Borba, 05. 04. 1994., S. 3
БОРБА УТОРАК 5. АПРИЛ 1994.
ЕВРОПСКА РЕАГОВАЊА НА ДОГАЂАЈЕ У ПРИЈЕДОРУ
Мирко Кларин
дописник „Борбе“ из Брисела
Покушавајући да проникну у планове политичких и војних вођа босанских сРба, европски посматрачи нуде дијаметрално супротна тумачења најновијих догађаја.
По једнима,
босански Срби су „изгубили веру у миров-
ни процес“, те се враћају оружју (офанзива на Горажде) и етничком чишћењу (прошлонедељна убиства Мусли-
мана и Хрвата у Приједору). По другим, међутим, оба
догађаја указују да се босански Срби „ужурбано припремају за мир“, те настоје да још понешто освоје и
ОЧИСТЕ.
Било како било, прошлонедељни приједорски „догађаји“, односно масакар двадесетак Муслимана и Хрвата и сравњивање њихових кућа са земљом, нису дошли ненајављено. Већ најмање две седмице, наиме, представници Црвеног крста и Високог комесаријата за избеглице упорно упозоравају да је у ширем региону Бањалуке у току „завршна кампања етничког чишћења“. Из тог подручја је, према подацима поменутих организација, већ на почетку рата протерано око пола милиона не-Срба, али је упркос томе остало још између 50 и 70 хиљада становника „погрешне националности“ — Муслимана, Хрвата и Рома — на које је сада досад ред.
Кампања чишћења
Тим поводом је представник Високог комесаријата УН Јо-
које — упркос честим упозорењима и протестима међународних организација — не показују ни најмање интереса да спрече етничко насиље. „Знајући високу ефикасност српске полиције“, каже Бјелерстед, „она би, кад би хтела, могла нешто да учини...“ Али, наставља, „она је део проблема... а српске власти су заинтересоване да се кампања терора настави, како би се отресли не-Срба и обезбедили смештај за српске избеглице из других делова Босне“.
И представници Високог комесаријата, чини се, најновију кампању етничког терора тумаче у функцији „припрема за крај рата“. Подсећају да су децембра прошле године градоначелници Бањалуке и Зенице постигли договор о „размени становништва“, те протеривање „заосталих“ Муслимана и Хрвата из крајева под српском контролом виде као
ХАРИС СИЛАЈЏИЋ
Преговори доведени под сумњу
Sarajevo (Rojter). — Bosanski premijer Haris Silajdžić rekao je juče da novi talas etničkog čišćenja na teritorijama pod srpskom kontrolom u severnoj Bosni nastavak sveukupnih mirovnih pregovora dovodi pod sumnju.
Po njegovim rečima Srbi nameravaju da na mirovnim pregovorima preduprede zahteve da vrate teritorije uz argument — tamo više nema ni Muslimana, ni Hrvata. „Vidimo kako se opracija etničkog čišćenja privodi kraju. Mogu reći da to mirovni proces dovodi u veliku opasnost“, rekao je Silajdžić.
Američki kongresmen Frenk Mekloski koji je Juče razgovarao sa Silajdžićem kazao je da je plan Međunarodnog crvenog krsta da evakuiše nesrpski živalj pred nasiljem Srba „kršenje svih normi međunarodnog, prava i moralnosti“.
Silajdžić je na jučerašnjoj konferenciji za štampu takođe osudio Savet bezbednosti UN zbog toga što ne čini ništa da zaustavi žestoku srpsku pešadijsku i tenkovsku ofanzivu na Goražde koje je proglašeno „ZzOnom pod zaštitom UN“.
ран Бјелерстед приметио да се „променила природа етничког насиља“: уместо „систематских програма“, прешло се на „појединачне инциденте бандитизма и вандализма“. Кампања „чишћења“ је, по њему, „сада много дезорганизованија“, униформисане и наоружане банде слободно пљачкају, силују, убијају, пребијају незаштићене цивиле и спаљују или динамитирају њихове куће. „Данас, ако сте Србин“ — примећује Швеђанин стациониран у Бањалуци — „можете слободно да уђете у муслиманску кућу, избаците их напоље, убијете, или радите са њима шта вам је воља“. Наравно, ни он, ни терорисано муслиманско становништво, не тврде да то раде „сви Срби“. Напротив, протеклих дана је европска штампа преносила изјаве муслиманских становника бањалучког насеља Врбања, у којима се одаје признање њиховим српским суседима који су у више наврата интервенисали да их заштите и спрече насилно исељавање. За разлику од локалних власти
„припрему за дочек очекиваних 10.000 Срба из Зенице“. С друге стране, констатују да „немају индиција“ да се исто или слично догађа са Србима у деловима Босне под муслиманском контролом. Напротив, програм муслиманских власти за „размену становништва“ је, по оцени Бјелерстеда, „прилично коректан“. Прошлонедељни приједорски масакр брутално је разрешио „немогућу“ политичку и моралну дилему која од почетка рата и пратећег етничког чишћења прогони међународне хуманитарне организације, пре свега Црвени крст и Високи комесаријат за избеглице. Изузимајући _ прошлогодишњи случај Сребренице, када је на иницијативу генерала Моријона из опкољеног граад евакуисано 2-3.000 муслиманских избеглица, ове су се организације до сада супротстављале масовним евакуацијама угрожене популације, уз 06јашњење да би тиме постали „саучесници у етничком чишћењу“. Последњих недеља, међутим, Црвени крст и Високи
комесаријат суочени су са захтевима за масовном евакуацијом не-српског становништва из Приједора, Бањалуке и околних муслиманских, хрватских и ромских села, изложених обновљеној кампањи етничког терора. И док су сеу поменутим _ организацијама премишљали шта је мање зло: евакуисати угрожене цивиле и тако постати „саучесник у чишћењу“, или их задржати у њиховим домовима и тако препустити на милост и немилост „неконтролисаним елементима“ (како _ локалне српске власти квалификују починиоце тих злочина) — „догодило“ се Пријепоље и дилема је, напокон, разрешена. „Ми нисмо асистенти у етничком чишћењу, јер је за ове људе то питање живота или смрти“ — изјавилла је јуче Вања Кевли, представница Међународног Црвеног крста.
Нове дилеме и страхови Одлука о масовној евакуацији некадашњег већинског а сада мањинског несрпског становништва Приједора (Муслимани су, пре рата, представљали око 40 процената становништва), отворила је, међутим, неке нове дилеме и страхове. Нјмања брига Црвеног крста и Високог комесаријата је да ли ће им српске снаге осигурати „бзбедан пролаз“ преко територије под њиховом контролом. „Сигуран сам да Србинеће плакати због њиховог одласка, напротив“ — цитирају јуче европски листови изјаву једног од представника тих организација. Много је већа брига да ли ће овај несумњиви преседан, с једне стране, охрабрити лидере босанских Срба да појачају кампању застрашивања „погрешног становништва“ на територији под њиховом контролом, као и да од Црвеног крста и Високог комесаријата страже нове „транспортне услуге“ за завршну кампању етничког чишћења.
Прошлонедељни „догађаји“ у Приједору и текућа офанзива на Горажде, по оцени европских посматрача, „угрожавају шансе за крај рата у Босни“. А резултат таквог „угрожавања“ би, опет, могао да буде— појачани притисак на Србију. Управо је на тојуче, позвало више европских уводничара. Циљ појачаног притиска би, по њима, био да се „појача ширење релизма у Београду“, како би се тамо схватило да „време више није на Страни Срба“, односно да продужавањем рата — „они могу само да изгубе“. Крајње је време, написао је тим поводом уводничар лондонског „Индепендента“, да „Руси заиграју много чвршће... и да своје место за преговарачким столом зараде тако што ће испоручити пристанак Срба на мировни споразум“. бео то Ко, 1 000: Beograd KI, 20
пега Мпоза 95. 011/684-369 011/681-990 ks 011/686-063
Рат «е не смирује: Српски борци снимљенн јуче приликом
операција у близинм Олова
ФОТО: Ројтер
САСТАНАК КОМАНДАНАТА УНПРОФОРА СА РАДОВАНОМ КАРАЏИЋЕМ
Генерал Роуз сутра у Горажду
Пале. — Генерал Мајкл Роуз, командант Унпрофора за бившу Босну, отићи ће сутра у Горажде, јер, како је изјавио јуче на Палама након разговора са Караџићем, Кољевићем, Крајишником генералом Манојлом Миловановићем, „не зна поуздано шта се дешава у овом граду“.
Наиме, према извештајима који су ових дана стизали наводно са терена, српске снаге су појачале акције на ово место у источној Босни и одбиле додатно размештање „плавих шлемова“ у Горажду. Роуз је, како сазнајемо са Пала, саговорнике посебно обрадовао
мишљењем да у тако нешто сумња, „јер се Унпрофор не сме ослањати на извештаје
ЗАХТЕВ БУТРОСА ГАЛИЈА САВЕТУ БЕЗБЕДНОСТИ
о o
За Крајину још 1.800 „плавих шлемова“ Њујорк (Танјуг) — Генерални секретар Уједињених нација Бутрос Гали затражио је од Савета слање 1.800 нових „плавих шлемова“ за обезбеђење спровођења споразума, потписаног прошле недеље између крајишких Срба и хрватских власти у Загребу, као и 23,2 милиона долара за отварање аеродрома у Тузли.
У извештају Савету безбедности, који је у понедељак обављен у седишту УН, Гали истиче да је за спровођење загребг зког споразума потребно 1.000 пешадинаца, 600 инжењераца и ескадрила од најмање шет хеликоптера и 200 људи.
медија који у Горажду немају свог дописника, а посебно на ЦцНН“, чији коментатори упорно твре да су у источној Босни Срби, а не Муслимани у офанзиви. Четири посматрача Унпрофора (остали су се повукли због борбених дејстава) јавили су у седиште Унпрофора да су Муслимани први из града испровоцирали сукобе, али да не могу да тврде за сада која је страна, муслиманска или спрска, стекла предност на терену. Због тога ће Роуз и отићи у Горажде, а како сазнајемо, након разговора о принципима дефинисања територија и граница заштићених 30на Сребренице и Жепе, постоји могућност да до краја недеље обиђе и ова места. B. M.
безбедности да одобри
ГАЛИ У МОСКВИ РАЗГОВАРАО СА ЈЕЉЦИНОМ И ГРАЧОВИМ
Већа сарадња Русије и УН у мировним операцијама
Грачов ускоро у Босни и Крајини
АФП за „Борбу“
Москва. — Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали састао се јуче у Москви са председником Русије Борисом Јељцином са којим је, по речима званичника, разговарао“ о улози Русије у решавању конфликата у бившој Југославији и другим деловима света.
„У протекле две године променила се ситуација у читавом свету“, рекао је Јељцин Бутросу — Галију пре почетка разговора у Кремљу, додавши да УН сада „имају потпуно другачију улогу“ од оне које су имали у прошлости.
„ар
Бутрос Гали, који борави у петодневној посети Москви, претходно је са министром одбране Павелом Грачовлм разговарао о плановима за већу сарадњу Русије и УН у мировним операцијама. „Постоји политичка воља на обе стране да се сарађује“, рекао је Бутрос Гали, након сусрета са Грачо-
BMM Након сусрета са Бутросом
Галијем, Грачов је јуче, како преноси агенција Итар Тасс, најавио да ће наредног месеца, заједно са својим француским и белгијским колегама, посетити руске војнике у саставу мировних снага у УН у бившој Југославији.
ћирилица
- ектап aktera -
- memorija zu 12000 znakova -|