Borba, 18. 05. 2005., S. 2

Sreda, 18. maj 2h,

omiljeni Miloševićev opozi- . cionar, - Vladimir Beba Popović, bivši šef Biroa. za komunikacije Vlade Sr-

bije |

Šta tu ima da priča Petersen? Rugova je živ i zdrav i on treba da kaže "hoću da se dogovaramo'. - Slobodan Samardžić, savetnik premijera Srbije

Moji ćerka i sin su kupili najjeftinije karte za Pavarotijev koncert, a plata mi nije dovoljno velika da bi na koncert išla cela moja porodica. - Slobodan Lalović, ministar za rad i zapošljavanje Kod "tapkaroša" ne bih kupovala karte, jer je to rizik sam po sebi: Dođeš pred dvoranu pred sam koncert, a ono karata nema. Sa druge strane, to nije legalno - Ksenija Milivojević, G17 plus

Pretpostavljam da ni Vlada nema ništa protiv da se raspravlja o tome, jer svaka dva meseca neko postavi pitanje poverenja. - Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije

Teško je biti svoj na svome kad su i pogača i nož u tuđoj ruci. - Siniša Kovačević, dramski pisac

Ja se nikad nisam bavio politikom. Da jesam, to je bilo katastrofalno, jer kao umetnik više vladam emocijama, nego razumom. - Momo Kapor, pisac

'Neke stranke imaju više stranačkih odbora na Sejšelima i Kanarskim ostrvima nego u Srbiji. - Aleksandar Vučlć, SRS

Odlikovana Ukazom sednika,SERJ

zlatnim vencem

Vojislav Koštunica je bio

Da li Ravna gora pobediti mora

se otkako je od 1990. godine javno

Dva skupa u dva dana na ovoj “četničkoj planini” ne pamte

počeo da se slavi ravnogorski pokret

Dva skupa ravnovogoraca u dva dana, 14. i 15. maja, na “najvisočijoj srpskoj planini”, kako voli da kaže ministar spoljnih poslova SCG i lider Srpskog. pokreta obnovce (SPO) Vuk Drašković, Ravna gora ne pamti otkako je, od 1990. pohode sledbcnici ideja vođe četničkog pokreta u Drugom svetskom “atu, Dragoljuba Draže Mihailovića. Dok je SPO saborovao u beogradskom Centru “Sava”, 14. maja, i vidao sveže rane novog raskola, ovoga puta sa dojučerašnjim potpredsednicima te stranke Vojislavom . Mihailovićem, inače unukom “đenerala Draže”, i Veroljubom Stevanovićem, te njihovim pristalicama, na Ravnu goru su došli Voja, Verko i (ne)očekivano lider Nove Srbije i aktuelni ministar za kapitalne investicije Koštuničinog, kabineta, Velimir Ilić, prvi ozbiljni disident izvornog SPO-a.

Poseta od desetak hiljada ljudi, prema procenama izveštača, bila je manja no što je to uobičajeno u sličnim Ssituacijama. Da nije bilo direktive iz centrale Nove Srbije i da njihove pristalice nisu došle organizovao, gotovo da nijedne zastave ne bi bilo, a tek bi se onda videlo koliko su, za sada bar, “tanki” Voja i Verko. Ovako, oni najaviše osnivanje nove stranke desnog, centra, Srpskog demokratskog pokreta obnove

NIN

BA

(SDPO), umesto, upravo od Stevanovića u Kragujevcu “puštene buve” da će ime njihove partije, u kojoj će on kopredsedavati sa Mihailovićem, biti Demokratska Srbija (DEMOS).

Njihovi govori, posebno Mihailovićev, po svemu viđenom, bili su prazni, bez energije i prepoznatljivih poruka, pa je u pomoć priskočio “brat Velja” (Ilić).

On je u svom stilu, za tili čas obećao auto-put Subotica - Beograd - južni Jadran, baš tu “ispod Ravne gore”. Pa preporod Kragujevca. Za sve muke svojih novih (starih) saboraca optužio je “lobi iz Bijelog Polja, koji je hteo da gospodari Srbijom”.

Ilić je “pucao” na Danicu Drašković, suprugu Vuka Draškovića, navodno godinama glavnog kadrovika u SPO, koja se sutradan, 15. maja, na Ravnoj gori pojavila prvi put od 3. oktobra 1999, kada su u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj. magistrali poginuli njen brat Veselin Bošković i trojica Vukovih telohranitelja - Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i Vučko Rakočević.

Dana je u nedelju, sa svojim suprugom i ministrom kulture i medija Draganom Kojadinovićem, stigla u moćnom policijskom džipu uz, za ove prilike, neviđeno obezbeđenje pripadnika Žandarmerije republičkog: MUP-a (Srbije).

U nedelju je zabeležen i nesvakidašnji incident. Na dva-tri sata pre početka oficijelnog programa, prema rečima organizatora, dvojica pijanih mladića iz Bosne (Republike Srpske) prerczala su i oborila plastični jarbol sa zastavom SAD.

Američka zastava je ubrzo oprana od blata i vraćena na jarbol, na kojem se od tada vijorila zvanična zastava Srbije sa znamenjima Nemanjića i ostala u društvu francuske, engleske i srpske trobojke bez znamenja.

Program Ministarstva kulture Vlade Srbije i Srpskog, pokreta obnove, kojim je 15. maja, pružena satisfakcija generalu Mihailoviću i

Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba” d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 62%, Beograd; Generalni direktor: Stamenka Gordanić.

Direktor i glavni i odgovorni urednik: Čedomir Šoškić. WI | RNA NINININNNNINININ Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja: 3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123; Marketing: 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kompanija “Štamparija Borba” AD, Kosovska 26, Beograd.

njegovim saborcima, najavljen kao centralna proslava obeležavanja 60. godišnjice pobede nad fašizmom, pokvarila je kiša.

Drašković je održao kraći čas istorije O stradanjima i patnji ravnogoraca, tc njihovoj mukotrpnoj borbi za izjednačavanje “u pravima i počastima” sa partizanima.

Visoki zvaničnici SPO, od Vuka Draškovića do Vlajka Senića, nisu juče želeli da komentarišu osnivanje novce stranke i njeno ime. Jedino je neko od njih duhovito primetio da bi to “mogla biti najveća kapitalna investicija Velimira Ilića do sada”.

Na uobičajenu ikonografiju četničkog ravnogorskog, piknika, gde je godinama sve “već viđeno”, nc treba posebno trošiti reči. Utisak je, međutim, da većina onih, koji dođu do govornice ispod spomenika đenecralu Draži na Ravnoj gori, još žive u O90-tim godinama prošlog, veka, i nenaviknuta na to da je SPO sada vlast, a ne opozicija, i dalje uzvikuje iste, parole; “Svi, sVi, svi... , “Ajmo, ajde, svi u napad”. Tako, uz prve prozivkc političkih i nevladinih organizacija (i pojedinaca), tc utisak da Evropa i svet nisu baš razumeli i blagonaklono gledali na ncdeljni način obeležavanja pobede nad fašizmom, moguće je, u tom kontekstu posmatrano, da baš “Ravna gora pobediti i ne mora”.

Branko Vićentijević

nije prepoznatlji

\

elegacija Srbije nije bila na obeležavarj, šezdesetogodišnjice pobede nad fašizmom u Moshi, mada je dala značajan doprinos toj pobedi.

Nije ni bila pozvana.

Zbunjeno odnosom vlasti prema istoriji Srba u || svetskom ratu i promenom zvaničnog stava prema me, rukovodstvo Rusije više ne zna ko je učesivo\ antifašističkoj borbi u II svetskom ratu, a ko u njoj nji učestvovao.

Od dolaska na vlast DOS-a, 2000. godine, istorija Srbije se menja i njena revizija, izgleda, počinje up, tada. Da li će svetlost dana, konačno, ugledati neke · činjenice koje do tada nisu bile dostupne Široj javnost ili ne, ostaje da se vidi, ali je izvesno da su svi Oni koj su učestvovali u toj borbi, to nije samo Rusija, u naj. manju ruku, zbunjeni. Iz prostog razloga što iz Srbja dobijaju jasne poruke da ono Što je do tada bila zvan, na politika, više ne važi. | |

Najnoviji dokaz za to je skup na Ravnoj gori, Mb ko zbog samog skupa, jer su takvi skupovi odan ranije, već zbog činjenice da ga je organizova \lida. Reč je, dakle, o svetkovini Vlade Srbije. Ne sećamo s da je tako impozantnu svetkovinu Vlade Srbije, od 2000. godine na ovamo održala povodom Dana ustal, ka Srbije. U Crnoj Gori, nasuprot Srbije, 13. jul je prč glašen državnim praznikom i prošle godine je obekč na način na koji on i zaslužuje. Bez obzira Što % možda, nekima u svetu i nije dopalo. 3 |

Ako je, do 2000. godine, jedan deo naše isli, | možda i bio prikazan u crno - belom izdanju, 20% ga je i bio izložen kritici, zašto se sada ide u drugi krajnost? i

Zašto se, ponovo u crno - belom izdanju piše da predstavi ij. opiše jedan deo naše istorije?/koj', od dolaska KPJ na vlast 1945. godine, naša /slorja mo partizanima priznavala učešće u antifašist/Gk0j b bi, zašto sadašnja vlast ponavlja grešku koju je kritik vala i sada glorifikuje učešće ravnogoraca u toj borbi

A, ako je, baš sve u istoriji II svetskog rala na naši prostorima onakvo kakvim ga sadašnje vlasti di prikažu postavlja se i pitanje otkuda toliko broj pos" ca Titovog groba? Samo u ovoj godini očekuje se a grob partizanskog komandanta poseti više od 60.00 onih koji ne odobravaju novo pisanje naše istorije. | Zvanični dokumenti Vermahta, inače, jasno kazuju je u toj borbi bio na strani antifašista.

I još nekoliko pitanja: zašto su SAD, tj. njihov pi“ sednik Truman, posmrtno odlikovale Dražu Mihaill' ća? |

Zašto to nisu učinile mnogo ranije, ako su smal da je reč o vođi antifašističkog pokreta? i

Zašto su, posle 60 godina, u tajnosti, uručile 010. njegovim naslednicima i time samo pojačali talasP! metnji i nedoumica? |

Il ono najvažnije, zašto nisu sprečile njegovo pol bljenje?

A mogle su.

Da je to bilo u skladu sa njihovim interesima.

Po bolovozu: korak pred starce korača i štap. Jože Volarič, (Slo