Borba, 28. 07. 2003., S. 8

8 ponedeljak, 28. jul 2003.

Mala privrede « velike zelie

Goran Jovic, predsednik Udruzenja privatnih ene Za opstine | Lebane, Bojnik t Medveda. Na ovom podrucju posluje vise od 1. 000 По sa oko 3.000 zaposlenih

U Lebanu je (15. jula ove godine) otvoren preduzetnicki informati¢ki centar, prvi te vrste i namene u Srbiji. Namenjen je preduzetnicima u tri jablani¢éke opStine - Medveda, Bojnik i Lebane. Njegovim posredstvom ostvarice se bolja i efikasnija medusobna koordinacija 1 plodotvornija розјоупа saradnja medu privrednicima и tom kraju i razmena informacija sa srodnim udruzenjima i €lanicama u Srbiji i na Sirim prostorima, a kasnije i sa evropskim organizacijama u informati¢kom sistemu.

“SuStina je da naSim privrednicima budu dostupne odgovarajuce baze podataka od vaZnosti za razvoj biznisa u Sirim okvirima. Otvaranje informati¢kog centra, koji je od nemerljivog znaéaja, materialno je pomogla nevladina medunarodna organizacija SHF, koja na jugu Srbije sprovodi Siri program pod zajedni¢kim nazivom “Razvoj zajednice putem demokratske akcije” - izjavio je za “Novu Borbu” Goran Jo-

konzorcijum | radnika, to po | sine

‘Je naj | bolje eSenje a fabriku kupi

vic, predsenik Udruzenja privatnih preduzetnika za op&tine Lebane, Bojnik i Medveda. KomentariSuci razvoj privatnog preduzetniStva 1 inicijative u tom delu Srbije, Jovic kaze да Udruzenje okuplja viSe od 1.000 €lanica sa oko 3.000 zaposlenih. To je, kako on ocenJuje, zdrava osnova za brZi i pouzdaniji privredno-ekonomski razvoj ¢itavog podrugja, koje tradicionalno pritiskaju nasledena nerazvijenost i nezaposienost sa svim posledicama Које 17 toga proizilaze. Ambiсје takozvane male privrede na tom podru¢ju su, prema aktuelnim projektima, razumljivo velike i, reklo bi se, realne. Zapazene poslovne rezultate postizu drvopreradivacka preduze¢éa u navedenim opStinama. Ona sa uspehom izvoze drvne sortimente u Italiju, Gréku i jos neke zemlje. Zatim metalopreradivaéki kapaciteti, proizvoda¢i tekstilne modne konfekciJe, ili preradivati Sumskih plodova. Za sve njih ima posla i trziste ih je prihvatilo. Zarade

zaposlenih su proseéno od 5.000 do 6.000 dinara meseéno, ponegde viSe od tog iznosa, Nisu dovoljne, ali su na drugoj strani plate u posustalim “drzavnim’ preduze¢ima 1.500 do 2.000 dinara i mesecima se ne ispla¢uju, niti su doprinosi regulisani, dok je tehnoloski viзак radnika sve prisutniji. “Nastojimo da ostvarimo saradnju sa Skolama na naS’em podruéju. One obrazuju kadrove za koje u sadaSnjim okolnostima, jednostavno recéeno, nema posla i njihovo radno angazovanje je zaista. neizvesno. SugeriSemo uvodenje pojedinih novih obrazovnih profila, Као Sto su maSinbravarska, automehani¢arska, drvopreradivatka, tehnolosko-prehrambena, vocarska, ra¢unarska i sliéne struke koje su deficitarne. Novo vreme trazi kvalifikacye u skladu sa tehni¢ko-tehnoloskim razvojem i savremenim zahtevima” - kaze Goran Jovié. V. Veljkovic

srbija priéa

ovale по сеје пали | | ee dobilo je i punu podrsku op- |

Stinske sindikalne eae ef a a LU ·

_ргедихеса Slobodana -novea potekla od samih тадnika i oni trenutno uz pomo¢ sindikata traze reSenje oko obezbedenja dovoljno finan_sijskih sredstava. To neée bas biti једпозгаупо | s obzi-

rom da radnici nemaju toliko

litnih sredstava potrebnih za | kupovinu fabrike pa su pr

POSLE 103 GODINE SECERANA U ZRENJANINU BEZ KAMPANJE

Suva kretna pe¢

Ктеспа рес бесетапе и Zrenjaninu, najstarije fabrike ove yrste u naSoj zemlji, osnoyane daleke 1911. godine, prvi put ove jeseni

nece biti potpaljena od poéetka rada. Izvesno je da kampanje ees Secerne repe ne¢ée biti jer

есегапа grca u gubicima. Repa је zasadena na izuzetno malim povrsinama a drzava kao viasnik 60,5 otlsto kapitala nema adekvatnog reSenja za obnavljanje proizvodnje najkvalitetnijeg Seсета. Ovo je naglasio u Zrenjaninu

vr8ilac duznosti direktora Зесе- -

rane Ziva Vita uz napomenu da zakupac ove firme, novosadski MK komere ne ispunjava preuzete obaveze iz ugovora 0 ucestvovanju u remontu fabrike, niti u placanju vise od 65 miliona dinara zakupa.

On je podsetio da je Secerana trenutno duzna preko pola milijarde dinara da je gubitak u proSloj godini dnevno iznosio po milion dinara po radniku i na dan, a da je Ziro-racun firme na prekjuceraSnji dan blokiran u iznosu od 123 miliona dinara. Pro-

ee ee eee

Slogodignji gubitak prema re@i- | ma Vite, je nastao zbog razlike u |

proizvodnoj ceni kilograma Se-

cera od 49,03 dinara dok je trzi- .

бпа cena bila samo 30 do 35 dinara. Тпасе, nakon viSe pokuSaja da se stupi u pregovore sa eventualnim kupcima - strateSkim partneшта sve je ostalo samo u domenu pregovora. “MK komere” sa Miodragom Kosti¢em kao i ino partner “Helenic Sugar” uopSte nisu vidno zainteresovani za kupovinu, dokapitalizaciu ili bilo koji drugi oblik privatizacije. Da li Se¢erana ima uopste i perspektivu ostaje da se vidi ali Cinjenice ipak govore da su male Sanse za ikakvo ozdravljenje poSto je naSa doma¢a potreba samo za 240.000 tona Secera a osam trenutnih Se¢erana mogu da proizvedu duplo viSe kolitina. U momentu kada je i produzen embargo na izvoz Secera 1z naSe zemlje sudbina ove fabrike je daleko od prijatne izvesnosti - kaze Ziva Vita.

B. Drini¢é

ZBOG POMORA RIBE U Sa KRIVAJA Tuzilasive frazi dokaze

Op8tinsko jayno tuzilaStvo u Backoj Topoli je saopStilo da je povodom zagadenja akumulacionog jezera Krivaja kraj tog grada od Uprave za za8titu Zivotne okoline i Republi¢kog poljoprivrednog inspektora za ribarstvo zatrazilo da u saradnji sa organima MUP-a preuzmu sve radnje iz njihove nadleznosti.

TuzilaStvo insistira na izvrSenju svih potrebnih analiza uzoraka vode kako bi se utvrdili uzroci zagadenja, navodi se u заорзгепји.

Od MUP-a zahtevamo da se utvrdi da li je zagadenje prouzrokovano izvrSenjem kriviénog dela i, ako jeste, da se otkriju poti-

nioci, stoji u saopStenju.

Pre nekoliko dana u jezeru Krivaja uginulo je viSe tona ribe.