Borba, 06. 06. 1994., S. 3

Саси вала

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 6. ЈУНИ 1994.

ДНЕВНИК

БОСАНСКИ ПРЕГОВАРАЧИ НИСУ ИМПРЕСИОНИРАНИ НОВОМ ПОРУКОМ

___АМЕРИЧКОГ, РУСКОГ М ЕВРОПСКИХ ШЕФОВА ДИПЛОМАТИЈЕ

Нема журбе

Мирко Кларин

Ена вв O i дописник „Борбе“ из Брисела

„Међународна заједница очекује од вас преузимање обавеза које се више не могу одлагати“. С таквом су поруком, крајем прошле седмице, дочекани у Женеви представници сукобљених босанских страна. У име тзв. међународне заједнице, цитирану поруку су потписали Ворен Кристофер, Андреј Козирјев, Каролос Папуљас, Клаус Кинкел, Вили Клас, Ханс ван ден Брук, Даглас Херд и Ален Жипе.

Није, међутим, помогло. Током још једног пропалог женевског излета, представници сукобљених страна су хладно одложили не само преузимање било каквих обавеза, већ и саме преговоре о њима. Они (преговори) су се, према јучерашњим оценама европских посматрача, нашли на „мртвој тачки“. На дан прославе највеће савезничке победе у ДруTOM светском рату, тзв. контакт група „петорице великих“ (САД, Русија, Британија, Француска и Немачка), принуђена је да призна „пораз на свим фронтовима“ у Босни. Према индискрецијама из дипломатских извора, поменута „контакт група“ се, протеклог викенда, нашла „на ивици распуштања“ и „дизања руку од ћорава посла“! Ако то још није учинила (барем до тренутка у којем шаљемо овај извештај), онда је то због свести о „катастрофалним последицама“ таквог потеза, којима би се сукобљене стране у Босни препустиле судбини коју им припремају њихови господари рата.

Желећи да предупреде такав развој, шефови дипломатије из „ширег састава“ тзв. контакт групе (исти који су 13. маја у Женеви формулисали

принципе на којима би сукоб- ·

љене стране требало да дођу до политичког решења), срочили су нову заједничку поруку, покушавајући да босанским преговарачима предоче да је „враг однео шалу“. Амерички, руски и европски амбасадори у Женеви пренели су. ту поруку представницима су-

кобљених страна, али се они, очито, нису дали импресионирати. Министарско лисмо босанским преговарачима је веома пажљиво срочено: да никога не увреди, али да оне којима је упућено наведе да се уозбиље и схвате шта се од њих очекује. У уводу се осам шефова дипломатије (седам министара и један комесар) „најлепше захваљују“ сукобљеним странама што су послале своје представнике на преговоре у

_ Талоару, што по њима пред-

ставља „први охрабрујући корак“, мада резултате тих преговора оцењују „недовољним“.

Да не би било забуне, осморица министара затим настоје да представницима сукобљених страна још једном појасне циљеве њихове иницијативе: „прекид непријатељстава и 03биљни преговори о политичком решењу конфликта који је окрвавио тај део Европе и који угрожава међународну безбедност"...

Реч је, јасно, о принципима које су истих осам шефова дипломатије објавили након њиховог женевског састанка 13. маја. У случају да представници сукобљених страна то још нису схватили, у поруци која им је пренета овог викенда указује им се да саопштење

од 13. маја „није само још је-

дан пригодан документ“. То саопштење, подвлачи се, „изражава убеђења од којих нећемо одустати“.

Коначно, министарско писмо закључује се изражавањем наде да су босански преговарачи „свесни наше (САД, Русија, ЕУ) заједничке воље“, те да ће представници сукобљених страна „врло озбиљно размислити о значењу и домашају поруке“ коју им они упућују. Уз већ цитирано упозорење: „Међународна заједница очекује од вас преузимање обавеза које се више не могу одлагати!“ >

Није, међутим, помогло. За разлику од америчког, руског и европских шефова дипломатије, босанским се преговарачима, очито, не жури.

за прекид ва

Слободан Павловић Sura esi ugmr emi E дописник „Борбе“ из Вашингтона

У првим јучерашњим извештајима америчких електронских медија са олакшањем је дочекан крај Акашијевих „порођајнух мука“ и наставак жсневских преговора о БиХ. У свим тим рсаговањима, међутим, присутна је и стрепња да је сарајевска влада искористила познати „случај Горажде“ (где је било потребно да прође шест недеља да српска страна испуни обавезу коју је прихватила и повуче све своје борце на удаљеност од три киломстpa) ma демонстрира своју OJU бојност према сваком мировном споразуму који неће бити концицпиран према њеним условима.

„Јасно је да се иза данашњег

одлагања крије незаинтерссо-

ваност босанске владе за прскид ватре“ — пише с тим у вези извештач „Њујорк Тајмса“ из Женеве, уз констатацију да је муслиманска армија „нашла себе, после двогодишњих настојања да се одржи у животу“, као и да је недавно постигла

"победе у неким мањим ок-

ршајима против српске стране. „Осим тога, и поред ембарга, оружје и муниција почели су да пристижу сад кад су Муслимани успоставили савезништво са бившим непријатељима, босанским Хрватима, чиме су добили и излаз на море".

Сарајевски представници на преговорима у Женеви чак и званично говоре за америчку јавност о тој опредељености за

војну опцију у периоду — како се овде очекивало — финалног преговарања о судбини БиХ. У изјави за недељни „Њујорк Тајмс“, председник бошњачке владе Харис Силајџић тим поводом веома јасно поручујс: „Веома је добро питањс зашто би требало да ми будсмо заинтересовани за прскид ватре, кад ствари (за нас) иду 6оље на терсну и кад још нема наговецтаја 0 политичком споразуму".

Потпредседник БиХ Ганић, у изјави за лист, образлаже да би главни ефекат чстворомссечног прекида непријатељстава (који су затражили министри иностраних послова међународне _ контакт-групе) било „задржавање постојеће ситуације до зиме, кад би нас Срби поново напали“. Уместо тога, бошњачка страна изишла је јуче са предлогом — прсма овдашњим информацијама — да тај прскид ватрс траје само четири недеље.

Остаје, наравно, да се види шта ће се десити кад дође — и ако дође до прекида ватре на муслиманско-српском фронту. У међувремену, амерички медији јављају да је Галијев изасланик Акаши прекјуче у Женеви ултимативно затражио од Силајџића и Ганића да у недељу ујутру дођу на преговоре, уз претњу да ће овај састанак бити прекинут, уколико се настави њихов бојкот за који је као повод узсто неприхватање извештаја УН о ретавању „проблема Гораждс“.

ЏО БАЈДЕН, АМЕРИЧКИ СЕНАТОР:

Акаши

Сарајево. — (Ројтер-Бета | Амерички сенатор Џо Бајден изјавио је јуче да је специјални емисар УН за Босну Јасуши Акаши сметња окончању рата у Босни. · пе „Поштујем господина Акашија као човека, (али) апсолутно немам никаквог поштовања за његово просуђивање, нимало“, рекао је Бајдсн на конференцији за штампу у Са-

Ултиматум је — како се чини из Вашингтона — имао успеха. Преговори (у којима су се САД приклониле- међународном захтеву за подслом бивше БиХ у односу 51:49) јуче су ипак покренути са мртве тачке, праћени потпуном нсизвесношћу кад ће и како бити окончани.

„Босанска влада, предвођсна Муслиманима, процењује да расту њени војни изгледи и преферира продужење борбе. Босански Срби и њихови спонзори у Србији не осећају довољно војни или економски притисак да би се правично одрекли дела својих територијалних освајања. Европа види све мање разлога да и даље држи своје мировне снаге на терену“ — наводи се тим поводом у уводнику недељног „Вашингтон Поста“, уз констатацију да за садашњу блокаду (случај са Гораждем и остало) одговорност превасходно сносе босански Срби и предлог, који из тога произилази, да се међународна зајсдница упусти. у решавање овог проблема „спроводећи, преко НАТО, једну по једну већ усвојене резолуције Савета безбедности“.

„Политика озбиљног испуњавања свих УН обећања у Босни неће размрсити баш све чворове у Босни. Али може да прекине опасни и срамотни узрок ненамервог међународног саучесништва у балканским ратовима“ — закључује на ту тему вашингтонски лист. 0

кетллетња миру

рајеву.

Бајден се у краткој посети

Босни нашао скупа са америчким сенаторима Долом и Ворнером. Акаши је изложен америчким критикама због одбијања да авијацијом НАТО-а обезбеди поштовање резолуција Уједињених Нација.

„Верујем ла би ваздушне снаге требало користити дале-

ко одлучније“, рекао је Бајден.

Бајдсн и Дол лобирају у америчком Сенату за укидање међународног смбарга на испоруке оружја у Босни, док се Ворнер, бивши секретар Морнарицс САД, томе супротставља. „Ембарго не треба укинути, сигурно не једнострано. Нема војног решења за ову трагедију“, рекао је Ворнер.

ПРЕД БУДВАНСКО САВЕТОВАЊЕ 0 ПРАВНОЈ ДРЖАВИ И КРИВИЧНОМ ЗАКОНОДАВСТВУ

Теоријом против криминала

Стопа раста криминала износи од 90 до 110 процената. Стручњаци тврде да је све то у непосредној пове.

заности са друштвеним и политичким приликама у земљи

На предстојећем саветовању у Будви о кривичном законодавству и правној држави, требало би да говори око 500 људи „од струке“. Но њихов учинак ће, истини за вољу, бити само теоретски.

Статистика у међувремену бележи сурове (тек делимично познате) податке о стопи раста криминала: од 90 до 110 процената годишње.

„Криза правног система уопште, па и правосуђа у тесној је повезаности са друштвено-економским и политичким приликама у нашој земљи, она је рефлексија таквог стања“, сматра професор београдског Правног факултета др Љубиша Лазаревић. У том „политикантском иживљавању“ изгледа да смо „дохватили дно“. Симптоматично је, наводи Лазаревић у свом реферату који ће предочити колегама на Саветовању, да оваква ситуација у кривичном законодавству не изазива забринутост код надлежних органа. Последњи Нацрт Кривичног закона Србије, био је далеко од захтева који су теори-

ја и пракса истицали у погледу реформе југословенског кривичног права, пише др Лазаревић и додаје: „Вапи и судска пракса. Није, међутим, нормално да надлежни државни органи не одговарају благовременим акцијама.“

По мишљењу др Љубише Лазаревића југословенско кривично законодавство је на раскршћу: да ли ће поћи путевима начела законитости или ће под утицајем „прилика“ отворити врата арбитрарности. Јер, у Нацрту КЗ Србије предвиђена су и нека решења директно у супротности са поменутим начелом („не зна се да ли је начело легалитета мање испоштовано у одређивању садржине кривичног дела или у прописивању казни“). На пример, описује др Лазаревић, у члану 24 Закона о јавном реду и миру за спречавање овлаш-

ћеног службеног лица у обављању по-,

слова безбедности или одржавања јавног реда и мира уз употребу оружја

„или НЕХАТНОМ наношењу тешке те- _

лесне повреде може се изрећи казна од 5 до 15 година. Није ли се, ипак, претерало, пита се др Лазаревић и констатује: „читава историја кривичног права указује да строга репресија никад није била гарант ефикасности криминалне политике“.

Нема сумње, правни експерти бациће се током три дана саветовања „врућим“ темама струке међу којима су: кривична дела против привреде, инкриминисање силовања и сексуалних деликата, секстрадиција (изручење) и правна држава, загарантоване слободе и права грађана, проблеми (не)јединственог кривичног законодавства у СРЈ. Теме, на изглед, правнички сувопарне о „посебним законима и могућностима њихове интеграције у кривичне законе“, такође, пружају интерссантне закључке: „ припадници унутрашњих послова и финансијска

"полиција уживају највећу кривично--правну заштиту, а кривично-правно

су заштићени и инспектори Народне банке Југославије и тржишна инспекција“. (Илија Симић судија Окружног суда у Београду). Или, реферат др Момчила Грубача, професора Правног факултета у Новом Саду у ком се тражи одговор на питање „да ли је пи-

тање промене имена тавног тужиоца и његова претварање у државног тужио-

ца, важно и какве консеквенце носи: да ли се штити државни или и општи (јавни) интерес2 Б. дпријан- Илић