Borba, 27. 04. 1995., S. 17
~
БОРБА ЧЕТВРТАК 27. АПРИЛ 1995.
У БЕОГРАДУ ПОЧЕО ФЕСЕМ
5
Први пут, уз подршку Министарства културе Србије и Одбора за културу и информисање Народне скупштине Србије, у Београду се одржава Фестивал српске музике — ФЕСЕМ, завршава се 29. априла.
Племенита идеја музиколога, етномузиколога и уметника поново је отворила врата коренима српске музике.
Свечано отварање ФЕСЕМА у Коларчевој задужбини било је посвећено почецима стварања српске умтничке музике, у коју је уплитано богатство народне музике и црквене појачке традиције. Међу првим творцима наше уметничке музике, чија је лепота неспорна, како у сценској тако и у инструменталној форми, су Јосиф Маринковић, Станислав Бинички, Даворин Јенко, Петар Стојановић, као и Исидор Бајић. И, њихова дела су у програму фестивала.
Прво фестивалско вече испуњено је песмама за клавир, и сопран у интерпретацији оперске примадоне Радмиле Смиљанић и пијанисткиње Љубице Грујић. јован и Нада Колунџија арију из живописне комичне опере „Тигар“ Петра Сојановића са успехом, лакоћом и лепршавошћу интерпретације пренели су публиHM. Звезда вечери била је изузетна млада уметница, пијанисткиња Марина Арсенијевић, која је бриљантно одсвирала композицију Исидора Бајића и Даворина Јенка, сензибилитетом и умећем на којем би јој и многе старије колеге позавиделе.
Другу целину ове вечери испунили су звуци Гудачког оркестра „Свети Ђорђе“ којим је дириговао Петар Ивановић.
ске музике
Свиране су композиције у духу народног мелоса. Осим дела Димитрија Големовића и Светислава Божића,премијерно је изведен и „Тријалог“ Константина Бабића. Искричавост и духовитост изражавања у музици преовлађује и у овој композицији за кларинет, мармбу и гудаче. Аутор користи источнобалкански фолклор и преплиће га у разним комбинацијама. Ова изванредна композиција осветлила је веома плодну генерацију српских музичара, којој ће на овај начин музичари, публика и ФЕСЕМ указати поверење као провереним, духовним и уметничким вредностима. К. Брковић
НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ПОЗОРИШТА
„ОТОН ТОМАНИЋ“ У СУБОТИЦИ — ОСАМ ПРЕДСТАВА
Свет по мери деце
НА ВЕСТ 0 СМРТИ ЏИНЏЕР РОЏЕР
Одлазак магичне
ЗА ДЕЦУ -
Суботица. — Савет Међународног фестивала позоришта за децу „Отон Томанић“, који се ове године одржава од 28. маја до 3. јуна, јуче је прихватио извештај селектора Љубомира Јоковића и предлог програма, јавља Танјуг.
У званичној конкуренцији наступиће осам театара, а најмлађи Суботичани видеће још пет иностраних и домаћих представа изван такмичарског дела.
У званичној конкуренцији за награде биће: Државни театар из Пловдива (Бугарска), Театар из Весија (Швајцарска), – Луткарско позориште из Букурешта (Румунија), „Колибри“ позориште из Будимпеште (Мађарска), Државно лут-
карско позориште из Рабке (Пољска), Државно луткарско позориште из Трнаве (Словачка), Сцена за децу драмског театра из Санк Петербурга (Русија) и Мало позориште „Душко Радовић“ из Београда.
Мото овогодишњег фестивала је „Ала би био диван свете, да те маштом прави дете“, а жири у саставу Миленко Мисаиловић (Београд), Владимир Предмерски (Братислаза) и Георгијан Еустахиу (Крајова — Румунија) доделиће гран при „Отон Томанић“ најбољем учеснику.
Савет фестивала предложио је да републички министар културе Нада Поповић-Перишић свечано отвори фестивал.
МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП У КЛАДОВУ Археолози о Подунављу
Кладово. — У Кадову је јуче почео дводневни Међународни научни скуп археолога о теми „Римски лимес на средњем и доњем Дунаву, а учествује педесетак археолога и истраживача прошлости на границама Србије, Румуније и Бугарске. Поред наших, у раду скупа учествују археолози из Румуније, Бугарске и Пољске.
Археологе су поздравили председник Скупштине општине Кладово Слободан Стаменковић, и директор Компаније „Ђердап“, Ста-
ниша Пауновић. Научна саопштења, затим поднели су Петар Петровић, Милутин Гарашанин, Мирослава Мирковића и Милоје Васић.
Ово је први научни скуп археолога земаља доњег Подунавља посвећен резултатима дугогодишњих истраживања на лимесу
· (граници) с циљем да буду
сагледавани постигнути резултати и продубљивање и развијање заједничке сарадње археолога ових земаља — рекао је академик Гарашанин.
лепотице
Славна'америчка глумица и играчица Џинџер Роџерсумрла је у уторак у 83. години, у свом дому у јужној Калифорнији (Ренчо Мираж). Магичном лепотом и изузетним глумачким талентом Џинџер Роџерс је скренула пажњу америчке и светске јавности, дебитујући на Бродвеју у мјузиклима „42. улица“ и „Млади човек Менхетна“. Касније, постала је једна од најбоље плаћених глумица Холивуда. Светску славу стекла је као партнерка легендарног играча Фреда Астера, са којим је снимила више од десет филмова.
Једном приликом је изјавила да је „најважнија ствар у било чијем животу способност – безграничног давања. Оно што ја могу да пружим су забава и срећа. То је моја природа и оно што ја пружам“. СМ,
КМ КУЛТУРА |ЈЕ
ПОКЛОН ЗБИРКА БИБЛИОФИЛСКИХ ИЗДАЊА ЗОРАНА БОЖОВИЋА БЕОГРАДСКОМ НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
Отечеству на дар
У време отимачине и себичлука готово невероватно делује гест Београђанина Зорана Л. Божовића, који Народном музеју дарује поклон збирку библиофилских издања која се састоји од 22 мапе са нешто више од 130 графичких листова, тридесет аутора и три библиофилске, нумерисане и потписане књиге (Мрђен Бајић, Драган Мојовић, Владан Радовановић). У збирци коју поклања колекционар Зоран Божовић налазе се графике познатих домаћих сликара и вајара којима графика није примаран начин изражава-
ВРЕДНИ ПОКЛОНИ: „Зец“ Душана бташевића н плакета Живојина
Лукића
ња и графике десетак признатих иностраних уметника. — Музеј, по речима Николе Кусовца, у години када обележава век и по постојања и рада, није могао добити бољи и драгоценији поклон. Библиофилска издања су плод једне острашћене љубави према графици, доброг познаваоца графике и уметности Зорана Божовића.
У галерији Дома културе у Свилајнцу, отварањем изложбе слика Животина Николића, председника Удружења самоуких ликовних уметника Србије, најављен је почетак овогодишњег Свилајначког културног лета. Овај уметник, наследник наиве Јанка Брашића, до сада је излагао на бројним изложбама, од родног села Врановца до Вашингтона, уз многа признања и награде. Изложбу у граду на Ресави отворио је Добривоје Будимировић, председник општине Свилајнац. О аутору и његовом ликовном стваралаштву, говорио је Душан Бошковић, ликовни критичар из Београда. Овогодишњим _ програмом Свилајначког култур-
Графике _ датирају од 1982, кад почиње издавачка делатност Зорана Божовића у области библиофилских графичких издања, па све до ове године.
Љубитељи уметности и куриозитета моћи ће ову збирку да виде од вечерасу 19 часова, када се изложба поклоњених мапа отвара, на првом спрату Музеја —' у Одељењу графике. Уз графике изложена су и нека од писама којима се уметници обраћају колекционару Божовићу.
Народни музеј је и од Јелене Грол добио такође, изузетно вредан поклон, који се састоји од портрета
Милана Ђ. Милићевића, познатог српског интелектуалца и председника Српске краљевске академије, те портрете његове супруге Гине. оба су рад Стеве Тодоровића из 1866. године. У „пакету“ су и портрети Милана Грола и Љубице, рад Милоша Голубовића, затим акварел Анђелије Лазаревић и плакета Живојина Лукића са ликом Милојке Грол. СП.
ПРЕД СВИЛАЈНАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО Од наиве до Шекспира
ног лета, предвиђено је организовање неколико изложби уметника из ресавског краја, Поморавља и Шумадије и настављање
традиционалне _ ликовне колоније „Миљков манастир“. “За љубитеље писане речи биће приргђивани књижевни сусрети са познатим писцима уз гостовања позоришних кућа из Ниша, Крагујевца и Београда и фолклорне смотре и друге културнозабавне приредбе.
Културно лето, поводом обележавања годишњице Боја на Церу, предвиђа историјско културно-забавни програм под називом „Синђелићеви дани“, који ће бити посвећени легендарном ресавском војводи Стевану Синђелићу. _РљУу.