Borba, 04. 04. 1992., S. 18

Vili SUBOTA-NEDELJA 4-5. APRIL 1992. GODINE

О RUSTUO | i | e ! : BORBA |

Trgovina pod „kineskim zidovima“

Bojana Jager

lovenskom prostoru odavno upućuju

vrlo prostu poruku — urazimite se, bez obzira na to kako će on na kraju biti institucionalno i državno oblikovan, jer da biste preživeli ekonomski slom jednostavno morate naći moduse za ponovno ekonomsko povezivanje, odnosno morate moći umesto da pucate ponovo da trgujete. Praksa je opovrgla dojučerašnje političke zablude da su nam veze između republika bile labavije nego što su veze sa nekim evropskim zemljama, i nažalost, baš kroz rat i privredno propadanje ama baš svih dokazalo se suprotno — da se ne može Zaustaviti krvotok u jednom privrednom organizmu, a da ne atrofiraju vitalni organi. Ako će u ovoj godini društveni proizvod biti za preko 40 posto manji nego u 1989., zar treba jači dokaz za to.

| dobronamerni isparcelisanom jugos-

Na scenu ponovo stupa EZ kroz Karingtonovu pismenu izjavu o principima na kojima će se nastaviti diskusija o ukidanju diskriminatornih mera, obnavljanju normalnih trgovinskih i saobraćajnih veza između podeljenih republika. Njihovi lideri je prihvataju otprilike kao jako dobru stvar, samo nije jasno šta kome konkretno odgovara. Gde je zamka? Slovenci neće da im se kroz to uvali neka carinska unija, ili ne daj Bože institucionalno ekonomsko povezivanje. Hrvatska bi da bilateralno probere saradnike, BiH i Makedonija se boje da ne prihvate nešto što će im uspori-

Kako preživeti ekonomski slom

Baš kroz rat i privredno propadanje svih dokazalo se da se пе тоге 2аustavifi krvotok u jednom privrednom organizmu a da ne atrofiraju:vVifalni organi. Karingtonovi ekonomski principi očito nastoje da uvaže baš ovu Činjenicu, jer ma kakva bila druga Jugoslavija ona je dokazala da se na ovim prostorima može ekonomski pristojno Živeti

ti priznavanje ili prejudicirati odnose priznatih (kad to budu) državnih suvereniteta, Srbija i Crna Gora pred firmom jugoslovenskog kontinuiteta teško da su se izjasnile šta u ekonomiji hoće od drugih i sa njima.

Šta to beše GATT

Nakon poslednje briselske runde Milošević lakonski izjavljuje da „do postizanja novog ekonomskog aranžmana svi treba da se pridržavaju pravila GATT-a“. Teško da je predsednik Srbije, republike koja je prva stupila u trgovački rat sa drugima zbog viših političkin ciljeva, hteo time da kaže da je sve što je do sada urađeno bilo baš povreda temeljnih principa istog međunarodnog sporazuma, koji zabranjuje da se ekonomija upotrebljava kao sredstvo političkog pritiska. Izgovor da su to radili i da rade i drugi ne može biti izgovor za nekog ko se trudi da nastavi kontinuitet Jugoslavije, inače zemlje ugovornice

GATT-a. Pre će biti da je poruka bila namenjena istoj EZ, koja nas sada podučava da treba da se unutar bivše zemlje ponašamo po međunarodnim regulama, kao podsećanje da je ona na isti način povredila GATT ekskomunicirajući Srbiju kroz držanje ekonomskih sankcija prema njoj. Tim pre što Zajednnica nikada nije krila o upotrebljava u svrhu političkog pritiska. Naravno i samoj Evropi je jasno da je za neko suštinsko ekonomsko, pre svega proizvodno povezivanje privrednih subjekata na jugoslovenskom prostoru preduslov to da oni imaju barem isti pristup na tržište same Zajednice. Ako bi danas, recimo, TAM nastavio saradnju sa „Crvenom zastavom“, isporučujući joj neke delove za finalni proizvod, nije logično očekivati da bi taj proizvod, recimo kamion, posle trebalo transportovati natrag u Sloveniju da bi se pod povoljnijim carinskim tretmanom izvezao nekom trećem. Bez obzira na vrstu robe, apsurd ostaje isti. Tu su uostalom i evropska iskustva. Zajednica nije za-

ključila nikakav zajednički sporazum sa grupacijom EFTA zemalja, ali je zato gotovo istovetne sporazume 0 slobodnoj trgovini zaključila sa svakom od njih ponaosob, omogučivši im tako da živi i njihov međusobni ekonomski aranžman.

___Zato su u ovom trenutku ambicije EZ (ne zato što je ona nekoj republici majka, a drugoj maćeha, već naprosto zato što je racionalna) možda mnogo skromnije od onog što se u jugoslovenskoj političkoj rašomonijadi predstavlja. Da li baš EZ tako žarko želi da sve jugoslovenske republike prinudi da prihvate zonu slobodne trgovine zato što ona, kažu neki, odgovara razvijenim delovima dojučerašnje Jugoslavije; ili da li je u pitanju težnja da se nametne carinska unija koja manje odgovara nerazvijenima, odnosno da li je baš Zajednica zapela da ruši tzv. koncentrične krugove, preko kojih bi se povezivali oni koji još nisu raščistili ni na kojim geografskim kartama im se završavaju novi državni apetiti? Cilj je verovatno daleko prostiji. Reč je o pokušaju deblokade jugoslovenskog privrednog i geografskog prostora, koja ne šteti samo njegovim delovima, već i svima ostalima.

Fizički pokidane veze

Veze između republika pokidane su ne psihološki i normativno, već fizički, preko uništenih saobraćajnica, dalekovoda, naftovoda, telefonskih i poštanskih veza i sl. Onemogućen je praktično fizički protok robe i unutar, i preko Jugoslavije.

Očaj između falange ı aparthejda

Dragan Nikolić

rpska i makedonska propaganda su

ostvarile zavidan nivo međusobnog

nepoverenja Srba i Makedonaca. Nema te sile koja bi sad nagnala mladog Makedonca da pređe makedonsko-srpsku granicu. Uveren je da će ga odmah srpska ili armijska policija zgrabiti i odvući na hrvatsko ratište, s velikom šansom da uskoro stupi u četu „45 mrtvih makedonskih vojnika“. Takođe, teško će koji njegov vršnjak iz Srbije krenuti u Makedoniju policajac će ga odmah proglasiti za četnika, šikanirati, ako ne ı strpati u apsanu. Ovo uprkos činjenicama da ni jednog Makedonca do sada tako srpsko-armijska policija nije zgrabila i poslala na front, niti je ikoga mladog namernika iz Srbije makedonska policija proglasila za četnika i na njemu isprobala „srbofobični i secesionistički policijski metod“. Za propagandu je od male vajde na primer, činjenica da je „Leb i sol“ u Beogradu doživeo veći uspeh nego u Skoplju i da Skopije navija za „Zvezdu“ isto tako kao i Beograd. Srpska i makedonska propaganda, neprekidno se uzajamno optužuju i neprekidno rade na tome da nepoverenje bude još veće. Vlade su se načelno saglasile da Srbija i Makedonija deblokiraju privredne tokove, ali pošto su donele sve potrebne samozaštitne mere i uredbe, sad oklevaju da potpišu ugovor o saradnji o kojoj su se dogovorile, svaka optužujući onu drugu.

Dok vlada Radomana Božovića traži od makedonske vlade da kaže tačan datum monetarnog osamostaljivanja Makedonije, vlada Nikole Kljuseva očekuje da će srpska vlada pre nje doneti odluku o monetarnom osamostaljivanju Srbije. Čini se da je to samo formalni razlog, zato što je gotovo irelevantno, posle svih mera koje su donele jedna i druga vlada, da li će se i kada monetarno osamostaliti Makedoniji ili Srbija, ili obe zajedno — protok robe,

novca i ljudi već strogo kontrolišu carinici i policajci i na glavnim i na sporednim drumovima. Pre će biti da je po sredi reč o dvema politikama, koje kontrolišu svoje politici podatljive i skupe privrede, očigledno, klize u samoizolaciju. Uostalom, opozicije i u jednoj i u drugoj republici govore da su im države sa sve manje prijatelja. Cvatuća naciodemokratija

Datum „makedonskog monetarnog osamostaljivanja, posve - je nebitan za srpsku ekonomsku bezbednost, pandan je „grčkom imenu Makedonije“, koje takođe nije bitno za grčku nacionalnu bezbednost. Sve ukazuje da Makeodnija nije okružena antimakedonski raspoloženim susedima, niti su Makedonci neprijateljski raspoloženi prema susednim narodima.

Ona je okružena nacionalizmima, koji su u komunikaciji s nacionalizmom u samoj Makedoniji. Ali, bomba, koja može da razori Makedoniju, nisu okružujući nacionalizmi, nego makedonski nacionalizam i satelitski nacionalizmi makedonskih nacionalnih manjina. Drži se da će Makedonija eksplodirati istog časa kad uzmu vlast makedonski nacionalisti, koji se i svetskoj i domaćoj javnosti pretstavljaju kao „antikomunistička falanga“, pri čemu će Makedonija biti na dobiti ako iz tog požara izađe i kao „labava konfederacija kantona“.

Okružujući nacionalizmi, od kojih su neki državni, zagovaraju ili nedeljivost Makedonije (računajući da u celini pripada njima) ili „bratsku podelu“ od strane njenih suseda. Misli se da je prvi korak ka „čerupanju Makedonije“ rušenje „postojećeg neokomunizma“ i svih „neokomunističkih monopola“, posle čega će, „potisnuti i omalovažavani“ makedonski nacionalisti, Makedoniju uvesti, uz pomoć „kadrovske

obnove“ i „entuzijazma masa“, u „cvatuću naciodemokratiju“.

Nema danas trezvenog Makedonca koji ne misli da bi „cvatuća naciodemokratija“ odmah dovela do etničkih sukoba po „BiH-receptu“, na što je zastrašujuće upozorio i miting Albanaca u Skoplju na kome je zatraženo da Albanci budu državotvorni element u Makedoniji, kakvi su bili do 1988. godine, kad je promenjen makedonski Ustav iz 1974. i analogno tome, da budu adekvatno zastupljeni u organima vlasti. Navodna, ugroženost Srba, 50 godina sprovođena asimilacija Bugara,

kao i poniženost Albanaca, mogli bi biti . detonatori „makedonske etničke eksplozi- · je“, koja bi izvesno je, zbog stanja u okru- , ženju, obasjala ceo Balkan. Prema jednoj

stranoj analizi, koja dolazi iz prekomor- · skih zemalja i koju je objavila makedonska štampa „kosovsko-zapadnomakedonsko povezivanje s Albanijom može izazvati Srbiju da interveniše u Makedoniji“, što bi dovelo i do bugarske intervencije s „opravdanjem da zaštiti svoju manjinu u Makedoniji“, a onda bi i grčka bila uvučena u konflikt, zbog toga što jača neprijateljska osovina Ankara-Sofija-Tirana. Komšijska