Borba, 24. 02. 1992., S. 3
'Ponovo o granicama
DOGRDĐAJ DRNA
PONEDELJAK, 24. FEBRUAR 1992. GODINE 3
PRIPREME ZA NASTAVAK KONFERENCIJE O JUGOSLAVIJI
Ма ре
Predsedavajući Konferencije se danas u Londonu sastaje sa predsednicima tri radne grupe: za ekonomiju, ljudska prava i institucionalne odnose, a u sredu ponovo putuje u Beograd
(Od dopisnika „Borbe“)
Brisel. — Pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon dužeg ali razumljivog oklevanja, doneo odluku o upućivanju „plavih šlemova“ u Hrvatsku, na potez je ponovo došla Evropska zajednica, odnosno njen „poverenik“ za političko rešavanje jugoslovenske krize, lord Karington. U okviru međunarodne strategije „dvostrukog koloseka“ (vojnog pod kontrolom UN i političkog u organizaciji EZ), na lordu je, sada, ni malo jednostavan zadatak oživljavanja pregovaračkog procesa koji bi strogo kontrolisano primirje pretvorio u trajan mir.
~
Prvi potez u tom smeru lord Karington povlači već danas, kada će se u Londonu sastati sa predsednicima tri radne grupe konferencije o Jugoslaviji: za ekonomiju, ljudska prava i institucionalne odnose. Ovim radnim grupama, inače, u ime EZ rukovode trojica iskusnih evropskih diplomata, Belgijanac Durije, Nemac Arens i Britanac Darvin. Cilj sastanka, kako saznajemo u Karingtonovom briselskom sekretarijatu jeste utvrđivanje strategije i taktike za oživljavanje konferencije o Jugoslaviji, nakon što primirje u Hrvatskoj bude „cementirano“ dolaskom 14.000 „plavih šlemova“. |
Sa istim ciljem, kako nezvanično saznajemo, lord Karington će se već u sredu ponovo naći u Beogradu, gde će razgovarati „prevashodno sa predsednikom Srbije Miloševićem“. Naime, u briselskim diplomatskim krugovima se smatra da je „glavna prepreka“ za oživljavanje Konferencije o Jugoslaviji i dalje u srpskom noprihvatanju ključnog prvog člana Karingtonovog nacrta konvencije za rešenje jugoslovenske krize, onoga u kome se govori o nepromenjivosti granica silom. Istina, i ostali učesnici Konferencije — Slovenci i Hrvati pre svega — imaju rezervi prema nekim drugim Karingtonovim rešenjima iz nacrta pomenute konvencije (posebno u domenu budućih ekonomskih i institucionalnih veza), ali se u Briselu smatra da bi se sa njima „lakše izašlo na kraj“ kada bi Srbija izričito prihvatila teritorijalni integritet bivših republika u postojećim granicama.
Uspe li da u sredu od Miloševića „iščupa“ takvo izričito prihvatanje, lordu Karingtonu bi, smatra se u Briselu — bilo mnogo lakše da se u ponedeljak, 2. marta, na redovnom zasedanju Saveta ministara EZ založi za ukidanje ekonomskih sankcija protiv Srbije. Kao što bi mu, nakon toga, bilo lakše da sazove nastavak Konferencije o Jugoslaviji i usmeri je na ozbiljne pregovore o suštinskim pitanjima: zaštiti nacionalnih zajednica i.
AKCIJA ZA OBNAVLJANJE.
BRISELSKE KONFERENCIJE: Lord Karington
manjina i budućim ekonomskim odnosima suverenih republika.
Zajednički iriteresi
Karington, inače, posebno insistira na što skorijem obnavljanju pokidanih ekonomskih veza na bivšem jugoslovenskom prostoru, smatrajući da u tom domenu ima najviše zajedničkih interesa i da bi odatle trebalo početi proces postupnog obnavljanja poverenja i međurcpubličkih, odnosno međudržavnih veza. U tom cilju je na poslednjem sastanku radnih grupa, početkom februara u Briselu, republičkim predstavnicima uručen nacrt deklaracije, koju bi na narednoj plenarnoj sednici trebalo da usvoje šefovi delegacija. Tom
deklaracijom bi se republike, odnosno države, obavezale da neće donositi nove unilateralne mere kojima bi se ograničavala međusobna razmena, kao i da će postupno ukinuti sve takve mere donete posle 1. januara 1990. godine, kako bi se ponovo uspostavio slobodan tok roba, kapitala i radne snage.
U diplomatskim krugovima dvanaestorice, međutim, mnogi nisu ubeđeni da bi se samo ukidanjem sankcija Srbiji Karingtonovoj konferenciji dao onaj „politički podsticaj“ za kojim se poslednjih nedelja. traga. Upozoravaju, naime, da bi takav „evropski poklon Miloševiću“ mogao biti iskorišćen za učvršćivanje njegovih pozicija u osetljivom trenutku unutrašnjih previranja u Srbiji. A to bi, po njima, „bilo loše“ ne samo zbog toga što „Milošević takav poklon ne zaslužuje, a najmanje od Evrope“, već pre svega zato što Je — prema sve rasprostranjenijem shvatanju, ne samo u Evropi nego i u Americi — rešenje jugoslovenske krize zapravo nemoguće sa nacionalnim vođama koji su tu krizu izazvali: kako Miloševiсет, (ако 1 Тидтапот.
„Ako već ne možemo da ubrzamo njihov odlazak sa vlasti“ — upozorava ovih dana jedan briselski diplomata — „moramo se uzdržati od poteza i gestova kojima bismo tu vlast mogli da učvrstimo“.
Mirko KLARIN
FRANCUSKA
Evropa na popravnom ispitu
Javnost pozdravlja odluku Saveta bezbednosti i od dvanaestorice očekuje dogovor o nastavku Konferencije o Jugoslaviji
_ (Od dopisnika „Borbe“)
Pariz. — Skori dolazak plavih šlemova u Jugoslaviju je prva vest na francuskom radiju i prvim podnevnim dnevnicima
'svih šest programa francuske te-
levizije. U prvim informacijama se ističe da je rezolucija koju je jednoglasno usvojio Savet bezbednosti na izvestan način ц5peh francuske diplomatije koja se već mesecima zalaže za „snage razdvajanja“ i stalno ponavlja da je čuvanje i uspostavljanje mira jedan od osnovnih zadataka Ujedinjenih nacija. Međunarodna zajednica i Evropa na prvom mestu suviše je dugo pokazivala veći interes i zabrinutost za „svetsko kulturno nasleđe“, nego za ljudske živote. Ako Evropa pre svega smatra da je samo slanjem plavih šlemova „otklonjen jugoslovenski problem počiniće novu dramatičnu grešku. Ova osnovna misao u „Mondovom“ uvodniku na prvoj strani povodom odluke Saveta bezbednosti sadržana je osnovna ocena ı odluke Saveta bezbednosti, ali ı zadataka koji se nalaze pred Evropom i pred akterima jugo-krize. Naslov uvodnika „Veliki rizik“ i sve što je u njemu rečeno potvrđuje da se u Francuskoj smatra da traženje trajnijeg rešenja jugoslovenske krize pono-
|
vo počinje. U istom broju „Monda“ u posebnom tekstu veoma se kritički govori o novim „rezervama ı uslovljavanjima hrvatskog predsednika Tuđmana, predsednika vlade Tomca i ministra inostranih poslova Šeparovića. Zakeranja sa hrvatske strane predstavljaju po mnogim ocenama u diplomatskim krugovima osnovnu prepreku za uspeh misije mirovnih snaga pa čak i izazivaju izvesnu bojazan da se u poslednjem trenutku sve ne vrati na novi ratni početak.
U prvim nepotpunim vestima o odluci Saveta bezbednosti ističe se da će među 14.000 vojnika zasad hiljadu i pet stotina biti Francuzi. Ranije se govorilo o dve i po hiljade. Dodaje se takođe da je jedinica francuske armije koja je određena da uputi vojnike za multinacionalne snage u stanju pune pripravnosti i da svakog trenutka — prvih pet stotina vojnika — može da krene. Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti uz „pomoć“ upornosti i diplomatske veštine Sajrusa Vensa i odlučnost novog gencralnog sekretara UN Butrosa Galija „učinili su svoje“, ali Evropa se time nije oslobodila ni odgovornosti ni zadataka pred kojima se našla i rezolucijom Saveta bezbednosti ali ı zbog svega što je dosad činila neod-
lučno, kompromiserski, nadmeno ili pogrešno.
U Parizu se posebno podvlači da je rezolucijom Saveta bezbednosti određeno da plavi šlemovi ostanu u kriznim područjima u prvoj etapi najmanje godinu dana, a da se kroz evropske institucije nastavi traženje globalnog rešenja jugoslovenske krize. Konferencija o Jugoslaviji pod predsedništvom lorda Karingtona posebno je apostrofirana u rezoluciji Saveta bezbednosti iz čega se zaključuje da predstoji njen skori nastavak.
Generalni sekretar će kako se ističe biti obavezan da svakih šest meseci podnosi Savetu bezbednosti izveštaj ne samo O „situaciji na terenu“ nego ! 0 „паpretku pregovaračkih napora“. Drugim rečima „evropske institucije“ koje su dobile „zaduženja“ od Saveta bezbednosti moraće da redovno izveštavaju generalnog sckretara o toku pregovora ı svom učinku u njima.
Dolaskom plavih šlemova Evropska zajednica se našla na jednoj vrsti popravnog ispita. Svi koji su smatrali da jugoslovenski vruć krompir treba utrapiti Ujedinjenim nacijama prevarili su se u računu. UN uzima na sebe „obezbeđenje mira“, a time i uslova za nastavak traženja globalnog rešenja jugoslovenske krize pri čemu se Evropa i jugo-akteri te krize suočavaju
sa novim još većim odgovornostima. Nedavni lisabonski skup dvanaestorice pokazao je da je nesloga osnovna karakteristika „zajedničkog“ evropskog prilaza Jugo-krizi. To se u Lisabonu ispoljilo prilikom odlučivanja o ukidanju sankcija prema Srbiji u čemu su nastojanja nekih zemalja na čelu sa Francuskom da se ukinu sankcije i za Srbiju sprečile Nemačka i Holandija i oko priznavanja samostalnosti Makedonije pri čemu Je veto usamljene Grčke bio dovoljan da se priznavanje Makedonije odloži do daljeg.
Dvanaestorica se ponovo sastaju u Briselu 2. marta. Osim onoga oko čega dosad nisu uspeli da se dogovore dvanaestorica će na tom sastanku morati makar da se saglase o nastavku Karingtonove misije i Konferencije o Jugoslaviji ı o minimumu polazišta oko kojih mogu najpre okupiti jugoučesnike Konferencije da bi mogli da obaveste generalnog sekretara UN da plavi šlemovi ne čuvaju samo mir ncgo i uslove za globalno rešenje jugoslovenske krize.
Evropa je dakle na popravnom ispitu, a plavi šlemovi su dodatni uslov da na jugo-lekciji Evropa ne bude ponavljač istoriје. :
Aleksandar PUOKONOVIĆ
Što pre uputiti trupe
Lisabon. — „Nadam se da će mirovne snage stići što je pre moguće u Jugoslaviju“, bile su reči portugalskog: ambasadora Žoze Kutileira, koji je predsedavao konferencijom političkih stranaka Bosne i Hercegovine u Lisabonu.
To je bila prva reakcija Portugalije, predsedavajućeg EZ, па odluku Saveta bezbednosti UN da pošalje mirovne trupe u Jugoslaviju. EZ od početka podržava sve mirovne napore UN, a u ponedeljak, kada je u Lisabonu održan sastanak Ministarskog saveta Zajednice, predsedavajući portugalski ministar Žoao de Deuš Pinjeiro još jednom je ponovio da EZ u potpunosti podržava mirovne inicijative svetske organizacije, te da konačno političko rešenje treba tražiti na mirovnoj Konferenciji o JugoslaViji. Portugalija se takođe priprema da pošalje svoje vojnike u mirovnu misiju u Jugoslaviji.
(Tanjug)
Argentina šalje 900 vojnika
Buenos Aires — Argentina će u okviru mirovne operacije UNPROFOR poslati u Jugoslaviju 300 pripadnika plavih šlemova, kao i oklopna i laka vozila za transport trupa, saopštio je glavni štab argentinske kopnene armije. Argentinski kontingent će sačinjavati 850 oficira i podoficira kopnene vojske i 50 pripadnika snaga bezbednosti, verovatno iz sastava argentinske žandarmerije (pogranične vojne policije). Argentinski bataljon će obuhvatiti takođe 15 vozila za transport ljudstva naoružana topovima kalibra 20 milimetara i mitraljezima, kao i pedesetak lakih vozila. (AFP)
Češkoslovaci očekuju poziv
Prag. — Češkoslovačka nastavlja sa pritiskom na Ujedinjene nacije da bi izdejstvovala da bude uključena u mirovnu akciju u Jugoslaviji. Drugi put u poslednja tri dana, visoki vojni funkcioner u Pragu se žali da „Ceškoslovačka još nije pozvana“ da učestvuje u mirovnoj misiji UN u Jugoslaviji.
Načelnik Generalštaba Češkoslovačke armije general potpukovnik Karel Pecl izjavio je preksinoc 'nacionalnoj agenciji ČSTK da je jedinica od 500 vojnika već spremna da otputuje, ali da „UN još nisu zvanično zatražile od Češkoslovač„ke da uputi svoj kontigent u sastav mirovnih snaga za kontrolu primirja na teritoriji bivše Jugoslaviје". Сепега! Рес! је додао да „осеkuje da će UN to učiniti što pre”, kako bi Češkoslovačka mogla da uputi svoju jedinicu u Jugoslaviju u roku od nekoliko nedelja. Za Čehoslovačku je, međutim, još oOtvoren. problem finansiranja njenog učešća u toj operaciji. (Tanjug)