Pravda, 24. 02. 1928., S. 12
ГЧТИИ4 10
„ПРАВДА" 24. ФЕБРУАРА 1928. ГОД
ПРО.Т 52
Фелзтон „Лоавае
I*
Она која се поклања...
Г. Вониј узе свој капут са наслона сто лице. Пре него што га је обукао, ои потражи свој портфељ у у-ну.траш%е.м џепу; сн изабра пла^у билету. Ручна торбица жене била је на столу; он је отаори смешећи се. Он се правио ла. :е крије баш као што је бно обичај: не сувишг, Ја би она могла видети ла је ои извршио своју д)жност, дсста да 5и овај ге*ст плаћања био леликатан. Већ јс хтео Да затворн ње.чу торбицу, н смејзо се још, кал чу глас жене; — Не, рече она, узмите то натраг Ои се више ннје смејао већ махина.тно узе нсђчаницу. Био је поражел, као да му је у ресторану келнер пребацио .збот сув::шз мале напојнице. У исто гре Ме био је непријатао изненађеп, јер му је сума новаиа изгледала са-свнм на свом м:сту. И он промуца: —Ви налазите... да та сума није доБо.гна ?... И он разви новчаницу, гозорећн, без увреде, за случај .да је с-на рђа?о вилела врету ов: новчаиице. Али жена одговори: — Не, не то. Ја је нећу, то је све. Ја нећу нИшта. П. Вбииј, гл)Т1о по-гледа свој>' новчаниЦу затим жеиу.: Она је била у постељи, мирна, с главом на јасту«у, с поглеДом без израза. Она је нмала риће косе, бојене, сисе очи, јелиа уста ни жалосна ни вгсела: равнодушнз. Она је грворила без љутње, без ироније, без ш?ле: са мкрнсм одлуком. Д он је посмЈтрао и ДеЛзве одела побацаног на фотељи: ма рински плав жипон, кратка кошуљица од креп-де-шин, свилене чарапнче и је Дан од 1 оних врло светлих гумиланих о гртача који се виде некарахтеолстично, на леђима јавног женскиња. дактилогр:фкиња, малих буржоаских жена и млалих врло елега«тних :жена. Он више није разумео ништа, о;н више није знао иишта. I Он ,?у је срео један сат пре тога Она је стајала на у<глу једие авннје. Она је исто тако могла чекати трамвај, као н клијента. А он св.м, ка.д св био заинте. р::овао њеном силуетом, правиа се као да чека тамвај. Она га је лустиул да говсрл. Ома му је одговсрила оночшто >лгвгараз' жене које чекају, не грамвад већ клијента. И ма ла је он изабрзо овај хотел, у коме су спла били, имао је утисак да би скга сама могла изабрати ка каз др.ти. И у.соби. Учтива резигнација. Упрзво као' што је очекивао. Упрзво 111то јг добијао од жена, кад м 1 .' је дола зила жеља да добије нешто ,од једне измећу њих. И онда? Зашто .она чсада ни-е'хтела-да прими награду за њен тр л? Он је ■ још увек лржао новчачшЈу. И он је иоо-оала сакри V роцн. па оече: — Молим вас за опроштај.!. јгсте ли.'.. ја сам вас... увредио?.... Она заврте лако главом на оитуку. Нзене очи не изрзжзваху никакз-,' мисао. — Никако... али ја нећу ниш.а... И како он оста нем и непо.чн шн, ота" ■додале: — Ви можете ићи. Ићи? Овако? је ли то могуће? Он се није више ус)'ђивао"да обуче .вој капут. Он ргче: - — Па зашто нећ.ете, молим зјс? • Она сг лако насмеши: — То је моја ствар. Горео је од жеље да јој викче: . Пп ипак, до. ђарсча, то је.ваш занаг!" Он не викну, јер је био човек који није умео блти С )-роз према женама. Он је био запрепашћен, беса« осећао се не,тодно. Аао то. кошм случајем није пила : јавна женска? Па ипак. начин, на који је дсззолила да буде сотсвљена, ча који му је одгсзорила, на који се по.чашала!.. И да то није била јавна женскз... Неве■ровагно! Он полиже очи оглелалу. Он се виде: ће^ав, с борзма, са проседим бркзвима. Ни мало-леп. Он никал није био воден зб .г своје лидаости. У осамнаестој години, бојажљив, о-н је био само у одређене затуме према оном женскињу, за које сте сигур ни.да.вас неће одбити. И затим он се ожечио: за грљења његове жене, узете без љубави, и ко.'а се давала ђез љ\' бави, не може се рећи да су била бесплатна. Кад је постао удсвац, он ое г!овори.0, с.вргмбцо на време. овим женама. које. с'у' се правиле ка'о да на углу
— Андре Бирабо какве улице чекају трамвај. Не, он никад није био вољен због-своје личчости, и тала кад није био пелав, кад није имао боре, и кад његови бркови нису били просели. Па онла? Жена, у посгељи, и-' мала је млада уста, једре, пу«е дојке... | Он слегну раменима. Ах, не, не! није ли I ова жена хтела да он поверује како је она њега желела!... — Али зашто, молим вас? Она се смејаше: — Идите мирно. Један неодређени осећај м/чио га. Имао је утисак неке нејаоне опагности. Осећао се као под прегшом, у опасности, ухваћен. Једна мисао му паде на ум, — Ви ме можда познајете? Он је био прилично богат, зараћивао | е добро за свој живот. Жене су лукаве. Може бити, одбијајућн ла буде нлаћена. надала се да лобије више? Она га је мо гла вребати, причекати на улицч којом је прслазио... Затим... Њега про!,е нека непри!ат::а језа. Али оиа одговори само: — Не. ја вао апсолутно не познајем. — Па снда, зашто? — Шта вас се тнче? Ја вам не гражим нигата. Оставите ме. Идите. И о^жури те се. Ви сте ми рег.ли да имаге један ранлеву у шест чассва. То је истина. Један послсвни зрло ва жан рандвву." Било. ;!е време;да идр. Али он се није могао оллучнти. Он чије могао отићи тако. То је било први пут да није пла^ао једну жену. Бно је узнемирен и осећао се неугодно. Све ужнвање. коде 1е добио од.ње. било му је пропало. Чинило му се да је то овој ж л ни давало нека права над њим. Једча жена, Коју ни1е познавао, девојка са улице!.. Он обоче лагано свој капут, загим врс капут. Он је посматраше искоса: она ни је више обраћала пажч>у на њега, као ка није био ту. Он, намести шепио :нз главу, затим га скиде, иамести. т рече: — 13и ћете хтгти да вечерате самном? Она га погледа, мало се насмеши и Ј.ристаде: о — Лко баш хоћете. '»{■?" — Ја зас за то молчм. Онн \тврдише р^нтеву: у селзм 490 ва, на углу авнијг. пред тртмва.ском чскаоницом, на истом^месту где ст се Зили срели. Он је оклевао још пре чего шго је напустио соб)-: он није знао аа ли је гребаб да је пољ\би илн за. јој.спгне р\'ку. Он се ограничн на позлрав'.' Кад !е затворио врзта с«н се пожгри за прегледа свој-поргФегДлму иијје.гато слу "чајно узела а дд није опазио. А. ји неновац је био ту. И готово осети рззочаа рење. . У седам часова приближујући се углу авните'— о» је;сти 0 1о рзније узбсћеног срца — био је незадозољан, \'зчцмирен. Нарочито нестрпљив.'Он је био ,к\пио ; едан п[>:тен; било би м\' лакше теч кад б-и јој га наместио 'на прст И тала би бие мирзд. Пс-еле десера:..,ла<у нрћ, лаку ноћ." и било би све свршечо. И иосле ничег заједничког измећу њега и ове жене. н Она није .била ту. Откуца седам часова. затим четврт, па пола. Он чехаше ло осам часова... Он ,се врати-у хотел, тде су би.та. Рекоше мг да је отишла чггврт часа после њега.- Нису је познавзли. И затим читаве дане. сваког часа трзжио је у очолини оног трзмвајског киоска, гдг ју је био нашао. Хтео је к>тоза вндети. да би се ње ослоболио. да ои се од\'жио или да би знао Кад би бар знао ра 5 лог за ову необјашњив,- равно душнсст!: Али је никако није ' могао пронлНи. Сад је оклева-о — кал,би га ж?ћ ! грнила — да ослови једну'жену. На својој савести осећао је терет. Он ни : е бно ни зашта крив.а осећао је као грижУ саве сти због неког , непоштеног поступхп. И једина рћава љчбавна успомеча о вог човека. кога ии.једна жена ни ; е волела, била је успомена на жену, која чи је хтела бити плаћена...
У НАЈМОДЕРНИЈИМ БПЈАМА Крел сатена Креп жоржета К р е п АИДА добила је у врло великом и лелом избору и продаје по најсолиднијим ценама ПОМОДНА ТРГОВИНА Соломона X. ГабаЈа КОД „ТРИ ТНЦЕ" 8919 В0СИНП 13. - БЕОГРЛД - Тслефон 39-35.
Ремач „Поаччв"
Ф ау с та — Ромвн Мишел'4 Ззззлз* — зи ја сам непрестано пла-
Џон Рилберт је ро!уен у Амврнци 20 јула 1897. .ј ■ * Грета Гарбо висока је 1 м. 63; Игет Дифло 1 м. 67; Сизона Бјаншети 1 м. 68. саитиметара. • ( . \ ■ . * Долорес дел Рио је .блиска рођака Рамона Новара. '■ - ■ ■
(Н^тамк) Дакле рекосге, продужи Фауста добрсћудио, ла вам недостаје... Нисам ништа рекла, гсспођо, али ми недостаје шест хиљада лизара. д кад бих вам ставила на расположеа>е }ош дваестииу хиљала ливара... — Ах! госпођо, омда бих била спашена! узвимну Клодина, и оч-и јој се засвбтлеше од р.адос™. — И могли бисте стрпљиво сачекати велики догађај. Раз\\ме се!... Само ако се небуле мо рало на њега дуго чекати, додаде Клодина смејући се. — Добро. Слушајте ме деге моје. Кроз неколико дана... да угврдимо дон: на пример двадесет друтог окто;,ра, послаћете к менн једног поузданог човека: он ће вам дст:ети обећаних две сготине хиљада ливара. Клоднна полскочи. — Шта ва.м је дете моје? упита мирно Фауста. Ви рекосте... промуца Клодина... али погретилн сте. — Казала сам две стотине хиљала н нисам погргшила. Клолина од Бавилијера пре'леде и пројииа: — То су мо... то огромна сума... — Она ће бити ваша тога дала. пол поголбом ла ме у очн тога д?ка, го јест двадесет првог октобра, помо нете у једном послу, који треба да нзвршим — Ах!-госпођо, стојим вам на услузи кад год хоћ(:те: — Добро. Не го»воримо више о томе. Кад буде врме ја ћ\> вам објасни'и у чему је ствар н одредићу вам втц\' улогу. Сад наредите да ми доведу очу ваш\' апсеницу која е зове Јовзчча. Клодина весело одјури. Послт неколико гренутака врати се водећи Јованку за руку. Од како је била затворена V м^иастир. Јованка је непрестано очехивдлЈ да се види са својом сес.тром Мадлен :м, као што јод је било обећано. По. ст ,>ги п\'т она је причала Виолети своду исгорију и свс *е чудноваго ослобоћење.из га.мнице ' Кад изиђе пред Фаустл' Јованча Ф\р нолова је нс познаде,"јер је Фа\ -та има ла маску на лицу, оне ноћи кал је сиаазила у ћелије бастил>ске. Јачна девои<а је лрхтала од страха. Била 'е чепрестано лепа. Фауста је ошгро погле Да. па тихо прошапта. — Да... то је кћи Белголеров !.. По знајете ли ме? упита она гласно. Јованка Фуркодова одма,хну- главрм Ја сам она, рече благо Фа\хга, која је дошла у вашу ћелију у Бастиљу н ослободила вас., Јованка цихну од радости. 0-ш јој се засветлише. Она потрча брзо Фаусги. Узе |ој руку и пољуби је. ■ — Ох! гсспоћо, како сам- сретча .што вам могу захвалити! Од оне стр^шне ноћи није било ни часа кад на па.ии сам мислила и са највећом ж\ лњ' м оче кивала. тренутак када_ ћу вам мочи рећи да вас моје срце благосиља. али...' — Она застаде устежући се љиво погледа Фаусту . својим очима. — Говорите слободно дете мо*е. рече Фауста благо. — Да, продужи Јованка ја ос и ћам, у-. виђам колико сте ви добри... мсгу вам казати и ако сам вас се непрестано са
< плаш сузним
РА010
апарати и делови чувених иемачких фабрика са којима у свако доба можете да слушате иео свет по фабричним ценама у великом избору на стоваришту. Траисите да Вом се још даиае пошаље бесплатан илустрован ценовиик Р № 6 Ог . та у 1 мсссчнс р. тс ло.вољсна, ако се при куиовинн јслнп т;сНчн.ч шноса по ожи ) готовом РДДИОБЛДЖЕК Београд, Јакшићево ул. 11. - ТелеФон 41-35.
захвалношћу, кала... Шта је с мојом сестро-м Мзтленом, госпођо, ка ћу н>у вилети? д Ма како дз је била неосетљчва, ма ка«о да су је црне мисли водил- Фауста се није могла да узлржн а дл не за дршће. Ове речи Јованчине изззвале су у љо| страхеаиту слнку, она виле обешено тело Мадлене Ф/ркодове <ако се лелу,а над пламеном и пада на.јзад на усијану жар. Сети се како џелат узе Ви олету за руке н псЕеде је губитишту... и тала се појави Пардајан, сгвори ч\'До и опасе Виолету... Из труди јој се оте тежак уздах. — Вчдећете своју сестру Мадлену рече сжа. — Је ли то истина? Хоће ти битн скоро? — Биће скоро, дете моје, не бзини се. А.ти ја са.ч дошла овамо да р->зговарам са вама о једнсд озбиљној .твари... Реците ми: сећате ли се добро свога оца? — Тешко мени! Зарица несоећча аевојка. како бих га могла заборавити, .кад 1е још пре четири месецн Зно жив и зорав. мећу нама и обасипао час онотиком нежнсшћу. — Сећзте ли се мајке? Јованка поглела Фаусту тужчо и зач/ђеко па рече: — Да, питам вас ла лл се сећлте своје мајхе? • — Госпоћо; ви не знате да је моја мајка умрла чим сам ја дошла ^а свет. Моја сестра Мадлена која је старч а од лесне моћи ће вам без сумње р . I што о њој... јер ;е и мени често о њој говорила... али !а је се не сећам. — Шта вам је о њој говсрила в'з'ча сесгра?... Каква вам је била мај.ча:... лепа јел' те? — Врто лепо. госпођо. Мадлеча ми : е причала да нам је мај.ча бита вео: а 1епа. — Је ли имала плаве очн? — Тако ми ју. је Мадлена увек оттисивала... Алн, госпоћо, да ви нисте познавали мл,!Ума'ку?... — Познавал сам је — одгоиорп Ф^\. ста. — Боже мој, гсспођо, шта ви то ? — Кажем вам да ја познајем МЛЈКу. — Ох!... али... ви говорите као да моја мајка није умрла пре готико одина! — Реците ми, дете моје, да лп је ваш отац често говсрио о вашој мајци? — Никад, госпођо.. Фа\\:та задрчта од радссти. Отац је без.сумње \тео ла из'егне чеке м\чне успомеие: без сумње га (е бо1ело ла говори о смрги наше мајке... Тако је \(еки об : а>ињавала мојл сесгра. — А кад бих вам ја казала дл чма једц!о друго природно ,објашњ^ње које тр тима објашњава ћ\'тан е вашег оиа? Клд бих ва.м >а кгтлл да ваша мајка ннје мргва, већ да је само нестала?.. — То је сан! прошапта Јованка олмахујући глаком. — 3а1 го .сан? С.чушајте ме... Претпоставите ла.је због неке страш1'е несреће, ваша ма ;л<а пала у тешку болест... "р;тпоставите да је... на пример... потудела..... Јованка залрчта целим телом, она је ч\'ла шта Фа\тта гсвсри, али нлје хте1а да вер ле ла је то јава. Ако је. тако, продужи Фа\'.'та ако Ч: ваша мајха п~-ле неке не--р' 1 е чиг\била разум, ако је V наст\'пу пЈбепа и !К0 ни;е мосао баш д а је наће. чар 'е било природно да вам каже тз је ■фтв-. ?... 1 Госпођо, гоотођо — про\г,ца девој <а, ја се бојч-• та сат че полудим! .. — Настадиће се —
говорите
влшу