Borba, 14. 04. 2001., S. 4
МИНИСТАР ЗДРАВЉА ДР ОБРЕН ЈОКСИМОВИЋ
ва малверзације
- Министарство здравља још није успело да у потпуности сагледа беспарицу у домаћем здравству. Поуздано се зна да је Завод за здравствено осигурање наследио дуг од 420 милиона марака. Грубо рачунајући, укупни дугови здравства прелазе две милијарде марака - истакао је др Обрен
_ Министар Јоксимовић истакао је да је упутио захтев Влади Србије да се од идуће недеље кинески лекови пусте на тржиште. Сви медикаменти из кинеског аранжмана су исправни, тврди министар и не постоји званична пријава да је било ко у земљи имао последице од
Јоксимовић, министар здравља и заштите животне околине на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије.
Он је најавио да ће у наредних месец дана бити установљене размере кризе у овој области. У ситуацији опште беспарице и несташице, рад је отежан, а министарство се бори да обезбеди основне услове: топле болнице, храну за пацијенте, основне лекове, дијагностичка средства и апаратуре...
Све здравствене установе, истакао је министар Јоксимовић, свакоднев"но се суочавају са проблемима у пословању: недостаје новац за куповину чак и сијалица, формулара, бензина и делова за аутомобиле службе за хитну помоћ при домовима здравља... - Министарство се одлучило да ревитализује непопуларну меру - пар-
тиципацију, која је укинута из "рекламних разлога" пред изборе. Увођење партиципације, међутим, не "треба схватити као ново оптерећење, него као заштитну меру. Јер, бо-
КАКО ЖИВЉЕЊЕ УЧИНИТИ
Упркос свим тековинама модерне науке људски живот је, према проценама медицинске – статистике, продужен на свега 72 године. Узрок су бројни фактори ризика са којима се човек сусреће у свакодневном животу, а најопасније су неадекватна исхрана, цигарете, стрес, недовољна физичка активност. Међу болестима - убицама на првом месту налазе се кардиоваскуларне и болести метаболизма, затим карцином и остале које се манифестују као последица свеукупно лошег начина живљења. Из ових разлога, за све оне који хоће да живе дуже и здравије осмишљен је програм "Децедра-вита систем" који је, према речима проф. др Радосава Драгојевића из Војномедицинске академије у Београду, конципиран тако да кроз индивидуални приступ сваком учеснику обезбеди оптималан ефекат у побољ-
респарица јартиципацију
Процењује се да укупна дуговања здравства прелазе две милијарде марака • Партиципација није ново оптерећење, него заштитна мера # Смена директора откри-
Кинески лекови ускоро на тржишту
2]
рај
ље је да пацијент плати 30-ак динара, а прикупљена средства користиће се за свакодневно пословање, него да не плати и - не добије услугу. Уз то, боље партиципација, него скуп преглед код приватника - објашњава др Јоксимовић.
њихове употребе. Све сировине из Кине иду у производњу. Инсулин који стоји у Галеникиним магацинима, коб је исправан, иако је рађен по старијој технологији свињског је, а не хуманог порекла) тако да се може користити "За не дај Боже".
Говорећи о лековима, министар је указао да је основни проблем што "Галеника" већ шест месеци не производи готово ништа. На тржиште је из куће, која је раније пеоизводила 46 одсто медикамената у земљи, дистрибуирано само нешто лекова који
„су, се затекли у магацинима.__
Министар Јоксимовић сматра да је
Трчање спас од болесши убица
важније да "Галеника" ради, него ко је власник, али је наговестио и могућност да Влада постави директора, како би се покренуле производне траке овог гиганта, чијих је 3.500 радника 64 дана било на принудним одморима...
У таквој ситуацији, остале фабрике чиниле су додатне напоре, а њихова задуживања у иностранству су расла. Др Јоксимовић је оценио да су преговори са произвођачима лекова били тешки, али повољно - завршени. Договорене су нове цене (не у "блоку" него појединачно) у висини 47 одсто у односу на цене у Словенији. Завод за здравствено осигурање добио је попуст (стимулацију) од 17 одсто, од чега ће један проценат бити коришћен за развој информационог система за снабдевање у здравству. Иако је министар још пре више месеци предложио смену 15 директора здравствених установа, због задржавања у ДОС-у, тек прекјуче је Влада именовала пет нових руководилаца. Др Јоксимовић је најавио да ће већина директора здравствених кућа бити смењена, а свуда где је то учињено "испливало" је мноштво малверзација и проблема.
Објашњавајући да се не може оче-
кивати повећање плата, министар је.
рекао да је 520 милиона динара колико издвојено за здравство, "губер којим треба да се покријемо". Када су у питању здравствени радници избегли са Космета, месечно се исплаћује 6.800 плата. Свакоме од њих биће понуђен посао, али уколико, не прихвате, Министарство: неће моћи да им исплаћује зараде без рада.
Ј. Томашевић
шању метаболизма и општег стања здравља.
- Доминантан животни стил савременог човека седентерност (мало кретања), гојазност, пушење резултира _ успоравањем метаболичких процеса којима диригује инсулин као централни медијатор. Као последица тога настају практично сви метаболички фактори ризика по злравље: гојазност, хипертензија, масноће у крви, шећерна болест, појачано згрушавање крви, односно елементи који здружно учествују у настанку артиосклерозе - истиче проф. Драгојевић и додаје да се програмираним активностима (физичке активности, програмирана исхрана и фармаколошка подршка стимулације _инсулинске хормонске активности кроз примену ДИЈАБЕТ-2) ублажавају или сасвим елиминишу наведени поремећаји. Према његовим речима ефекат програма "Децедра-вита систем" требало би да буде здрађ, дуг и ква-
литетан живот за оне који се у њега укључе, с обзиром на то да за сваког учесника понаособ, експертски тим стручњака утврђује стање организма и терапију. Предвиђено је да Програм који подразумева вита кампове на планинама и у бањама у нашој земљи, као и боравак у иностранству траје годину дана. Један од најважнијих резултата његове примене јесте да учеснике научи да увек функционишу у складу са потребама. Тиме се предувређује тзв. "јојо" ефекат, добро познат онима. који држе дијету а затим за неколико месеци поново врате изгубљене килограме.
- Подизање опште физичке способности и кондиције један је од циљева овог програма а кретање је само вид тих физичких активности - неко више воли игре са лоптом или пливање... Битно је да су сви видови телесне активности примерени индивидуалним склоностима и датим околностима јер, судећи према резултатима нашег истра-
живања, довољно је да човек упражњава неку од фи зичких активности одређеног интензитета - рецимо три пута недељно по пола сата и да се већ нађе у зони која га штити од болести. Ми ћемо, иначе, редовно контролисати његово здравствено стање у почетку једном месечно, а затим једном у два три месеца, истиче проф. Драгојевић.
Уз констатацију да те активности треба да се изводе минимум три пута недељно наш саговорник подсећа да уколико се иде на скидање килограма у програм се укључује и дијета. - Људи најпре треба научити да се правилно хране па тек онда им дати неко од средстава за регулисање метаболизма. У појединим случајевима ми ћемо посегнути и за препаратима који омогућавају да се бржеин о нЕчјИје човек 6оље осећа али о свему томе одлучујемо у сарадњи и договору са корисницима наших услуга, закључује проф. Драгојевић.
ОБРАЗОВАЊЕ РОМСКЕ ДЕЦЕ
9)
Скоро 80 одсто Рома нема завршену ни основну школу, а драматично је мали проценат - 0,02 посто оних са дипломом више школе или факултета, каже др Александра Митровић, из Института за криминолошка и социолошка истраживања е Покренут пројекат образовне подршке ромским малишанима и основана Унија ромских студената Београдског универзитета Сиромашни, не знају језик, без
„свеске и оловке, тамнопути јунаци
алтернативне сцене Београда, понекад чак немају ни одећу за школу, коју Па кад и заврше!
али Роми скоро да и не стижу до матуре, а факултетска диплома је права реткост. Јер, школовање је за њих скупо, предуго, али и "непотребно" јер своје родитеље већ у 4. разреду надмаше по писмености.
Према речима др Александре Митровић из Института за криминолошка и социолошка истраживања не постоје подаци о томе колико је ромске деце заиста обухваћено основним и средњим образовањем, нити колико њих напушта школу, ни у којем БАН
- У поређењу са другим народима и етничким групама у Србији, Роми су у погледу неписмености на првом месту (34,8 процената) - каже она и додаје, да највећи број њих нема завршену ни основну школу (78,8 одсто)а драматично је мали проценат, 0,02 Рома са дипломом више школе или факултета.
На питање зашто је то тако, др Митровић одговара - да се Роми код нас и у свету налазе на дну друштвене лествице, а тај зачарани круг беде одвија се на следећи начин: не могу
"Елеменшарна социјална промоција" - умесшо у школу, рад на црно |
на самом предшколском тестирању које је стандардизовано и не уважава социјални моменат што би свакако ваљало мењати. Због лоших резултата ромски малишани се "често и релативно лако шаљу у специјалне школе, које свој успех граде управо на раду са оваквом - психички нормалном децом. С друге стране, деца лакше савладавају скромније градиво, с чиме су већ на старту хендикепирани за наставак школовања.
- Роми најчешће живе у привредно најнеразвијеним општинама и сегрегатним насељима - махалама и квартовима са мало контаката са осталима. Школовање деце је напор који ромска породица не може сама да савлада. Малишани немају никаквих услова за учење у својим домовима, а у најранијем узрасту ретко имају прилику да чују и науче други језик, осим матерњег - каже наша саговорница уз претпоставку да предшкол-
Без анимозитета _
„ „Према речима Др' Александре
гровић проблеми Рома су универзални.
Томе су допринели културолошки чиниоци али и предрасуда квја је Роме, у
као прокужен народ, пратила свуда у свету. У СРЈ
ославији међутим толе-
ранција према Ромима је много израженија, у односу на Словачку где је пра-
ви погром, протеривање овог народа. Тачно је да има ексцесних ситуација · еограду) које могу бити ужасне, али таквог анимозитета нема
(скинхедси у
на југу Србије, где Роми вековима живе са већинским становништвом.
Роми као национална мањина
Нови Закон о националним мањинама, у којем су Роми први пут експлицитно наведени као национална мањина, прошао је два филтера и добио пошку Европске комисије и ОЕБС, - каже др Митровић, износећи став вропског савета по коме се демократичност једног друштва огледа у одно-
су према Ромима.
» з
СР Југославији је ромска популација прилично та мада се не зна тачан број. По статистичким подацима има их око 150.000, а према проценама добрих познавалаца ромских прилика, чак 450.000!
да се запосле, јер нису школовани, пошто немају основне материјалне услове, да би то школовање спровели до краја.
Већина ромских малишана не разуме |ик на којем се одвија настава, слабо га говоре и још слабије пишу што, како објашњава наша саговорница, представља велики проблем и
У ПОСЕТИ ФАБРИЦИ "КЛУЗ"
ске установе не похађа ни 10 одсто ромске деце и то нередовно. Уочено је да школу редовније похађају они малишани чији су родитељи запослеНИ. Говорећи о аспирацијама родитеља за школовање деце др Александра Митровић истиче да су оне врло ниске с обзиром на укупне приходе по-
01 лог-повлова 400 онако за 19808
Сваки пети Југословен носи "Клузову“ канренцију • Осим тржи-
шта бивше СФРЈ • у плану извоз у Бугарску,
И ове године за Ускршње празнике из "Клуза" стиже пеији на изненађење. По први пут на модној ревији у Масариковој улици биће приказан омладински програм као и прслуци који се раде за нашу полицију, затим лака и тешка ЛЕ као и допунски програм.
Зна се да је "Клуз" најстарија југословенска фабрика конфекције али оно што је мање познато јесте податак да данас сваки пети Југословен носи "Клузову" конфекцију. Ако се вратимо само деценију уназад открићемо да је "Клузово" мушко одело тада вредело отприлике колико и "Босово" - између 500 и 800 марака. Сада оно кошта 150 марака и може се купити на осам месечних рата, На питање да ли им се то исплати у "Клузу" кажу да је најважније да се оно што је произведено и прода, јер је само у обрту капитала реална добит.
О златном добу "Клуза", али и о тешкоћама ж беспарици као и о будућим плановима разговарали смо са Слободаном Поповићем, руководиоцем маркетинга "Клуза". ·
~ Златним периодом "Клуза" називају се године између 70-тих и 90-их када је кренуо класични извоз у Америку и земље Европе. У последњих десет година оријентисали смо се на лон послове и то је био један од најтежих периода у нашем развоју. Сада се лагано окрећемо извозу, пре свега тржиштима бивше СФРЈ, Босни и Херцеговини, Македонији и Републици Српској, али и другим суседним земљама, првенствено Сејана где успешно сарађу-
јемо са "Тера Новом" и захваљујући тој
рчку и Израел
сарадњи планирамо да учествујемо на сајмовима и модним ревијама у Софији, Пловдиву као и у градовима на Црном мору - Ургасу и Варни. Размишљамо, такође о извозу у Грчку и Израел. Али сви планови везани су за добијање кредита са роком отплате од четири до пет година и разумном каматом - каже наш саговорник. ; Када је реч о новинама у пословању Клуз" ускоро стартује са лаком конКЕ едавно је био присутан на ролећном сајму одевања са комерцијалним програмом. Осим тога, кренули су са профилисањем својих продавница. ако је, рецимо у робној кући у Масариковој улици акценат стављен на амерички програм и конфекцију за пунији стас.
Од првог Сајма моде "Клуз" осваја или златне или сребрне кошуте и толико их је по витринама да им нико тачан број не зна. На последњем Пролећном сајму одевања освојили су три сребрне кошуте - за омладински програм, за женску и за мушку конфекцију. Другим речима, награде су пожњеле креаторке Драгица Вучковић, Јелена шовић и најмлађа Дијана Вујачић.
Данас је "Клуз" холдинг компанија која осим у Београду има фабрике у Бечеју, Вршцу, пбаНИКУ и Гроцкој. У халама Маи .500 радника што је у односу на 90-те, када их је било 10.000 дупло мање. Али оно што је важно нагласити е податак да су се плате редовно испла-
ивале и у најтежем периоду под санкцијама. Гордана Стевчић
родице који једва покривају елее. тарну потрошњу за њен биолошу опстанак. Уосталом, малишану К још у детињству укључују у неку сту привређивања, углавном је ту на црно. На питање "шта желите ваше дете заврши од школе", ну. шћи одговори су били за - фруе» или возача. То указује на подсвес рационалност јер се брже долази у занатске него факултетске диплоје |
ПЛАВА И да је пробле укључености Рома у образовни с. | стем један од најактуелнијих, посе. но са становишта њихове интеграцу. је у друштво, др Митровић сматра а се без стварања једне критичне у: | интелектуалаца Рома као авангај; ова етничка група тешко може у. ћи из круга сиромаштва. Ипак, дур брује приличан број младих који активни на универзитетима, каје пример недавно основана Унијајњ ских студената Беградског унивјњ | тета.
Др Митровић у сарадњи са Дре штвом за унапређење ромских насеља, ради.на укључивању малих Рома у редовно праћење школске наставе,
"што представља део једног ширег пројекта тзв. Компензаторног про грама.
- Основни принципи су рад са је цом у духу активне наставе, узајамно поштовање и неговање дечијих ин“ видуалности, социјализација + обе шњава наша саговорница и додаје 5 малишани после редовне имају 2 | пунску наставу са учитељима који (| посебно едуковани за ту врсту раа | Овај програм се примењује ке школе у Сурдулици и једној у 85“ ву. То су заправо различито развије“ ромске колоније, тако да су малишни из сиромашних насеља свакодне“ но ибн ђали овај програм, а они Ваљева су три пута недељно ишли: два додатна школска часа. Циљ 087 програма је не само надокнада осно“ | них школских знања, већ интегра“ ја ове деце у одељење! _
Др Митровић на крају изргже наду да ће ново Министарство про | свете имати сензибилитета, али 7 новчаних средстава за извођење 08" квих активности. До сада су прогре | ме финансирали Фонд за отворе“
друштво и Европска заједница. : . М. Вуко
ЕПС: ПРИМЕНА НОВОГ ТАРИФНОГ СИСТЕМА ОД 15. АПРИЛА
Блажи струјни удар
кузав! Нови тарифни систем и у прори е %
одсто виша цена струје примењ од 15. априла. Нова корекција киле; уследиће већ 1. јуна, а током лета. пије одлучено да ли ве се цена слети јег енергије до краја године увећати Јо ном. ; који |
Према овом тарифном систану аВНог прекјуче добио "зелено светло : И одбора Електропривреде Србије п“ иу шачи су сврстани у три категорије ои: зависности од тога да ди се налазе У чек ; ној, плавој или црвеној зони мог, 6 , вати месечно повећање издатака
цшен у
елек- .
тричн
енергију, У просе у аио зеленој ||| скупља за
зони су
они који ђ 0!»
месечно троше до 600, у плавој 04. та
1600 и у првеној преко 1600 киловат
ти. ЖА Овим начином обрачунава оје
шње електричне енергије тре ал сбш"
ко објашњавају у ЕПС-у, ув ом јалне услове у којима живи већи “ ћинстава у Србији, али и потраи ако одвикну од грејања на струју И“ о плате ле да задрже навике то адекве“ рилек Изузев умањења проценте зт олет просечног поскупљења од 114 НА сазна“ у тарифном систему ЕПС-а, как троши мо, ништа није мењано. П троше 25 ће јефтину струју моћи Је наге ве мо ноћу, а због закупа пи грађан летње рачуне имаће и об у 4!“ који се зими греју на стије равне“ потрошња током године ћ мерна. св