Delo, 01. 04. 1903., S. 101

гла да нзравна са нспаравањем Једне подЈеднако велике водене површпне под нстим прилнкама. Бечки ботаничар Унгер нашао је, да 5000 квадратних милиметара лпсне површине од Бх^НаКб рпгригеа за 24 сата испусти 1,232 грама воде, док наиротив једна толика водена површина 8,459 гр. воде, дакле 6,9 иута впше пего споменута биљка. Ну испаравање ннје код свих биљака подједнако, јер то зависи, као што ћемо даље видети, не само од организације саме биљке, него и од свих осталих еколошкпх (климатских и у опште жнвотннх) прилика. Процес транспирације омогућен је особином ћеличне опне, да може упијати н пропуштати воду и растворе у опште, померањем и раздвајањем својих молекила, између којих се онда отворе снтни, невидљиви каналчићн, кроз које је течностпма слободан пролаз. На тај начин се тумачи, како је бпљка у стању да спроведе воду из корена (односно из земље) по целоме своме телу до у најудаљеније гранчице и листиће. Испуштањем воде у облпку паре, постаје гушћа и концентрованија садржпна оних ћелпца, које су на периферији (које дакле и врше транспирацнју) а у исто доба остане услед тога н известан простор у њима празан. Тиме је проузроковано поремећење равнотеже код суседних ћелпца, и као год што у спојеним судовима течност из једног суда тежи да достигне висину, коју има у другом суду, псто тако и садржина из једне ћелпце тежи да се изједначи са другом, те отуд настаје нрелаз воде из суседне ћелице у ону периферну ћелицу, која је већ испарила добар део своје воде. Када помислимо да су све ћелнце у вези и додиру, то ће нам се лако објаснити, како се то додавање воде, из једне ћелпце, у другу, може непрекндно вршпти н како је на тај начин биљка у стању да иодржава трапспирацнону струју. Пспаравање врше нарочита ткива и нарочнте ћелпце, које се налазе у свима зеленим деловима биљке (у гранчицама, зеленој кори, дршкама) али нарочито у лишћу. Лнст ноказује обично овакву грађу: с горње стране (с лица) иалази се један слој танкнх ћелпца, које састављају нокожицу (епндерму). Одмах нснод њих наилазимо на један ред (а по некад н на внше редова) дугул>астих ћелнца, које су пуне хлорофплних зрнаца а поређане су једна уз другу као прошће те отуд н добпше име: палисадног паренхима. На те се ћелпце наслањају друге, рачвасте н многокраке, које су у мањој мери