Borba, 03. 11. 1993., S. 8
::
~
%' 2
СВЕТ
З.
"БОРБА (РЕДА 3. 11. 1993.
"ХОЛАНДСКО НЕРАСПОЛОЖЕЊЕ ПРЕМА НЕМЦИМА НЕ ЈЕЊАВА
=
| Комплекс дединог бицикла
Одлука Европске заједнице да седиште Европске централне банке ипак буде у Франкфурту, а не у Амстердаму, изнова је пробудила стара — и непријатна — сећања
Сара Хенли
извешточ „Ројтера“ из Амстердама
Холанђани кажу да Немци доминирају њиховом привредом, монополишу њихове плаже и отимају им кључне фудбалске титуле. Сада томс морају да придодају и губитак најдрагоценијег трофеја, свропскес централне банке, јер је Европска зајсница ипак одлучила да Европски монетарни институ лоцира у Франкфурту. За Холанђанс је ова одлука тако постала још један пример скспанзије њиховог моћног источног суседа.
Битка око банке убризгала је нову дозу сурсвљивости у повремено антагонистички однос Холанђана према Немачкој, наводећи чак и дипломате
да се укључе у окапавањс Немаца. _
Коментаришући овај спор, бивши министар спољних послова, сада
члан Европске комисије Ханс ван
ден Брук је изјавио: „Амстердам испуњава све критеријумс изузев једног: не налази се у Немачкој. Али ко сам ја да Амстердам кривим због тоra?“ 5
За разлику од других земаља које су нацисти окупирали TOKOM Другог светског рата, холандско сећање на немачку бруталност нијс избледсло са одласком старије гснерацијс, нити у потпуности представља начин размишљања само слабијс образованих
и оних на нивоу фудбалских навија--
ча. „Мрзим Швабс“, каже Франсје Снијдерс, 34-годишњи лскар. „Кад ми је било седам година, у школи су нам приказали филм о рату. Никад нећу заборавити шта сам видсо“.
Шта каже анкета
Политички коментатори кажу да би
Опет ти Немци: Холандскн преммјер Руд Лубер«с
антагонизам могао бити подстакнут позивима из Немачке да се ужаси прошлости покопају и да се треба усредсрсдити на друштво формирано после рата. Штефан Хајтман, канди-
дат канцелара Хелмута Кола за новог.
председника Немачке, чији је став да прошлост треба сахранити интерпретиран као правдање нацистичких бруталности, пробудио је австи које су пола вска биле запрстенс у умовима Холанђана.
Једно недавно истраживање Клингдел Института за међународне односе из хага показало је да 46 одсто ан-
кетираних младих Холанђана Немце види као ратне хушкаче. „У Немачкој постоји један нов осећај нагло нарастајући важности, а то овде изазива известан страх,“ каже Роберт Аспелах из Клингдел Института. „Немачка има велике проблеме и питање је како ће их решавати. хоће ли то чинити испољавањем своје грубе стране изван граница земље2“ Окупаторске немачке снаге однеле су током рата из холанције скоро све од метала, а сматрају их главним крвцима за „зиму смрти“, током које је, пред крај рата, на хиљаде људи умрло од глади. Ротердам, најзначајнија светска лука, добро илуструје амбивалентност холандског односа према Немачкој: свој статус град дугује пре свега томе што се из њега усмеравао увоз нафте и угља у Немачку, али су немачке бомбе биле те — без обзира што их је послао Хитлер које су град разориле неколико сати након што је Холандија капитулирала. Покосни коментари о „Швабама“ су омиљени хоби. На фудбалским мечевима са Немачком, холандски транспаренти још увек носе референце на отимачину из рата: „Мој деда пита да ли може да добије натраг свој бицикл2“ — гласио је један.
Лекције из историје
Послератна Немачка упија више од трећине холандског извоза и поставља марку као бедем који штити и
гулден, једну од најјачих европских
валута. Званични холандски приступ, по правилу, подразумева одбацивање анти-немачких осећања као срамних, злонамерних популистичких аномалија, којима се не сме до-
зволити да поремете складне односе који између две земље постоје на високом дипломатском нивоу. „Политички односи Холандије и Немачке су одлични,“ каже Аспелах. „Тензија постоји у медијима и на индивидуалном нивоу.“
Па ипак, изгледа да холандска горчина расте, допирући и до премијера Руда Луберса, чија дипломатска вештина је високо цењена међу његовим европским колегама, али који је такође у недавним изјавама заиграо на карту анти-немачких осећања. „Спорт је настао око европске централне банке, а не због експанзије немачке Бундесбанке“, изјавио је недавно Луберс, оптужујући Немце за игнорисање холандских захтева и тражећи право вета у овом случају. Академици и политичари нуде многобројна објашњења за ово непријатељство. Једно истраживање амстердамског Слободног универзитета показало је да се у историјским лекцијама које се предају у холандским школама о Немачкој говори скоро искључиво у контексту периода нацистичке владавине (1933—45), док се послератна историја ове земље занемарује. „Добар део холандског критичког односа према Немачкој има своје корене у недостатку праве идеје — везиље у самој Холандији,“ каже Гис Де Врис, посланик Европског парламента. Немачка прошлост представља за Холанђане основу на којој се уједињују против нечега. Сада, када се Немачка етаблира као водећа земља у Европи, „Холанђани још не могу да прихвате ту нову немачку улогу,“ додаје он.
ХАНОЈ НА ПУТУ ПРЕОБРАЖАЈА НАЦИОНАЛНЕ ПРИВРЕДЕ | • ~ | А · Вијетнаму „довољно _ 20 милијарди долара
Ханој. — Вијстнам се вратио у међународну финансијски заједницу после деценија изола-
ди тржишну привреду од краја осамдесетих, намерава да задржи годишњи привредни
ције и креће у офанзиву при-»“ „раст од осам процената и да до
купљања 7 милијарди долара помоћи за преображај своје привреде. о '
На конференцији у Паризу 9. и 10. новембра, Вијетнам ће, јавио је јуче Ројтер, тражити од западних влада и финансијских агенција позајмице за планове који привреду земље треба да преведу у 21. век, после тридесет година готово непрекидних ратова и деценију и по тврде комунистичке власти. Реформистичка _ комунистичка влада у Ханоју, која гра-
2%00 удвостучи национални - доходак на 26,0 милијарди долара,или па око 400 доларало становнику. =. Xa ;
„Сада је тренутак за брзи привредни раст Вијстнама“, каже се у извештају припремљеном за париску конференцију. САД су ублажилс, мада пси укипулсе санкимје, према Ханоју који је током ове године ојачао везе са Западном Европом, Јапаном и нскомунјистичким азијским владама и споразумсо се са бившим нс-
СПОРАЗУМ КИНЕ И ТАЈВАНА
Репатријација имиграната
Тајпеј (АП). — Тајван и Кина споразумсли су се да убрзају репатријацију имиграната.
Како наводи кинсски „Тајм скспреев“, у Ксиамену, граду на југу земље, обновљени су преговори две стране и постигнут споразум по коме би кинсски имигранти, који су илегално ушли у Тајван, били враћсни кући.
Д 1987. годинс Тајван је вратио вите од 24.000 Кинеза који су тамо илегално ушли тражећи посао. Кина је, међутим, одбијала да подели трошкове репатријације.
Кина и Тајван се не признају Узајамно. Кинсско—тајвански преговори, који су почели ове године, представљају први контакт дас земље после 44 године. а
пријатељем Кином да више не ратују око спорних граница. –
Водећи функционери Међународног монстарног фонда, Азијске банке за развој и Светске банкс посстили су Вијстпам, где су хвалили реформс и разговарали о будућности.
Директор MMI, Мишел Камдеси, је рскао да верује да ће Вијстнам успсти да смањи инфлацију а прошлогодињих 17,2 на осам одсто, и да ће ускоро _ сустићи југоиточне азијске скономске „тигровс“.
Влада у Ханоју тежи да из страних извора прикупи 20 милијарди долара до краја века, који би били подупрти са истом количином унутраше њих улагања.
Вијкетнам тржаи 7 до 8 милијарди долара стране помоћи и 12 до 13 милијарди ипостраних улагања до 2.000. годинс.
У Париз су позване 24 владе, већипом са Запада и Азије, и 17 међународних агенција. Једино су САД најавиле да ће остати по страни, очито због смбарга.
За. сада је само Јапан објавио своје планове. Јапански званичници кажу да ће Токио на париској конгресници 066ћати Вијетнаму 60 милијарди јена (561 милион долара).
Нове француске новчанице „Мали принц“ вреди 50 франака
Француска банка пустила је 20. октобра у оптицај прву из серије нових новчаница, ону од 50 франака, на којој се налази лик песника Сент-Егзиперија и његов заштитни знак — фигура Малог принца. На реверсу новчанице је авион Вгсеце! 14, којим је славни писсник, ратни пилот одлазио у своје ноћне летове.
Ускоро ће се на француском тржишту новца појавити и новчанице од 100 франака, са ликом Густава Ајфела, од 200 франака, са ликом браће
Лимијер и од 500 франака, са ликом Марије и Пјера Кири. Новчаница од 1000 франака,
супротно, свим прогнозама, неће се штампати у догледно време.
Све новчанице су мањих димензија него ранији апоени и потпуно су заштићене од фалсификата низом специјалних поступака, између осталог уткан је специјални конац који ствара светлосне сфекте приликом евентуалног фотокопирања и квари апарат. 3.Б.
„Ни једна држава у нашем окружењу није смањила бројност своје армије, као што смо ми то учинили, А некада је овај број, у односу на број становника, и код нас био висок, као што је и дан данас у Румунији, Чешкој. Словачкој, Србији.“
ЛАЈОШ ФИР, мађарски министар одбране
: