Borba, 06. 05. 1992., S. 8

8 5КЕрА, 6. МАЈ 1992. GODINE

ТАЗЕРАГА SAVEZNA IZBORNA KOMISIJA

Dve republike dva izborna principa

Crnogorci isključivo proporcionalno, Srbi — kombinovano, pola većinski pola proporcionalno e Svi troškovi izbora iz savezne kase

Hoće li jednog dana srpski ı crnogorski poslanici u budućem zajedničkom Veću građana Savezne skupštine jedni drugima prebacivati ko je više a ko manje izabran po auteničnoj volji birača, a ko po „nalogu“ vladajućih struktura još nije izvesno. Izvesno je, međutim, da se u ove dve članice SR Jugoslavije izbori, zakazani za 31. maj, neće obaviti po istom principu.

Kako je juče na Saveznoj izbornoj komisiji održanoj u zgradi Skupštine Jugosalvije objasnio Radojko Đuričamin, predsednik Izborne komisije Crne Gore i sudija Vrhovnog suda ove Republike, crnogorska skupština je već donela Zakon o izborima na svom području, on je, objaavljivanjem u Službenom listu, već stupio na snagu. Prema

ovom aktu u Mepublici je utvrđeno 13 izbornih jedinica. U njima će se izabrati 30 poslanika za Savezno Veće građana. Izbori će se obaviti isključivo po proporcionalnom sisitemu. To znači, u pomenutim izbornim jedinicama sa liste nezavisnih kandidata i sa lista kandidata političkih stranaka negde će se birati samo jedan poslanik, negde dva ili tri, a negde čak i sedam. Republika kao celina neće se, dakle smatrati jedinstvenom izbornom jedinicom, dodao je Đuričanin. :

U Srbiji, pak, kako je na sednici Komisije objasnio Ćaslav Ignjatović, predsednik Izborne komisije i predsednik Vrhovnog suda Srbije, izborni zakon Narodna skupština ove Republike razmatraće na svojoj današnjoj sednici. Predviđeno je da ga us-

Delegati — bez posla

Do konstituisanja nove Savezne skupštine koje treba da se obavi 15 dana posle izbora saveznih poslanika, bivša Skupština SFRJ, mada još formalno egzistira, neće, kažu u njenoj upravi, imati bogzna kakve funkcije ni zadatke za obavljanje.

U nekoliko narednih dana i nedelja verovatno će se sastati tek pojedina njena radna tela, pre svega Komisija za izbor i imenovanje i Administrativna komisija. Donoseći odgovarajuća akta o primeni Ustavnog zakona one će verovatno za to vreme usvojiti propise i konkretna rešenja o prestanku funkcija pojedincima, svojevremeno izabranim ili imenovanim na rukovodeća radna mesta u bivšim federalnim organima Jugoslavije, a po nalogu republika koje više nisu u sastavu nove Jugoslavije. U generalnom sekretarijatu Skupštine podvlače da će sav taj posao biti obavljen u koordinaciji i uz konsultaciju sa skupštinama Srbije i Crne Gore.

Kad se formiraju savezni organi SR Jugoslavije, a to može biti tek nakon izbora za novi Savezni parlament i nakon njegovog konstituisanja mandat sadašnjim delegatima Saveznog veća, izabranim u

ovaj skupštinski dom još 1986. godine, konačno će prestati.

voji po hitnom postupku. Njime se, inače predviđa kombinacija izbornog principa-većinskog i proporcionalnog. Od 108 poslanika, koliko ukupno iz ove Republike treba da ih bude u Veću građana Savezne Skupštine, njih 54 birače se po većinskom principu. Drugih 54 sa lista političkih stranaka treba da se biraju po proporcionalnom sisitemu , stim što će se sabirati glasovi iz sve 54 izborne jedinice jer će za kandidate sa ovih lista cela Republika biti jedna izborna jedinica. Na sednici Komisije utvrđen je i obrazac za sprovođenje izbora za poslanike u ovom Veću... Biće objavljen u narednom broju Službenog lista SRJ.

Na Komisiji je bilo reči i o troškovima oko predstojećih višestranačkih saveznih izbora. Odlučeno je da se u celosti podmiruju iz Saveznog budžeta. U te troškove spadaju izdaci za štampanje zapisnika, zatim za štampanje liste kandidata za izbor saveznog poslanika i liste političkih stranaka, za štampanje glasačkih listića za listu kandidata i za listu političkih stranaka, za razne radne sastanke i finansiranje rada Republičkih izbornih komisija. Precizne računice troškova još nisu izvedene. Predstavnici izborne komisije Crne Gore juče su pominjali cifru od oko 100 miliona dinara koliko će im, kažu, trebati za sprovođenje izbora na njihovoj teritoriji. Predstavnik Srbije najpre je pominjao brojku od oko 450, a potom je smanjio na oko 200 miliona dinara.D. V. — V.V.

DR MILAN RADOVANOVIĆ, DEKAN MAŠINSKOG FAKULTETA, INICIJATOR IDEJE O NESMETANOM POVRATKU LjUDI KOJI SU NAPUSTILI ZEMLjU

ZBOG RATA

Oslobađanje za sve

U tekstu koji je objavljen u „Borbi” 5. maja pod naslovom „Amnestirati odbegle studente“ nenamernom greškom potpuno je izmenjen smisao izjave prof. dr Milana Radovanovića, dekana Mašinskog fakulteta na sednici Nastavno-naučnog veća Beogradskog univerziteta. Po onome što je objavljeno da se protumačiti da je dr Radovanović protiv inicijative Nastavno naučnog veća o pokretanju postupka kod nadležnih organa da

stvore uslove za povratak — bez sankcija — svih onih mladih ljudi koji su napustili zemlju uoči i za vreme najnovijeg rata. To nije tačno, jer je upravo dr Radovanović pokrenuo inicijativu o nesmetanom povratku mladih ljudi, što je potom i prihvaćeno na Veću.

Dekan dr Radovanović smatra da je i naslov teksta („Amnestirati odbegle studente“) neprihvatljiv iz dva razloga. Prvo, ni jedan nadležni organ u zemlji nije doneo nikakvu presudu po kojoj

bi se tražila amnestija (jer bi to značilo da su svi krivi), a drugo, naslovom se „svi mladi ljudi“ dele na studente i nestudente, što samom inicijativom nije učinjeno. Naslov je, odista, netačan i ne odgovara tekstu, u kome, između ostalog, u samom uvodu, piše da se traži „oslobađanje“ svih mladih ljudi, a ne samo studenata. Izvinjavamo se dr Radovanoviću za pogrešno tumačenje.

RUSKI AMBASADOR S PRIVREDNICIMA SRBIJE

Rusija ne menja stav

Beograd. — Mi smo protiv sankcija koje se preduzimaju protiv Srbije al ona mora sama sebi da pomogne da bi joj Rusija pomogla — naglasio je ambasador Ruske Federacije Genadij Serafimovič Šikin na jučerašnjem sastanku sa predsednikom Privredne komore Srbije Vlajkom Stojiljkovićem i privrednicima. Stav Rusije oko najavljenih sankcija EZ prema Srbiji je poznat ı ona ga neće menjati jer smatra da još nisu iscrpljena sva

politička sredstva. Ako se ponovo uvode neke sankcije, precizirao je on, Rusija ih neće prihvatiti, kao što je bila jedina protiv toga da Jugoslavija ne bude članica KEBS-a.

Šikin je uputio savet da ničemu ne vode stalne konstatacije od strane Srbije da ima veliki broj protivnika, već treba da se okrene traženju saveznika. Šikin je takođe zamerio novinarima koji pišu da Rusija menja odnos

prema Srbiji ı Crnoj Gori. „Nisu u pravu, možda bi to oni želeli, ali mi ne želimo“ — rekao je Šikin. Povod jučerašnjem sastanku u Komori Srbije bilo je slabo ostvarivanje protokola o privrednoj saradnji koji su prošle godine potpisale srpska i ruska vlada. Vlajko Stojiljković naglasio je da bi saradnja mogla da se proširi jer Srbija ima mnoge proizvode koje Rusija sada nabavlja sa Zapada. р. 5.

JUGOSLAVIJA ĆE UČESTVOVATI NA SVETSKOJ KONFERENCIJI O ŽIVOTNOJ SREDINI

Bulatović predvodi „zelene“

Na Svetskoj konferenciji o životnoj sredini i razvoju, koja se održava u prvoj polovini juna u Rio de Ženeiru, Jugoslaviju će zastupati delegacije Srbije i Crne Gore. Kako se očekuje, Crnu Goru, koja u Riju treba da predstavi svoj koncept „ekološke države“ predvodiće predsednik Momir Bulatović. Način učešća drugih južnoslovenskih država, kako je rekla Sofija Borovnica Vujanac, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, za sa-

da je sporan, s obzirom da ni jedna od njih nije primljena u Svetsku organizaciju. Ako do početka Brazilske konferencije ne budu primljene u članstvo UN — Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija, verovatno će učestvovati kao posmatrači.

Na Konferenciji, drugoj po redu, među 120 nacionalnih izveštaja biće podnet i izveštaj o stanju životne sredine u Jugoslaviji, iz avgusta prošle godine.

R. р.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU SRPSKE VANPARLA-

MENTARNE OPOZICIJE

Poziv na bojkot izbora

Beograd. — Osam stranaka, udruženih u vanparlamentarnu opoziciju Srbije (Srpska svetosavska stranka, Srpski rojalistič-

ki blok, Stara radikalna stranka,

Demokratska stranka Davidović-Grol, Liberalna „stranka, Stranka samostalnih privrednika i seljaka, Pokret za zaštitu ljudskih prava, Pokret za ujedinjenje Srbije i Crne Gore) neće izaći na izbore zakazane za 31.

maj, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu.

Osim što će svoje članstvo pozvati na bojkot izbora, vanparlamentarna opozicija će pokrenuti i seriju javnih tribina sa zajedničkim nazivom „„antizborna kampanja“, od kojih će prva biti održana 14. maja, u mesnoj zajednici Terazije, sa početkom u 18 časova. M.M.

DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV DOBRILE GAJIĆ — GLIŠIĆ, ŠEFA KABINETA BIVŠEG MINISTRA ODBRANE SRBIJE GENERALA SIMOVIĆA

Otkaz zbog teljtona u NIN-u?

Prema rečima „optužene“ general Simović je njene beleške video kao istorijske i navodno joj je rekao da može da ih objavi „posthumno“, dok joj je sadašnji ministar Negovanović zapretio da će joj lično uručiti otkaz ukoliko bilo šta publikuje

Beograd. — Priče o prisvajanjima pušaka i pištolja, ni o tajnim radnjama na zaustavljanju rada na zakonu o srpskoj vojsci nisu naterale Ministarstvo odbrane Srbije da reaguje na tekstove Dobrile Gajić-Glišić, šefa kabineta ranijeg ministra odbrane Tomislava Simovića, objavljenim u NIN-u. „Reagovao“ je sekretar Ministarstva Hristoljub Cekić, tražeći disciplinsku odgovornost za savetnika Gajić-Glišić jer za svoje tekstove nije, kako Pravilnik nalaže, imala dozvolu sadašnjeg ministra Marka Negovanovića.

Jučerašnja rasprava o tom slučaju nije održana u centru Beograda, u prostorijama Ministarstva, kao što je bilo najavljeno, već u Batajnici, na dvadesetak kilometara od Beograda. Njen advokat iz Čačka poslala je prekjuče telegram kojim traži odlaganje procesa, ali je taj detalj prenebregnut pošto, navodno, poruka nije ni stigla do predsednika Disciplinske komisije Gorana Dolovića. Na raspravi se nije pojavio ni podnosilac zahteva Hristoljub Cekić.

Prilikom utvrđivanja činjenica pred Komisijom bivši šef kabineta nije negirala izjavu Negovanovića — da nije tražila niti ima njegovu dozvolu za objavlji-

vanje. Sve je temeljila na stavu da je ovo odobrenje dobila od sada već penzionisanog generala Simovića. Njene beleške video je kao istorijske, a posle intervjua koji je dao NIN-u, navodno je rekao da može da ih objavi „posthumno“. Negovanović je prema tvrdnji Dobrile GaJić-Glišić, zapretio da će joj lično uručiti otkaz ukoliko bilo šta od toga objavi. >

— Samostalno sam odlučila da to štampam. Zahtev za moje kažnjavanje je neosnovan jer se tekstovi ne odnose na rad ministra Negovanovića već ministra Simovića. Ceo rukopis je posvećen razgovorima o Nacrtu zakona o oružanim snagama Republike Srbije, budućoj srpskoj vojsci koja Je trebalo da bude nadstranačka, neideološka i profesionalna. Časno i pošteno sam izvršila svoj zadatak, predajući raport svom narodu koji ima pravo na istinu — branila se Dobrila Gajić-Glišić. i

Na kraju rasprave predsednik Komisije je Dobrili Gajic-Glišić uskratio kopiju zapisnika, zbog čega je ona odbila da ga potpiše. Na Komisiji je samo da sprove-. de disciplinski postupak a odluku posle boja donosi sam ministar. - M.DRAŽIĆ

EKSPLOZIVOM NA STAN UREDNIKA „JUTE-

LA“:Podgorica. — Preksinoć oko tri sata ispred stana Velibora Čovića, urednika „Jutela“ odjeknula je snažna eksplozija, koja je raznijela ulazna vrata, polupala stakla u stanu i oštetila dio namještaja. Na sreću, niko od članova familije nije ozlijeđen.Prema nalazu policije, nepoznate osobe su ispred Čovićevog stana podmetnule eksploZiV. · иу Čovićeva porodica je, u vrijeme dok je on bio u Sarajevu, bila izložena anonimnim telofonskim prijetnjama. Nedavno je oštećen i Čovićev automobil.D. V.