Borba, 13. 04. 1992., S. 4
4, ПОНЕДЕЉАК, 13. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ
ДНЕВНИК
РЕАГОВАЊЕ ДРУШТВА ЗА ЗАШТИТУ СВЕТОГ СТЕФАНА НА ПЕТОГОДИШЊИ ЗАКУП ОВОГ ГРАДА ХОТЕЛА
Свети Стефан. — Једно од првих реаговања на недавно објављену вијест да су влада Црне Горе и београдски „Југоскандик“, односно Јездимир Васиљевић управо завршили договор и склопили уговор о закупу града хотела „Свети Стефан“ и три елитна хотела „Будванске ривијере“ хотела „Маестрал“, „Милочер“ и „Виле Милочер“ за наредних 5 година, било је заказивање ванредне сједнице скупштине „Банкаде“, друштва за заштиту Светог Стефана.
Састанку који је јуче одржан на Светом Стефану при-
Предати кључеви
сустовао је Милутин Лалић, директор владине агенције за преструктурирање _— привреде Црне Горе, који је присутнима прочитао уговор и објаснио његове основне одреднице, напомињући да се ради о једном веома успјешном послу. Уговором је предвиђена петогодишња накнада у износу од 570 милиона долара подјиљених на 5 годишњих износа, са плаћањем у 12 мјесечних рата. Тако ће закуп за око 800 кревета у овим ексклузивним будванским хотелима за 1992. бити 30 милиона долара, а прва рата од 2,5 милиона долара
Будва. — Кључеви гвоздене капије, бисера Јадрана, града хотела Свети Стефан у недељу у 16 часова свечано су предати јездимиру Васиљевићу, власнику „Југоскандик“ банке, чиме је и симболично уговор о закупу четири будванска хотела у трајању од 15 година, ступио на снагу.
Овај несвакидашњи чин примопредаје кључева града хотела обавио је директор „Монтенегро банке“ Веселин Бабић у својству директора Управног одбора ХТП „Будванска ривијера“, коме су присуствовали представници владе и министар финансија Божидар Газивода, као и директор Агенције за страна улагања Милутин Лалић, као и бројни представници будванског туриз-
ма.
МОМИР БУЛАТОВИЋ ТВРДИ
B. IL.
рна Гора без
паравојних
Подгорица. — Иако сматрамо да се признавањем независности БиХ проблеми у тој Републици могу само усложити, али се и искрено надамо да ће то признање бити на трагу досадашњих резултата конференције о БиХ, ми стога и одржавамо контакте са дијелом државних органа који је остао у Сарајеву рекао је Момир Булатовић предсједник Предсједништва Црне Горе новинарима. „Из тог контакта произашао је и договор, да се уз сарадњу са ЈНА омогући једном броју грађана Црне Горе да изађу из тих ратних сукоба и што прије пређу у своју Републику, у окриље своје родбине и мира који још увијек влада и владаће на овим просторима, наравно ако то желе. Превоз
патогене — ==
ће бити обезбијеђен авионима ЈНА“ — нагласио је Булатовић.
Посебну пажњу заслужује тврдња Стјепана Кљујића, изречена приликом контаката са њиме, да са територије Црне Горе већи број добровољачких паравојних формација креће пут Босне и Херцеговине. Сматрајући да је то веома значајно Булатовић је затражио хитну информацију од МУП-а републике, „а она пружа апсолутне гаранције да са територије Црне Горе ниједан њен грађанин наоружан у смислу припадништва добровољачким формацијама било које сукобљене стране у БиХ није прешао међурепубличку границу“. По ријечима предсједника Булатовића“, на нашу велику и колективну жалост у Црну Гору прелази се
АПЕЛ СЕДАМ РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА У САРАЈЕВУ
Против мобилизације
студената
Сарајево. — Потресени и ужаснути свим оним што се дешава у БиХ и у граду Сарајеву позивамо све генерације студената и наставника Универзитета у Сарајеву на моралну и интелектуалну одговорност да се супротставе агресивном национализму, да разобличе лажне митове и сулуде идеологије о немогућности заједничког живота људи и народа који вјековима живе заједно.
Ово су у свом апелу јавности написали некадашњи ректори Универзитета, академик проф. Едхем Чумо, проф. др Фазлија Аликалфић, академик проф. др Ариф Тановић, академик проф. др. Божидар Матић, академик проф. др Љубомир Берберовић, проф. др. Ненад Кецмановић и садашњи ректор проф. др Јусуф Мулић.
У свом апелу ректори су истакли: „Унаточ недоличном по-
нашању ријетких појединаца, не дозволимо разбијање универзитетске заједнице, онемогућимо злочиначко уништавање материјалних добара, упаде оружаних група на факултете и мобилисање студената на братоубилачки рат. Само одважним супротстављањем рату и храбром борбом за мир, потврдимо своје људско достојанство“. Упозоравамо све унутрашње и вањске факторе наше трагедије, да не прекораче праг пакла до ког су нас довели — пише у апелу седам ректора Универзитета у Сарајеву, који апелују на „све универзитете – јужнословенског простора и на све наше пријатеље у свијету, да нам се придруже У осуди бесмисленог ратног пожара и да учине све што могу за очување цивилизацијских услова живота у Босни и Херцеговини“.
[едоречен уговор
већ је уплаћена, чиме је уговор ступио на снагу.
=
Одговарајући на питање предсједника „Банкаде“, Мирослава Лукетића, коме ће ићи паре од закупа, Лалић је одговорио да је садашња идеја да 30 одсто прихода иде држави, 30 одсто за изградњу регионалног водовода, а 40 одсто Будванској ривијери. Тиме ће запосленима у овом колективу плате бити повећане и до 300 одсто.
Што се тиче неријешених питања својине над експроприсаним објектима у Светом Стефану, речено је да овим уговором за наредних 5 година мирују сва права.
Питање да ли се убудуће без знања владе и Будванске ривијере Свети Стефан који је сада угоститељски објекат може претворити у пословни — остало је без одговора.
На састанку су изнијета мишљења да је овакав уговор по много чему недоречен, посебно у погледу саме дјелатности закупца, коме је остављена могућност за допуну по сопственом нахођењу.
Бранка ПЛАМЕНАЦ
ормација
само да би се нашло уточиште мира. Подаци о броју избјеглица стално расту. Без обзира на све политичке разлике које нас дијеле, ми смо и данас упутили апел нашим саговорницима да заједничким снагама покушају да изнађу рјешење које ће бити прихватљиво за сва три конститутивна народа. Желим да кажем — наставио је Булатовић — да сва она рјешења која кривицу за неке сукобе пребацују дијелом и на Црну Гору, на нашу срећу, апсолутно нијесу основана и да Црна Гора, осим оног што користи ЈНА евентуално као њену територију, није база ни за какве паравојне или друге формације које учествују у сукобима у Босни и Херцеговини“.
С. ВУКАШИНОВИЋ
КОСМЕТСКИ „БОЖУР“ НЕЗАДОВОЉАН АРМИЈСКИМ ВРХОМ
Траже општу мобилизацију
Приштина. — Удружење за повратак Срба и Црногораца на Косову и Метохији „Божур“ незадовољан је досадашњим понашањем Армије, посебно њеног врха у заштити српског народа, па се тражи да поједини генерали, Титови следбеници, уступе место млађим, способним и српству оданим армијским кадровима.
Главни одбор овог удружења као пропуст Армије означава њено „пасивно држање и омогућавање неометаног доласка стране војске из Хрватске у Босну“. Упозорава се и на опасност од отварања „јужног фронта“ па се тражи отварање караула на граничним прелазима на Космету. Р.Б.
НАСТАВЉА СЕ ПСИХОЛОШКИ РАТ ХИДРОЦЕНТРАЛАМА НА ДРИНИ И НЕРЕТВИ
Мегавати уместо
куршума
Ф Претње минирањем и рушење брана стручњаци сматрају немогућим али психолошки ефекти
су постигнути
У Електропривреди Србије кажу да је ситуација на Дрини мирна. Предузете су све мере предострожности да се у случају евентуалног остварења претњи и оштећења на брани теже последице избегну.
— Није лако срушити брану и све ове претње су само психолошко оружје. У брану ХЕ „Вишеград“ је уграђено неколико стотина хиљада кубика бетона и неколико десетина хиљада тона челика. Грађена је да траје миленијумима, по квалитету може надживети пирамиде, и сматрам да је минирањем могуће изазвати једино мања оштећења, каже Раденко Николић, директор Електропривреде Србије и један од градитеља хидроцентрала код Бајине Баште и Зворника.
Николић објашњава да би у случају оштећења бране изнад Вишеграда настрадала села с обе стране Дрине, па према томе и становништво обе националности, као и сам град.
Ипак, из акумулационих језера електрана „Бајина Башта“ и „Зворник“ је испуштена вода. Ниво језера код Бајине Баште је снижен за осам метара, па би, према процени стручњака у ЕПС требало да буде довољно простора у акумулацији за прихватање евентуалног комплетног изливања вишеградског акумулационог језера. Уз то, смањен је, за два метра, и ниво зворничког језера, тако да би вода надошла из Вишеграда могла да изазове само поплаву а не и веће хаварије за саме низводне хидроелектране. .
— Ми додуше за XE „Вишеград“, пошто је она у власти БиХ, немамо поузданих података, али код Фоче је јуче забележен доток од 500 метара
кубних воде у секунди, на основу чега можемо закључити да се и вишеградско језеро постепено празни, каже Драган Карановић, дежурни диспечер ЕПС, наводећи да је због снижења нивоа акумулационих језера смањена производња струје у ХЕ „Бајина Башта,“, са 360 мегават часова на
Брана сигурна
Пре самог приступања градњи ХЕ „Вишеград“ стручњаци су сеизмичким истраживањима испитали издржљивост ангажоване стене до дубине од око 60 метара, што је према прописима довољно за овакав пројекат. Како каже Војислав Ђорђевић, инжењер геофизике, који је са екипом Геофизичког института из Београда радио ова истраживања.
Ђорђевић истиче да је током градње посао урађен како ваља, по свим прописима, и да је због тога немогуће срушити целу брану. Говорећи надаље о брани крај Мостара, у чијој градњи је такође учествовао Ђорђевић каже да би у случају њеног оштећења (рушење целе искључује као могућност) дошло до такозваног млаза великог притиска који би угрозио Мостар.
сат на 300 мегавата (20 одсто) а у ХЕ „Зворник“ за десет процената. То се међутим неће битније одразити на електроенергетски потенцијал Србије, мада ће због свих предузетих мера као и смањења производње саме електране имати економских губитака.
Ј. ПУТНИКОВИЋ
БРАНА КОД ВИШЕГРАДА
Јача од земљотреса
При пројектовању и градњи ове бране рачунало се и на могућност земљотреса Ф Највећа опасност је нагло подизање свих устава — каже Властимир Пурић
Београд. — Брана изнад Вишеграда не би, тек тако могла да буде минирана. Главна опасност је заправо ако би неко сулуд подигао све уставе да испусти акумулацију.
Ово је за „Борбу“ рекао Властимир Пурић који је у време подизања бране био директор Радне организације „Пројектовање“ Енергопројекта. Угрожена брана на Перући2
У суботу је у Сињу опет била оглашена узбуна због опће опасности, а повод су овог пута биле, како сазнајемо из сињског центра за обавјешћивање, детонације које су доалзиле из правца бране на Перући за које се још увијек не зна о чему се заправо ради. За сада се ове експлозије не везују за саму брану, јер нису забиљежне никакве промјене на водостају ријеке Цетине. И. П.
Брану је пројектовао, како нам каже Пурић, Енергоинвест из Сарајева а градила ју је Хидроградња из Сарајева. Енергопројект је обавио ревизију пројекта и био саветодавац у овом послу.
Брана је добро фундирана и грађена је тако да ју је врло тешко оштетити јер при пројектовању и градњи рачунало се и на могућност земљотреса. У обзир су узете и оне катастрофално велике и снажне воде које се појављују једном у 700 или хиљаду година и какве су 1896. преплавиле мост у Вишеграду. Те воде су биле мерило за димензионирање тзв. „преливних органа“. Дакле, уставе би и такву воду могле да пропусте.
— Колико знам, каже Пурић, акумулација у Бајиној Башти је прилично ниска па би и у најгорем случају — да неко подигне уставе — могла да прихвати нагло повећање нивоа воде. Сумњам, да би брана могла бити озбиљније оштећена експлозивом.
. С. ПОПОВИЋ
„Салаковац“.