Borba, 15. 05. 1992., S. 21

АИ dar duzi

ПОСЛЕДЊА РАДНА СЕДНИЦА ОВОГ САЗИВА СКУПШТИНЕ БЕОГРАДА

Владари замењују маршала

Улица Маршала Тита после 47 година променила свој назив у — Улица

српских владара

Главна београдска улица је после 47 година променила свој назив Маршала Тита и зваће се Улица српских владара. Тако су, са четири гласа против и осам уздржаних, јуче одлучили делегати Скупштине града на последњој радној седници овог скупштинског сазива. Делегати су, такође, усвојили предлог Комисије за именовање преко 90 досад безимених београдских улица и тргова. Напокон су своје улице добили и Милош Црњански, Слободан Јовановић, Брана Петронијевић, Мира Траиловић, Алберт Анштајн, Исак Њутн, Леонардо да Винчи...

Председник Скупштине, др Милорад Унковић, је на почетку заседања предлог делегата Јанка Дучића, да се поново гласа за враћање старог назива главној улици — Улица Краља Милана — одбио речима: „Тај предлог није усвојен на прошлој седници, па не би требало да се поново гласа о њему“. Дучић је инсистирао на томе да се уваже резултати анкете у којој је од 370 учесника; њих 270 било за враћање старог назива. На седници су се чули и предлози да се ова саобраћајница назове Улицом пет српских војвода, док је је-

Мишљење стручњака

Залажући се да се главној улици врати њен стари назив, Завод за заштиту споменика културе Београда непосредно пред почетак седнице Комисије за називе тргова и улица, упутио је допис у којем поред осталог стоји: „Круна постигнуте самосталности Србије било је њено проглашење за краљевину 1882. године, а Милана Обреновића за краља. За такву нову државу изграђен је и нови краљевски двор, који и данас користи Скупштина Београда, која сада лицитира враћање назива улици у којој се и сама налази“.

Јован Ћирилов, председник Комисије, је за „Борбу“ изјавио: „Задовољан сам што је прихваћен предлог за именовање 90 улица. Што се тиче преименовања Улице Маршала Тита ја као председник Комисије сам дужан да поштујем мишљење осталих чланова, са којим смо заједно изашли на данашњу седницу. Али лично не бих имао ништа против враћања старог назива — Улице Краља Милана“.

дан делегат у шали предложио назив „Улица штрајкача и инвалида“. Скупштина града је донела и решење о именовањима директора београдских установа културе и физичке културе, дала сагласност о покретању листа „Београдске новине“ и „удомила“ Музеј града Београда (у бившу зграду Аграрне банке) и Историјски музеј Србије (у музеје „25. мај“ и „А. јули“) — о чему је „Борба“ већ писала.

Нешто полемике изазвала

је одлука о укидању Завода за унапређење васпитања и образовања града Београда. Делегат Вера Богићевић је подсетила да је стање просвете „испод сваког људског достојанства“ и да просветни радници укидањем њихових установа више немају коме да се обрате. Одлука је, ипак, изгласана, што. је образложено „вишом силом“, односно централизацијом послова из области 06разовања у „рукама“ Републике. _

Ж.К. — ПГ.

НЕЗАВИДНА СИТУАЦИЈА У ЗДРАВСТВУ

Штрајк здравствених радника

Уколико се не обезбеде услови за рад и повећање плата, постоји могућност да здравствени радници ступе у штрајк.

На јучерашњем састанку савеза синдиката председника Градског одбора Драгољуб Вујић је нагласио да нису у питању само лични дохоци, већи недостатак најосновнијих средстава за рад.

Тома Машић, председник Републичког одбора здравствене заштите, указао је да здравствени радници, поучени лошим искуством просветара

не-треба да журе у објављивању штрајка. „Истина је да постоји неозбиљан однос власти према синдикату, али због ситуације у земљи штрајк није пожељак иако за њега постоје сви потребни услови“.

На крају састанка, због недостатка кворума предложено је да се формира Председништво које ће флексибилније доносити одлуке од постојећег Одбора. Уколико се поједини региони одлуче за отпочињање штрајка, савез синдиката ту одлуку неће оспоравати.

Д. С.

СТАВЉЕНА ТАЧКА НА „СЛУЧАЈ ВИДОЈКОВИЋ“ Председник, ипак незаконито смењен

Врховни суд Србије потврдио је пресуду Окружног суда у Београду којом је поништена одлука Скупштине општине Раковица о разрешењу Миодрага Видојковића, са функције председника Скупштине ове општине. ~

Тако је стављена тачка на „случај Видојковић“ који своје корене вуче још од 21. фебруара прошле године када је већина делегата СО Раковица, „на основу моралне оцене“, одлучила да Видојковића смени са дужности. Таква делегатска одлука својевремено је изазвала огорчење многих грађана Раковице јер су познавали Видојковића као врло

марљивог и савесног човека. Но, то није помогло па се Видојковић обратио Окружном суду у Београду, који је, 26. јуна 1991. године, утврдио да је његово разрешење незаконито — и поништио га. У Скупштини општине Раковица нису били задовољни овом одлуком те су се обратили Врховном суду Србије, који, након годину дана, потврђује пресуду Окружног суда у Београду. Видојковић је у међувремену отишао у адвокате и пресуда Врховног суда сада му очито долази само као морална

сатисфакција. i X.B.

ДИКЛУС ШПАНСКОГ ФИЛМА У СКЦ: У сарадњи са. амбасадом Шпаније, Студентски културни центар организује ретроспективу савременог шпанског филма. У оквиру овог мини циклуса до 16. маја биће приказано седам филмова углавном

мање познатих аутора.

H. JI.

ЈУЧЕ ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ „САВА ЦЕНТРА“ задржан светски имиџ

Београд. — Сава центар је до сада постигао заиста значајне резултате у организацији конгреса, културних и пословних подухвата. У садашњој тешкој ситуацији у нашој земљи посебно је значајно то што није изгубио свој имиџ у свету. Наши стручњаци су ангажовани на припреми Министарског састанка несврстаних на Балију, а у току су преговори са највећим светским оперским певачем, Паваротијем, о гостовању у Београду, рекао је јуче за „Борбу“ директор „Сава центра“ Александар Радовановић поводом прославе 15. година рада овог конгресног центра.

На свечаности поводом јубилеја истакнуто је да у овом центру, који се сврстава међу пет највећих у Европи, до сада одржано 3.500 великих скупова, почев од конференције КЕБС-а, скупштине УНЕСК-а, Међународног монетарног фонда, до великих културних манифестација и редовног одржавања ФЕСТ-а, БЕМУС-а, БИТЕФ-а.

Јуче су подељене и почасне плакете „Сава центра“ људима који су допринели његовом раду. Плакете су добили: Даринка Матић-Маровић, Драган Кубуровић, Александар Милошевић, Српско народно позориште из Новог Сада и ИЦН „Галеника“.

М.Г.

„киданих

_ ПЕТАК 15. МАЈ 1992. ГОДИНЕ 21

КЛИНИКА „ДЕДИЊЕ“ И

ДАЉЕ У КОЛАПСУ

Затварање

једино решење

Дуго очекивани расплет побуне лекара-специјалиста, иако је ових дана очекиван, није

се десио. Брије успео покушај градског секретара за здравство, др Вељка Ђукића који је на састанку са незадовољним лекарима и „окривљеним“ директором, др Михајлом Вучинићем, желео да замрзне сукоб, до завршетка истраге против др Вучинића, а Клинику врати у нормалне токове. Због тога, а и због чињенице да су побуњени лекари почели износити у јавност све више „прљавог веша“, тако да се отворила могућност, како кажу, да „уместо зеца истерају лисицу“, — Градска влада је одлу-

АПСУРД У ПРОДАВНИЦАМА: ПРОМЕТ ОПАДА

чила је да од Републике захтева затварање Клинике.

Ову информацију изнео је др Момчило Бабић, заменик градског секретара за здравство, на јучерашњој седници Скупштине града. А прекјуче је одржан и састанак Етичког комитета Српског лекарског друштва, на коме је расправљано о догађајима на Клиници „Дедиње“. Састанак је био затворен за јавност, а саопштење обећано новинарима, још увек није издато. Како незванично сазнајемо, на Клиници се више не раде операције на срцу, а други спрат ове установе, на коме се иначе лече срчани болесници, је празан. Ж.л.

А ФИНАНСИЈСКИ ЕФЕКТИ РАСТУ

Празни новчаници

не купују

Када робу набавимо у продавнице, морамо водити рачуна када ћемо да је и продамо — кажу у „Ц-

-маркету“

Због опште беспарице и помеђурепубличких трговинских веза, трговци све теже набављају робу, а и оно што се обезбеди не продаје се лако, сем основних и дефицитарних намирница: уља, шећера, брашна и млека. У трговинама, кажу да купци у продавнице све чешће долазе „као за брус“. У корпи је углавном по један производ, а и он се узима као врућ кромпир.

У свим великим трговинама, сем ретких изузетака који се односе на мале приватне продавнице отворене на местима где других нема, промет у физичком обиму опада, а што се тиче финансијских ефеката они су увећани по хиљаду и више пута — због хиперинфлације. — Промет се до Нове године одржавао на достигнутом нивоу, а од тада опада 2-3 одсто месечно. Криза је закуцала и на наша врата. Морамо буквално водити рачуна о свакој ситници. Ако купимо палету робе треба да предвидимо добро и кад ћемо је продати. Лежање робе у рафу кошта. Претпостављам да би нам промет пао и више, сразмерно стандарду, да нисмо отворили нове објекте и да нам асортиман робе није богат, каже Живорад Марковић, руководилац сектора малопродаје „Ц-маркета. Воће „упеца“ понеког

купца

Свестан ризика, „Ц-маркет“ је недавно увезао егзотично воће без обзира што је папрено скупо. Није хтео да разочара потенцијалне купце. Оно се чува у хладњачама, што је издатак више за трговину, који ће се, наравно надокнадити из потрошачког џепа. „Ананас и кокосов орах коштају 2.000, а авокадо и грожђе 4.000 динара. Али у Београду се „нађу“ купци и за „кисело“ воће, каже Александар Дурутовић, директор малопродаје „Ц-маркеTa“. Милан Кандић, саветник у „Горици“ каже да су пад промета, поред већ познатих узрока, изазвале и несташице.

Благи пораст промета од 13 одсто, ове године забележиле су, међу реткима, РК „Београд“. Према речима Јакова Поповића, директора сектора за развој, економику и организацију, на раст промета је, вероватно утицао безготовински начин плаћања и добра снабдевеност. С. Ј.

ПОСЛОВАЊЕ ПРИВРЕДЕ БЕОГРАДА У ПРВА ЧЕТИРИ МЕСЕЦА 1992. ГОДИНЕ

Настављен пад производње

Стрмоглави пад пословања београдских предузећа наставио се и у овој години, тако да садашњи ниво индустријске производње износи 67 одсто од остварене у 1988. години. Од значајнијих грана привреде већи пад производње бележе машиноградња, графичка делатност, хемијска индустрија и производња саобраћајних средстава — речено је на јучерашњој седници Председништва коморе града. У спољнотрговинској размени привреда

Београда степен покривености увоза извозом бележи даље смањење.

Овакво стање у економији довело је до тога да је, крајем априла, блокиране жиро-рачуне имало 1.069 предузећа. Услови за покретање стечајног поступка, због неликвидности, у прва три месеца, стекли су се код 889 правних лица, док је стечајни поступак отворен код 92 правна лица из привреде града.

ДЈ.