Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, S. 412

ПЛАВОКО ЈЕЗЕРО

Лимске Долине, и доцније из ЕТ. (0: Остало их је ипак добар део у овом крају, тде су примили мухамеданску веру (Арбанаса католика има само у Брмоши око 70 кућа). Одмах за Климентима дошли су и Арбанаси из Затријепча, Хота, Шаља, Шкреља и других крајева Арбаније. Њихова су насеља у овој области: Вусањи, Мартиновићи, Врмоши, Новшићи, Хошт, Акање, Џепићи, Будовица и један део вароши Гусиња. Анадолаца у области има десет брастава са 28 кућа. Остали су овде од турских војника кад су Турци освојили ова места.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију и геологију Македоније и (Стаpe Орбије, књ. Ш (1911); А. Јовановић, Плавско-тусињска област (Насеља, 10).

П. Шобајић.

ПЛАВСКО ЈЕЗЕРО. БВ. ШЏлавско Блато.

ПЛАВШИЋ ДУШАН, директор банке (1869, 'Осек). Био је директор Хрватске Земаљске Банке, касније Југославенске Банке, доцније Балканске Банке у Затребу. Неко време био је помоћник министр» Финансија у Београду и председник затребачке ЂБурзе. Сарађивао је У различитим листовима. Писао је критичке студије о хрватској уметности. Велики је скупљач старина и уметница.

– О ЛЕ

ПЛАЖЕНИЦА, крашка висораван у Босни, између изворишта Јањске Реке (притоке Пливе)-Оемешнице (притоке Врбаса)-Шрусачке, североисточно од Купрешког Поља. П. је претежно састављена, од тријаских кречњака и доломита, а. највиши висови на њој су: Демировац 1.724 м, Велика Прла 1.714 м, Мала Прла 1.634 м, Плаженица 1.766 м, и Маглај 1.704 м. На север, исток и југоисток одвајају се неколико коса, на којима су истакнути врхови: Јаворје 1.491 M, Beлика ВБрљевача 1.364 M, Mama Врљевача 1.405 м, Буковача 1.479 м, а на западу је вис Мекотине 1.365 м. П. је највећим делом под вегетацијом, а са бокова јој отиче неколико поточића. Југоисточним подножјем ШП. пролази друм Јајце и Вакуф Горњи—Бутојно—Купреш—Дувно, а преко планине воде пешачки путеви и стазе.

Il. B. ПЛАЗИНА МИЛОВАН, пешадиски пуковник (29/10 1864, Губеревци, – Драгачевски, Чачански — 32 1921, Београд).

По свршетку 4 разреда основне школе ступио је 1885 као редов у војску као земљоделац. За пешадиског потпоручника произведен је 18992, за капетана, 1900, за пуковника 1913. До 1893 био је водник у пешадији, 1894—1898 био је ађутант туковеке окружне команде (Џиротске), 1898 до 1902 командир чете у пешадији, 1902 до 1905 командант батаљона у пешадији, 1909—1912 командант пука у пешадији, 1913—1914 био је командант граничне

трупе, 1919— 1920 командант места у Скопљу, 1920 привремени судија дивизиског војног суда (Савског). — У рату 1885 учествовао је као редов и подофицир. У рату 1912—1913 био је командант пешадиског пука. У рату 1914—1916 5aступао је команданта Шумадиске дивизиске области до 1915, а после је био помоћник команданта Шумадиске дивизије 1916 године. ВЕБ.

ПЛАЈМУТРОК КОКОШ (РГутошћ-КоКз) је пореклом из северне Америке и припада кошин-типу, а настала је укрштавањем разних пасмина. Перје је разне боје, црне, жуте, беле, препеличасте, 2. нарочито црно-бело пругасте. П. К. представља добру домаћу тешку кокош за продукцију јаја и за велике количине меса. Тежина кокоши је 3—4 кг. П. К. одликује се нарочито тиме, што и зими носи јаја. Тежина јајета је 65—70 II, а. боја. јајета је смеђа, што се, нарочито у Енглеској, врло цени. П. К. је врло отпорна животиња, те се даје лако товити, а искоришћује врло добро пашу. Осим тога су и добре носиље и водиље, те се врло лако аклиматизирају. П. К. спада међу најбоље домаће кокоши. Због свих врлина П. К. се брзо раширила и ван Америке, те је већ 1879 дошла у Европу, па онда и у наше крајеве, тако да је данас по целој држави можемо наћи, крај других пасмина.

ПЛАЈНЕР МАТИЈА, сликар прве половине 17 века. Познат је из записака бискупа Хрена. Оликао је пет олтарних слика у Шетровчама код Цеља (1605), а приписују му и слику Ов. Цедилије код кашуцина у Цељу и слику Ов. Три Краља у цркви Св. Катарине над Лашким.

Литература: Фр. Стеле, Час, 17, 60 и Зборник за уметностно згодовино, IV, 156. Ф. с.

ПЛАКЕНСКА ПЛАНИНА. B. Илинска Џланина.

ПЛАМЕН, часопис за све културне проблеме. Излавио је 1919/1920 у наклади издавачког завода Јут, а у редакцији Мирослава. Крлеже и Аугуста Цесарца, који су та углавном и испуњавали. Лист је био у првом реду офансиван. а успео је да око себе окупи више књижевних и социјалних левичара. Забрањен је Обзнаном (1920) :и онда, је шрестао излазити.

4. B-wu. ПЛАМЕНАЦ ДРАГАН ДР., музичар и музиколог (8/9 1895, Загреб). Основну

школу, гимназију и правне науке (Докторат) свршио је у Загребу. Учио је хармонију и контрапункт код Лотке у Загребу, затим композицију у Бечу и Прагу. 1990 се одао студији музикологије на париској Сорбони и бечком Университету, те је у Бечу, на основу дисертације ОсКевћеп као композитор мотета и шансона, промовисан 1925 за ДО-

— 400 —