Borba, 12. 12. 2005., S. 1

BRISEL NE ŽELI DA DOMINIRA

Broj 329 m Godina www.borba.co Cena 20 dinara m 8

EKSPLOZIJA U SKLADIŠTU NAFTE

660006%">

„Popunjavanje rupa” u stažu

U FONDU PENZIJSKO- INVAUDSKOG OSIGURANJA NEMA|H PRECIZNE PODATKE O TOME KOLIKO JE | PODNETO TAHTEVA ZA POVEZIVANJE MODNOG STAŽA I, MADA TAJ ROK ISTIČE 14. JANUARA 2006. GODINE, POSTOJI UVERENJE DA MNOGI GRAG ANI ı NE ZNAJU NA KOJI NAČINMOGU OSTVARITI TO SVOJE PRAVO.

Zakon o povezivanju staŽije usvojen u Skupštini Srbije na predlog, Ministarstva Mada, zapošljavanja i socijalme politike i njime se utvrđ Uju konkretni slučajevi kada Zaposleni imaju pravo na "popunu rupc u SVOm Sta-

Prema zakonu, zahtcv mogu podneti zaposleni kojima radni staž nije povezan 0d 1. januara 1991. godinc do 31. decembra 2003. godine, ili za delove tog, perio-

a

da, pod uslovom da jc lice koje podnosi zahtev bilo u radnom odnosu, odnosno da je postojala uredna prijava na osiguranje.

Zahtev mogu podneti Zainteresovana lica i poslodavci, kao i nosioci prava na porodičnu penziju, u slučaju da je osiguranik u med uvremcenu prcnminuo.

Poslodavac koji u pcriodu na koji se odnosi Zakon nije redovno uplaćivao doprinose Za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih dužan je da, najkasnije 15; decembra ovc godincć, oglasi spisak zaposlenih, kao i spisak ranije zaposlenih koji su stekli pravo na uplatu doprinosa.

Za uplatu doprinosa će SC uzimati najniža OSnoVica utvrđena zakonom na dan uplate, i iznosi 40 odsto od

prosečne mesečne bruto Za-

radc u Srbiji isplaćenc u prethodnom kvartalu.

Međuitm, uplata na n:xjnizu osnovicu u nckim slučajevima možc smanjiti i osnovicu za pecnzžiju, ZDO8, čega se podnosiocima zahteva preporučuje da pret hodno izračunaju šta Di in takva uplata doncla, jer bi, u protivnom, mogli da budu neprijatno iznenadcni.

Zahtevi se podnosc nadlicžnoj filijali Fonda PIO, koja je u obavezi da po svakom zahtevu koji ispunjava uslove propisane zakonom donesc, rešenje u roku od godinu dana od podnošenja zahteva.

Pravo na povezivanje štaŽža, prema tom zakonu, ncmaju radnici koji su u navcdenom periodu radili u delu preduzeća čija je centrala u Crnoj Gori, ili u nekoj od rcpublika bivše Jugoslavije.

| >

LL: i „M LJ

KUBANSKE CIGARETE, FRANCUSKI KONJAK, ŠKOTSKI VISKI, AMERIČKA ”CGOCA-COLA”, ITALIJANSKA PICA, ŠVAJCARSKI SAT, SRPSKA ŠLJIVOVICA.... = ”ULJEZA” NIJE TEŠKO PRONAĆI, SVI OSIM NAŠE ”NESLAVNE' RAKIJE IMAJU STATUS | NAGIONALNOG BRENDA.

Razlozi su dobro poznati umesto da sc "nasadi"” u nćkom od velikih nemačkih ili španskih supermarketa, srpska šljivovica je nastavila tradiciju skrivanja po podrumima naših domaćinstava. Isto je i sa pršutom, gibanicom i čvarcima možemo da se hvalimo njima koliko god hoćemo, ali je činjenica da će se oni teško naći na

trpezi nekog Holanđana ili Le-

tonca.

Potencijalni srpski brendovi, po svemu sudeći, još dugo će biti usmereni isključivo na domaće konzumente, mada ohrabruje činjenica da postoji šačica entuzijasta spremnih da takav trend promene.

Međ u njima su čelnici Eurobalkans fondacije, koji planiraju da, u euroregionu ERurobalkans, stvore svojevrstan regionalni brend i na taj način pokušaju da proguraju tradicionalnc srpske proizvode na strano tržište. Reč je, zapravo, o kombinaciji srpskih, bugarskih i makedonskih proizvoda, · koji će biti sjedinjeni pod jedinstvenim brendom tog curoregiona.

Do skora su sc regionalni brendovi u Evropi stvarali isključivo unutar regiona jedne države, a na Eurobalkansu po prvi put će biti isproban princip brendiranja proizvoda čiji sastojci potiču iz delova više zemalja, koji su uključeni u rcgion. Stvaranje regionalnog brenda dobar je način da sc prevaziđe jedna od ključnih srpskih boljki na putu ka Evropi - mala zastupljenost na svetskom tržištu.

"Saradnja je bila veoma

„PLAVI” U INFARKT GRUPI

strana 11.

Brend na srpski n

Oćekivane minimalne dnevne temperalure za

EGOTIR KRAGUJEVAC [u 02

bi) Aaaa Ya

RO NBMA U) A "862 |

Sjenički sir, užička pršuta, gibanica, čvarci... Hvalimo se njima, ali nikako da ih "unovčimo"

uspešna, jer su kompanije podelile poslove. Neko je vadio rudu, neko prerađivao, treći izvozio... Sve firme su napravile veliki pomak u razvoju, a uz to su ostvarile i ogroman profit”, rekao je Šobot.

On smatra da ista saradnja treba da se ostvari i u sektoru proizvodnje hrane, jcr jedino tako možemo da razmišljamo o budućim ecurobalkanskim brendovima. |

Čitava priča biće pogurana u proleće, na Ekonomskom forumu u Skoplju, a prema Šobo-

sveta sa ostrva gejzira.

· tovim rečima,

važno jc da sc ideja brendiranja realizuje prce 2007. kada će Bugarska postati punopravna članica 'cCVrODpske familije”.

”Među budućim brendovima regiona očekujemo da će biti mnogo prehrambenih proizvoda, zbog čega smo i napravili strategiju za njih. Dalji proces zavisiće od toga ko će se uključiti u finansiranje - da li će to biti kompanije, ečVropski fondovi ili će se, novac dobiti putem kredita. Finansijske institucije sa Zapada uglav-

Sirotinja nikom

nom nam daju podršku i omogućili bi nam kredite po prilično povoljnim stopama”, kažc Šobot.

Prema njegovim rečima, čitav proces će se obavljati u saradnji sa Hvropskom komisijom ”Pre svega se moraju obezbediti ekološki uslovi, da bismo ispunili evropske standarde u prozivodnji. Kada sc budu zadovoljili svi kriterijumi, sledi proizvodnja i sklapanje. ugovora sa velikim prodavnicama i robnim kućama o prodaji tih proizvoda”, objasnio jc Šobot.

NAJLEPŠA ŽENA SVETA ZA OVU GODINU JE MIS ISLANDA UWwNUR BIRNA VILHJALMSDOTIR (21), ODLUČENO JE SANIJI, KINESKOM TURISTIČKOM ODMARALIŠTU NA OSTRVU HAINAN. Prva i druga pratilja su mis Meksika Dafne Molina Lona i Mis Portorika Ingrid Mati Rivera Santos.

Mis Islanda, koja radi kao

/

policajac na aerodromu, ali joj je želja da postane advokat, izabrana je u konkurenciji 102 takmičarke. Mlada žena, koja uporedo studira antropologiju i pravo, roćdcna je u glavnom gradu Islanda, Rejkjaviku, voli da pešači, kampuje i svira klavir, a njen moto je Ono što radiš to i jesi”.

Kako prenose svetske novinske agencije, 55. izbor za

Mis sveta održan je po treći put zaredom u Saniji, na tropskom ostrvu Hainan, u Kineskom moru, a prenos događaja pratilo je blizu dvc milijarde gledalaca širom sveta,

Prvi put u istoriji izbora, žiri je bio sastavljen od osam bivših "misica”. Izbori za mis sveta održavaju sec od 1951. godinc. |

nec veruje

Očekuje se da će tokom samita Svetske trgovinske organizacije, koji sutr: počinje u Hong Kongu, demonstrirati na desetine hiljada protivnika globalizacije cGiana2