Vreme, 30. 08. 1929., S. 6
I
^траНЗ ^
П<-- таг.. ?,0. аЕГуста 1^51
Полубос
Као увек кад јз слан.ш 1пхт<ра%"кој играо <Хамл«*та као гсгт. карт»- су бзгле Јкклпродате. Л р> А т тодпна рашгј почео ј« 1 ла ок ; пстој бпни као статитиста, а сада је већ био најсјајнији, лајславннји г.т>*мац у целој Р >'СИЈИ. Оакако. у току лоследњих година говорило се о њему разнолико: довођени су у веау са његовпм нменом и разврат п пи јанство. Чак су лекари тврдпли Да је ппешао највећп спепен своје моћн п да з<к)г тога многп позорпшнп директорп нису пре ма њему онако предусретл>иви као т>аннјр. Али, макар како било, према публицп име славног глумца није бпло иншта изгубило од гвојр привлачне снаге. Она је још Ј"^ек чекала у дугим [>едовпма пр^д позоришном касом а ћрепродавци су правилп одлпч не послове. Прва сцена Хамлета^ тог ве пера ниј* извођена: бина је већ била спремна за Другу сцепу али још није била осветл»ена. Сала се помало нспуњавала публиком. На бини се чула гра ја придолазећих људи. Костранској је седео у гарлероби у коотиму данског принпа, пред оглрдалом. Поред њега је стајао фризер. услужан и рев носан...«Одебљао је и тешко лнше...» говорно је Костранској док је фризер мазао његово лпп? колд-кримом. Ппш>' да изгле дам поднадувен и да оам одебљао! Међутпм, сам Шексппр ка же да је Хамлег дебео и да тешко дпше... Ах! та новннарска пис-карања почеде да оговарају и васиону!... Наспи ми једну чашу... Фризг*р му је насуо пола чаше ракије. Глумац ју је испио на нскап, устао и наредпо: — Дај мп мантил. Оркестар је већ почео ла свира један свечанп марш као увертиру. У томе је редитељ бануо пред њега, сав црвен. разбаруш^не косе. — Нека иде све до врага, викао је, — ја сам упропашћен. Дижите завесу; морам да објавнм да данас нема представе јер немамо «>фе,тије! Разумете ли? Немамо Офелије! — Шта ће то да значи да немамо Офелије?, рекао је Костранској мргодно. Вн се шалит*, реднтељу? — Не, занста ми ннје до шале, прогунђао је редптељ. Овог тренутка мн је послала шгсмо да има јаку грозницу п да не може да игра. Молнм вас рецнее шта ви мислнте о томе? То свакако значи, да се представа мог<а одказати! постранокој му је рокао: <Онда дајте једној другој дами да нгра улогу! Шта се мене тнчу ћуди те личности! — Врло добро, али коју да узмем? Ваљда нећу да се ^ратим најмлађој сталнсткнњи'.' Прп томе ј* реднтељ показао на једну младу девојку која је сама тада наишла на бину. IIмала је на себи једно бедно кр-
-.ио и шубару од јагњега. Врлнке илаве очн осветљавале су њено бледо лнце. Ка.ла је чула да р^дггтељ о ГБОј говорп, стала је сва аа%ђена. — Која је то? пшао је Ко• транској полугласно загледају ћи је. — Зове се Јурјева и код нас је ученпца. Осетила је неодољи вн нагон према ум^тностн; сад већ разумете!... Костранској је пришао левојцн и тгтао: — Стушајте^ Јурјева, јесте ти чита.ти Хам.тета г — Нарарно, олгоЕорк .та је она збуњено. — Да ли бисте могли сал одмах јз нграте улогу ОфелиЈеГ— Ја знам улогу напамет, а.ти не знам за .тн б»*\ могла ла је одиграм. Костранској ју је стегао за руку: — Ст>'шајте, Ми.т»евскаја је јавила да је ботесна, — међутим, позориште је претио! Одлучите се, срце моје. Ви бисте нас могли спасти из највеће непри.-в»ке! Јурјева се колеба .ђ и ћутала, а при то.ме је имала тако много да каже! Јер, Костранској је био тај који ју је три подине раније толико ос^шевио својом игром, ла се и она одлучила да лостане уметница. По читаве ноћи је ллакала кад га је в;цела у «Кину» или у «Уријел Акости». И при свести и у сну виђа.та је само њега. И сад јој се указала нечу вена срећа: она је стајала пред тим сђвним човеком и чак је разговарала са њи«ме. А.ти Костранској, размажени љубимац жена. није ни приметио колико му поштовање олају погледи н>ених п.ђвих очију. — Добро, на че.му смо. Значи ли ваше ћутање дв пристајете? питао је он нервозно. Прн томе је завао сво.ме гласу онај тон неодољиве срдачносги према којој, то је добро знао. ни једна жена није била раВнолушна. Р>ка Ј>-р|еве уздрхтала је у његовој руци. — Добро, рекла је, одмах ћу се обући. Завеса се дигла. Чим је пубтчка видела свога ило.ђ , одмах је настало и одушев .Ђено п.Ђескан >е. — Да, да, публика познаје свога Костранекоја, а и он познаје њу, рекао је када се завршио чин. Одмах затнм обрапго се фризеру: — Еј, крокодил)', дај овамо ракију! Али његов освајачки у^метничкн дах трајао је само дуж једног чина; и са.м је осетио да не.ма више унутарњег полета, — он који је још пре две године као неки по.Ћ^бог раогпао своју ствара-ичку снагу. Његови и сувише напрегнупг нерви »гздали су га, воЂа је ослабила. Публика истина и после дру-' гог чина није штедела аплаузе али они су више били намењени његовој ранијој слави него његоеој садашњој игр»». При томе, 1тнтересоваи»е публике за Јурјеву бивало је са свако.м
сценом све веће. Она ж«је ни осетила је ла је нзмеђу Костранскоја •и ње шступила огорчена борба за привлачење па)«т>е публике, а 1гсто тако је и цела сала несвесно пратила њихово та«мичење са на јвећом налрегнутопгћу. Трећи ч»ш је бно кобан 1>о Костранскоја. По че.том свету *гувени моно.тог «Бити или не бити» |>-брајао се о.» вајкала у његове највеће успехе. Затим, у сиени са ОФе.ггјом, увек је у / зртипту втамала она савршена тишина која има већи значај него какво бито аплаудирање. ; Међутим, са^а, и публика и сам Костранској б»1.ти су хлални и изненађени. Он је чекао, — али 1е п.тескање изостало. Публика га није разумела, ш*је се загрејата за њега, јер ј \ је Офе.т1*ја гхггпуно освојила Костранској је неколико секунди био као уларен мал>ем по глави, — није схватао. Најзал је чуо поред себе један мек женски глас који га је питао: «Кнеже. како се осећате после то.т.гчо протеклих дана?» — Тај г.тас је дрхтао, био је пригушен сузама за изгубл>еном љ>т5авл>у и он је одједном све разумео. Страшна. немилосрлна, свирепа исттгна указа.та му се у пуној светлости! Сад је разумевао хладну равнолушност п>'блике, сад је вилео своју коначну •пропаст, знао је да је његова кратковечна става за на9ек угашена. Г.тедао је т> девојку са бескрајном мржњом. Како је билз витка, како тепз у својој невиности и — како талентована! Нешто га је гонило да је уништи, да растргне то бледо ■пгце са велик»*и п.ђвим очч»ма из којттх зрача.ху >иглосрНе и љубав! Алн се савладао и одговорио готово неч>'јно: "Захваљујем зам поннзно — осећам се добро%> У четвртом чину, када по.т>де.га Офе.кја пева своју песму која сва срца пара, пуб.тгка је бита .х> кра јности трон> та: све су ошт б»гле \"перене у бину, све је б?гт» без лдха. Иза ку.тиса стајао је Костанској. Неодо -Ђива мржња об>зимала је његов>* душу; са немоћним бесом пратио је игру Ј>рјеве. Знао је. осећао је це.игм својим бићем ла су му њене нежне, детињске руке тога еечера преотеле славу. Шта би сад ва .Ђа ло да чингг да би се осветгто? Хладно и свесно размиш.Ђао је о разним мог>"ћносттг>га очекујући са фозничавим нестрп.Ђењем завршетак њене сцеуе 1 Јурјева се врати.Ћ са позорнице сва узфуђена, без даха и тако бледа да се то и испод шминке видело. У кулисама срела - се са Костранскојем н он јој је лрепречио пут. Публика је бесно п .Ђеска .та. Она га је преплатиено гледала и молила да је пропусти. — Моглп бпоте бнтн пажљивнјп, вп, дернште једно, узвпк.
нуо је он. II ако вам хнљадама ндијота пљескају, не морате за то нзазиватн пристојне људе! Њен застраш^н пзглед још га је внше разјарно. Ухватио ју је •^а руку и гурнуо у страну. — До врага, викнуо је. Пдите једном одавде! Шта стојите ту као какав стуб! Пошто се тако ис-калио, Ко с-тр»анској се < мирно. Обузела га је као нека успаваност, ракнја је. све јаче дејствовала. Отишао је у своју гардеробу н опрао лн це. Редитељ, коме је његов дуг изостанак постао сумњив, доиао је к њему п стао као запањен. — Шта раднте ви ту? Шта ће то д» значи? рекао је. Ви мо ра«те још да играте. — Оставнте мр на миру, одговорио је јетко Костранској. ,Та сам одпграо све. С вр ј* свршено. — Јесте лп ви при себи? Публггка чека. — Идпте до ђавола! довпкиуо је Костранокој. Када је пзпшао из своје гардеробе, свн осталн гтумци већ I су одавна бнлн отншлн. Лага 1но је шпао.кроз кулисе и Од једном је ч>'о неко јепањр. — Ко то плаче овде? пнтао је сав узбуђен и одмах -затим познао "Јурјеву. II онда се деспло нешто чуд. но: први нут у свом жнвоту о сеги^ ]е право сажа.т>ење. топло сажаљење према том незаштиНеном младом створењу које ј? тако безочно увредно. Узео ју је за рут:у н говорио јој н*жним. ни мало извештаченим тоном: — Драго дет* ја сам вас данас тешко увредно. Ах, кад бисте зналн шта се у мојој души одиграва. можда бист* мн опро стили! Јер, данас ми јр бнло јасно да сам наджпвео своју главл*. Има ли -в^ћег бола? Замислите, само: прлд собом сам имао гомилу која ме је обожавала н од јрдном. једнпм ударгрм пао сам са своје виспне. То је страшно. Јурјева је престала да плаче п гледала је Костранокога са са жаљењем. — Впдите. љубави моја, паотавпо је он стежући њене мале. хладне руке. Вп нмате велики, необнчан талент. Осганите верни позорници н уметноотн. Не дајте се поколебати пн трпгама -завпсти, сумњивом про текцијом мецена, злобиим оговарањима. Алп једно само хоћу да вам кажем- немојте надживетп своју славу. Бежпте са лозорнице чим ( прпметите да се света ватра у вама угасила! Бежите, не чекајте да вас пубти «а са позорнице отера. Брзо }е пошао излазу. Јурјева је хтела још нешто да му каже. опружпла руке, али он је вшне није чуо. АЛЕКСАНДАР КУПРИН
БОРБА ОКО МАТИЦЕ СРПСКЕ
Г. др. Коста Хаџи, новосадски адвокат одговара г. др. Милану Секулићу
□ад једног школског авиона код Загреба И ако је апарат разбијен, пилот је залобно само лакше озледе
Загреб, 29. августа. — Данас пре аодне дошло је у Загребу до тешке авијснске катастрофе, која само случајем није имала жртава. Једа« војнн авијон којн је рано ј>трос летео над Загребом срушно се са внснне од некнх 30(Ј метара на једној .•швадн у блнзнни Сигетнце. Авнјон је сав здроб .Ђен, док је некнм тудвнм случајем онлот којн се у њему налазно, задобно само лакше повреде. До катастроФе је дошло на овај начнн: Око 7 часова у јутро днгао се са војног аеродрома на Брронгају пнлот резервнн наредннк Ого Пабеш на средњем Бранденб>-ргу од 1$б коњскнх снага са мотором Дајмлер. После пола сата летења од једном је Пабашу у ваздуху затајно мотор вз до сада непознатнх разлога. Пнлот је покушао све да се опасе. Авијон је оадао доста лагано око 200 метара, алн када је бпо у блнзннн од 10о метара над зем.гом, почео је пагло да пада у спнралама. Пад је бно тако снажан да ое апарат сав нзломно, срушнвши се на једно пол»е засађено кукурузом. Прплнком пада Пабеш је нзбаченн.« «*вога седншта н неко време лежао је па зем.гу тако да се мнслнло да је мртав. Доцннје се установнло да; јо задобно вшпе повреда већином'
лакше прнроде. Апарат је пао на дес«о крнло н то је пнлоту спасло жнвот. На место где се авнјон срушно појурнла су одмах војна саннтетска кола, која* су рањеног пнлота одвгзла у војну болннцу. Авнјон је натоварен на једна кола н донет на аеролром. Комнсија ће Јтврднтн на којн* је нач1гн дошло до несреће.
ПРВА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У СЛОВЕНАЧКОЈ Освећење темеља цркве Св. Саве у Цељу .Ђубл»ана, 29. августа. — У Це.ге је стнгао архптект г. Момнр Кору»ови11, ннспектор Мнннстарства н ше^Ј) секцнје за грађење монументалннх зграда у Београду. Г. Коруновнћ донео је са собом надрт за нову православну цркву Св. Саве у Цел»у, која ће бнтн прва православна црква у Словеначкој. Освећење бнће у недел»у 1. септсмЛра у 10 н по часова пре поне. (Време)
ВЛАГУ ПО СТАНОВИМА и продирањв воде у подрумима одстрањујв наЈуспешанје по најновнјој стручноЈ иетолв и праксв са опроЛанпм немачкнм спецпјалнгм средствнма Југоасфалт, Београд, Јаааилпд улнца 19. Телефод 51-74- 12527. 1—80
Новн Сад, 28. августа. — Поводом и.)јаве г. др. Секулнћа, у једном београдском лнсту г. др. Коста Хаџи нзЈавно је допнсннку Времена ово; — Баш сам сада прочптао ту нзјаву јер су ме упозорнлн на њу. Морам одмах прнметитн да то није пзјава мог колеге г. др. МиланаСекулића, него му је то леко другн подметнуо. Мој колега др. Мнлан Секулнћ будна је глава, прнзнатн крнАшналнста н као такав првокласан логнчар, па је немогуће да та нзјава потнче од њега, јер ова нзјава кнптн од протнвречности н нелогнчностн. Пре свега се у тој нзЈавн поставл >а разлнка између мла ђих н старнЈИХ и тако се прнказује ствар, као да св ту ради о борбн младих, ндеално расположених, енергичннх и врло научних л»уди, који су у својој тежњн да се од Матнце наттравн један првокласан ин: ститут, уларнлн буздованом на некакве кукуллве старпе, који су скоро идиоти, па не' знају шта да почну са Матицом Српском, која је њиховој брнзн н старању поверена. Међутим ово је једна страшна обмана, јер ннје нстнна да су Матипом до сада управ.гали некн старн иднотн, већ су њоме управл»али нскл>учиво л»удн наше младе генерације, па можемо казатн н најмлађнх нашнх књижевннка. Пзволите погледатн нзвештаЈ Матнце Српске, па ћеге видетн да су у Књижеввом Одбору, оснм председника г. РадивоЈа Врховца. сзе самн наши млађн н најмлађи л»уди н књнженницн п то др. Милан Кашанин, Светислав Банипа, др. Рнсто Јеремић, др. ДимитриЈе Кирн.■к«нћ. др. Федор Ннкнћ, лр. Емн* ПепнЈа Поповић, Васа Стајић и Велимнр ОтеФановић. То су несумњиво сбе л>уди од којкх ретко да је и једаи прекорачио 40 година, дакле л»уди у првом цвету чушке радне снаге. Од куда може неко доћн па представити ствар пред широком јавно стн тако, као да су неки склвротичнн старпн \-прав.1»а.ти књижевним пословнма Матипе Српске. када осим предсежника г. Радивоја Врховца и, рецимо, г. Васе Стајнћа, баш ни једног старнјег човека нема. Авал»да тек ннЈв свнма л»удима. " К оји су преко 40 година, чапл»а мозак по* пнла да већ ннпгга внше не анају. Треба погледати дал»е у извмп тају ко је уређивао нздањаМатипе Српске, па ће се видетн нста имена све самнх младих пуноврвннх наших књнжевннка, др. Кашанина, др. Ннкнћа, др. Кирнловића, др. Емнла Пепије Пооовнћа н Светислаза Баннпа Па урадннштво Летописа састоЈН св «од тнх истнх младнх <налобудннх» књзжевннка којнма овде још треба додатн н др. Мнју Мнрковнћа, професора уннверзнтета нз Суботнце, чијом ће се улогом нмати бавнтн свакако н сама главна ск\ ццггана, јер је тај г. Мнрковнћ н изазвао тако звану кризу једннм с-војнм напнсом, којн је кнптео од наЈогавннЈих лнчних напада на једног од нашнх наЈуваженнјнх научанка, професора београдског универзнтета др. Станоја Станојевића, а напнсао је тај чланак под сугестнјом нстог оног сженнјагвог ииспнратора», чнјем је уплнву подлегао тако одлнчан празнлк и крнминалиста др. Мплан Секулић. Да је то тако, доказује чнтава та изјава која је нзпшла под нменом мога колеге г. др. Мнлана Секулнба. Др. Секулнћ је једна добра душа, врло блага пгрпрода, н ннкада он не бн могао да каже што у његовој тобожњој изјавн стојн, да Матнца Српска ннкада ннје била и не може бнтн ннкаква покрајннска нлн чак новосадска експознт>*ра ЦвпјетеЗузорнћ нлн Пен Клуба за задовол»ење естетско артнстнчкнх потреба нашег патрнцпјата! То је заједљива примедба некога, којн се не зове др. Мнлан Свкулић н који свакако нма рачуна да се наруга Пен Клубу због његовнх естетскнх и артистнчких потреба н због њвговог патрнцијата! У нзјавп говорн се тако као да бн се са лруге стране желело отргнутн Матнцу Српску од народа. Шта то може да здачџ да се Матниа отргне од народа? За кога је Матнца основана н за кога он<* управо постоји, ако не за народ српски, у првом реду у Војводинн? Отргнутн Матицу Српску од народа, значило би
начннитнодње Мухамедов гроб, ато се вал»да неће представл»ати да бн то неко могао желетн. У оном ставу изјав?, где се говорн да у њој треба да буде што више свештеншса и учнтел»а, агронома и лекара, чиновника, трговаца и У1натли;а, радннка и се.гака изглвда ми да су ту поређанп сви тн руфети ''амо радн еуФоннје која настаје при чнтању последња два руфета, радника н :-л>чка код многих на које желн утицатн писац ове нзјаве. Ту се осећа впбрирање душе ппшчеве! П^ пакве нелопгчностп нма ту у тој нзјави! На једном месту каже да је гВошодина културно само тако наша ако у њој домннира наша ку.тгуро, ако ми водимо и духовно'. Нвћу се упустити у разглабање ове духовитостн: Војводина може бнти културно наша само аго у њој доминира наша култура. То јв врло духовито речено и израз је велаке учвности ов* једна реченипа. А.ти хоћу само да констатујем да пнсап овде нарочнто тражи предоминапију наше ку.тгуре и да ми водимо в духовно. То је у суштнни тачно в сваки паметан човек то ће потпасати. Али мало д^л»в каже исти писад да он сматра Матппу не ва нскључиуо српску, илн кажнмо чскључиво југословенсту културну ннстнтупију, него заједничку, у којој треба да се пла сирају и несловенски едементн. Дакле, ту изрнчно тражи писап да св Матипа Српска денапноналнзира, Езо, куд хоће да одведе Матипу Српск>* нозн Меснја. Нато мн не можемз пристати јвр би се огрешилн о светв сенн свнх оцих великих Срба родол»уба, који су је основали н нозчано доттгроли за све наше српске гвнерапнја Тикзу нелогнчност ннсам никада чуо од мога колеге др. Мнлана Свку« лика. Ту нијв проговорио његов ум н њвгова душа, већ један 8ао дух кога не може да св отресе. Не, о Матшш Српској шире се Ј јазности шкзв бесмнслене стварнз као да су л»уди палн на теме. Они којн не познају ни прошлост нн свдашњосгг Матипе Српске говоре потпуно на памет да Матипи Српској стојв нвиспрпна средства на расположењу са коЈима бн могла да постнгне Боп уе пнта какве велике и високв сврхе. Међутим, ко погледа извепгга; и рачуне Матипв Српске наћн ће да тој толнзго развико.ној Матипн Српској стојв за књнжевне сврхе свега само 118-850 динара годншње на расположење. Толнко износн онај чнстн приход Фондова који нмаЈ "у определ»ен»* да се из њиховнх прнхода покрнвају издаци око пггампе н растурања књджевннх дела. Сав остали нметак нма своју нарочнту намену. То је «2и еск%'егшбееп» који се осим трошкова на илустраоцје не може употребнти нн на каквз друге сврхе, јер ако бн то Матецд учиннла, нзложнла бн се чак н прнличном прогону. Матнпи Српској сготи на расположењу сзега 11в.9бо динара, док су пре рата прн„ х.оди Фондова, чија је укупна вредност бнла 1,500.000 златннх круна, износи.тн прево 60.0"Ж) круна, * то јв бар седам плта внше од оне своте са којом може Матипа Српска данас сло бодно да располаже. -На жалост Матнцв. је бпла приснл>ена да за врзмв рата уписујв аустро-утарскн ратни зајам па и друге аустрнјске обвевннце и ту је изгуб.т»ено око 15,000.000 данашњпх дннара. Апоред сввга тога губетка кпказ је био напор Матнпв Српске када је она у времз ннфлапнје и дефлаццјв могла да изнесе чнтав осталн иметак Матнчпн не само неокрњен, већ знатно умножен јер је Ма тип-ч само за последње 4 годнне нмала један прирапггај од 2,270.562 днна ра, а у ту своту кнје урачуната ва лоризапнја некретнина. П ту гозора•ш о некој матернјалнод крнзи у тнцн и о неком рђавом газдовању у упр*вл»ању, највећа Јв несавесност. Толнко за сада за нашу јаВност л остало на скупштинн Матице Српск^ — злвршпо је г. др. Хаџн. Б. МандиН
Зтег.га.уа Пгс
КИНА ВИНО са гвожђем изазнва нзврстан апетпт, јача жпвце, попразл»а крв те га ренонвалесцентима з слабокрвнима врло много препору« чују левари од ауторнтета. Изврстан укус. Преко 10.000 лекарсстл првзнања. Добнја св у свпма апогекама.
ЗА ДОБАР КВАЛИТЕ?! артнказа, којн носе овај заштитни днак н нме »Кбнтннентал , гарантује &5-годншње пскуство једне од највећпх фаОрнк.1 гуменах пронзвода' на свету. Контннентал гуме и другн пронзводн могу се лобнтн свугде у сзету и свугде пмају огроман број прн^ јател»а н приврженика. ^ ^пепШ
Бвоград, Масаракоа* ул, 4,
Тед.