Borba, 11. 10. 1994., S. 13
БОРБА УТОРАК 11. ОКТОБАР 1994.
АРУШТВОЈЕ
ЛОШИ МАТЕРИЈАЛНИ УСЛОВИ НА БОГОСЛОВСКОМ: ФАКУЛТЕТУ ОГРАНИЧАВАЈУ УПИС | Недостижан Универзитет и државна помоћ
Решење црквене просвете не треба да зависи од актуелних политичких збивања, каже декан др Прибислав Симић. Садашња зграда фа-
култета у јадном стању, новој недостаје опрема
Београд. — Интересовање за теолошке студије је велико,
али, објашњавају још на Бо
гословском факултету, „очај
ни материјални услови у који- ~
ма се ради“ не дозвољавају отварање адекватног броја места за бруцоше. Решење је, сматрају, у враћању овог факултета у састав Универзитета, што би значило дужност државе да и њему финансијски помаже како то чини према другим школским установама. Такву
могућност власти, бар засад, не прихватају.
— Ове школске године критеријум на пријемном испиту
био је строжи него претход- -
них. У изузетно смо тешкој материјалној ситуацији и није било могуће да примимо потребан број студената. Ипак, учинили смо шта се могло, па смо ове године: допустили и ванредно студирање, каже за „Борбу“ др Прибислав Симић, декан Богословског факултета у Београду, јединог у држави.
Објашњавање декана шта се подразумева под „немогућим условима" чини се излишним: већ летимичан поглед унутар зграде региструје полумрачне скучене ходнике као и учионице са дотрајалом „опремом“, односно, столицама и столовима, зидове у јадном стању. У самој згради је и интернат за седамдесетак ученика са „средњовековним“ собама у којима се осети свака промена времена и температуре. Факултет има 1.700 студената. Ове године примљено је 154 редовних бруцоша, 80 ванредних, као и 130 на Институт који од пре неколико година ради у оквиру факултета образујући вероучитеље, „за неко
Минимални услови: Зграда Богословског факултета
будуће времс кад се уведс всронаука у школс“. „приличан број студената одустане“, каже декан. „Постојећи школски систем не даје потребне образовне основе, а теолошке студије нису лаке“.
Од следећег месеца настава ће се вероватно изводити и у амфитеатру нове зграде факултета на Карабурми, започете пре десетак година и уз претходно прибављање „32 дозволе“. Потпуно премештање фа-
"култета није могуће, јер, сем
мањих радова, потребно је опремити и учионице, за шта нема средстава. „Наша Црква је сиромашна“, каже декан. Главни извор финансирања, објашњава, донације, првенствено _исељеника, је пресушио. „Разумљиво, помажу се крајеви захваћени ратом и избеглице“. Али ако исељеници не могу, држава неће, помоћ можда може да стигне са опозиционе стране. _ Председник _ Демократске странке, Зоран Ђинђић, обишао је прошле суботе Богословски факултет, срео се са деканом и ускоро би шест студената требало да добију стипендије ове странке. Летос је Демократска странка, преко својих донатора, обезбедила и сто хиљада динара за обнову Светосавске цркве на Врачару. Студенте Богославског факултета држава, ускраћивањем помоћи, дискриминише, иако и њихови родитељи плаћају порез и друге доприносе, констатовали су декан и председник „демократа“. Поготово, нагласио је декан, „што се имовина Цркви не враћа, а на пример, црквене и манастирске шуме се експлоатишу“. Из Универзитета је Богословски факултет искључен 1952, иако је један од његових
·
оснивача. „Данас су у такозваним земљама бившег рсалсоцијализма теолошки факултети враћени у састав Универзитета, у Хрватској је то урађсно са рстроактивним признањем статуса, каже др Прибислав Симић. У разговору је Ђинђић обећао да ће ова странка „радом у Скупштини“ учинити што се може.
— Нема разлога да решење црквене просвете зависи од политичких промена, односно
текуће политике. Независно од тога овом народу требају образовани теолози, каже нам декан, напомињући да враћање Богославског факултета одговарајућег статуса или увођењес веронауке не представља жељу да се „народ тера у цркву“.
Неки знак „добрс вољс“ државе, мада сасвим несразмеран потреби факултета, можда стиже. Најављено је да ће:се студенти овог факултета,
“ пристигли из Мађарске и Ру" муније, прихватити у студен-
тске домове. Мањи уступци чињени су и претходних година, па теолози као и други сту-
денти, имају право на повлас--
тице за градски превоз на здравствену заштиту, бонове за студентске мензе.
Осим Богословског факултета, постоје и средње школе, богослбвије, у Београду, Сремским Карловцима и Призрену. У републици Српској Крајини, где је, као и у Републици Српској, у школе уведена веронаука, ради Богословија у манастиру Крка. Најављено је отварање Богословског факултета у Србињу (Фоча), преуређењем неке од државних зграда. Помињу се просторије и бившег затвора. H.T.
НИКШИЋКА ЖЕЉЕЗАРА
Зашто одлазе Муслимани 2
Ових дана, пословодство Жељезаре послало је раднике Муслимане на вишедневно плаћено одсуство. Хоће ли тим потезом бити стављена тачка на случај „штрајка притиска“, остаје да се види
Стоосамдесст радника срсдње _ваљаонице никшићкс Жељезаре, од 22. августа ове године, штрајковало је више дана тражећи да седам радника муслиманске националности напусте своја радна мјеста и оду из Жељезарс._ Ових дана, пословодство Жсљезарс, међутим, послало је радникс Муслиманс на витшедневно плаћено одсуство, а штрајкачи су се вратили редовном послу. Хоће ли тим потезом пословодства бити стављена тачка па случај „штрајка притиска“ остаје да се види. Који су, заправо, разлози „штрајку притиска“ и ко иза њега стоји2
Све је почело 22 августа ове годинс у кругу фабрикс када су, онако, уз чашицу, радници Ненад Ракочевић, Блажо Трипковић, Жељко Ковач и Џемал Муратовић почели разговор о радно-животној збиљи и када у предвечерје истог дана Ракочевић, Трипковић и Ковач долазе пред кућу Муратовића гдје их је умјесто Џсмала дочекао његов брат Малић. Шта се све касније збило треба да утврде правосудни органи, али епилог „разговора“ био је трагичан. –
ха“, те да су тешка врсмена јер је Никшић близу границе Босне и Херцеговине, гдје се ратује, а све што тај рат прати рефлектује се на овим просторима. Људи, једноставно, виде путем ТВ и штампс збиљу босанско-херцсговачког рата, а видитс ми у пословодству, као иначс и у Црној Гори, гледамо њен интерес и, наравно, Црну Гору као грађанску државу у којој су сви, без обзира на нациопалну политичку и вјерску различитост — сви рарпоправни. „Док сам ја на челу колсктива нећс бити никаквих шиканирања ни дискриминацијс. Уколико сс одлукс не буду спроводиле у пракси — прскинућу производњу“ — каже Ђукановић. Штрајк ваљаоничара ипак је изазвао страначко реаговање. Најприје социјалдемократа а затим либерала. Либерали замјерају пословодству фабрике да би требало „осујетити оваквс потезе штрајковања и да их спријече, јер чињеница јесте да је овај случај усмјерсн против слободарских и чојских традиција града Никшића, а шире на дестабилизацију прилика у Црној Гори, и то управо од Малић „MyparonMh је оних снага чији се рад свасмртно ранио ножем Блажа | KMM даном свс више прспозТрипковића. Убицу су лиши- – најс. Само потпаљивањем ли слободе органи гоњења а _ нових жаришта они могу на вјечни починак Блажа _ одуговлачити неизбјежан Трипковића је испратило нс- тренутак изласка пред суд колико хиљада жељезараца _ правде“ — закључују либераи Никшићана. Послије тога, ли. мук и тишина замијепили су у вишенационагном радпичком насељу уобичајснс комшинскс посјете, жагор и дјечју игру. Муслимани су се повукли у куће а таква атмосфера препијела се и у погон ваљаонице. Није прошло ни нсколико дана, а пословодство средње -ваљаонице саопштило је радницима Муслиманима да остали радници не желе радити са њима. Није, кажу, било пријетњи, малтрстирања, али то је био повод да десстак њих спакује кофере, напусте Жељезару и радничко пасеље. Иако-је пословодство жељезарс стало на њихову страну и инсистирало да се вратс на посао, осим њих седам радника Муслимана, на посао се нису вратили они који су раније отишли. Штрајкачи одлазак Муслимана је протумачен као „уносан посао јер су узели вишемјесечни лични доходак а бараке такође: добро продали.
Тајне везе подела
Штрајк ваљаоничара осудила лес и ссцијалдемократска партија а вјероватно је на недавно завршеном састанку врха владајуће партије било ријсчи о будућим потезима и свему ономс што се до сада у Жељезари догађало. Случајно или не, пословодство Жељезаре послало је радникс Муслиманс на вишедневно плаћсно одсуство. Већина аналитичара црногорске збиље, међутим, оцјењује како је штрајк ваљаоничара ипак имао нсксе везе са покушајем убацивања међу"националне нетрпељивости у црногорским предузећима. Такву оцјену базирају на недавним догађањима када су (нсјпознатс особс пуцалс у бараке гдје станују Муслима· ни, такође у Никшићу, и када су оштећене џамије у селу Туђемилама и Никшићу. Осуђујући међунационалне подјеле радника у никшићкој Жељезари, републички одбор металаца — синдиката реаговао је тек послије политичких странака. Кад је прије свега у питању тзв. раднички интерес — реаговање руководства синдиката може се оцијенити и као калкулисање, јер лед су први пробили пословодство а затим политичари. Ово тим прије што су обуставе рада, по досадашњој пракси, биле у „њиховој падлежности“. Љубо Мудреши
Бунт кратког даха
Генерални директор Жељезаре инжењер Војин Ђукановић, у разговору за „Борбу“, кажс да не постојс никакви докази о организованој акцији притиска на Муслимане да оду из жељезаре. Ђукановић, такођс, одбија могућност да је нска партија умијешала прсте у цијелу работу већ да је вјероватно ријеч о спонтаном, неконтролисаном бунту „кратког да-