Borba, 31. 05. 1993., S. 7

BORBA PONEDELJAK 31. 5. 1993.

KAKO SE TROŠI PRIMARNA EMISIJA

Država neguje monetarni haos

Bojana Jager

=goignd'sagerii ON RON LN 1 E 0 Sve što se dogodilo poslednjih desetah dana gouori da Je na sceni monetarni haos. Guverner NBJ Vuh Ognjanović je po drugi put dramatično upozorio da će ovoliki pritisci na primarnu emisiju usloviti slom finansijskog sistema. Privrednici i „bomoraši“ su mu odmah odgovorili da do njih primarni novac stiže malo ili nimalo, pa je i to razlog što zamire proizvodnja u sve većem broju fabrika. Država, takođe, solidni potrošač primarne emisije, čudi se naivno što se

štampa ovoliko novca.

Prema rečima samog guvernera do 26. maja iz primarne emisije emitovano je 13.700 milijardi dinara, od čega je 4.300 milijardi završilo u saveznom budžetu. To, u stvari, znači da će do kraja maja verovatno biti iskorišćena celokupna svota primarne emisije za federalnu kasu. Kako inflacija vrtoglavo zida troškove njenog glavnog potrošača — vOjske, to znači da se priprema teren za novi rebalans saveznog, budžeta. On, naravno, nema na šta drugo da računa nego na primarnu emisiju.

Guverner je barem obelodanio kako stoji sa saveznom kasom, dok se o tome koliko se primarnog novca sliva u republičke budžete ništa ne zna. Po važećim zakonima samo зауе2na država može da se zadužuje kod centralne banke i to posebnim propisima koji prolaze kroz rešeto Savezne skupštine. (Na isti način ona te dugove po pravilu prolongira i sama sebi oprašta). Republike, dakle, ne bi mogle legalno da dobijaju direktne kredite Narodne banke za popunu svojih budžetskih kasa. Pošto su prilikom usvajanja svojih budžeta republike hladno predvidele i izvore primarne emisije, a ne bune se da im to nedostaje, verovatno nalaze na• čina da dođu do ovih sredstava.

„Srpski izdajnik“: bivši šef „Pilindje“-prodaje Radomir Dimić

Вага Уодте

Ри пзка „Вшпаја-ргодаја“ је ovih dana ušla u sastav javnog novinsko-izdavačkog preduzeća „Panorama“. Da li je to kraj višemjesečne drame ovog preduzeća, ili tek neki novi početak još nije izvjesno. Izvjesno je, međutim, da su se radnici „Rilindja-prodaje“ zapravo pripadnici albanske nacionalnosti koji čine oko dvije trećine od njih blizu 800, nezadovoljni nametnutom integracijom, upravo pridružili štrajku koji su u Prištini započeli i organizovali časopisi na al-

banskom jeziku, a koji dobija

sve veće dimenzije, sa neizvjesnim ishodom.

Da podsjetimo: u „Rilindja-prodaju“, Skupština Srbije je sredinom prošle godine uvela prinudnu upravu. Mjeru je predložila republička vlada, na inicijativu ministarstva trgovine i turizma. Neobrazloženo obrazloženje je glasilo da u tom društvenom preduzeću vlada haotično stanje. Za prinudnog upravnika Skupština je, 27. jula 1992. imenovala Radomira Dimića sa zadatkom, kako sam kaže, da „do 31. decembra kolektiv izvede iz tog stanja, da ga učini uspešnim i rentabilnim“, da otkloni majorizaciju po nacionalnoj

pripadnosti i spreči tendencije ·

Kad nahrani budžete i potrošnju centralna banka je dužna da snabdeva novcem i privredu, najpre kroz takozvane selektivne kredite (za poljoprivredu i izvoz), a sada i po programu koji je smislila savezna Vlada o upotrebi primarne emisije za podsticaj proizvodnje. Od 9.400 milijardi datih privredi, polovinu tih emisionih para je dobila poljoprivreda, čime je zemlja u blokadi pokušala da izgura setvu i izvesniju budućnost sa hranom. Dvadeset posto dato je na podsticaj izvoza kojeg naravno nema, pa se i to može shvatiti, pre svega, kao materijalno i kadrovsko održavanje nekih preduzeća za bolja vremena. Dvadeset posto emisije namenjene privredi otišlo je za ostale programe, a jedan deo je još neizvršen. I eto nove koske za glodanje. U Saveznom ministarstvu za privredu prikupili su zahteve preduzeća, smislili kriterije koje treba da ispune ponuđeni programi i podržali njih 90 koji su dobili saglasnost da idu na šalter primarne emisije. Centralna banka je za te namene u drugom tromesečju izdvojila 2.200 milijardi dinara a privreda je tražila 32 puta veća sredstva iz primarne emisije. Sada kada je „podela“ završena, a nekih desetak preduzeća, kao „Zastava“ na primer, je već povuklo i pare, raste ne-

zadovoljstvo u privredi kod onih koji nisu izvučeni iz bubnja primarne emisije. Logično, zbog niske eskontne stope, to su najjeftnije i najslađe pare. Posebno su nestrpljivi oni koji su dobili zeleno svetlo, ali još nisu izvukli pare. Preživljavanje privrede

Inače, sa ovom saveznom saglasnošću preduzeća treba da sklope ugovor sa poslovnom bankom koja je spremna da odobrena sredstva iz primarne emisije prati sa najmanje istim iznosom sopstvenih sredstava, i tek nakon toga poslovna banka se pojavljuje pred NBJ i povlači odobrene emisione kredite. Elem, rukovodilac jedne velike društvene banke, nespreman da se oglašava imenom, kaže da bankare niko ništa nije pitao i da im ne pada na pamet da izdvajaju pare po „državnom automatizmu“. Drugim rečima, lepo je što se u oportunost ovih programa uverilo Savezno ministarstvo za privredu, ali sada treba da se u to uvere i banke,

odnosno oni koji daju drugi deo.

para.

Pre dan-dva u PKJ optužene su i banke da zadržavaju emisione pare upućene privredi i obrću ih za popunu svoje likvidnosti ili za crne devizne transakcije. Ima, međutim, i drugi deo priče, da je jugoslovenska privreda navikla da stalno dobija nove kredite, bez obaveze da vraća stare. Tako, preduzeće dobije nova sredstva iz primarne emisije, ali pošto duguje po ranije korišćenim emisionim kreditima, te pare stignu na njegov račun gde ih čeka akceptni nalog za izmirenje zaostalih obaveza prema banci. Preduzeće ih ne može iskoristiti za namene zbog kojih je centralna banka štam-

NESPORAZUMI IZMEĐU VLASTI | ŠTAMPE NA KOSMETU

Oipor n

rušenja osnovne “delatnosti preduzeća“.

— Na moje zaprepašćenje, priča Radomir Dimić, 5. novembra prošle godine Vlada Srbije je prihvatila inicijativu republičkog ministarstva za informacije, a Skupština ozakonila vladin predlog da se osnuje javno novinsko-izdavačko preduzeće „Panorama“ i da u njega uđe i „Rilindja — prodaja“. Ni ja kao prinudni upravnik ni radnici, ni Albanci ni Srbi ni ostali, nisu se s tim slagali. Smatrali su da je odluka protivna svim republičkim i saveznim propisima o vlasničkoj transformaciji preduzeća. I ustavima, naravno. U tom smislu napisali smo pisma svim relevantnim instancama i pojedincima: Radomanu Božoviću, Slobodanu Miloševiću, Milanu Paniću, Dobrići Ćosiću. Od ustavnog suda Srbije zatražili smo zaštitu zakonitosti i ustavnosti. (Odgovor ni od koga ni do danas nismo dobili). Delegacija preduzeća mješovite nacionalnosti satima je čekala i nije dočekala prijem kod republičkog sekretara za informacije Milivoja Pavlovića. Primio nas je jedino savezni ministar istog resora, Miodrag Perišić kome smo obrazložili zašto smo protiv te integracije. A protiv smo iz čisto ekonomskih razloga. Smatrali smo, naime — a smatramo i danas — da integraciju sa neuspešnim i poprilično privatizovanim

„Jedinstvom“ i njegovim sateliti-'

ma može biti samo štetna, bojeći se ne bez razloga da će to i „Rilindja-prodaju“ prosjačkog štapa.

dovesti do.

U međuvremenu, kako to nalažu propisi o privremenim mjerama, pred kraj prošle godine u „Rilindja prodaji“ je konstituisan radnički savjet. Činila su ga tri Albanca, tri Srbina i jedan Turčin. Savjet je za v. d. direktora postavio, to jest ostavio Radomira Dimića.

Bko krije koza...

Nedavno je, međutim, odluka o pripajanju ovog preduzeća „Panorami“ aktuelizovana. I 12. maja za čelnika „Panorame“ imenovan je Jordan Ristić. Odmah je konstituisan novi organ upravljanja — Upravni odbor. Jedna od njegovih prvih odluka, crno na bijelo glasi da će otkaz dobiti svi (pa, naravno, i radnici „Rilindja-prodaje“), koji do 28. maja ne potpišu izjavu da pristaju da rade u „Panorami“.

Zanimljiva je i druga brzopotezna odluka Upravnog odbora: Sve prodavnice i kiosci (čitaj: društvcni) koji posluju neracionalno i sa gubicima... pretvoriće se u druge oblike svojine (čitaj: privatne). Htio-ne htio čovjek se odmah prisjeti nedavnih konstatacija zvaničnih organa Republike Srbije da su u mnogim preduzećima na Kosovu prinudne mjere prinudna (srpska) rukovodstva iskoristila umesto za spasavanje za rasprodaju društvenog kapitala. I njegovu „transformaciju“ u privatno vlasništvo budzašto i — što pre.

Ali, vratimo se toku događaja u „Rilindja prometu” dosadašnji v.d. direktora Radomir Dimić jc podnio neopozivu ostavku pet dana, nakon što je Ristić postav-

pala nove pare, već za vraćanje starog duga.

U celu priču o širokom podsticanju proizvodnje novoštampanim novcem mnogi ne veruju, pa ni sam guverner NBJ. Najpre zato što se u blokadi proizvodnja ne može oživeti bez obzira koliko se para u nju ulivalo, a zatim što je zaista teško kontrolisati u šta će se utrošiti sredstva primarne emisije kad jednom plate i preživljavanje, kao recimo u predizborno vreme kada je iz Topčidera ulivan novac u metalski kompleks Srbije. Čak i ovog puta u Saveznom ministarstvu za privredu procenjuju da se trećina para datih proizvodnji može potrošiti u sasvim druge namene. Postavlja se, međutim, pitanje zašto se guverner Ognjanović oglašava tek sada, kada je ovakva upotreba emisije regularno bila predviđena u monetarnoj projekciji za drugo tromesečje. Reklo bi se da je reč o koncepcijskom neslaganju sa ovakvim ciljevima ekonomske politike, ali i o preventivnom delovanju. Jer, od NBJ se traži da i za treće tromesečje odreši kesu primarne emisije i na isti način predvidi sredstva za podršku proizvodnji, pri čemu projekti iz privrede neprestano stižu u Savezno ministarstvo, a apetiti rastu. Takođe, uskoro valja predložiti i ukupni projekciju novca i kredita za treći kvartal, a potrošača je sve više, uključujući i budžetske muke savezne države. у

Ulična berza uz bankarski blagoslov

Na pitanje kako primarna emisija i gotovina otiču na ulicu i završavaju na crnom deviznom tržištu niko ne daje pun odgovor. Ognjanović je nedavno za

ећиштој „Рап. КЕ

ljen za „pravog“ direktora „ргаvog“ dozvoljenog preduzeća.

— Na dan kad je Ristić ušao kao šef i u „Rilindja-prodaju“ i pozvao me telefon da me obavijesti da odsad vođenje celog preduzeća prelazi u njegove ruke na žiro računu „Rilindja prodaje“ bilo je tačno sedam hiljada milijardi dinara. Novac je odmah prebacio na račun „Panorame“. Radnicima OR plate su podeljene. Žiro-račun „Rilindja-prodaje“ je prvo blokiran a onda ugašen. Pet dana znači, nismo mogli da obavimo bilo kakvu poslovnu funkciju i ja sam tada podnio ostavku.

= Šta mi nisu oprostili

Uostalom, nastavlja Dimić, vjerovatno bi mi otkaz sledio i inače. Jer, protivno svakoj, pa i elementarnoj istini sa kojom, verujem, nisu upoznate ni Vlada i Skupština Srbij. — Ristić me je preko TV okvalifikovao kao „srpskog izdajnika“ i tobožnjeg organizatora štrajka Albanaca. Usledile su telefonske pretnje i preporuka da „se javim Rugovi da mi on da lični dohodak“.

A sve to, pretpostavljam, samo zato što se u „Rilindja-prodaji“ iako sam im nametnut kao prinudni šef pa još Srbin, protiv mene za svih proteklih devet meseci nije požalio niko od radnika, ni Srbin ni Albanac. Čak ni oni čija rešenja o otpuštanju sam lično potpisao. No istina je i da nikog nisam otpustio zato što je ove a ne one nacionalnosti. Malo njih je dobilo otkaz jer je malo njih i zloupotrebilo po-

kJ

to optužio privredu i banke. Oni su mu odmah odgovorili da država sama ne zna šta radi, i da je onog trenutka kad je limitirala kamatne stope, zaustavila međubankarski promet i praktično naterala sve koji imaju dinare da ih što pre menjaju u robu ili devize.

One najveće ribe, međutim, niko ne dira. Kad se rodila novčanica od pet miliona dinara prvo je zaplakala na ulici u rukama dilera, dok je ni banke ni pošte nisu imale. Banke su doduše u tom trenutku na žiro-računima imale svega 500 milijardi dinara, ili skoro četiri puta manje novca nego uobičajeno. Postoji li tajna veza? Verovatno. No, ovog puta je više nego jasno da je novoodštampani novac mogao da iscuri na ulicu pre nego što je legao na bankarske račune, a to znači ili iz trezora Službe za platni promet ili iz kasa narodnih banaka republika i pokrajina. Možda se baš na njih odnosi upozorenje koje je ekspresno emitovala savezna Vlada „da će se uvesti jedinstvena monetarna vlast u zemlji“, i kazniti vinovnici finansijskog nereda. To se može ukoliko se hoće. Pravo emitovanja primarnog novca ima samo Centralna banka i precizno je utvrđena metodologija po kojoj se on pušta u gotovinskom ili žiralnom obliku. Vrlo dobro se zna pod čijom kontrolom treba da budu Topčider i svi centralni trezori. Zna se i ko je dužan da kontroliše kako banke poštuju propise o blagajničkom maksimumu, a da to čine ne bi se na ulicama mogle pojaviti tako velike količine gotovog novca u poteri za devizama. Po propisima se sve zna, ali da bi se oni poštovali najpre je nužno da savezna i republička država i monetarne institucije rade isto i imaju iste ciljeve.

„944

ložaj, loše radilo, ili prisvojilo neki deo društvene imovine. Za koliko sam bio na čelu kolektiva nije zabeležen nijedan međunacionalni incident. „Rilindja-prodaja“ je poslovala solidno. Državi je desetodnevno uplaćivala 400 do 500 miliona dinara na ime poreza na promet i poreza na dobit. Načelnik uprave prihoda u Prištini javno je rekao da smo po urednom izmirivanju obaveza prema državi drugi na rang listi opštine. Preduzeće su posjećivale i finansijska policija i tržišna inspekcija. Nijednu primedbu na poslovanje nisu zabeležili. A, uzgred za to vreme, u tridesetak srpskih sela na Kosovu otvorili smo nove prodavnice, a u osamdesetak gde žive Albanci — zatvorili ih. Niko nam, pa ni bilo koji naš radnik, za to nije dao nikakvu primedbu. Uvek su odlučivali ekoncmski razlozi.

Dimić dodaje da je jedan skupi kamion, koji je „Rilindja-prodaja“ uoči njegovog imenovanja za prinudnog upravnika krijući poklonila jednoj . makedonskoj firmi (bojeći se da ću i ja kao što se radilo u mnogim drugim kolektivima odmah početi s otuđivanjem njihove imovine) preduzeću ubrzo — pošteno vraćen. Bojim se, stoga kaže, da ovo nasilno oduzimanje pošteno zarađenog kapitala „Rilindja-prodaji“ što je svojevremeno pre Dragana Malovića hteo i Ismail Bajra može da ima veoma velike (a nepotrebne) negativne ne samo ekonomske, već i političke i socijalne posledice. I ne samo u okvirima „Panorame“.