Borba, 14. 10. 1992., S. 5
ко
ОМЕММК
SREDA, 14. OKTOBAR 1992. GODINE 5
PREMIJER PANIĆ SINOĆ SA STRANAČKIM LIDERIMA O PREVREMENIM IZBORIMA
Dogovor nije
postignut
Ekspertska grupa predlaže 8 izbornih jedinica, dok stranački prvaci ostaju kod zahteva da ih bude između 4 i 1? 0 Nastavak Okruglog stola — sutra 0 Savezna vlada sa predlogom izbornog zakona izlazi pred Skupštinu Jugoslavije u petak, 16. oktobra
Beograd. — Savezni premijer Milan Panić sa saradnicima, večeras je u Palati federacije razgovarao sa stranačkim prvacima Republike Srbije o propozicijama za održavanje prevremenih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji do kraja ove godine.
Bio je to još jedan pokušaj da se usaglase stranačka mišljenja o spornim pitanjima oko broja izbornih jedinica i nazivima izbornih lista i njihovim nosiocima, saopštilo je Savezno ministarstvo za informisanje.
Stranački prvaci Srbije su razmotrili predlog ekspertske grupe koju je angažovala Savezna vlada.
Rukovođeni kriterijumima
broja birača, istorijsko-geografskoj celovitosti i etničkoj kompaktnosti stanovništva, eksperti su predložili osam izbornih jedinica u Srbiji.
Najmanja izborna jedinica imala bi 650 hiljada birača i birala 10 poslanika. Stručna grupa predložila je da Beograd bude jedna izborna jedinica koja sa milion i 253 hiljade punoletnih stanovnika treba da bira 19 saveznih poslanika. 7
Kosmet takođe, prema predlogu eksperata, treba da čini jednu izbornu jedinicu. Vojvodina bi se podelila na severnu i južnu, a centralna Srbija na severozapadnu, jugozapadnu, severo-
istočnu i jugoistočnu izbornu jedjinicu. Ukupno se bira 108 poslanika.
U višečasovnoj raspravi, prvaci većine opozicionih političkih stranaka iz Srbije, večeras su ponovo iznosili argumente, da u ovoj republici treba da budu samo jedna ili najviše četiri izborne jedinice.
Stranke parlamentarne većine iz Srbije u postojećoj Saveznoj skupštini — Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka — zahtevali su međutim, najmanje 12, odnosno 10 izbornih jedinica u Srbiji.
Stranački prvaci večeras nisu
. bili jedinstveni ni oko toga, da li
uz naziv političke partije ili koa-
licije na izbornoj listi treba dati mogućnost podnosiocu da stavi i jedno ili više imena svojih lidera. U saopštenju se kaže da, pošto je u spornim pitanjima bilo više predloga, premijer Panić zaključio raspravu konstatacijom, da će Savezna vlada dati konačan predlog Saveznoj skupštini na usvajanje, vodeći računa o krajnjem cilju, a to je održavanje zaista demokratskih izbora sa ravnopravnim uslovima za sve stranke i kandidate, koristeći konstruktivne predloge stranačkih prvaka, eksperata i is·kustava zemalja sa razvijenom parlamentarnom demokratiiom.
E. B.!
DOLAZAK: Borisav Jović, Vojislav Šešelj, Dragan Veselinov i Milomir Babić, Vojislav Koštunica sinoć pred Palatom federacije
ar uuu„A IA uuu uuu uuu Iu„uIIAALA uuu ru uuu tu uuu uuu uuu III uuu umu uu uuuur-zuĆaı uu ruzu uuu ri u ara uuu enu urunuı un Ji ru rem n rimu mu GRIP mnn muuuuı mm manu zmuri mame mIz mu ii mmaE:A II IARA OIK AIG11 A» zTuzmIAI EI IAC ia uc m m mam ezzamiI HOĆE LI ISHOD SRPSKOG REFERENDUMA DODATNO ISKOMPLIKOVATI STANJE U SRJ, POSEBNO U SRBIJI 3 ~
Avantura tisar
8
Socijalisti hoće 12
Viada prmijera Milana Panića ponudiće Saveznoj Skupštini šest izbornih jedinica. Ovakvu
podelu Srbije branila je sinoć
ekspertska grupa savezne vlade na sastanku čelnika svih parlamentarnih stranaka sa saveznim premijerom.
Gotovo četvoroćasovni sastanak okončan ie bez ikakvog korikretnog dogovora — ističu „Borbini“ nezvanični izvori. SPS nije odustaiao od svojih 12 izbornih jedinica, mada je tvrdi naš sagovornik — delovalo da bi SPS mogao da se „spusti“ i do broja 10. Opozicija okipljena u DEPOS-u ostala je pri stavu da Srbija treba da bude jedna izborna iedinica uz rezervnu varijantu od četizi. Jedino je Srpska radikalna stranka — od celokupne opozicije — išla preko broike osam. predlažući 10 : : : ele • izbornih jedinica.
Aktuelni šef SPS-a Borisav Jović je, kako saznajemo, sastanak napustio pre niegovog završetka. (Snimili: P. Mitić, Z. Raš)
Socijalistima trenutno odgavaraju samo savezni izbori, čiji bi ishod odredio njihovo dalje ponašanje: ako pobede, išli bi odmah na republičke izbore; ako izgube čekali bi da naredni događaji ponište Cosićev i Panićev rejting i nezadovoljstvo naroda kanališu protiv njih
Referendum o promeni Ustava Srbije je uspeo! To što su njegovim ishodom (većinskom apstinencijom biračkog tela) jedni razočarani, drugi zadovoljni,
· treći, pak, zajedljivog raspolože-
nja, prvenstveno je plod njihovih očekivanja, računica i interesa. U svakom slučaju, izostanak šire saglasnosti za preforsiranu i ispolitizovanu amandmansku promenu najvišeg republičkog akta izaziva niz novih nedoumica, dilema i neizvesnosti. Nije malo onih koji tvrde da će ovakav rezultat referenduma izazvati teške političke lomove, tim pre što je i organizovan i sproveden u času kada odnosi između republičkog (srpskog) i saveznog vrha poprimaju sve odlike oštrog konflikta.
Pokazalo se da su bili u pravu analitičari. koji su predvideli ovakav ishod. Ponajpre zbog ishitrenosti kojom se stranka na vlasti poslužila, ne bi li odluku o prevremenim izborima „prepustila narodu“ i tako makar odložila izborno suočavanje. Na prvi pogled sve je izgledalo haotično, brzo, nepripremljeno, uz sijaset proceduralnih i zakonskih propusta, lošu evidenciju biračkih spiskova i brojne improvizacije. Ali, samo na prvi pogled. Organizatorima je bilo savršeno jasno Još od početka da je održavanje referenduma u postojećim srpsko-jugoslovenskim okolnostima (sankcije, dolazak zime, oštro političko raslojavanje, preo-
kupiranost naroda pukim preživljavanjem) nepotreban potez, tačnije avantura sa potencijalno teškim posledicama.
Tandem na muci
Ipak, između dve varijante opredelili su se za onu goru, računajući da će im bilo kakav ishod ići u prilog. Da li su se u tom računu možda i preračunali, pokazaće već naredni dani. Zasad im preostaje da razmisle o, za njih, obeshrabrujućem podatku da ubedljiva većina od onih koji su izašli na glasačka mesta smatra da su prevremeni izbori do kraja godine preko potrebni, čime se ozbiljno dovodi U pitanje još ranije plasirana teza SPS da bi „neuspeh referenduma“ značio da „narod ne želi izbore“. Teško je, naime, poverovati da je druga polovina apstinirala zbog toga što ne želi izbore. Kudikamo više nego Miloševićeva ekipa, ovakvim rezultatom zabrinut je savezni tandem Ćosić — Panić, koji se nadao da će se izborima. na svim nivoima učiniti krupan korak ka skidanju sankcija međunarodne zajednice. Sada im je manevarski prostor znatno sužen, pa se opravdano postavlja pitanje: šta i kako dalje? Obojica, kao i većina opozicionih stranaka u Srbiji, Još ranije su izjavljivali da referendum nije dobar politički
potez, već smišljen manevar socijalista da osujete izbore u Srbiji i, logično, dodatno iskomplikuju stanje u zemlji.
U međuvremenu, prilikom glasanja, Dobrica Ćosić — u slučaju njegovog nepovoljnog ishoda — nagoveštava upotrebu druge varijante: raspuštanje srpskog parlamenta, ali je ostalo nejasno kako to izvesti. Socijalisti i sam Slobodan Milošević jasno su stavili do znanja da nisu skloni takvom rešenju, jer procenjuju da bi skraćivanjem mandata Skupštine (u kojoj socijalisti dominiraju) i njihove vlade, šef srpske države i budući vođa SPS — Milošević, ostao na vetrometini, bez presudne podrške uhodanog državnog mehanizma — ·« servisa vladajuće stranke, što bi im bitno umanjilo izglede na eventualnim decembarskim izborima.
Sada kada se rezultat referenduma zna, i kada je Milošević (u intervjuu Vučeliću) na sebi svojstven način, bez pardona, optužio Ćosića da je izneverio srpske nacionalne interese (u Ženevi) a Panića — da su mu gazde u SAD, još manje je verovatno da bi vrh SPS pristao na parlamentarno samoraspuštanje, jer bi taj potez za režim mogao značiti potpisivanje smrtne presude. Priča o logičnoj reperkusiji da i zbog načina pripreme i ishoda referenduma Skupština Srbije bude raspuštena (što je u nadležnosti predsednika Republi-
ke), u sadašnjim okolnostima za socijaliste nema nikakvog značaja, jer se sve to događa u času kada se sukobljavaju dve međusobno suprotstavljene koncepcije. Prepoznatljivi motivi
Znatno je realnija prognoza da će Ćosić i Panić (ako nekim čudom ne uspeju da nagovore Miloševića da odustane od svoje nepopustljivosti) ići na ono što je jedino moguće — savezne izbore polovinom decembra. Naravno, ukoliko krajem ove nedelje Savezna skupština usvoji izborni zakon, odnosno ako se ne dogodi da socijalisti i tu postave nesavladivu prepreku (oko broja izbornih jedinica), što bi moglo srpsku opoziciju navesti na novi opšti bojkot izbora. Nije isključeno, međutim, da u ovom slučaju socijalisti pristanu na savezne izbore po verziji savezne vlade (osam izbornih jedinica), ali to još ne znači da će izbora sigurno biti pošto opozicija zahteva najviše šest izbornih jedinica i potpuno oslobađanje RTS.
Socijalistima u ovom času odgovara da se najpre održe заме2ni izbori, pa tek onda (kad istekne rok od šest meseci od ovog referenduma) organizuju i republičke izbore. Motivi su prepoznatljivi: valja sačekati i vidcti ko će pobediti u federaciji i hoće li se sadašnji odnos političkih snaga promeniti. Ukoliko bi
se dogodilo da SPS dobije bitku za savezni parlament, nije isključeno da se nađe čarobna formula da republički izbori budu odmah nakoni saveznih i bez referenduma. Ako bi ishod saveznog glasania bio nepovoljan, onda je za sociialiste i Miloševića, po svemu, povoljnije da, držeći i dalie vlast u Srbiji, još sačekaju, računajući da bi se vremenom podrška Cosiću i Paniću i u zemlii i van nje relativizirala pod pritiskom neskinutih sankcija i neostvarenih obećanja i da bi se nagomilano političko, socijalno i nacionalno nezadovoljstvo, veštim propagandnim marketingom, moglo kanalisati protiv saveznog rukovodstva i potencijalno homogenizovane srpske opozicije.
No, sve su to računice koje se u postojećim i očekivanim okolnostima mogu izroditi u svoju suprotnost. Tim pre što je uočljivo da socijalisti postaju sve usamljeniji, i što najverovatnije neće moći da računaju na podršku svojih dojučerašnjih najjačih saveznika — crnogorske vladajuće stranke DPS, koja se već pridružila Ćosiću i Paniću i ide na republičke izbore.
U svakom slučaju, predstojeća zima i sve teže posledice međunarodnih sankcija neće građanima Srbije biti ı jedina iskušenja s kojima će se narcdnih
meseci suočavati. Ivan TOROV