Borba, 19. 10. 1991., S. 9

воавл SKUPŠTINA SFRJ

PREDSEDAVAJUĆI DELEGACIJA U VEĆU REPUBLIKA I POKRAJINA

Ko ostaje — odlučuje

Jučerašnjoj sednici nisu prisustvovali predsedavajući iz Slovenije, Hrvatske i Makedonije 0 Dokument pripremljen u Hagu ide za tim da se proglašenjem suverenosti svih šest republika praktično ukine Jugoslavija — rekao Aleksandar Mitrović, pot-

predsednik SIV

Beograd. — Odgovor na pitanje — kako aktivirati Veće republika i pokrajina kada su se iz saveznog parlamenta povukli slovenački i hrvatski delegati još letos, nije preciziran na jučerašnjem sastanku predsedavajućih delegacija tog skupštinskog doma kome, sem onih iz severozapadnih republika, nisu prisustvovali ni Makedonci. Hoće li se to dogoditi u utorak za kada je zakazana druga sednica, ostaje da se vidi.

Prisutni iz Srbije i Crne Gore, kao i potpredsednik SIV-a Aleksandar Mitrović, i Zoran Mišković, generalni sekretar, izneli su identične stavove da VRP mora raditi u delegatskom sastavu koji je (pre)ostao. Stoga je zaključeno da Zakonodavno-pravna komisija Veća pripremi akt kojim bi se regulisao rad u novim okolnostima te da se najhitnije sazovu radna tela, a sednica ovog doma zakaže najkasnije do 5. novembra. S tim da se pozivi upute svima, dakle i Slovencima i Hrvatima. Bosansko-hercegovački stav je donekle odudarao od ovog jednoglasja, jer je predsedavajući te delegacije Milan Novaković rekao da nije jasno koliko će oni participirati u radu parlamenta budući da smatraju i da je neophodno da Skupština radi ali i da u njenom radu ne učestvuju kada nije zastupljeno svih šest republika. Stoga je predložio da se sačeka par dana kako bi se videlo šta će se odlučiti u Hagu na konferenciji o Jugoslaviji. Povlačeći da iznosi delom lični, a delom stav savezne vlade, Aleksandar Mitrović je rekao da već duže vreme svesno i namerno Hrvatska i Slovenija blokiraju rad svih saveznih organa. Nejasno je, kako kaže, zašto to u poslednje vreme dolazi i od Makedonije i BiH. Mitrović ocenju-

„Četiri jahača apokalipse“

Potpredsednik Skupštine Jugoslavije Irfan Ajanović kaže da je rukovodstvo saveznog parlamenta činilo sve da Veća i Odbori rade, uz zalaganje SIV-a. Po njegovom mišljenju problem je u državnom Predsedništvu odnosno odluci koja je doneta u krnjem sastavu. „To su četiri jahača apokalipse i valjda će Evropa uspeti da situira kolektivnog šefa države“ — kaže Ajanović i dodaje da je julska odluka Predsedništva o povlačenju JNA iz Slovenije neustavni čin koji je uticao na rad saveznog parlamenta. je da takvi potezi idu na ukidanje svakog međunarodnopravnog legaliteta Jugoslavije kako bi se iznudilo priznanje Slovenije i Hrvatske. Pošto se u tome nije uspelo sada se ide dalje proglašavanjem suverenosti svih šest republika što praktično znači da Jugoslavije nema. A to,

po njemu, skoro isto sadrži i najnoviji sporazum pripremljen u Hagu.

Radoje Kontić (Crna Gora) izneo je stav svoje skupštine da savezni parlament mora raditi, čak i u ratnim uslovima i rekao da ne prihvata blokadu VRP. Miroslav Zdravković (Srbija) se složio sa njim (organi federacije moraju funkcionisati dok postoji Jugoslavija) a slično su ponovili i Dimitrije Tasić (Kosovo) i Obrad Jelić (Vojvodina).

Potpredsednik VRP-a Dragomir Rakić je kritiku uputio i na adresu saveznog premijera za koga kaže da je bio „protiv uspostavljanjd rada Veća uveravaјис! паз да се se naći načini da se deblokira“. Vlada Janić, sekretar Zakonodavno-pravne komisije smatra da se problem može rešiti primenom poslovničkih paragrafa koji se odnose na ratne uslove — Veće radi sa onoliko delegata koliko je i prisutno. Sekretar Veća Milan Krnić je takođe upozorio da 43 akta koja treba Veće da donese već pet meseci „čekaju“ a privremene mere, one koje su donete u vezi sa NBJ, klirinškim plaćanjem i regresiranju dela kamata za poljoprivredu, istekle su juče. Dileme — da li Veće može raditi nema budući da je primljeno pismo Sabora Hrvatske kojim se Skupština izveštava da je Republika raskinula sve državno-pravne odnose sa Jugoslavijom kao i da je hrvatskim delegatima prestao mandat u Saveznom parlamentu, zaključio je Krnić.

V. VIGNJEVIĆ

SAVEZNA KASA SVE PRAZNIJA

Preživljavanje na — dugovima

Odbor za budžet federacije podržao sije finansiraju osnovne potrebe JN protivno saveznim propisima za se

cije

Beograd. — Odbor Saveznog vijeća Skupštine Jugoslavije za budžet federacije, kome nisu prisustvovali delegati iz Slovenije i Hrvatske, juče je podržao prijedlog SIV-a Predsjedništvu, odnosno preko njega Skupštini Jugoslavije, da se posebnim zakonom ili vanrednom uredbom odobri novo zaduživanje federacije kod NBJ za nedostajućih pet milijardi dinara kojima bi se isfinansirale osnovne potrebe JNA do kraja godine.

To praktično znači da bi se taj novac iz primarne emisije koristio isključivo za vojsku. Svi ostali korisnici moraju se uklopiti u mršave i Sve mršavije izvore prihoda koji pristignu u saveznu kasu, jer za njih iz primarne emisije ni dosad nije potrošen ni dinar. Rigorozna štednja i finansiranje samo najnužnijih od nužnih potreba korisnika je, dakle, sveopšta obaveza, zaključili su članovi Odbora. Naglasili su, uz to, da se svi savezni organi moraju založiti da se u ovom haotičnom periodu savezna imovina, koja se već na razne načine uzurpira, prisvaja i pljačka, maksimalno mora zaštititi, a ne samo evidentirati. Podržan je i prijedlog savezne vlade, o kome je govorila Nevenka Pečar-Sinđelić zamjenik „direktora Trezora federacije, da savezna država tuži sve republike i pokraji-

ne (a to znači— sve) koje, protivno, .

saveznim zakonima, za sebe zadržavaju izvorne prihode federacije (od poreza na promet i carina). I sve subjekte koji na bilo koji način prisvajaju novčana ili druga sredstva zajedničke države.

Inače, kako je naglasila Nevenka Pečar-Sinđić, od saveznog budžeta, koji je prema privremenoj mjeri donesenoj u decembru prošle godine mogao i trebao da iznosi 132, odnosno prema kasnijim redukcijama savezne vlade 116 milijardi, republike i pokrajine su dosad u svoje kase zadržale 57 milijardi dinara. Od toga 36 milijardi po osnovu osnovnog poreza na promet, 16 milijardi po osnovu carina i pet milijardi po osnovu doprinosa. ј

U cjelini porez na promet ne ирlaćuje niko. Dio carina namiruju BiH, Srbija, Crna Gora, Vojvodina i Kosovo, a od kraja prvog tromjesečja u savezni budžet ni dinar carina i poreza nisu uplatile Makedonija, Hrvatska i Slovenija. Zbog svega toBa u ovoj godini, iz budžeta su finansirani samo JNA (od 70,8 milijardi koliko joj je po zakonu pripadalo, realizovano je samo 39,5 milijardi), invalidsko-boračka zaštita i osnovne funkcije organa federacije. Nijedna, znači ekonomska obaveza budžeta (kursne razlike, podsticaji za izvoznike itd) ove godine nije ispunjena. Ni dinarom. Racionalizacija i štednja, ali i krajnja oskudica

su, kako je rekla Sinđićeva, bili stal-

prijedlog savezne vlade da se iz primarne emiA do kraja godine, pošto republike i pokrajine, be zadržavaju veći dio izvoznih prihoda federa-

ni pratilac rada svih korisnika budžeta. _

Mato Krstović, delegat iz Crne Gore se sa tim baš ne bi složio. Jer, rekao je, samo u posljednja dva-tri mjeseca, kad Skupština tako reći nije uopšte radila, i svi savezni službenici i svi delegati primili su tri puta po pola plate „viška“. Nevenka Pečar je odgovorila da tim ljudima zarade od novembra prošle godine do tog „viška“ nisu nikad rasle ni za dinar.

Odbor je usvojio prijedlog Branke Trivić da savezni organi svim delegatima dostave informaciju gdje se šta i kako zbiva sa federalnom imovinom. Mi smo odgovorni da danas sačuvamo ta, inače ogromna, zajednička sredstva, a kako će se ona sjutra koristiti ili međusobno dijeliti odlučiće oni koji na to budu imali pravo, rekla je Trivićeva. _ Kako to realizovati pitanje je. Praktični mehanizam djelovanja saveznih organa ne omogućava, recimo, Službi društvenog knjigovodstva ni da iz republičko saveznih budžeta u saveznu kasu vrati čak ni one dvije milijarde dinara koje je savezna država preko NBJ već isplatila stranim povjeriocima na ime federalnih garancija ili super garancija pojedinim dužnicima, iako ona formalno to treba da učini. ~

„..D.VUČINIĆ „

SUBOTA-NEDELJA 19-20. OKTOBAR 1991. GODINE 9

SAVEZNA UPRAVA CARINA POVLAČI SE „U

UNUTRAŠNJOST“

Carine iza fronta

Carinski poslovi obavljaće se iza linije koje kontroliše vojska, rekao je direktor Savezne uprave carina, dr Radoslav Sekulić e Pored Slovenije i Hrvatske i Ma-

vezni budžet

Beograd. — Carinarnice će se, prema odluci Savezne uprave carina, u najkraćem roku povući u delove zemlje, gde su bezbedne, odnosno iza linija fronta koje kontroliše vojska. Ovo je na jučerašnjoj konferenciji za štampu rekao dr Radoslav Sekulić, direktor Savezne uprave carina.

Ni Slovenija ni Hrvatska nisu ispoštovale Brionsku deklaraciju, koja ih je obavezivala da na graničnim prelazima uspostave stanje od pre 25. juna, tako da u tim područjima ne postoji nikakva savezna kontrola, niti naplata carine. Zato preko ovih prelaza, rekao je Sekulić, nesmetano može proći, pa i prolazi razno naoružanje, droga, kriminalci, pa čak i radioaktivne materije.

Makedonija, koja je, takođe, na putu da se osamostali, obustavila je uplate od carina u saveznu kasu, sa obrazloženjem da njima država duguje mnogo više, pa žele da bar deo tog duga kompenzuju novcem prikupljenim od carina. Makedonska carinska služba se, prema Sekulićevim rečima, i pored toga smatra delom savezne, pošto ona Još uvek funkcioniše.

Savezna uprava carina je sa svoje strane obavestila ceo svet šta se na našim međurepubličkim graničnim prelazima dešava, a oni su „već izrazili svoju zabrinutost“. Inače, na robe koje stižu iz Slovenije i Hrvatske u druge delove zemlje, neće se naplaćivati carina nego porez na promet, a strana roba će se smatrati tranzitnom i cariniti u

kedonija je obustavila uplate prihoda od carina u sa-

„Rakete“ iz uvoza?

Pošto na graničnim prelazima u „otcepljenim“ republikama nema više kontrole, što se naročito odnosi na granicu između Slovenije i Hrvatske, „ne bi bilo čudo da počnu i da nas truju“ rekao je Radoslav Sekulić, aludirajući na mogući uvoz raznih otrova. Na pitanje da li je tačno da je u našu zemlju iz susednih nabavljano teško naoružanje i rakete, Sekulić je odgovorio da „misli da je to gotovo sigurno“.

mestu u koje je upućena. Svi dinari koji stižu iz Slovenije se oduzimaju, a oni iz Hrvatske za sada ne. Na pitanje novinara kako se razlikuju „slovenački“ od „hrvatskih“ dinara, Radoslav Sekulić je odgovorio da „onaj ko je Hrvat za sada može unositi dinare, ali mi smatramo da će uskoro i za njih važiti iste mere, jer su im namere iste“. Sva roba koja je Sloveniji prodata za dinare, smatra Sekulić, džabe je data, jer ti dinari ništa ne vrede. Na pitanje o daljoj sudbini Savezne uprave carina, Radoslav Sekulić je odgovorio da bez obzira što se u Hagu predviđa carinska unija u nekoj „klimavoj zajednici“, Jugoslavija će ipak ostati, kao što to Beogradska inicijativa predviđa, a za nju se već izjasnio dovoljan deo sadaš-

nje Jugoslavije. B. STEPANOVIĆ ·

IZ SEKRETARIJATA SIV-A ZA INFORMISANJE

Mađarsko obeštećenje stranaca

Beograd. — Mađarski parlament doneo je letos zakon kojim se predviđa nadoknada pretrpljene štete svim licima čiji su interesi bili povređeni aktima vlade u Budimpešti počev od 8. juna 1949. godine, javlja Sekretarijat SIV-a za informacije.

Poslednji rok za podnošenje zahteva za obeštećenje po zakonu br. XXV od 10. avgusta, je 7.

novembar 1991. godine, a dokumentacija se podnosi neposredno Ambasadi Mađarske u Beogradu ili Generalnom konzulatu u Zagrebu.

Inače, u redovnoj skupštinskoj proceduri pripreme sada je mađarski propis i o naknadama . za period između 1939. i 1949. godine.

(Tanjug)

POVODOM ANONIMNOG PISMA

LONČARU

„SIPOVACA“

Cudno i bičaj Anonimno „otvoreno pismo Budimiru Lončaru“, koje se na volšeban način pojavilo u kuloarima i drugim nuzprostorijama starog zdanja u ulici Kneza Miloša i u kojem se traži ostavka saveznog sekretara za inostrane poslove, uz

svega dvadesetak „sipovskih“ potpisa, izazvalo je dosta nervoze i špekulacija u ionako nervoznoj i naelektrisanoj atmosferi svakojakih kombinatorika i sum-

njičenja.

Postupak anonimnog pisca (ili pisaca) zaista je neuobičajen i nesimpatičan — da ne upotrebimo neku težu reč. Ne toliko zbog same sadržine pisma i „grehova“ koji se stavljaju na dušu saveznom sekretaru Lončaru — o čemu bi se moglo i raspravljati, već zbog načina koji su „hrabri anonimci“ izabrali da

kritikuju svog šefa.

A da čitava „afera“ bude još čudnija, u Saveznom sekretarijatu ne žele da otkriju ni imena one „dvadesetorice“ koji su svojim potpisima, ipak, prvobitnu anonimnost pisma pretvorili u javnost, otvorenost.

Predstavnik za štampu SSIP Srđan Kerim, na redovnom susretu s novinarima, u četvrtak, dao je samo kratku izjavu:

„Pošto je reč o anonimnom tekstu

, mi zapravo i ne znamo šta je to — pis-

mo ili nešto drugo. Kaže se da je 20 ljudi na neuobičajen način iznelo svoje mišljenje, a SSIP ima 2.020 zaposlenih. Utoliko pre je čudno da se ovome daje

toliki publicitet“.

Svi se, dakle, čudimo, što — takođe — nije neuobičajeno. U „stara dobra vremena“ stvar bi odmah preuzela partijska komisija i po svaku cenu „anonimce“ isterela na čistac, uz ko zna kakve ukore ili isključenja, a možda i još nešto gore. Demokratiji, međutim, to nije primereno, pa će tako i oni „sipov-

ci“ koji su skupili hrabrosti da stave sv

javnost i dalje ostati — anonimni.

Ukoliko se, naravno, sami ne jave novinama...

oje potpise na „anonimno pismo“, za

N..B.