што су се Ракитић и Мићуновић вратили од Милошевића — вратили су се и њихови по-

сланици у скупштинску салу.

Како је председник одговорио на захтеве опозиције (подсетимо: тражено је и формирање „Владе способних“) — ништа конкретније није се од актера могло сазнати. Саопштења неће бити, а једино што се зна јесте да ће се разговори наставити за неколико дана, „а да се ствари не би поквариле — дотле је

обећана ћутња“.

Међутим, више посланика опозиције рекло је да „већ повратак опозиције значи да се ствари развијају у повољном

правцу“.

или отвори стечајни поступак. Предлаже се да основица за утврђивање зајемчене зараде буде посебно исплаћена зарада по раднику у привреди општине у претходном тромесечју, јер постоје велике разлике у зарадама по општинама, и у трошковима живота. Такође се предлаже да у општинама чија је просечна зарада нижа од просека привреде Републике, зајемчена зарада не може бити нижа од 55 одсто од просечне зараде у привреди Републике, нити ве-

друго правно или физичко лице. Иако је председник Законодавног одбора Милош Бојовић (СПС) посебно истакао да се предложени текст Закона о судовима, заснива, између осталог, и на начелу независности — управо је ово начело највише поделило посланике.

Милан Миковић (СПО) и Војислав Шешељ (СРС) приметили су да судије поротници нису увек потребни. Шешељ је рекао да то „говори из личног искуства“, али то није све што је јуче, ових дана нај-

експониранији народни посланик изрекао.

Наиме, пошто је посланик.

Вучковић предложио да сваки судија треба да се изјасни да ли је био члан неке странке („тек да се види да ли се форсирају неке странке“), Шешељ му је узвратио да и међу опозиционим посланицима седе бивши чланови СК. Поткрепио је то и примером властите десетогодишње „мрачне прошлости“, али није пропустио да примети како је председник ДС „имао и више партијског стажа“.

Истичући да нико не тражи неку нову „морално-политичку подобност“, „прозвани“ Драгољуб Мићуновић апеловао је на Шешеља да „не користи говорницу за скупљање неких политичких поена, служећи се и подацима који нису тачни“.

Након што је Шешељ упитао „да ли се то онда политички поени стичу у окршајима са полицијом“ (приметивши да „г. Мићуновић тако говори од кад су му кола кренула низбрдо“) — шеф посланика ДС обећао је да никад више неће реплицирати Шешељу. Следило је и разјашњење: „Познајем Шешеља из неких тренутака кад су му кола била много ниже и мислио сам да ће то ценити“.

Питање морално-политичке подобности судија поделило је парламент на оне који су мишљења да судије не треба да буду чланови странака, и оне који сматрају да је то споредно, а да је битно да правду деле високо-моралне личности. Посланицима је одговорио министар правде, „Предраг Тодоровић, наводећи да је судија професија чија су средства рада Устав и закон. Тај исти Устав није им забранио да буду чланови странака, нити им то забрањују начела Уједињених нација. Скупштина бира председника и судије свих судова, рекао је Тодоровић, демантујући тврдњу Слободана Вучковића да бира само председника и судије Уставног и Врховног суда.

Овакав Предлог закона јуче је усвојен у начелу, тако да се може очекивати да ће се данас о њему водити расправа у појединостима. Ц. Миливојевић М. Торов