Borba, 21. 09. 2009., S. 7
ideljak, 21. septembar 2009.
0 ambasa-
dorki Austra-
„0 lije u Srbiji -Birgininedozvoljenogpo- · dovanja oružja trebalo bi da. eučetvrtak 24. septembra
Opštinskom sudu u Rumi.
Otac poznate teniserke Jelene” okićkoja je uzela australijsko Žžavljanstvo. bio je osuđen na meseci zatvora, ali je ta preida ukinuta, podseća Tanjug. gružnisud u Sremskoj Mitro:iukinuo je presudu i naložio bvo suđenje zbog bitnih povreodredaba krivičnog postupкокога ргуов зидепја, а5056Jkaojei neposredno svedočenje istralijske ambasadorke kojoj Dokić telefonom uputio preje početkom maja.
ес ке роуодот | Ramazanskod
|__ барата Muslimanski vernici od ји“ slave trodnevni hamazna-
Ijraznik s porikom da je to an u kojem muslimani šalju oruku mira, kaoi da iz ramaskog posta izvlače snagu i ro prema svakom čoveu,ma gde seon nalazioima 0je vere bio. Poglavarima ilamskih zajednica i muslianskim vernicima praznik
\, čestitali predsednik Srbije
oris Tadić, premijer Mirko tković, ministar vera Bogoub Šijaković i druge ličnosti.
У
ћарбеп 200 Dokušaja ubistva sina
Laslo T. (61) iz Iriga uhapenje zbog sumnje da je pokuao da ubije svog sina Lasla Т. 27), saopštila je juče sremskoitrovačka policija. | Osumnjičeni je, izveštava beta, 17. septembra uveče u borodičnoj kući zadao udarac ožem u leđa sinu i naneo mu eške telesne povrede opasne po život. Posle ukazane hitne medicinske pomoći, povre-
leni je hospitalizovan u Urentnom cenlru u Novom заlu: Posle saslušanja, istražni jjudijaje Lasiu T. odredio prior do mesec dana, 7
ru G. (39), iz prigradskog naselja Bela zemlja,
zbog osnovane sumnje da je ubila supruga Zorana G. (42), čije je ugljenisano telo, bez glave i udova, pronađeno u subotu u selu Zaglavak kod Bajine Bašte, u blizini spomen-obeležja Kadinjača, saopštila je juče Policijska uprave Užice.
Supružnici su, prema navodima policije, pre tri dana došli u porodičnu kuću osumnjičene u Gornjoj Crkvici, kod Bajine Bašte, gde je iz neutvrđenih razloga došlo do verbalnog sukoba, a zatim i do međusobnog fizičkog obračuna.
U tuči u kojoj su oboje koristili i noževe, Mara G. je zadala suprugu dva smrtonosna uboda nožem u predelu stomaka, da bi zatim leš sakrila u letnju kuhinju, u dvorištu porodične ku-
[e policija uhapsila je u subotu uveče Ma-
Supru6a ubila, izmasakrirala i spalila muža
će. Osumnjičena je narednog dana, u kasnim
večernjim satima, raskomadala leš muža, od-
~
/riva - snimateli užičke TV „Alia'
sekavši mu glavu i udove, a zatim je delove tela umotala u najlon i u toku noći između 18.i 19. septembra telo ubacila u gepek vozila i odvezla do mesta zvanog „Dejića pećina“ u se-
lu Zaglavak, kod Bajine Bašte, gde ga je polila benzinom i zapalila.
Xe omonsiruoznom zločinu, kakav se ne pamtiu užičkom kra-
ju, brzo se pronela ovim gradom gde je pokojni Zoran Gojšina
” bio poznat kao snimatelj na bokalnoj PV „Ala“ ij Užička televizija „Alt“ saopštila je (ia će danas u sali bioskopa or
1 ganizovali komemoralivni skup povodom Iranične smrli snimalo- 5
lja Zorana Gojsine{42), Gojšina je godinama radio kao snimatelj na |
nekoliko užičkili lokalnih televizija, |
javio policiji,
Wu, | vičnog dela.
Ostatke zapaljenog leša, kako su prenele agencije, pronašao.je jedan građanin koji je slučaj pri-
Tokom policijskog obezbeđenja mesta događaja, iz pravca Užica osumnjičena je naišla svo- | jim putničkim automobilom i tom prilikom re- | kla o kome se radi i priznala policiji izvršenje kri-
Američka policiia uhapsila
dva lica
zbo6 ratnih zločina
olicija SAD. uhapsila je Rasemu Handanović, |B Zolja,i Edina Džeku na osnovu zahteva vlasti BiH za njihovo izručenje, potvrdio je novinarima portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić. On je precizirao da su Handanovićeva i Džeko osumnjičeni za rane zločine u Trusini, kod Konjica, i daje zahtev za njihovo izručenje američkim
nom roku najavu žalbe a priprema i žalbeni podnesak koji bi trebalo da bude podnet 75 dana po objavljivanju presude", rekao je Krasić. -
On je ocbnio da je Šešelju u postupku koji je protiv njega vođen za nepoštovanje suda, izrečena nepravedna i prestro-
ef pravnog tima za odbranu
Vojislava Šešelja pred Ha-
škim tribunalom Zoran Krasić ocenio je juče da će presuda koja je izrečena lideru Srpske radikalne stranke (SRS) zbog nepoštovanja Haškog suda biti poništena.
Krasić je na konferenciji za novinare rekao da očekuje da će Žalbeno veće Haškog tribunala Šešelja osloboditi odgovornosti jer, u njegovom slučaju, delo za koje se tereti ne postoji, izvestila je Beta.
On je objasnio da je u knjizi zbog koje je postupak pokrenut, Šešelj objavio samo javna dokumenta a ne poverljivu dokumentaciju kao što je učinila nekadašnja portparoika tog suda Florans Artman.
.· „Šešelj je podneo u predviđe-
Krasić očekuie poništenje presude Šešelju
vlastima, najverovatnije, uputilo Mimistarstvo pra- | vde BiH, jer sva komunikacija u tom slučaju ide preko tog ministarstva, javlja Tanjug.
„Vlasti SAD treba da provedu potrebnu proceduru i odluče o zahtevu za izručenje, a Ministarstvo pravde BiH mora da se uključi u čitavu tu proceduru“, rekao je Grubešić.
Prema pisanju pojedinih medija Džeko i Handanovićeva u SAD živeli pod lažnim imenima. jer je to bio jedini način da uđu u SAD i dobiju državljanstvo, a osumnjičeni su za ratne zločine počinjene nad Hrvatima u selu Trusina kod Konjica 16, aprila 1993. godine.
Sud BiH u petak odredio je jednomesečni pritvor Nedžadu Hodžiću, Mensuru Memiću, Dževadu SaIčinu i Senadu Hakaloviću koji su, takođe, osumnjičeni za ratne zločine u Trusini.
Pripadnici Specijalnog odreda za posebne namene Armije BiH pod nazivom „Zulfikar“ i pripadnici45.brdske brigade Armije BiH „Neretvica“ napali su 16. aprila 1993. godine selo Trusina i ubili 19 civila, a ranili četiri. Među žrtvama je bilo i dece od dve i četiri godine. Ubijena su i tri vojnika HVO-a, koji su se prethodno predali.
ga kazna.
Prema njegovim rečima, kazna zatvora od 15 meseci, na koju je Šešelj osuđen, potvrđuje da je Haški sud „antisrpski“ jer su Artmanovoj i ostalim osuđenima za nepoštovanje suda bile izrečene znatno blaže kazne.
Lider SRS Vojislav Šešelj osuđen je krajem juia pred Haškim tribunalom na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, pošto Je u.svojoj knjizi otkrio identitet trojice zaštićenih svedoka.
Tužilaštvo ga je teretilo da je u knjizi, objavljenoj u novembru 2007. godine, naveo zanimanja svedoka, imena članova njihovih
porodica i druge podatke, kao i |
delove izjava jednog od njih, iako je znao da je sud u martu 2003. godine zabranio obelodanjivanje tih izjava. . |
| međunarodnu konferenciju „Trendovi u proceni rizika za život
· vi u oblasti kontrole opasnih i štetnih materija, sa posebnim osvr-
· dar Prvi Karađorđević, rođen 16. |
mbeni savez protiv Nemačke,
. zdetni pa behu postidni među
~]
) )logiju i ekologiju Prirod ла kogfaovom Sadu od danas do 93. septembra organizovaće
ı sredinu“, saopštio je taj fakultet. | j skupa je, kako prenosi Beta, da se predstave budući izazo-
tom na trendove u proceni njihovih potencijalnih negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Predavanja će održati 16 vrhunskih naučnika iz evropskih istraživačkih centara, kao i nekoliko domaćih naučnika. Ministarstvo za zaštitu životne sredine informisaće učesnike skupa o koracima koje Srbija preduzima radi harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU. Projekat u okviru kojeg se održava konferencija podržala je Evropska unija.
Svedoči last Dušana Spasojevića
U Specijalnom sudu u Beogradu sutra, 22. septembra, trebalo bi da se održi glavno ročište za trajno oduzimanje placa od 24 ara u Šilerovoj ulici u Zemunu od naslednika ubijenih vođa „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.
Planirano je, navodi Tanjug, svedočenje Spasojevićevop tasta Zla-
tka Juraka, za koga naslednici ubijenih vođa „zemunskog klana"
tvrde da je 1007. godine zelu dao novac za kupovinu placa od dve parcele u Šilerovoj ulici.
Na pripremnom ročištu, krajem jula, udovice ubijenih vođa „zemunskog klana” Tatjana Spasojević i Maja Luković u celosti su osporile zahtev Specijalnog iažioca kojim sć traži oduzmanje plača od dve parcele, njima i njihovoj deci i ustvrdile;da je kupljen:novcem koji je 1997. Spasojeviću dao Tatjanin otac - Jurak.
\lia
avanie·75. 0odišnjice smrti kri
| a Srbije osnovala je Odbor za obeležavanje godišnjice smrti kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. objavljeno je u po-
slednjem broju „Službenog glasnika“,
___Predsednik odbora je ministar za dijasporu Srđan Srećković jc _ rekao agenciji Beta da će povodom obeležavanja 75. godišnjice smr- Hi Aleksandra Prvog Karađorđevića и 5р
отет Кис! па Орјепси bi-
i otvorena izložba. Kralj Aleksan- gagi
decembra 1888. godine kao dru- | gi sin kralja Petra i kneginje Zo- | rke, postao je prestolonaslednik | pošto se 1909. godine princ bor- |
đe odrekao prava na presto.Ubijen je 9. oktobra 1934, godine | prilikom posete Francuskoj, gde | je otputovao da bi učvrstio odbra- |
о о Бе а па па а CO ——
____Završen Vukov sabor | li, | _ U Tršiću kod Loznice juče je završen 75. Vukov sabor, koji se tradicionalno održava u čast refo} rmaftora srpskog jezika Vuka Ste· fanovića Karadžića. Ovogodišnji ·saborski besednik, savetnik ministra za kulturu Zorap, Hamović · istakao je da „Vukovo deloidanas tanosti i pruža utočište i sigurnosti“, eću pohvalu Vuku Karadžiću upu| u nemirnim društvenim okolnosli\vršnoj sve i stvovali su ministar prosvete Žardović, kao i predstavnici Vojske ı Ministarstva unutrašnjih
· poslova Srbije, Srpske pravoslavne crkve, grada Plocka iz Poljske
ibratstva Karadžić iz Deltnice u Crnog Gori.
пе а а а а ша па а та пр а па па Ба пе пи а пе а на пе а та та ит аза аза а =o KM i 2 RK 7 e ee a e
_ Danas ic Mala _ Srpska pravoslavna crkva (SPC) i pravoslavni vernici danasslave rođenje Presvete Boвоговфсе, Мају бозројти, uspomenu na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima iz plemena Davidova i Ane od roda Aronova, rođena Sveta Deva Marija, | Joakim i Ana su dugo bili „be-
(GOspolina·
ljudima i skrušeni pred Bogom”, kaže predanje, podseća Tanjug, Deva Marija, plod njihovih dugih molitvi, odvedena je u hram kada je imala iri godine, jer su je roditelji zavetovali Bogu. Sa 14 godina Marija še vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena „blagovestarhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg".