Borba, 14. 05. 1992., S. 6

6__оетвртак 14. МАЈ 1992. ГОДИНЕ

СКУПШТИНА СРБИЈЕ УСВОЈИЛА ЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

начелу Предлога закона о средњем образовању

БЕОГРАД. — Народна Скупштина Србије јуче је, после четири дана расправе, усвојила Закон о основној школи, којим се уводи јединствен систем основног образовања на територији Србије и јединствени наставни програми. Основно образовање биће обавезно за све, школе постају државно власништво, а надзираће их и контролисати Министарство просвете. У приватном и мешовитом влас-

Протест ДЗВМ Напуштање седнице посланика ДЗВМ пре гласања о Закону 0 основној школи, Андраш Агоштон образложио је знаком протеста „што Скупштина Србије доношењем овог Закона крши међународне конвенције које забрањују смањивање већ постојећих права која припадају националним мањинама“. Пал Шандор навео је конкретан пример члана 5 новог Закона, који, како је рекао, представља класичан пример спутавања националних права, а имао је и примедбу на неприхватање његовог амандмана да се имена у сведочанствима ученика пишу изворно, мађарским алфабетом. „Прегласани смо о свим питањима али 'ум царује сна-

га кладе ваља“ — рекао је Пал Шандор. IK

ништву могу бити једино уметничке и балетске школе. Посланици су, већином гласова подржали у начелу Предлог закона о средњем образовању, којим се, како је образложио министар просвете, Данило Марковић, укидају остаци усмереног образовања, оснивају гимназије, стручне или уметничке школе, а први пут, поред Републике, оснивачи могу бити и приватна лица.

Имамо ли министра одбране2

Да ли Србија може имати пензионисаног министра одбране, односно да ли је Влада била питана о пензионисању свог министра Марка Неговановића, питао је, на јучерашњој седници парламента, Милан Парошки, додајући: „да ли ми имамо министра одбране“ Потпредседник Владе, Никола Шаиновић, одговорио је да постављење, односно разрешење, члана Владе не зависи од професионалног постављења или разрешења, те да је познато како се тај поступак проводи.

Припадници националних мањина имаће право на основно школовање на матерњем језику или на двојезичну наставу. Један страни језик биће обавезан с тим што га ученици не могу бирати, али од трећег до осмог разреда други страни језик могу учити факултативно. Успех у школи рачунаће се на основу просека оцена тако да одликаши могу имати и тројке иако је предлагано да тројка искључује одли-

чан успех. Међу одбијеним амандманима је и предлог да се веронаука уведе као обавезан предмет, није прихваћена ни могућност факултативног изучавања, а није уважена ни иницијатива да уместо тога ђаци уче историју религије. Плате наставника, стручних сарадника и васпитача обезбеђиваће се из републичког буџета а све остале издатке покриваће општински буџети и фондови, а Скупштина је обавезала Владу да финансира завршетак започете изградње школских објеката. У школама је, иначе, забрањено свако политичко ангажовање, а за непоштовање OBE одредбе предвиђена је казна од 10 до 50 хиљада динара. Родитељима је запрећена казна од хиљаду до 20 хиљада динара или затвор од 30 дана уколико намерно не упишу дете у школу или ако ученик неоправдано изостаје са наставе. На дневном реду ускоро ће, по хитном поступку, бити Предлог закона о становању

који грађани са нестрпљењем ·

очекују. Хитан поступак предложила је Влада уз образложење да треба „створити услове за брже промене у овој области, посебно за откуп друштвених станова“. Посланици су усвојили предлог са само једним гласом против.

Влади Немачке биће упућен протест а УНИЦЕФ и УНЕСКО добиће обавештење поводом изузећа младих математичара Југославије са Олимпијаде информатике 1992. које се одржава у Немачкој. Позив је по први пут изостао ове године упркос до сада изванредним резултатима младих југословенских математичара а по тумачењима која су се јуче чула у Скупштини разлози су — политички. То је потврдио и министар просвете објашњавајући да се тим проблемом мора позабавити неко компетентнији, а не Министарство просвете.

У поподневној, начелној, расправи о Предлогу закона о средњем образовању чуле су се примедбе да пројект није ушао у суштину реформе, да су превелика овлашћења министра просвете, да нису регулисани својински односи; замерено је на ограниченом пра-

(коле у власништву државе

Основне школе постају државно власништво, Уметничке и балетске школе и у приватном власништву

У = а контролише их и надзире Министарство просвете Ф 9 Казне за школе и родитеље Ф Усвојен у

Влада није забринута

Ф Не чекајући дефинитивно решење уставно-политичке кризе Влада Републике Србије предузела је активности на изради целовитог антиинфлационог програма који ће бити приправан за оперативну реализацију чим се за то створе услови. Ефикасно спровођење тих мера захтева дефинисање привредног простора, монетарне власти, односа са међународним финансијским организацијама, комплетирањем компетенција републике и слично што у овом тренутку није обезбеђено. Применом парцијалних антиинфлационих мера програм би био осуђен на неуспех што би изазвало још теже поремећаје у привреди и заоштрило социјалне тензије. Ово је суштина одговора Владе (од 8. маја) на питање да ли спрема антиинфлациони програм и може ли га презентирати Скупштини Србије (достављено 27. марта). i

Ф Влада не показује забринутост већ у оквиру својих овлашћења предузима и предлаже конкретне мере за побољшање укупног стања у Републици. Ово је Владин одговор на питање „Да ли Влада показује забринутост због пропорције: стимулисан човек — снажна држава, дестимулисан човек —

слаба држава“.

неистините ан ———

ву на штрајк просветних радника, као и непренизном дефинисању двојезичне наставе и правима мањина, због чега су поједини посланици, махом из ДЗВМ, затражили да се закон повуче из процедуре. Слободан Унковић је био мишљења да је Скупштина требало, претходно, да размотри концепцију целокупног система

образовања — од предшкос-

лког до универзитетског — јер је ова област била подручје различитих експеримената и грешака. Предложени закон представља „корак уназад у образовању, јер сужава права националних мањина, мишљења је Золтан Варга, док је, по речима Шандора Пала Закон у несагласнју са међународним конвенцијама и Уставом и представља „бироткратски полуфабрикат“. По Милану Парошком, треба правити разлику између мађарске и шиптарске мањине; право на образовање на матерњем језику могу имати, сматра Парошки само они Шиптари који имају југословенске личне карте. Драгослав Петровић је затражио да се упореде права мањина са правима Срба у Мађарској и Албанији, а да се у Закону утврди да Србија обезбеђује позитивну дискриминацију националним мањинама. По Станоју Доганџићу, националним мањинама не треба дати ни већа ни мања права него што је пракса у Европи, осим у случају билате-

Допринос се не враћа

Београд. — Иако је било предлога да се стамбени допринос врати у виду новца, кредита, или деоница свима који нису добили друштвени стан, од те идеје се одустало. Средства ће, највероватније, кроз пореске олакшице бити враћена само онима који нису добили друштвени стан, нити га изградили сопственим новцем, већ живе као подстанари, предложено је на јуче одржаној седници Законодавног одбора скупштине Србије.

На седници одбора прихваћен је предлог Министарства за урбанизам и грађевинарство да грађани који су у потпуности отплатили стан не могу тражити ревизију уговора по узусима новог Закона о становима.

сене ши ЕЕЕЈ.

ралних споразума са суседима. Притом је напоменуо да албанска мањина из политичких разлога не жели да користи своја права у образовању, како би свет помислио да је Србија укинула школе на ал-

банском језику. Е. Б. И.

или и – .rr:GBRR ПРЕДЛОЖЕН ЗАКОН О ФИНАНСИРАЊУ ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗА-

ЦИЈА У СРБИЈИ

Партије на платном списку

Београд. — Овај закон је крупна цивилизацијска тековина и значајна мера демократизације друштва, рекао је јуче министар информација Србије Миливоје Павловић почињујући конференцију за штампу на којој је представљен Предлог закона о финансирању политичких организација, достављен Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку. Законом је, иначе, предвиђено да, осим прихода од чланарине, прилога, из сопствене имовине, кредита, поклона, завештања и легата, странке и партије добијају и средства из буџета Републике. Критеријум је двојак — сразмерно броју посланика у парламенту и пропорционално броју гласова у првом избор-

ном кругу за кандидате странака, али под условом да су добили најмање пет одсто гласова у изборној јединици, 06јаснио је министар правде 30ран Ћетковић.

Износ средстава одређује се за сваку годину у висини од шест хиљада просечних републичких нето зарада у месецу који претходи усвајању буџета. Та сума делиће се на два дела-половина партијама припада према броју посланичких места у парламенту а половина сразмерно броју бирача који су гласали за кандидате странке у првом изборном кругу. Из буџета ће се странкама обезбеђивати и део средстава за предизборну кампању за избор посланика у савезну, ре-

публичку и скупштине покрајина, општина, градова и града Београда. Предвиђена је и прелазна одредба за овогодишње изборе по којој ће странке добити трећину од планираних хиљаду просечних републичких нето зарада али само уз услов да су предложиле најмање пет кандидата за савезне и најмање 50 кандидата за локалне изборе у најмање пет општина.

Овим Законом политичким _

организацијама забрањено је финансирање од влада, органа и организација страних држава и других страних лица те од државних органа, органа локалне _ самоуправе, јавних предузећа и предузећа са јавним овлашћењима и од анонимних финансијера.

ЗАШТО СУ БРАНКО КОСТИЋ И ЖИВОТА ПАНИЋ ОДУСТАЛИ ОД ПУТА У САРАЈЕВО Припреман атентат или отмица2

(Наставак са 1. стране)

Током прекјучерашњег дана, на предлог др Бранка Костића изнет у писму Алији Изетбеговићу да одабере једну од три понуђена места за наставак разговора — Београд, Подгорица, Скопље — Алија Изетбеговић је избор препустио Костићу. Костић је предложио Подгорицу, што је Изетбеговић прво прихватио, а после извесног времена јавио да ипак не може да напусти Сарајево због ратне ситуације и бројних обавеза. Истовремено, предложио је да др Костић, генерал Панић и њихови сарадници дођу на наставак разговора у Сарајево — каже сеу саопштењу Службе за информисање Председништва Југославије. И поред низа питања и практичних разлога који су се

прихватање таквог предлога, др Бранко Костић је прихватио да иде на састанак у Сарајево. Договорено је да се он одржи у згради сарајевског аеродрома. Међутим, јуче ујутро, председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић, преко свог кабинета, поново је променио

нак одржи у згради УНПРОФОР-а у Сарајеву. Као узрок те промене навео је безбедносне разлоге, иако му је потпредседник Костић гарантовао пуну безбедност на аеродрому у Сарајеву. Након извесног времена Изетбеговић је ипак прихватио да разговор буде у згради аеродрома у Сарајеву, али уз нови услов — да му ЈНА гантује безбедност не само на аеродрому, него и приликом путовања до аеродрома.

да навођени разлози за промену места за разговор и стална нова условљавања од стране Алије Изетбеговића, нису били прави. Наиме, не улазећи овај пут у то ко и шта стварно планира и одлучује у муслиманском руководству Босне и Херцеговине, сазнало се да је за долазак потпредседника Костића, генерала Панића и њихових сарадника био предвиђен веома врућ дочек. По једној варијанти биле су планиране две могућности: или обарање авиона којим би допутовао др Костић и сарадници или њихово киднаповање на путу од зграде аеродрома до зграде УНПРОФОР. По другој варијанти: да у случају прихватања гаранције безбедног доласка Алије Изетбеговића на аеродром у Сарајево, на њега буде извршен атентат, а да се за то, пред домаћом и иностраном јавношћу оптужи ЈНА. Чињеница да део пута од Председништва БиХ до зграде аеродрома у Сарајеву држе и муслиманске снаге само употпуњује — такву могућност.

У таквој ситуацији др Бранко Костић и генерал пуковник Живота Панић и њихови сарадници одустали су од пута у Сарајево, иако су већ били на аеродрому Батајница. Накнадни покушаји генерала Панића да Алији Изетбеговићу понуди хеликоптер ЈНА или УНПРОФОР-а ради доласка у Подгорицу или неко друго место ван радних сукоба, Алија Изетбеговић јуче није прихватио“, каже се на крају саопштења Информативне службе Председништва Југославије. Танјуг

постављали као препрека за.

договор и тражио да се саста- .

Међутим, брзо се показало |

а