Borba, 19. 03. 1993., S. 2

/ DNEVNIK

MOMIR BULATOVIĆ EKSKLUZIVNO ZA „BORBU“ POSLE RAZGOVORA SA PREDSEDNIKOM FRANCUSKE

Miteran jedva čeka da nas poseti

_ Petar Živadinović specijalno za „Borbu“ iz Pariza

Predsednik Crne Gore Momir Bulatović završio je дародперnu posetu Francushoj jučerašnjim razgovorima u Parlamentu. U sredu, što je i bio glavni razlog njegove posete, Bulatovića je primio predsednih Francuske Fransoa Miteran posle čega je crnogorski predsednik dao ekskluzivni intervju izveštaču „Borbe“ iz Pariza.

Borba: O čemu ste razgovarali sa

predsednikom francuske republike Miteranom, i kakvi su Vaši utisci о орот susretu?

Momir Bulatović: Najveći deo naših razgovora bio je posvećen ključnoj fazi pregovora i razgovora o miru u BiH. Mi smo veoma visoko i sa zahvalnošću ocenili aktivnosti Francuske, a posebno predsednika Miterana koji je u ključnoj situaciji ličnim angažovanjem i autoritetom doprineo da se isključivo političkim sredstvima i pregovorima traži izlaz iz jugoslovenske krize. Mislim da su njegov prošlogodišnji dolazak u Sarajevo, kao * i prošlonedeljni razgovori sa predsednikom Srbije, ukazali na punu meru naših ograničenja da utičemo na Srbe u BiH. Mada smo insistirali da tako nešto prevazilazi našu mogućnost uticaja, još jednom smo potvrdili da se SRJ jasno i nedvosmisleno opredelila za Vens-Ovenov mi-

Tovni plan i da se samo pregovorima u Njujorku svih zainteresovanih strana, uz ravnomerni pritisak međunarodne zajednice na svaku od njih, može naći i obezbediti trajno rešenje za mir u BiH. A kada se uspostavi mir, konstatovali smo, Miteran je to ponovio čak nekoliko puta, onda će to biti dovoljan razlog za ukidanje sankcija.

B: Da li ste nešto konhretnije goDorili o redosledu poteza, ukoliko do toga dođe?

M. B: U izvesnom smislu, da. Razmotrili smo određen broj planova i predloga za obnavljanje naše saradnje. Cak smo dobili i uveravanje da predsednik francuske Rcepublike Miteran jedva čeka da poseti SRJ i Crnu Goru, čime bi se i simbolično označio novi početak, ili obnavljanje ranije, inače, veoma bogate saradnje.

B: Hoćete da kažete da je Miteran potvrdio ono što je prošle nedelje

Bulatović razgovarao sa Herdom

London. — Stavovi Velike Britanije i Francuske o rešenju krize u Bosni i Hercegovini su veoma slični, kao i njihova razmišljanja o ublažavanju i ukidanju sankcija — izjavio je sinoć u Londonu, posle razgovora sa britanskim šefom diplomatije Daglasom Herdom, predsednik Republike Crne Gore Momir Bulatović. On je naglasio da je svog sagovornika obavestio o teškim posledicama neopravdanih sankcija za stanovništvo Jugošlavije i posebno Crne Gore. Ukoliko dođe do sporazuma u Njujorku o okončanju rata u Bosni i Hercegovini i njegove primene na terenu, onda se brzo može očekivati razgovor o ublažavanju i postepenom ukidanju sankcija — procenio je predsednik Crne Gore. Odgovarajući na pitanja novinara o šansama da se sporazum u Njujorku postigne, Momir Bulatović je rekao da je sporazum moguć, ukoliko sve tri strane pokažu dobru. volju i ako se ne dozvoli da događaji na terenu zasene suštinu pro-

blema o kome se-pregovara.

SAOPŠTENJE SMIP O UVOĐENJU VIZA ZA STRANCE

Na udaru 16 zemalja

Vlade pojedinih zemalja su pre ili tokom 1992. godine jednostrano otkazale ili suspendovale važeće sporazume o viznom režimu i uvele vize za građane Savezne Republike Jugoslavije. Malezija je čak jednostrano odlučila da zabrani ulazak državljanima SR Jugoslavije na svoju teritoriju.

Svesna štetnih posledica takvih mera, SR Jugoslavija je ispoljila maksimalnu uzdržljivost u pogledu preduzimanja recipročnih mera i izražavala spremnost za saradnju i dogovor sa tim zemljama u otklanjanju razloga za uvođenje viza sa njihove strane. Uprkos nastojanja jugoslovenske strane, vlade tih država nisu, nažalost, ispoljile želju da

odustanu od primene svojih jednostranih odluka.

Vlada Savezne Republike Jugoslavije, polazeći od takvog stanja i potrebe pridržavanja principa reciprociteta u viznom režimu, kao i potrebe zaštite interesa SRJ i njenih građana, donela je odluku o obavezi pribavljanja jugoslovenske vize za državljane: Francuske, Švajcarske, zemalja Beneluksa, Austrije, Finske, Danske, Švedske, Norveške, Velike Britanije, Maroka, Islanda i SR Nemačke, Turske i Irana. Odgovarajuća recipročna mera primenjivaće se i na državljane Malezije.

Shodno odluci Savezne vlade, ubuduće, svi nosioci putnih isprava pomenutih zemalja obavezni su, da pre ulaska na teri-

Diplomate bez komentara

Odluka vlade SR Jugoslavije da, po principu reciprociteta, uvede vize za državljane 16 zemalja, u beogradskim diplomatskim predstavništvima država na koje se odnosi, primljena je praktično bez ikakvih komentara. Jedino što se u telefonskim kontaktima sa diplomatskim personalom nekih od ovih zemlja — među kojima su i sedam članica Evropske zajednice i sve nordijske zemlje — moglo saznati jeste da im je jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova

uredno prosledilo odluku o uvođenju viza .Da li se u tom saopštenju išlo i u pojedinačne „razrade“ različite od zemlje do zemlje nismo uspeli da ustanovimo. Ali, sudeći po tome kako su odluku jugoslovenske vlade razumeli u, recimo, Nemačkoj ambasadi, oko toga nema nejasnoća: prema svakoj od ovom merom obuhvaćenih država ponaosob, primenjivace se isti režim koji u njoj već postoji za državljanje SRI. УМ.

. текао 1 Миозетси ада бе зе, одатаћ "пакоп гаизгарјапја гага 1 изроз-

гарђапја mira u BiH, početi sa shidanjem sankcija ртопр Srbije i Crne Gore?

M. B: Da. U nekoliko navrata smo čuli od predsednika Miterana da će to biti odlučno zalaganje Francuske u okviru istih onih međunarodnih institucija koje su donele odluku o sankcijama. Uveren sam da je sa punim poverenjem primio naš veoma plastičan opis sadašnjeg socijalnog i ekonomskog stanja koje, faktički, celu Jugoslaviju i Srbiju izvodi iz civilizovanog okvira kome su oduvek njeni narodi pripadali, i sprečava dalji razvoj demokratije, što, bez sumnje, mora biti suštinski cilj i interes čitave evropske politike.

B: Razgovorima je prisustvovao i

_francushi ministar inostranih_po-

slova Rolan Dima? a

M. B: Da, učestvovao je i, mislim sa zadovoljstvom potvrdio da je politička linija na kojoj smo mi insistirali, odnosno način na Koji smo se zalagali od Londonske konferencije do danas za prevazilaženje ratnih sukoba u BiH, u

toriju а] Republike Jugoslavije, pribave odgovarajuću jugoslovensku vizu u diplomatsko-konzularnom „predstavništvu SRJ u inostranstvu.

Vize će se izdavati pod istim usiovima koji se zahtevaju od nosioca jugoslovenske putne isprave za ulazak u navedene zemlje.

Predstavnicima. Ambasada navedenih zemalja u Beogradu su u Saveznom ministarsvu za inostrane poslove uručene note — čime su njihove vlade obaveštene o odlukama Savezne vlade SR Jugoslavije.

Turska uvodi vize

Odgovarajući na odluku Beograda da suspenduje sporazum o izuzeću iz sistema viza iz 1967. godine, Turska je odlučila da od 25. marta uvede vize za državljane SR Jugoslavije.

_„Odluka jugoslovenske vlade, utemeljena na političkim motivima i usmerena protiv Turske, otežaće slobodu putovanja za držvljane obe zemlje“, prenosi

Rojter iz Ankare saopštenje tur-_

skog ministarstva spoljnih poslova. „To je još Jedan primer negativnog i neodgovornog, odnosa jugoslovenske vlade prema svolim susedima ı drugim zemljama ii regionu“.

skladu sa francuskim pozicijama. Mi, naime, smatramo da i posle prihvatanja Vens-Ovenovog plana ostaje otvoren prostor za normalizaciju odnosa između pet državnih entiteta koji su formirani na tlu bivše Jugoslavije. Treba krenuti upravo onim putem koji je još u avgustu predložio Dima, a on se sastoji u tome da pokušamo da prevaziđemo i zaboravimo svo ono zlo koje nam se dešava i koje smo jedni drugima učinili. Jer, bez toga neće biti moguća nikakva normalizacija odnosa na Droštori. ma bivše Jugoslavije.

B: Da li je bilo reči o odnosu masovnih medija prema krizi u Jugoslaviji, posebno francuskih i kakav је stav bio Vašeg sagovornika o tome? M. B: Svakako. Naši sagovornici su ponovili jednu priču koju smo već više puta čuli. Mislim da se SRJ, odnosno, da budem precizan, srpski narod, nalazi u jednoj veoma teškoj situaciji. O njemu se u medijima stvara slika. kojom se potpuno satanizuje, a ona sa svoje strane uslovljava da pojedini poli-

tičari ponekad postupaju i mimo

svog uverenja i uvida, pod enormnim pritiskom takvo stvorenog javnog mnjenja, koje deluje, tako reći, kao samostalna sila. Odi smo odlučne, jetke reči osude takve satanizacije srpskog naroda u celini od strane Miterana. Očigledno da se tome može stati na kraj ako mi sami prestanemo da dajemo neke povode i blagovremeno pokažemo

i dokažemo da je većina tih nebu--

loznih konstrukcija bez ikakve veze sa činjeničnim stanjem.

B: Da je Miteran evocirao privilegouvane istorijske veze i tradicionalno prijateljstvo Francuske i naroda

_ hoji sačinjavaju SRJ?

M. B: Da, to su bile reči koje je bilo prijatno čuti, s obzirom na sve aktuelne nevolje koje nas pritiskaju. Istovremeno, takav prijateljski stav bio je potkrepljen i iskrenim namerama i planom da što pre dođe, kada se obezbede potrebni uslovi, do normalizacije odnosa. Po-

DR LJUBIŠA RAKIĆ

BORBA PETAK 19. 3. OJ

menuću ovom prilikom jednu Miteranovu misao koja ima poseban značaj: moramo učiniti sve što je u našoj moći da se rat u BiH završi, a poznato je da se nijedan rat u istoriji nije završio na način kojim su sukobljene strane bile zadovoljne. B: Da li je ova poseta dokaz da Francuska uvažava specifičnu poziciju Crne Gore u okviru SRJ?

M. B: Da, Francuska uvažava ovu poziciju u meri u kojoj je i mi vidimo i u kojoj je to neizbežno u svakoj demokratskoj federaciji, pa i u našoj, dvočlanoj. Međutim, hteo bih ovom prilikom posebno da dodam da je stvarno neophodno našoj jugoslovenskoj javnosti saopštiti da u diplomatskim aktivnostima Crne Gore nema nikakvog tajnog separatističkog plana, da nam niko nije nudio da se odvojimo od Srbije i da mi ne mislimo da bi nam bilo šta bilo lakše. Istina je, doduše, da su svi naši sagovornici visoko ocenili neka naša demokratska dostignuća i napore koje ulažemo na humanitarnomi planu, a to što mi želimo da se naš glas čuje ravnopravno -u SRJ, potpuno je u skladu sa zajedničkim ciljem: izgradnjom demokratske i federalne države.

B: Da li ste razgovarali o uklanjanju konkretnih prepreka za humanitarnu pomoć?

M. B: Upravo je totemao kojojjei ministar Lekić razgovarao u Ministarstvu jnostranih- poslova Francuske. Mi, naime, predlažemo da nam se dozvoli izvoz određenih kontingenata robe kojim bismo obezbedili novčana sredstva za uvoz hrane i lekova neophodnih našem stanovništvu. Inače, nismo tražili nikakav presedan 'u tome; nego primenu jednog modela koji je već primenjen u slučaju Iraka. Jer, mi čak ni za one robe koje su izuzete iz sankcija, ne možemo, bez izlaza, obezbediti potrebna sredstva. Reakcije koje smo dobili od našeg sagovornika su više nego povoljne ı mi očekujemo da će nam izaći u susret u OVOm našem opravdanom zahtevu.

Feudalna Фрћотанја

Naša vlada dva tri puta je razmatrala i odbacila mogućnost uvođenja viza po principu reciprociteta za one zemlje koje su ih uvele za naše građane, jer smo smatrali da bi to dovelo samo do naše još veće izolacije — ovo je za „Borbu“ izjavio prof. dr Ljubiša Rakić, ministar u vladi Milana Panića.

— Ljudi koji dolaze u Jugoslaviju, to su oni koji su nama korisni, koji nam trebaju — ljudi iz humanitarnih organizacija, zatim oni koji žele da trguju sa na-

NA PRELAZU VRŠKA ČUKA

Na bugarsko-jugoslovenskoj granici na prelazu Vrška Čuka zvaničnici su bili kratki u izjavi: — Niko još iz zemalja za koje su vize uvedene nije ovde pokušao da prođe. Znamo samo da i

HORGOŠ | KELEBIJA

ma bilo sada bilo u budućnosti — naši prijatelji. Zato ovaj akt uvođenja viza i smatram potpuno beskorisnim.

— Ako se sadašnja vlada već držala feudalnih odnosa reciprociteta i feudalne diplomatije, trebalo je bar da se odluči da vize izdaje po liberalnijem sistemu, na granici, a ne u našim

diplomatsko—konzularnim predstavništvima, koja su i kadrovski redukovana i do kojih je onima kojima su potrebne vize teže doći. J.T.

Niko ne prelazi

ako dođu ne možemo im izdati

ni tranzitne vize ovde, sve mora”

da se obavi u diplomatko-konzularnim predstavništvima SRJ. D.V.

Elasfična primena do 1. aprila

Subotica. — Informacija o uvođenju viza juče je, u obliku depeše, stigla i na granične prelaze na jugoslovensko — m„ađarskoj granici.

To nam je saopštio komandir pogranične milicije u Subotici, dodavši da će se odluka narednih dana još detaljno proučiti i

polako, postepeno sprovoditi, jer je, kako nam je rekao, nemoguće to učiniti odmah. Ima mnogo putnika dodao je, koji su tek krenuli na put, ne znajući za ovu odluku i ne mogu se samo zbog toga vratiti sa granice. Do 1. aprila, kada će se odluka sprovoditi striktno. Ј.5.

це

m