Pravda, 08. 04. 1935., S. 7

Страна

П Р А В Д А

Једна нова драматнзацнја „Поношеног поља" пок. Бран. Ћоснћа

тика. Али не оиа критика чаршије и њеног морала, критика која је површна чак и кад је најоштрија, него критика једног стања које омогућава и чак условљава таква дешавања. У Ћосићевом делу, истина, јасност позадине, јасност друштвеног механизма, није доследно нити у довољној мери дата, а.ти је у њему ипак наглашена повезаност личних делатности са тим механизмом, повезаност мишљења и морала са целим једним системом.

Жена је нервозно шетала терасом, а онда је узела књнгу коју је малопре прелиставала и узалуд покушавала да чита. Танка хаљина оцртавала је кон туре сасршеног, витког тела, коса јој је лепршала, а очи су јој чудно севале. У суседној со би чули су се кораци. Лице јој је сад добило равнодушан израз. Муж је дошао на терасу. — Ти овде? — почео је он. Желео бих да говорим с тобом-.. Јуче си избегла одговор. По наређењу лекара, за неколи ко дана морам отпутовати на Ривиеру. Хоћеш Л1и са мном, или, можда?... — Не знам... Не волим Риви['еру. Него, не разумем зашто ме непрекидно узнемираваш истим питањем. — Ја те не узнемирвам одговорио је муж и проницљиво по гледао жену. У последње време свака ситница те узнемирава. То је све. Жена се окренула и наслони ла на ограду, док је муж сео и узео новине. Изгледао је да иажљиво чита, али тада је одДраматизација Миле Димић верноИ једиом погледао, обративши се и сасвим сажето приказује тај најаку туелнији део романа. Сажетост јеВ'" , овде, истина, учинила да су извесне Н Алфредо ми Је јавио да ће ствари постале недовољно јасне. ОдИдоћи овамо. нос, на пример, између Мајсторови -Н Она се тргла и поцрвенела. н^Деспотовика, 3 с"друг"^стране^не-У т РУД ила се да остане мирна, ашто је таман. Личност ШуњевићаГ ли прсти су ЈОЈ ипак дрхтали( такође је крња, али само у односу | — Већ недељу дана није био »днн у роману, а који према Њ еговој личности из романа.Н ОБДе наставио је муж. Богзна својом резгранатошћу Тамо је могла да се постави супрот- П

Бранимир Ћосић

Чланица београдског Народног по зоришта Мнла Димић драматизовала је други део романа Покошеног поља звани Снле, (наслов кајим се именује и драма). Рад је предат Народном позорншту. * Роман пок. Ћосића пружа обилан материјал за драмску обраду. Један од најглзвннјшс разлога је та-ј што се у нашој домаћој књижевноЈ производњи Покошено поље истиче видно баш својим материјалом, обиљем података из наше др>тцтвене стварности. Ћосићево дело има и својих недостатака; нма у њему доста заобилажења и оклевања. Али рад, интелнге«ција и савест, који су у њега уложени, издвајају га из рпе модерних и старих, социјално анти«вар*них сочиненија. И било би Ја. лово одрицање њсгове не мале вред ности, па долазило оно у име назадњачке мнсли наших књнжевних гуслара, или у име такође назадњачког укуса нових естстичара нашег блазираног модернизма. Нарочито је документаран други део Ћосићевог романа, део који је Мнла Днмић драматизовала. Имају, углавном, два начина преоблкчавања, преношења једног књижевног рода у други. Или се дело у првобитном књижевном облику узме само као подстицај, као предмет одушевљења, или се схвати као узор, чији садржај треба само преобличити. У првом случају потребан је извесан лирски полет, да не кажем занос, условљен новим личним доживљајем. У другом случају потребна је моћ саживљавања и њему одговараЈућег изражавања. Док је у првом важ.::ије одушевљење, у овом другом случају преовлађује поанавање ствари. Својом драматизацкјом Мила Димић је показала чак и извесну стручност. На овом њеном раду падаЈу у очи две изванредне особине: непатворност материјала из романа, и техничка спретност коЈом је то постигнуто. Снле су верно огледало драмски тумаченог истоименог дела романа. Они елементи коЈи су природни би у драми своЈ сметали идеЈном расветљењу, поткресани су, понегде и сасечени, али је, с друге стране, цела драма саткана искључиво од елеменаха из романа, чак од исп^х његових реченица. Тако да би се, при површном гледању, могло рећи да је посреди само једна предругојачена техника књижевног изражавања. И тај закључак, најз>ад, био- би исправан, алн само по^ условом да се преиначаДању технИке израза припишу и свој.ства једне праве књижевне рекреациЈе. Све што овај прегходи. н шјо Ј6 условљава, крије се у самом урпеху Миле Димић при овом послу драматизовања. У њеној интерпретацији, толико исправној да би се могла назвати и драмским ранжирањем дотичног дела, поново се оживљава она атмосфера у којој делају личности из романа, личности из наше савремене средине. Ненад Бајкић. новинар, млад и поштен интелектуални радник, али без изграђеног погледа на друштво. згађен и побуњен оним што се око њега дешЗва, пуцао је, у једном часу раздражености, на секретара редакције и на обесног сина једног индустријалца. „После рата завршно сам средњу школу", обЈашњава он иследнику у прологу драме, „и ступио као коректор у редакцију. Тамо су билк: секретар редакције Бурмаз, стари сарадник Андреја Дреновац, сарадник Пегровић..." Мрак и ротациЈа. На последн>е речи пролога непосредно се наставља друга слика са речима сарадника, који говори у телефон: „да, овде Петровић". И догађаји се нижу. Промичу лица, чије психоло шке црте скупа сачињаваЈу Једну арабеску, која не увесељава и не уопављује. Ту је МаЈсторовић, безобзирно Грамзиви индустријалац. готов на влочине кад год је у питању добит; ту су његова претерано нежна жена Симка, и ћерка му Александра, финија од оца и брата, али оптерећена класно-психолошки; ту је и син, обесни, нескрупулознн н глупавн Мн- СеКИРОМ убио брата, 8 ЗатИМ ле. Ту Је Распоповић, „некакав доктор", доцније директор листа, ма|-

ност црно — бело; под окупацијом аустрискн дошаптач, а после вслики Југословенскн родољуб. У драми је само друга половина његове личности, али и као таква довољна и стварна. У овоЈ драматизацији, међутим, има, у односу према роману, један привидно бензачајан, а лако отклоњив недостатак, о коме би требало да поведу рачуна и редитељ и драматизатор.' У драМи, наиме, није наглашена јаловост индивидуалистичке акције. Та узалудност, коЈе Је Ћосић био погпуно свестан, ниЈе до вољно подвучена ни у роману. Али се тамо она боље примећује него у драми. Тамо Је закључни потез Ненада Бајкића његов пуцањ, објашњен с једне стране потребом психолошког ослобођења, а с друге стране одсуством Бајкићевог идеолошког оир°дељења. Главна радња другог дела романа није пуцањ његове „главне личности", (као што се пре неки дан супротно томе изразио Једал наш критичар), нити се радња романа р^звија ради „поступног сазревања" Бајкићевог чина. Радњом која се развија у роману мотивисан је, наравно, и Бајкићев чин, али она није ту ради његовог оправдања. О тоЈ деликатној разлици треба водити рачуна. Можда би се могло замерити Ћосићу на његовом Бајкићу уопште, алн би то ипак било пуритански наивно. Свршену ствар треба узети онакву каква је, а не онакву каква бн могла да буд^. Урсталом, Ненад Бајкић у Покошеном пољу ниЈе јунак ради кога и због кога се развија радња у роману. Тежиште социјалног значаја романа чак Је изван његовог јунака. ДраматизациЈа Миле Димић учињена Је са пуно вештине, укуса и познавања ствари. На другим чинио цима Је да једно озбиљно и савесно дело добије јаван, ефикасан приказ. Р. Ратковић

—

стор V „удешавању послова"; ту кћи му Кока. једна разуздана девојка из „боље куће", лепа и дрска ћурка; па млада иати Марина, која под маском лежерне пристојности крије своју спремност на све што мо>|<е бити од хасне, жена која се прави духовно радозналом а сама не може да буде свесна скривених порива својих поступака. Ту Је Деспотовић, претставиик политичке власти, коју он искоришћава у пословне сврхе. И Бурмаз, Један вешт новинарски уљез, човек од успеха ма по коЈу цену, ласкавап и подметач, снисходљив и кочоперан, човек који има и литерарних амбиииЈа. човек који жи вот схвата „сасвим романтично, мисеовски". Ту Је и јални Андреја Дрековац, новинарско ринтало са разноврсним знањем, типичан интелектуални најамник. свестан свога положаЈа али толико малодушан да се пода.је сасвим алкохолу, његовим издаЈничким утехама. Па ћерка му Станка. жртва своје беде и туће по-

се обесио Бели Манастнр, 7 април У селу Удвару у блкзиии Батине одиграо се један злочин кахав се не памти уЧовоме крају. Стеван Пракатор, у свађи око Једне свиње. искаса пио је свога брата Мију. Мија је намеравао да прода 1едну свињу, али (.теван није хтео о томе ни да чује. Због тога је ивмеђу њих настала свађа која се преткорила у тучу. Стеван је дограбио секнру и задао своме рођеном брату безброј удараца ушицом. тако да га је свега измрцварио. Мија је остао на месту мртав. Видећи шта 1е ушнио. Стеван је узео једно уже и затим се обесио о греду у штали. Суседи су га тгронашли мртвог.

Скупштина барањских учитеља Бели Манастир, 7 апрнл Овде )е одржана скч-пшткна Ба^ рањоког учитељског удружења. Похлепе. Ту разни репортери. ситни и I што су присуствовали помену б.тажесв'чи час замен -Бнпи завртњи Једног нопочившем Краљу, учнтељи су при аутомата који се дичи називом не- суствовали предавању г. Косте Стоја 8аР "Сног' дневног листа. чића. директора Учитељсек школе, Ћосићев роман, па следствено ијкоји )е говорио о модерноЈ основно»егова драматизапиЈа су, дакле, кри шко-ккој настави.

зашто... То ти бол>е знаш! Вероват но си га увредио. — Увредио? — поновио је он сасвим тихо. Алфредо Је мој најбољи пријатељ. Зашто да га вређам? Ми смо другови из детињстваЖена је овлаш погледала му жа, а затим полако отишла у своју собу. Покретом мачке је скочила пред огледало, на шминкала се, уредила косуиха љину и изишла у парк. Пролазила је алејама све док није стигла до ивице мале шуме и летњег павиљона Он је пролазио овим путем кад би се враћао са суседног имања Села је на једну клупу и чекала. Време Је полако пролазило. Кад је, најзад, чула кораке, устала је и пошла му у сусретСпазивши га, уплашила се. Лице му је било бледо, чело пуно бора, а поглед уморан. Кад му је пружила руку, приметила је да његова дрхти. Дуго је посматрао дивну жену, а онда окренуо главу. —Зашто нисте долазили осам дана? — упита она као да му пребацује. — Нисам могао..* Немогућно... одговорио је он озбиљно и промуклим гласом. Отпутова ћу, али пре тога хоћу још једном да говорим са Стефанијем. Жена га је ухватила за руку и узбуђено рекла: — Шта вам ј 'е? Говорите! Шта се десило, забога? Раније сте ми све причали, Алфредо-.. Поверовали сте ми све своје нланове... Зашто хоћете да отпутујете? Никад ми нисте рекли да ме волите, али ја сам то ипак осећала... Ваш поглед, ваше речи.-. Још пре две године... Због пријатељства с мојим мужем нисте хтели да ми кажете. Али зар то може бити разлог? Ми смо се до сада претварали, али наше душе биле су увек за једно. Ви сте у мени пробудили чежњу и сад хоћете да бежите од среће... Дрхтала је од узбуђења и че кала одговор—Говорите, Алфредо, говорите, забога! А он је оборио поглед и Једва рекао: - Отпутоваћу... На неизвесно време... Не знам куда-.. — Не, не! прекиде га она очајно. Зар сад?..- Ја још никад нисам волела човека и сад... Во лим вас, волим и бићу поносна да вама постанем љубавница

Сад немамо времена да говори 1>о... Мој муж путује, а ја остаЈем. Чекаћу вас сваки дан, АлФредо. Пребледео је, док су му очи необично севале: Заборавите, Фернанда, да је Стефани мој најбољи пријатељ. Ми смо другови из детињ стваЖенино лице се изобличило. — Мрзим то пријатељство, промуца. Зар ме не разумете? Да. И то је разлог што путујем. Ја вас волим и ништа вам не бих могао одбити... Зато ћу отићи... Морам док није касно. Не питајте, морам-.. — Ви сте први човек кога во лим. Мужа никад нисам воле-! ла... Можда је брутална моја' искреност, али.-. Погледајте! 1 Чека нас диван живот... Ми жене живимо само онда кад волимо. Уместо одговора, он је пока зао руком. — Хајдемо, Стефани нас чекаЖена се тргла. А онда је обрисала сузе и одлучним кораком ушла у кућу. На тераси их је дочекао муж. Испитујућн је погледао пријатеља. — Шта се десило? Зашто ни си долазио осам дана? —Имао сам посла. А садпутујем. гласио је одговор. — Тако? И ја путујем на Ривиеру. Дакле, да ли си се одлучила? — обратио се жени. — Путуј сам! — рекла је она узбуђено. Нећу да путујем сто бом! Надам се да си то осетио по мом понашању. Погледала је мужа и његовог пријатеља, као да очекује нешто. — Шта то значи? — упитао је муж. —Оно што већ знаш... — Ја знам много, али нисам радознао на твоје речи. — Хоћу да говорим! — пови ка жена љутито. Казаћу ти најзад шта хоћу! Не волим те и нећу дуже да останем под овим кровом. Волим Алфреда! Пријатељ је устао. Лице му је добило болан израз. Муж је направио енергичан покрет руком. — Ништа те не питам! Јавас мотрим већ две године и сад те не питам да ли волиш моју же ну. То одавно знам и ништа ме не изненађује... Ми већ неколи ко година живимо као страни људи, драги пријатељу. Сад знаш шта ти је дужност.-. — Знам шта ми је дужност Стефани, спустио је Алфредо главу. Ми смо играчке у рука ма судбине... — Да, прекиде га муж, али моје пријатељство није се ти ме смањило. Пружио му је руку. — Имаш право, одговорио је овај. Ми смо играчка у рукама судбине. Та сила је у нама. Понекад нам даје снаге, а често нас убија. јер нешто не можемо да заборавимо. Ми смо, Сте фани, увек били добри пријате љи. Глас му је дрхтао. — Збогом, Стефани!-. Жена је скочила. Очајна, дрх тећи од страха, повика: — Не, не! Останнте, Алфредо! Полако је изишао у ноћ, док је жена заклињала мужа: — Спаси га, спаси га! Предосећам несрећу... Ох, била сам луда, јецала је. Он не може да ме узме за жену јер сматра да сам неверна.. Слутила сам да је дознао... Дознао је... — Шта Је дознао? — упита муж. — Да сам те ј 'едном преварила. Из досаде, можда из очаја-

8 IV-35 Г ња... Тог човека нисам волела-.* Ц)егов надзорник је знао... И сад му је причао.-. Муж је скочио и истрчао као нзбезумљен. — Алфредо, Алфредо! Врати се! Глас се полако губио и нестао. Унаоколо је владала гроб на тишина. Фернанда је остала сама.

Јсдан ннтересантан претрес пред Беранским судом Поп тужи, поп оптужени и поп сведочи Беране, 7 априла Пред судијом појединцем Окружног суда у Беранима. г. Петром РадовиНем и записничарем г. Богданом Г. Нововићем, судиским припра &киком, «а оптуженнчкој к.тулн седео је Миливоје Арсенијевкћ, свештеник кз Шекулара, Среза андријевачког, који одговара за два дела јав*не клевсте нанете Милораду Кљајићу, в. д. архијерејског намеснкка у Андријевнци. Оптужени Арсенијевић и тужилац Кл>ајић рамије су живелн у добри-м односима. Једног дана стигла је Кља јићу пријава од стране једног сељака против свештеника Арсвнијевића. Кљајоћ, као в. х архијерејског наме сника у Андријевици, пошао је у парохију свештеника Арсенијевића. ради прозбравања навода у пријави из «етих. Том приликом пошао је с њнм и свештеник Радоња Јуккћ. Пошто Је Кљајић спровео истрагу противу Арсенијевића и утзрдио да до њега иема никакзе кривсше по поднетој пркјави, вратио се са свештеникои Јукићем у Андријевицу. У вези с овим путем арх.намесни« ка Кљајкћа, свештених Арсенијевнћ почео је какзније причати по вгрошн како је дао неко мито Кљајићу зз излазак. Једиом приликом, у присуству свештениха Радоње Јукића и Ву ка Васиљевића, Арсенијевић је ре« као: — Милорад Кљајић одмах после службеног путовања у село Шекулар од прве моје плате узео ми је 500 ди нара, као мито, да их пошаље судском тужиоцу Цркзеног суда у Цети њу, да не би понова правио какво пи тање из Митрополије. После овкх 5оО динара затражио је још 150 ди» нара за путни трошак и ја сам му их дао". Исто тако. Арсенијевкћ је једном приликом у својој жалби упућено^. архијерејском намесништву у А»др* јевицн нанео јавну клевету арХ.'- на* меснику Кљајићу инкркминисаиим изразима: — Само да очувам оно што је најсветлије — част своју и сбојих , јер мислим још који дан да живнм, н ако ме г. Кљајић сгветује да то не ч« ним. За ово дело државни тужилац г. Раичевић подигао је две оптужикче проткв свештеника г. Арсенијевића. На питање судије г. Радовића: „Јесте ли разумели оптужницу к кајете ли се за ова дела?" — оптуженн Арсенијевић устаје и збуњено каже* — Оптужчицу сам разумео. Дело признајем. А не осећам се кривом ч не кајем се. Свештеник Кљајнћ, као ондашњи вршилац дужмости аркијерејског намесника, узео ми је 650 ди нара не за мито, а не знам зашто нх је узео, ситурно за ислеђење које је чинио по пријави против мене. Јз сам тужио Кљајића и молим суд да прг?бави акта његове кривкце по мојој тужби, како би се једновремено судила оба предмета. После речн оптуженог. саслушан је сведок Радоња Јуккћ, свештеннк. За оптуженог тврди да му је једном прн лкком рекао да му је свештеник Кља јић узео 640 дкнара, а зашто — не зна. Потом је саслушан н сведок Вуко Васкљевић, свештеник, који такође тврди да му се оптужени жално да је дао неке паре Кљајнћу. Потом се суд повукао на већање и донео одлуку о прекиду претреса ра ди прибављања предмета крг.вкце Кљајића по тужби Арсенијевића.

У свађи испапио пет метака на оца Стара Пазова, 7 априла Словак Мацо Хаарнк испалио је у свађн око гнојнва, пот револверских метака на свога оца. Пре неколико дана посебна судска комисија поделила је кмање Хадрика на оца и два сина. Преостало 1е још само да се подели гнојкво за ђубрење земље. Међутзм, отац и оба сина тражили су од комисије да не дели гнојиво јер ће га о>ни сами међу собом поделити, на што је комчсија пристала. Јуче после подне око један час дошло је до свађе кзмеђу старог Хадрика и његовог сина Маце. Стари је тражио да се његовз земља највише гнојн, јер раније уол ште није гнојена, а син је тражио да се гнојсжо подели на три дела. Страховито узрујан, полетео је стари Хадрнк на скна са ви.тама у рукама. Овај је покушао да побегне на улнцу, али је пао и није могао отворитн врата. Вмдећи да ће га отац вилама пробости, извадио је револвер из цепа и испалио пет метака, од којих су трн погоднла циљ. Интересантно је спомлнути да се старс< Хадрик, иако тешко рањен, сзч одвукао на улицу до аутомобнла, ко« јим се превезао у земунску бо.тницу. Тек неколико часоза доцније предм се М»цо Хадрик полнцијш.