Pravda, 29. 04. 1934., S. 18

Страна Ј

П Р А В Д А

29- IV-34

оељтон „ правдв-

„Зулфо, моја Зулфичице..."

ОД ЛЕНЕ ПОП-ХРИСТИЂ

Зулф» р а>са муи Д јогм билм еу уреднли саој жнвот онако како су Н1 и 1амишл>алш у младе даие. Ни сад онн нису билн старн, тек су прешлн педесету. Зулфа је нма ла снћушне црте лица, тако да си јој иогао датн иного мањн број годнна. Днмче је бџо човек старинског кова, мршав, средљег раста. увек расположен ■ готов на шллу; * увек помало веран своме јужносрбијаиском говору, којн је Зулфа већ давно била пребрнсала. Лепо су жнвели. Ималн су сопстве ■У куКицу у „К.ават^ијн" ■ још поред тога једну мсту такву, коју су идавалн, ■ која нм је осигуравала опстанак у старе дане. Није Димче напустно послове пгто је био лен», већ што га је мучила мал-арична грозница, која му је, својим честим посетама, реметнла та*о удешен жнвот. Једнога јутра дошао је код н»нх ■овн поштанскн чиновннк са же■ом ■ уаео стан. Вндело с< да су *»удн од реда. јер су одмах платнАи месец у шапред, пријагно су са в >има равговаралн, ■ ствар је била 7 реДУДуго времена лепо су жнвеле Госпођа Вета попггарка ■ госпођа Зулфа, аена гавдарнца. На пример, госпођа Вета направи гибаницу> па вове Зулфу да јој покаже, како се прави ■ још спреми пун так>ир: ва н>у ■ гавда Димчу. Зулфа умес* баклаву ■ одмах пун тањнр госпођи Вггм ■ господину Перн. Па не само то, него се дешавало да су нстог дана обе направиле једно исто ■ кад су хтеле једна другу да изеннаде, испало је још веће изненађење него што су мислиле. А тада једна би другој говорила: и Ипак ваша је бол>а! Ни је, него вашаГ И тако дал>е. Сваког дана су по један пут пикаву ааједно. То с« већ внало. А њнховн мужева н« само пгго су бнли аадовол>нн, већ су просто уживали у н>нма. Често бв сл ув шољнцу каве чуо овакав разговор: и Ево пиштн вов, рекла би Зулфа, сад је господин Перн, већ спремио врећу са писмима да нм дотури". — Море, каква врећа нз ове се•лендре, кад овде ■ нема ко коме да пнше, Или бн госпа Вета кавала Зулфи: — Нема вашег Димче, он сад обилази своје старе колеге кавеџије ■ распитује да није негде била какве катастрофе. Јер од свих догађаја н>ега су интересовале само катастрофе. Али, једнога дана, чула Је Зулфа, како госпа Вета каже мужу: „Утопли се, чедо моје, немој да овебеш". То је Зулфу увбунило и решила је — куд пукло да пукло — ако јој који пут чује да ће јој казати: никако не иде, да се мужу каже: „Чедо мојеГ Али, случај је хтео да још много пута, својим сопственим ушима, Зулфа чује да госпа Вета понови нсту реч. — Та морам јој казати да се не срамоти пред другима! — помислн ла је Зулфа и првом приликом то је и учинила. Као да је бомба пала ивмеђу н>их две. Госпа Вета се увредила и почела да вређа Зулфу. Зулфа јој је вратила и тако се нагло пошло ка раскиду свих обзира. Више нису бирале шта једна другој да кажу. И кад је Зулфа избацила и последњу увреду називајући Вету „железничком пиштаљком" ова јој је опгтрим гласом вратила, н кавала: „А ти си права катастрофаГ Кад су мужеви дошли кући, нису могли да верују да су њихове жене могле доћи до тога, Димче се почешао по глави и није ништа хтео да проговори, а господин Пера је само рекао: „Могла си да је пустиш..." Дуго нису разговарале. Све се свело на то да су само господин Пера ■ газда Димче у пролаау јед но другом трепнули очима. Приближавао се Ускрс. На ВеХику суботу обе су жене однеле по једну велику тепсију баклаве да се пече. У пролазу су само бациле по један летимичан поглед и оцениле вредност теста. Госпа Вета је однела н једну ћурку, а Зулфа још и једно јагње. Није то да су они више јели од господина Пере ■ госпође Вете, веН ови као дошљаци нису позивали никога у госте, а Зулфа и газда Димче очекивали су сутра госте на ручак. Зулфина баклава је заиста била дивна да је очима поједеш и она је задовољко дигла тепсију на долап. Али баш те вечери ухвати маларична „треска" газда Димчу н он се целе ноћн тресао као тополин

лнст. Пред зору га ј« пустнла, н мало се одморио ■ окрепио јутар њим сном. И Зулфа се осећала уморна од несанице, а најтеже јој је било пгго није могла да присуствује ноћној служби н васкрсу Исуса Христа. Место тога, она рече Димчи: — Кад већ ннсам могла да ндем ноћас, како је требало, ја ћу да одем сад до цркве н да се помолнм Боху, да нам опростн прегрешеннја. У таквим прилнкама, она је увек волела да употребн неку црквену реч. — Идн, рекао је газда Димче, само гледај да се брзо вратиш, јер мене су пост ■ треска тако нспилн да сам гладан као пас. — Их, кад бн сад имала мало дрењина, у сласт би их појео. — Куда ти дрењнне падоше на памет, н то баш на Ускрс. Да си бар рекао црвено јаје. Али дрењине — ко је још то видео! Димче је одвратио: — Видео, не видео, алн менн се једу... Изишла је Зулфа на улицу чнста, обучена у стајаће рухо. А Дим че је почео да цуња по кућн, непгго му је пријатно замирисало н заголицало га по гупш. — Гле, па то је баклава! — рече кад спустн тепсију на сто. Ала је фина! И не мислећн на последнце, сасвим мнрно он узе столицу н посадн се званично нспред тепсије. Тада сам себи рече гласно: „Апни си, кени си Димче, за л>уде је правено!" („Окуси, пробај, за људе је правл>ено"). И увек после неколико залогаја поновио би то исто, н тако занет н запослен освестно се тек, кад је тепсија била потпуно празна. Тада се тек сетио Зулфе ■ позватнх гостију. — Шта да му радкм, био сам гладан! — правдао је он сам себи ■ брзо ставио празну тепсију опет на долап. Ево и Зулфе. — Христос Воскресе, Димче! — Ваистину Воскресе, Зулфа! — н пољубише се. Како је био леп пролетњн дан, Димче рече да је вољан да мало изиђе. — Ја сам мало апнуо... — рече он н нагло изиђе на улицу. Зулфа се пресвукла, распремила по кући и почела да спрема за дочек гостију. Прво ће сложити баклаву, па исећи печење. Алн, авај, само пгго се није онесвестнла кад је угледала празну тепсију ■ кад је разумела шта је то њен муж „апнуо", На Ускрс без баклаве! Да није звала госте могло би се, али овако... Нешто је у грудима почело да је гуши н она је нзишла у авлију да се мало прибере ■ освести. Уздисала је тешко н не помишљајући да ли је неко гледа; а из суседне авлије госпа Вета је посматрала са залзвољством н љубопитством. — Шта ли јој се то десило? Мислила је Вета, н хтела попгго пото да расветли тај непредвиђени догађај. — Добро јутро, газдарнце ■ срећан празник. Христос Воскресе! Зулфа је била богобојажљива и није смела ни да помисли да на такав један поздрав не одговори: — Ваистину Воскресе! — и окреће главу од ње. — Не љутите се, госпа Зулфо, али шта вам се то деснло, те толико јадикујете. Да није газда Дим чи што позлило? — Позлиће њему тек кад почне тепсија по стомаку да му се окреће. — Тепсија! Шта говорнте! Није ваљда газда Димче прогутао тепсију? — Боље и то да је урадио, него што ми је појео целу баклаву. Разумете ли, госпа Вето (и ту Зулфа сасвим заборави на свађу) шта то значи — пуну тепсију баклаве!? — Па био човек гладан! — И ви га још браните; а пгга ћу данас за госте? Пре некн дан ми каже: Хоћу да позовем овога н онога да се мало провеселимо, а гледајте шта ми је учинио. — Не брините, госпа Зулфо, ја ћу да вам дам целу моју баклаву. Ја сам за себе н мужа спремила још неке колачиће, а ви узмите баклаву, да се не осрамотите пред гостима. Зулфа није могла да верује својим ушима. Какав изненадни спас! Истина, госпа Ветина баклава ни из далека не може бити као њена, али је ипак добра, а после, док гости дођу до баклаве, они су већ сити печења, а по мало и збуњени добрим Димчетовим вином, па не1ће нн приметнтн раалмку,

— Па ћете мн ј« »ратитн— Хоћу, како нећу! — одговорила је Зулфа и преко ограде дохвати зачуђену госпа Вету н изљубише се својскн. — Ваља се данас на Ускрс! додала је затим. — И молим вас да нам дођете на ручак вн ■ господин Пера. — На ручак нећемо, али на каву хоћемо... — одговорн госпа Вета и оде да донесе баклаву. Тањир је био пун ■ она даде реч да је још нису нн дирнулн. Зулфа је унела тањир ■ ставила на видно место, ■ поред њега је ставила и своју празну тепсију. Уживала је да се освети Димчи за његов гурманлук н да га збуни не пребацујући му ништа, и правеНи се да је затекла пуну тепсију. Тек пред подне, пред сам долазак гостију, дошао је и он, али је врло обазриво ншао, знајући унаред шта има да га снађе. Прошао је са страхом поред Зулфе, која је намепггала сто, ■ тек тада се нзненадио што му она нипгга не вамера. — Шта ово има да значи? — мн слио је он. — Можда још није при метила. Ушао је у кујну, али тек тада је његово изненађење било велико. Шта је сад, зар је могла баклава да васкрсне. И не мислећи, он се прекрсти ■ рече: „Боже помозиГ Зулфа кијв хтела нипгга да му приметн. Говорила је као ■ обично, тражила од њега да донесе вино, да јој дода још коју стоА «ЦУ. Димче, који није од јутрос нипгга, сем каве, пио, осећао се занес ■ омађијан. Кад су почелн да долазе гости, он се л>убио н с ким је требало ■ с ким није. А кад су почели да ручају, он ј« неколнко пута поновно! — Али пгто вам ј« моја Зулфа направила баклаву, прст« да поједете. Хтео је да шскуша жеиу каквим је то чаробним начином дошла до нове баклаве. Алн Зулфа ј« ћутала. Сладилн су гостн баклаву, сладн лн н хвалилн, кад с« нзиенада чу куцање на вратима—Браво! браво! — господнн Пе ра ■ госпа Вета! — То је баш лепо од вас, рече Димче и пољуби с« с њим ■ с њом. Она крадом нзбриса уста ■ пољуби се са Зулфом. Седоше. Сад сл Димче сасвнм ослободио- — Дај, Зулфа, брзо чаш« за мил« госте! А госпа Вета, пр« иего што чаше стигоше, вапева умилним ■ звон ким гласом: дЗулфо, мори Зулфо...Г* Тог пута Зулфи не би дали нн тридесет година, била је весела, срећна, расположена. „— Нит могу да јадим, нит могу да пијем...1 Зулфо, моја Зулфичицв...Г Веома весело су им прошлн праз ницн. Опет једни са другим, опет једна код друге. Заклеле су се да Димчи не кажу, одкуда је била баклава, али из^леда да је сам то већ био погодио, ма да није смео да је помене. Прошло је тако две недеље, а тада, као гром из ведра неба, дође премештај за господина Перу. Требало је одмах да крене- Тужан је то растанак био. Већ су се били навикли на живот, који је у тој палан чнии имао своје нарочнто обележје, и жао нх је било да иду. Алн, морало се. — Збогом, Зулфа! — Збогом Вето! — Срећан пут, господин Перо! — Срећан останак, газда Димче! Воз је писнуо и локомотива је кренула. Госпа Вета је још неко време махала марамицом, па се све нзгубнло, а Зулфа чувши пиштаљку, из ненада се сетила увреде, коју је била нанела својој укућанки називајући је „железничком пиштаљком". Утешила се ипак тиме, што је возом мисли наишла н на реч, коју јој је ова брзо вратила, називајући је „катастрофом,,. А Зулфа и не мислећи окрете се мужу н рече: —- Видиш Димче, ово је сад за нас права катастрофа, опет кућа празна! Димче је уздахнуо ■ чим су стигли узео већ готову хартију: Р Стан за издавање" н однео да ста ви на прозор. Зулфи је на један пут пало тешко гледајући на пусту кућу и празно двориште и уздржавајући сузе, вапевала је: „Нити ми се јади, нити ми се пи је.Ј." Кад је Димче чуо како она пева, јзомнслио је да јој ј« мило што су

О РАДИО О

СУЂОТА, 28 АПРИЛА БЕОГРАД Вечерњи програм. — 18.55 Тачно време; Објављиеање вечерњег програма н програма за следећн даи. 19.00 Кожцерт на виолини, изводл г. Фрид Пинто. — 20.00 Вече нашег мора (суделују: г-ђа Штефица Лешковкћ, г. г. Јосип Човић и Миле Милутиновић, Студентски хор. Радио-Орокестар). — 22.00 Тачно време; Новинарски извештаји А. А.; Народне песме пееају г-ђа Нада Але-ксандровић н г. Добрнвоје Јоцић уз пратњу оркестра Душка Попаза (премос из ресторана ж Два Јелена"). ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ 17. — Загреб, 17.00, поподнеЗнп кон церт триа Шимачек—Север—Керн. Букурешт, 17.00, оркестар. — Минхен, 17.50, Кнаб: осам клавироких корала. 18. — Берлин, 18.20, чуве«и немачки оперски пееачи. — Брио, 18.35, вокални концерт. 19. — Беч, 19.05, концерт мушко<г хора. — Хамбург, 19.00, концерт посвећел Моцартовој музици. 20. — Загреб, 20.15, вохални концерт, 20.45, клавнрски концерт. — Букурешт, 20.20, виолина уа пратњу радио оркестра. — Лондон—Регионал, 20.00, радио оркестар. — Палермо, 20 45, перета „Милуова версница" 21. — Давентри, 21Л5, први чин Мо цартове опере „Чаробна фрула" н др>ти чин Роонниеве опере „Севиљски берберин". — Хилверзум, 21.00. одломци из опере „Рнголето" од Вердиа. — Калуидборг, од 21.00—24.00, радио-бал. — Милано, 21.00, пренос опере. — Варшава, 21.00, клавирски концерт. 22. — Љубљана, 22.00, чк вести. лака музнка. — Берлин, 22.00 време, вести, спорт, зати-м до 1.00, музика за игру. — Пешта, 22.30, чланови оперског оркестра. 23. — Минхен, 23—24.00, вечерња музика. — Варшава, 23.05, музнка за игру. 24. — Штутгарт, 24—2.00, вечерња музика. НЕДЕЉА, 29 АПРИЛ БЕОГРАД Преподневет! ггрограм. — 8ЈИ ОбЈаељивање дневног програма. — 9.00 Час гимнастике, г-ца Смиља Ма«дукнћ. — 9.30 Пренос са сзечаие сахра«е бранилаца Београда. — 11.30 Здравспвена предавања Централног Хигијенског Завода: Значај полних болести за народно адравље, предавање г. проф. др. Ђорђа Ђорђввића. — 11.59 Тачно време. — 12.00 Звома са Сабарне цркве. — 12.15 Подневни концерт Радио оркестра. — 13.00 Народне пеоме пева г-ца Ми.тица Бошњаковић, чланица Народнов* позоришта пратњу оркестра. — 13.30 Новинарски извештајн А. А.; Тачно време. Поподневнм програм. — 15.00 Народна музика ("плоче). — 15.30 Вока.тни коицерт г. Александра Трифуновић, члана Београдске опере. 16.00 Музика за игру (плоче). — 1645 Пренос другог по.тувремена лоптачке утакмнце Румунија — Јутославија из Букурешта. Вечерњи програм. — 18.55 Тачно време; Објаељивање вечерњег програма н програма за следећи дан; Спортске вести. — 19.00 Композиције Станислава Биничко<г (пева г-ца Бранислава Живковић уз пратњу Радиооркестра; диригује композитор). 19.40 Концерт (изводе г.г. Јован Мокрањац, чело н Алексије Б\та«ов, клавир). — 20.10 О Филшгу Вишњићу гаредаваље г. проф. Момира Вељковића. 2. Смрт Марка Краљевића (уз гусле пева г. Јован Антонијевић). 20.55 Концерт оркестра Краљеве гарде под управом вишег капе.тника 2. класе г. Драг. Покорног; у одмору око 22.00 Тачно ереме; Нов»нарски извештаји А.А.; Спортске вести. 22.40 Музика за игру (плоче). — 23.00 Пренос музнке капеле Славка Марннкозића из кафане „Краљевина" ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ 6 чаоова. — Хамбург, б.1б, кмшерт из Бремена (преносе аве немачке ста«ице). 7 часова. — Праг, 7.30, концерт из Карлових Вари. — Луксенбург, 7.45, граЈМО -концерт. 8 чаоова. — Беч, 8.25, грамо-концерт. — Минхен, 8.45, хорски концерт. 9 часова. — Варшава, 9.40, плоче. — Праг, 9.35, религиозна музика. 10 часова. — Бреслава, 10.20, вокални и оркестарски концсрт. Пост-Паризнен, 10.20, нове плоче. 11 чаоова. — Брно, 11.06. радио оркестар. — Франкуфрт, 11.00. гудачки квартет. — Париз-Радио, 11.30, кон-

.церт иа оргуљн. — Беч, 11Д, ш* фонијоки концерт. 12 чаоова. — 12.00, олерскв фраг* | менти. — ДоЈчландзендер, 12.10, оркестар. — Хајлсберг, 12.00, олераси ^оркестар. — Праг, 12.15, воЈн« музика. 13 часова. — Рим, 13.00 чувеи« песме. — Беч, 13.00, радио оркестар. 14 чаоова. — Дојчландзендер, 14.00, дечије песме. — Минхен, 14Ј30, му»ика разних времена. 15 часова. — Давентри, 16.00, фн*хармонијски оркестар нз Беча. Пешта, 16.45, цнганска капела. 16 часова. — Беч, 16Ј25, сцжестар. — Лајпцнг, 16.40, нз комнчних олера. 17 часо&а. — Варшава, 17.15, снмфо^нијски оркестар. — Штрасбург, 17.00, мешовити хор. 18 чаоова. — Берлин, 18.40, ромаитична иузкка. — Пешта, 18.00, оркестар неупослених музичара. — ХаЈлс. берг, 18.00, клавирски концерт. 19 часова. — Беч, 19.20, концерт на виолини. — Беромтстер, 19.06, идиле. — Лондон-Регионал, 19.30, радио-оркестар. — Штокхолм, 19.36, ј клавирскн кожцерт. 20 часова. — Хамбург, оперет« I „Пламен који привлачи". — Минхен, ј 20.00. опера „Цар и дрводеља" Рим, 20.45, музичка драма .Мнт о Орфеју". — Мнламо, 20.бб, оиер« „Вертер". 21 час. — Букурешт, 1100, очерет! „Угао у рају". — Лондон, 21.05, недељни оркестарски концерт. — Праг, 21ЈО, јутословенско вече ув учешће Бахрије Нури-Хаџкћ. 22 часа. — Хамбург, 22.00, весш; 22.20, Берли«; 22-35, музика за »«гру. — Хилверзум, 22.35, радио оркестар. 23 часа. — Калундборг, 23—0.80, музнка за игру. — Пешта, 23.15, ца* из хотела Палас. 24 часа. — Франкфурт, 24—2.00, вечерња иузика. — Хнлверзум, од 0.06, лака муоика.

шшпишппшшшштшппшшшшшшпи

Укрштене речи — БроЈ 276 —

1 ћ

1»

ИДјЈ

14 ЕД

1«

-9

Нц

в.

«5

они отишлн и осућивао је женску неосетљивост, а у томе моменту Зул фа се једва уздржавала од суза продужујући тужно: „... Зулфо мори Зулфице, Сум те заволео.-. и А тамо, у даљини, пиштаљка је престала да свира. Воз је јурио ка северу, носећи госпа Вету и господина Перу, који су аамишт>ено ћутали н тужно гледали у даљину.

Водоравно: 1) Пустиња у Азнјн, 4) појас Опеадичкн), 5) ситан франц> - ски новац, 7) област у Пољској, 10) мера за површмну, 11) нота у музици, 12) предлог латински, 13) пркос, 15) занатлија, 1в) гвеза, 19) табак, 21) нота, 22) опречаза, 24) предлог, 26) свеза (лагннска), 27) заменнца, 29) узвнк, 30) била на служби, 33) улица (француски), 34) позив, 35) гњурају се. Усправно: 1) Марама, 2) област V Азији, 3) нме фи.тмске глумице (Освалд), 4) наш ситан новац, 6) оно што узимају млинари од брашна које мељу, 7) лепи младнћ. Зевсов пехарник, 8) недирнута, 9) купалиште у Италнји, 13) једино, 14) крадљивац, 16) заменица, 17) залога, 20) мушко име (-падеж), 23) средство за опијање, наркозу, 25) саста&ни део тела, 28) варош у Алжиру, 31) плод храстов, 32) аждаје. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — Број 275 Водоравно: 1) Самовар, 3) Мадера, 5) каро, 6) тамна. 7) бона, 8) пони, 9) јадиковати, 12) ари. 13) гарда, 15) дулрк. 16) Хива. 17) Тиса, 19) маја, 2о) показивати, 23) Д«ли, 24) ноге, 25) лака, 27) дате, 29) рандеву, 30) базени. Усправно: 1) Сакагија, 2) Моро. 3) | мана, 4) Раваница, 6) Тамнава, 7) . бокори, 10) диалектика, 11) тигар, 14) дахија, 18) сазида, 19) мати, 20) 1популаран. 21) валида. 22) Јагелони, 26) каде, 28) Теба. Ч11ШШ1ШШШ11ГС11|1ШШ1ШШ1ШШШШШ111ШП111Ш1ШПШ11ПШтП1ПВ Основано Уппужење метнина у Ђзкозгци

Ђаковица, 27 април. ИнициЈатизом пећког четничког Удружења у Ђаковици је ооновано четннчко удружење, а на заузимање г. г. др. Мчлете Бабовића н Бановића, чиновннка аграрног повереништва. У нођу управу изабрани су акламапијом за прстседника др. Милета Бабовнћ, за потпретседнлка Јован Гардашелић за секртара Шћепан Вуг делић. учитељ, за благајника Фнлип Петровић, хотелиер. Са сжупшти-не 1е послат поздравни телеграм Н> В. Краљу. В. М.