Borba, 15. 05. 1992., S. 23

пе e

БОРБА ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА

Два разлога за разум

Изјаву академика Добрице Ћосића примио сам и доживео као вапај и последњу опомену, као разуман, сталожен и коректан политички предлог.

У овом, како каже уважени академик Ћосић, потрошеном времену, остало је бар толико часова да владајућа странка и све политичке странке које нешто значе у политичком животу земље, постигну договор око спровођења избора, када то нису учинили приликом писања и доношења Устава.

Оглашавам се као човек који никада није припадао Партији, данас ниједној политичкој странци, а налазим се на одговорној дужности председника СО Трстеник, завичају господина Ћосића. Убеђен сам да говорим у име огромне масе бирача, страначки неопредељених, којима у овом несрећном времену смета „прејака реч“, којима не одговара искључивост и самозадовољство владајуће странке, недостатак такта и политичког промишљања опозиције.

Због свега тога придружујем се гласу академика Ћосића да владајућа стрнака напусти „политику диктата“ и „свршеног чина“, јер мислим да то није начин да се поштено и демократски задржи власт, а опозиција престане са „опструкцијом и деструкцијом“, јер то није начин природног демократског освајања власти.

Сви разумни и добронамерни грађани, али и уплашени и забринути за своју судбину, свесни су свих недаћа и траума које их притискају. Зар је потребно и политички паметно нагонити их да одлучују о својој судбини на брзу руку и под прилично проблематичним условима2 Неће ли се десити да ће избори, спроведени на овакав начин и у изразито конфликтној ситуацији, како у земљи тако и ван ње, убрзо показати све мањкавости и недостатке изабраника, а да апстиненција неких врло утицајних странака буде сигнал, а затим и став светске демократске јавности, у чију се демократичност, додуше, може сумњати, да их прогласи нелегитимним и новоизабрану власт не прихвати као саговорника2 Нећемо ли се наћи у још тежем и безизлазнијем положају 2

Договор је једини начин да се грађанима СР Југославије омогући да сталожено, мирно и равноправно промисле кога ће на савезним и локалним изборима бирати и изабрати.

Др Милан МАРИЧИЋ Трстеник

„ОДБИЛИ ДА ИДУ У БИЈЕЉИНУ“ („БОРБА“, 7. МАЈ)

Изостало командовање

Чланак објављен 7. маја 1992. године под насловом „Одбили да иду у Бијељину“ пољуљао је моје вишегодишње поверење у ваш лист, јер, бар што се мене тиче, податак није тачан. О чему се заправо ради2

Прво, нисам водник 1 класе, већ старији водник 1 класе, а друго није истина да сам одбио да идем на кризно подручје у БиХ — Бијељину, јер ми такво наређење нико није издао, нити сам у саставу те јединице.

Као старешина у ЈНА, 25 година свом послу прилазим професионално и не занима ме политика. Моје је да извршавам наређења, а то

сам и чинио откад сам постао старешина, тј.

обукао униформу. Друга је ствар што је овог пута изостало командовање и руковођење па је испало да сам одбио одлазак у Бијељину, по њиховом (оних који су вам дали податке).

На крају молим да ваш дописник 3. М. из Ниша буде присутан на главном претресу и дозна праву истину.

Раде БАНДА, ст. вод. 1 класе, ВП 9323 — Ниш

„УРБАНИСТИ НИСУ ВАНДАЛИ“ („БОРБА“, 7. МАЈ)

Жртве антиисторије

Чланак у „Борби“, 7. маја ове године, привукао ми је пажњу. Била сам најпре пријатно изненађена да неко отворено приговори о нестајању центара наших старих градова и све то под теретом „једне идеологије која се поклопила са идеологијом модерне архитектуре“ тога послератног времена. Чак веома добро звучи и сама

ПИСМА

помисао да такво „признање“ грешака долази од члана Извршног савета Скупштине града и председника скупштинске Комисије за урбанизам. Међутим, већ следећа реченица ме је поразила. Наиме арх. Бранко Бојовић тврди да „они“ (урбанисти, уз општинске и градске власти) то тек „сада знају“ као и да су „урбанисти деценијама школовани на идејама да старо треба рушити а ново градити“. Како у тој тврдњи, очигледно, нешто недостаје, осећам обавезу да додам да има више од деценије да је на београдском Архитектонском факултету уведена катедра при последипломским студијама „Заштита, ревитализација и проучавање градитељског наслеђа“, а године 1980. изашао је из штампе уџебник професора др Слободана Ненадовића „Заштита градитељског наслеђа“ у коме је велика пажња поклоњена управо новој изградњи из средине старог језгра. Сем тога, сваки познатији архитекта путовао је „у то име“ (антиисторијског полета) по свету, усавршавања ради, а тамо (где је традиција очувања градских целина култ) могао је да се увери само у супротно.

ПЕТАК, 15. МАЈ 1992. ГОДИНЕ 23

#2 MODNIRNI BIRO Тел. 656–653, 656–158, 644–255 док. 112 И ЈА ВОЛИМ МО-БИ

(98828 [90178 МАЗВ (МЕЗТО POD Зе М МОЗАМ

"92 je počelo

Арх. Љубица ЂУРИЋ студент постд. Заштите и ревитализације Београд

ВУКОВАРИЗАЦИЈА МОСТАРА

Разарање снова и визија

Већ пун месец дана даноноћно бомбардују град на Неретви. Немилице се разарају артиљеријом са околних брда, мостарске махале, станишта људи. Под удар тешких артиљеријских оруђа дошли су скоро сви витални објекти града, који се сада налази на умору. Град се вуковаризује. Дивно здање католичке катедрале као и неке џамије, дакле верска светилишта људи, такођер се тешко разарају и уништавају. (Срећом, то још није случај са лепом православном црквом). Мостарско позориште, којим су се са његове културне и образовне мисије поносили грађани Мостара, изгледа данас веома тужно, беспомоћно да заустави силе зла, да одигра улогу коју је током свог вишедеценијског живота са својих глумачких дасака одигравало. И оно је остало поражено.

Игралиште „Рођених“ под Бијелим Бријегом, као и Регионални болнички центар на самом Бријегу увелико су оштећени, разорени. Два највећа и најлепша хотелска здања, оно модерно, хотел „Ружа“ и оно у самом центру града, хотел „Неретва“, што га сагради чувени градоначелник Мујага Коматина у маварском стилу, претрпели су веома тешка оштећења...

Укратко, разара се све, било оно хрватско, муслиманско или српско, све што су људи градили, над чиме су за својих живота сањали, пројицирали неке смелије снове, визије.

А тек људски животи, дечји, старачки, склоништа, избеглиштва! Иде све то по мрачном принципу колективног кажњавања становништва (100 Срба за једног Немца) што га је нирнбершки суд оквалификовао као злочин.

И све се то догађа на очиглед становника једног великог града, слободарског Београда, за који су Мостарци, сви они, Срби, Муслимани, Хрвати, нарочито од времена Шантића, Дучића, Џикића, гајили топла осећања и симпатије, успоставили неке сентименталне везе и односе љубави, разумевања и толеранције.

О, како би било лепо када би се схватило да : је оно што је код људи највредније, да је оно што људе чини људима — пријатељство, уза- · јамно разумевање и толеранција, њихова спремност да у невољи помогну невољнима!

Мехмед РАЈКОВИЋ Београд

„ГРАД ОСЛОБОЂЕН ОД НОРМАЛНОГ ЖИВОТА“ („БОРБА“, 12. МАЈ)

Деманти

Поводом вашег текста који сте објавили у листу „Борба“ од 12. маја 1992. год. на страни 3. под насловом „Град ослобођен од нормалног живота“, ја, као командант позадинских снага Српске гарде, дајем следећи деманти:

Српска гарда није учествовала организовано у борбама за ослобођење Фоче од муслиманско-хрватских параформација, већ је сваки 60рац морао да иде самоиницијативно, 0 своме трошку, да се пријави у ТО Фоче и тако, као територијалац, учествује у тим борбама. Што се тиче „Српске гарде у њеним екстремним деловима“, које помиње командант ТО Фоча, то су делови нерегуларне гарде под окриљем СПО и њених команданата које су упутили.

Командант позадинских јединица и члан Главног штаба С. Г. Раша МИЈУШКОВИЋ

BEOGRAD, Generala Ždanova 28 | Те!. 330-427, 340-536, 222-3890, ТеЏЕах. 337-184

Vaš siguran kurs agencija дооу Ффивг

UNS N ROSES

Live i in Budapest

_yJTA3HVLUE _ ЗА ТЕРЕН (TPABY)!

LEKOMAT je aparat koji potpuno automatski pregleda organizam i zatim obavlja leče- · nje akupunkturom bez iglica. Na taj način se podstiče lečenje čak 160 raznih supstanci imunološke odbrane. Upotreba aparata je jednostavna i bezbolna. Efikasan je kod niza oboljenja: astme, alergije, migrene, nervoze, pritiska, reume, dijabetesa itd. Sve infor- ŠUŠA >

macije se mogu dobiti na telefone: 021/360-260, 614-318, 363-868. mz O ULAN LLLLLLLLLLLLLULLLLLLLLLLLLULUKLLEILICCLLLL_LLULTLNUI"- "CC" "> _q Y'' -—--_{

DEMONSTRACIJA PROIZVODA BEOGRAD Hotel „SLAVIJA” četvrtak/petak, 14/15 majod 10-19 VALJEVO, hotel „GRAND” petak 22. maj 10-19 h. ZRENJANIN, Hotel „CENTRAL? utorak 26.maj 10-19 h. NOVI SAD, SPENS II sprat, svakog dana 8-20 h.

Dođite i probajte „LEKOMAT”, “ko budete zadovoljni možete ga odmah i kupiti.

ата koji агаве богрбавал fest zdravija. а.

Na osnovu čI. 56 Statuda D D.D. Miln Novi Kneževac iz Novog Kneževca Upravni odbor D.D. Mlin Novi Kneževac na sednici održanoj dana 11. 05. 1992. doneo je odluku od

raspisivanju KONKURSA

Za izbor i imenovanje Direktora Deoničkog društva Pored Zakonom propisanoh uslova kandidat treba da ima - Visoku stručnu spremu: Ekonomskog, Tehnološkog smer prehrambeni, poljoprivrednog smer ratarsko - agroekonomski, prirodnomatematički smer hemije ili pravnog fakulteta. - 5 godina radnog iskustva Kandidati su dužni da podnesu program razvoja Društva. Uz prijavu kandidati treba da podnesu dokaze o stučnoj spremi i radnom iskustvu. Rok podnošenja prijave na raspisani konkurs je 15 dana od dana objavljivanja.

Privjave sa potrebnom dokumentacijom slati na adresu: D.D. Mlin Novi Kneževac UI. Tolstojeva 22 Novi Kneževac, ;

7

sa naznakom "za konkurs”