Pravda, 02. 11. 1927., S. 1

ГКШЈТАРИНА ПЛАЋЕНА у ГОТОв*

Г

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ298

Огпаси св примају у администрацији: Кнеа Микајлова уп. 19. Чековни рачун код Пошт. Штедионице бр. 53.220 ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈЕ 2634. АДМИНИСТРАЦИЈЕ 61.

БЕОГРАД СРЕДА, 2. НОВЕМБРА 1927. ГОДИНЕ

Уредништво: Кнез Михајлова 19. Месечна претплатв гппицл уу,ц за Краљевину С.Х.С. 25 дин. за иностранство 50 виа ГОДИНА лдШ Тепефон оедакције V штзмпапији 4^38. шгампаоије Ш3||

ОКО УБИСТВА ЦЕНА БЕГА

Тешке оптужбе против арбанског консула у Бечу

(Од сталног дописника „Правде")

БЕЧ. — Још пре неколико месеца једина је била „Правда", која је објави ла, да је влада Ахмеда Зогу решила да приступи убијању свих оних арбанских патриота левице и деснице, који су против н>егове спољне политике и унутрашњег угњетавања у Арбанији. Сви атентатори, то је још онда наш лист објавио, имали су да крену у инострансгво са уредним пасошима, на којим би стајало да је носилац пасоша „умно оболео." То назначење било је од огромне важн-ости. Кад би се дотичном атентатору судило, онда би одбрани лако било да докаже како је атентатор „неурачунљив" јер је патолошки тип, коме је место једино лудница, а не тамница. Тај план је. откривен на време од „Правае" измзњен био у толико што су се сад тражили не лудаци, већ малолетници. И први малолетник, лажни малолетниц," и убица на<ручен од званичних, био је Алкибијад Беби. Треба одмах да кажемо, како се за време Светског Рата, а чак и данас, стварали „малолетници" у свим земл>ама, а особито на Балкану, па да се одмах види како званичним у Тирани није требала нека особита мудрост па да пронађу једног „малолетника"!... Одмах, после атентата на Цена Бега, дошао је званични коминике од стране арбанских дипломата, издан у Прагу. 1" Ј ' „ ^п.»ааи. сц г ЛП. ШтИла, отправник послова арбанског поглансгва у Ееограту и арбански консул у Бечу г. Сараци. У том се „коминике-у" тврди како арбански револуционари спремају атентате на арбанске дипломате У инострагнству. И прва жртва тих људи је Цена Бег!... Колико јуче арбанске дипломате издале су тај комннике, а већ данас прашка полиција хвата Сараии-а да је био гау<»есчик атентатору у убијању Цена Бега, да му де у Бечу дао паре, да отпутује за Праг!.. Па не само то. Већ и сам Сараци, одмах после атектата, напушта, заједно са др. Стилом Беч и Београа. И мало затим прашка пол !Ч ?ија ос/ј^ћут? арб^у-еког кон сула Сараци-а, када он покушава, да у заоставштини Цена Бега подметне компромитујуће папире. Дакле пут Сарација пије био скопчан са званичном дужношћу, није имао за цил> да ,.води послове посланства", већ да мртвом човеку подметне документа, фабрикована документа, којим се имало да „докаже" да је Цена Бег био агент Београда, непријатељ Ахмед Зогу-а — издајник! Међутим то се није могло извести, бла годарећи опрезности прашке полиције. Факт, да је арбанскн консул у Бечу, Сараци, одмах напустио своје место и отпутовао за Праг (а то је могао учинити само по налогу своје владе), затим да је, заједно са др. Штилом, арбански от■Јфавник послова посланства у Београду, издао онај, горе поменути, коминике, мора се довести у везу са осталим чиљеницама, које жмамо о Сарацију. Арбански консул у Бечу, Саоаци, има још једно убиство на души. Он је био умешан, и саслушаван од италијанских власти, као потстрекивач атентата на Гуракући-а, арбанског минисгра финанси.ја из кабинета Фан Ноли-а. Год. 1925. убијен је у Бари-у Гуракући. Власти су као убицу ухватиле Арбанца по имену Залтјсна Стамоле. Атентатор је признао да је убио ГуракУћи-а по наговарању арбанског консула у Бари-у. Та.ј консул тада је био исти Сарапи. Власти су саслушава^е Сараии-а. Али, већ 1е у то греме настала нова политика г. Ахмеда Зогу и талијански суд, управо фашистички суд у Бару-у, пустио је на слободу, после неколико месеца, и самог атентатора. Консул Сарани, лоби ! а као награду премештај из Блрн-а за Беч. Чим ,{е дошао у Беч као к^нсул одмах г е даје на '„друге послове". И због тога п бечка штампа оштро нппада. Под при ■'ском штампе' аустри-јско министарство тстрзних дела врп"' ципломатску лнету .о прошлости Сарац;ца. У исто вре-

ме не даје му консулску егзеква1уру. Тек кад је фашистичка полиција и фашистички суд из Бари-а дао званично писмено да је свака сумња била неоснована против Сарација, бечка влада му даје дозволу за рад!.. Пошто је утврђена невиност Сарациа, то он мирне душе наставља свој рад. Многи његови радови остају и даље невидљиаи, али убиство Цена Бега открива га у потпуности. И то овако. Атентатор Алкибијад Беби, „студент из Тиране" долази 8. окт. у Беч. Одседа у један хотел, који је у близини арбансксг консулата у Бечу, и стана консула Саргпи-а. У Бечу се атентатор бавио свега два дана. За то време састајао се по забаченим кафанама са личностима, које су бли ске арбанском консулату и италијанском посланству у Бечу. Тако ?е добио и. паре од Сарауиа за пут у Праг. Беби стиже у Праг 10. окт., а већ 14. истог месеца убија Цгна Бега!... Кад се све о<ве чињ:нице утррле: да је Сарапи био V Бариу консул, да је радио на убиству Гуракући-а, да су за њега гарантовале фашистичке власти бечком мин. ин. дела, да је дао паре убиии Цена Бега, онда се добија јасна слика, ко је убица. и како је своје дело извео Алкибијад Беби, „студент из Прага" и ученик једног римског лицеја! Д 1и - Ј^Ш ттлјс ГТОI 11>~тта. Осо6}1| не о Сарацију, Арбански консул Сараци рођен је 1899. Студирао је у Бечу. После студија долази \ Тирану, И КАО БЛИСКИ РОЂАЧ АХМЕДА ЗОГУ ДОБИЈА ПОВЕРЉИВА МЕСТА. Загим га, као свог рођака, премешта Ахмед Зогу у Бари, а за тим, после убиства Гуракући-а, у Беч. Дакле Сараци је у блиском сродству са Ахмедом Зогу. и зато је разумљиво, и сувише разумљиво, зашто он у заосталим папирима покушава да подметне лажна документа мртвом Цеиа Бегу. И мртве се главе боје! И мртвом човеку подмећу лажи, да би се и он у вези са Сараци — Штилини.ч коминикеом, представио као жртва револуционара, ксји убијају издајнике и представнике Арбаније, као и заступнике Ахмеда Зог\'-а! У исти мах све је то требало г. Ахмеду Зогу и његовим прекоморским при јатељима противу једног свесног Арбанца — Цена Бега. Али, Бог ником дужан не остаје!... 111

ОЕ -У \РАЊЕ МЕЂУ МАКЕДОНСТВУЈУШЧИМА

У Штнпу су убнјенн отац и брат познатог бандита македонствујушчих Ванче Михаилова — ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА ЈЕ УБИСТВО ДЕЛО БУГАРСКИХ ФЕДЕРАЛИСТА

ШТИП, 1. — (Ж. П. Изв. „Правди"). Није прошао ни један месеи, од како су бугарски бандити на мучки начин убили генерала Ковачевића, а већ се одиграо у ЦЈтипу нов крвави догађај, који, по свима знацима судећи, има опет политичко обележје. Овога пута, изгледа, ради се о пречишћавању међусобних рачуна код Бугара, јер према досадашњој истрази и према свима претпоставкама, може се закључити, да је овај нови атентат у Штипу дело освете бугарских федералиста, уперене баш против оних, који су до сада толике невине жртве поубијали. УБИСТВО НА МОСТУ Синоћ око 9 и по часова са моста у Штипу одјекнуло је пет револверских пуцњева, па је грађанству у Штипу одмах било јасно, да се ради о новом атентату. На самом мосту полицијски оргапи, који су одмах дотрчали, нашли су у локвама крви Мишу Михаилова — Гавриловића, власника једне шарлаганџијске радње у Штипу и његовог сина Ристу. Обојица су били мртви, а поред њих нађено је 5 чаура од парабелума. Лекар, који ,је одмах приспео на лице места, констатовао је, да је смрт наступила одмах поеле испаљивања метака, који су нађени у лешевшјр метака нанели су смртне ране \ гј^рН| жртвама. ПАНИКА У ШТИПУ Чим су одјекнули пуцњеви, у Штипу, у улицама близу моста, избила је права паника. Свет, који се враћао својим кућа ма, почео је у паничном страху бегати, а свако је настојавао да се што пре дочепа свога дома. Овај страх био је потпуио оправдан и појмљив, јер се људи живо сећају догађаја на дан 6. октобра и знају, да пуцњеви у ноћи ништа добро не значе. Можда је баш ова паника и олакшала атентаторима бегство, који су без трага нестали. Полиција је одмах наредила потере за непознатим убицама, трагало се преко целе ноћи, али атентатори, све до данас из ЈУтра, нису пронађени. Улази и излази из вароши били су одмах затворени, па није искључена могућност, да се убице налазе још увек у Штипу. Полиција сада води истрагу у том правцу.

Пссланик: Оваквог замишљам мшшстоа Финансија',

КО ЈЕ ИЗВРШИО УБИСТВО? За сада је тешко претпоставити, ко би могао бити извршилац овог атентата. Убијени Миша Гавриловић је отац Ванча Михаиловог, а Риста рођени брат Ванче. Као што је познато, Ванча је један од најистакнутијих чланова централног македонског комитета. Овај злогласни бугарски бандит дочекао је агентаторку Менчу Корничову, после њеног повратка из Беча и одмах је узео за жену, да би у својим мрачним подвизима имао вештог и окретног помагача. Менча Корничова је, као што је прзнато, извршила атентат на Паницу у бечком Бургтеатру. За Ванчу се зна, да је био главни организатор атентата на генерала Ковачевића. Он је атентаторима Развигорову и Кралеву дао инструкције и новац, а потом их упутио пунктовном начелнику у Ћустендилу, Куртову, који је убице снабдео са оружјем. ДЕЛО БУГАРСКИХ ФЕДЕРАЛИСТА Постоји једна једина озбиљна и најприхватљивија претпоставка о узроцима овог убиства у Штипу. Мисли се, да је убиство дело бугарских федералиста, који су се на овај начин хтели да освете Ванчи и Менчи Корничовој, који су убили њихове истакнуте присталице Паницу и Чауљева. — - . _ за/ — Л) 5 Ј: УрЈкКомлг свакако, нису имали при лике, да се преко својих људм дочепају Ванче и Менче, па су нашлн за најзгодније, да убију Ванчнног оца и брата. Претпоставља се још и то, да су федералисти ово дело извршили, да би укочили акцију македонског комитета. Они имају чак и неколико присталица у самом централном комитету, који раде свим силама против Протогерова и његовнх присталица. Федералистичка струја у комитету постаје све јача и она задаје велике бриге Протогерову. Сем тога, федералистн агитују против комитета и у иностраној штампи и преко сво.јих људи прате рад комитета у Бугарској. Све ове претпоставке осгају за сада још само претпоставке, јер ниЈе искључено, да ће се у току дал>е истраге појавитн новији моменти, који ће целу ову, за сада мистериозну ствар, приказати у другој форми. УБИСТВО СТВАРА ПОМЕТЊУ КОД МАКЕДОНСТВУЈУШЧИХ Ма како да се развије ова ствар, једна чињеница постаје већ сада јасна: убиство Мише и Ристе Гавриловића створиће велику пометњу у кругу македонског комитета, чији су чланови почели међусо бно да се обрачунавају. Ова.ј догађај ћс Уједно охрабрити бугарске федералнсте који се налазе у макоедонском комитету, а који раде против Протогерова и његових помагача. ОДАСВУД 1. новелшар и 1. мај Јучерашњи дан био је суморан. Мугно небо. Право јесењс време. Али је за бсоградске китјџије тај Оан ипак био мање суморан но што се ранијс нагађаао. 1. ноновембар гигледао им јс много рулсииас• тији него кућев.мсницима. Првог маја идуће године време ћс, свакако бити лепо, сунчано, романтично. Али је всома могућно да ће за кирајџије престоничке 1. мај бити много суморни• од Јучерашњсг 1. но вембра. Убијен директор државне штампарије у Лисабону —* I "■ ЦАРИЗ, 1. — Јављају из Лимбона, да је један отпуштми словаслагач из револве ра ибио &иректора државне штампари-је.