Pravda, 03. 11. 1938., S. 1

Број 12204

Година XXXIV

Београд, четвртак 3 новембар 1938 годнне, Влајковићева 8.

ПРИМЕРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ, — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: занзшу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин, — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋ АЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25552, 25553, 2555^, 25555; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51.

Истопијска седница у Бечу

Дрбитрожно одлуно о гроницама Чехоеловачке и Иаџарске донеће се по подно У 6 часова, донпс Пресуду к потписати министри ииостраних послова Немачне и Нталије, а протоноп сва четири министра

Беч, 2 новембар (Телефоном) Дворац Белведере, некадашња резнденцнја освајача Београда прннца Евгеннја Савојског, коЈн лежн у срцу Беча н претставл>а ремек дело бечког барока, сјаЈно украшен палмама, цвећем н драгоценнм ћнлнмнма, као н ча ставама четнрн државе, спреман је да буде данас стецнште једног догађаја од међународног значаја. Овде ће се у току данашњег дана донети одлука о судбнни двеју земаља: Маџарске н Чехо словачке. Исторнска конференцнја арбитара у спору око гра ница између Мацарске н Чехословачке одржаће се у раскошним просторнЈама дворца Белведере. Сви учесницн овог значаЈНог састанка тек су стигли у Беч, у току Јучерашњег дана илн у то ку ноћи, сем италнЈанског мннистра спољних послова грофа Чана коЈи Је стигао јутрос у девет часова и био дочекан на западној станнци од шефова осталих делегација. Велики хотели на бечком Рингу, познат и луксузним туристима целог света, окићени су такође од Јуче заставама разних народа. На хотелу „Империјал" виЈе ое застава Рајха и итзлијанског цзр ства. Овде су отсели немачки ми нистар спољннх послова г. фон Рибентроп, са члановима немачке делегације и италијански министар спољних послова гроф Чано са својом пратњом. У истом хотелу налази се већ неколико дана маршал г. Герннг и бнвши миннстар спољних послова Рајха барон фон Нојрат, који, иако незванично, учествује у делу измирења између Чехословачке и Мацарске.. На хотелу „Бристол 11 маџарска застава указује на то да су у његовим луксузним апартманима смештени чланови маџарске деле гације, министар спољних посло ва г. Кања, министар просвете г. Телекн и шеф кабинета г. Кање гроф Чаки, који Је у последње време играо важну дипломатску улогу, вршећи важне мисије у Минхену и Варшави. Гранд хотел резервисан је за чехословачку делегацију, чији су чланови у току ноћи стигли у Беч. На челу ове делегације налази се министар спољних послова г. Хвалковски. У саставу делегацнје учињена је у последњем тренутку једна измена која је врло интересантна. Као заступ ник Словачке дошао је у Беч не претседник словачке владе г. др. Тисо, како се очекивало, него један други првак странке по којног Хлинке, професор г. Тука. Италијанска делегација састо ји се из 25 чланова, маџарска од тринаест, а чехословачка из седам. Немачку главну делегацију сачињавају министар спољних послова г. фон Рибетроп, који је синоћ стигао из Минхена, др жавни секретар у министарству спољних послова г. Верман и по сланик г. Шмит и саветник мини старства г. Гаус. Пред свима хотелима већ раног Јутра налази се велика маса радозналог света, који са интересовањем прати долазак и одлазак учесника конференције. На њиховим озбиљним лицима јасно се види колики значај при дају одлукама данашњег дана. Велика маса света сакупила се такође и у околини Белведера, да буде присутна доласку учес ника конференције на прву зва ничну седницу. У току ноћи утврђен је програм конферениије. Из тог програма. види се да ће конференција трајати много краће него што се претпостав ља. Вечерас већ она ће завршити свој рад и одлука о будућим границама Чехословачке и Маџарске биће донета. СПОР ОКО ЧЕТИРИ ГРАДА Беч, 2 новембар Уверење о непристрасности ар

Г. фон Рибентроп битраже две велике силе узедо је корена како у Јавности Чехо ловачке тако и у јавности Ма џарске. Чехословачки листови из >ажавали су своје уверење да -Јемачка неће пристати на извес не пројекте који би имали за основу империјалистичке мотиве. друге стране, маџарска јавност била је уверена да ће се Италија залагати за то да се Маџарској врате извесне територнје Чехословачке, које су настањене претежно маџарским становништвом. Основу за споразум Чехословачке и Маџарске да се спор пренесе у арбитражу Немачке и Италије, пак, претстављало Је уверење да ће се баш у тој арби тражи изразити срећан стицаЈ ин тересних околности двеју сила. јер обе арбитражне силе имау интереса да уреде ствари у Лодунављу у оквиру политике осовине Рим—Берлин. Већ сада постоји уверење да су се два министра иностраних послова г. г. Чано и Рибентроп, споразумели о суштини ствари. Према томе, бечке одлуке треба да манифестују и сагласност сила које сачињавају поменуту политичку осовину. Што се тиче детаља одлука ко је ће се донети, о томе, нарав но, постоји још неизвесност. Пре почетка конференције у дворцу Белведере, кружили су гласови да ће се на конференцији донети одлука да маџарске трупе већ у најскориЈем времену запо седну извесне чехословачке тери торије на чије је уступање Маџарској чехословачка влада већ раније пристала. Осим тога, тврдило се да је коначно скинута са дневног реда идеја о плеби сциту у Прикарпатској Русији. Ааи оно што се истичс као нарочито важно у вези са бечком конференцнјом. то су вести из кругова блиских маџарској делегацији да ће Маџарска добити од Чехословачке четири града у близини границе. То су Кошице, Мукачево, Њитра и Ужхород. Тачност ових верзија, наравно, ннје било могућно проверити, утолико пре што су се оне шириле пре отвараља конференције. У кру говима чехословачке делегације ипак не верују да ће се донети овакве одлуке. Чехословаци веле да баш због тога што је основа за преговоре етнографски принцип неће доћн до предаје ових градова у којима је претежно словачки живал> и који су историске словачке вароши. Кругови блиски чехословачкоЈ делегацији полажу знатну наду нарочито у фелдмаршала г. Геринга. Иако се г. Геринг налази у Бечу као приватно лице, ови кругови веле да ће се у току данашн>их а можда и сутрашн>их разговора осетити »егов Е™и а Ј У преговорима. Поред свега, ма како се развија ле ствари, сматра се као сигурно да ће бар две од поменутих вароши бити уступљене Маџарској, ако не буду уступљене све четири. Новинарски кругови у Бечу сматрају да са одлукама бечке конференције не могу да буду у сто процената задовоФне ни Маџарска ни Чехословачка. То »бог тога што постоји тенденција код арбн-

тара да се нађе средње решење. Међутим, то решење произвешће нове резултате који ће имати пово.ђног утицаја на развој економских односа између Маџарске и Чехословачке. Већ сада се говори о организован»у економске сарадње између Чехословачке и Маџарске. што би у привредном погледу довело до једне нове ситуације у Подунављу. У 11 часова пре поднс поједини делегати довезли су се из својнх хотела у Белведере. У 11.30 часова почела је прва седница, на којој учествују само четири мннистра спољних послова. Немачке, Италије. Чехословачке и Маџарске са по једннм сарадником. Немачку заступају министар г. фон Рибентроп и државни секретар г. Верман. Интересовање Бечлија за ток ове седнице огромно је и пред дворцем Белведере непрекидно се налази велика маса света. По завршетку овог првог саветовања г. фон Рибентроп прнреНује у част учесника конференције ручак у Белведеру и том приликом поздравиће их у име вла де Рајха чији су они гости. После тога, у 16 часова, састају се изабране судије г. г. фон Рибеитроп и гроф Чано, да донесу своју арбитражну пресуду. У 18.15 .часова бнће проглашена пресуда арбнтра, која ће се сместа саопштнтн маџарској н чеш

кој ' делсгацнјн. После потпнса про токола нзјавнће маџарскн н чешкн делегати у нме својнх влада да примају пресуду н да ће је спровестн. Цела ова процедура нма да се завршн, како је предвиђено, око 19 часова. Гроф Чано н г. фон Рнбентроп прнмнће после тога, вероватно, претставнике штампе. Арбитражну пресуду потписаће министри спол>них послова Немачке и Италије, а протокол који ће јој бити придодат сва четири министра. У Бечу се са великим интерссовањем очекујс одлука арбитара. Због јучерашњег католичког празника бечки листови данас нису изишли и прсма томс нсма у штампи никаквих коментара. МАЏАРСКА ДЕЛЕГАЦИЈА СТИГЛА У БЕЧ Беч, 2 новембар Д. Н. Б. јавља: Маџарска мисија за преговорс са Чехословачком на челу са миннстрима г. г. Кањом и ТелекиЈем стигла Је синоћ. Г. ВОЛОШИН ОТПУТОВАО ЗА БРАТИСЛАВУ Ужхород, 2 новембар Ч. Т. К. јавл>а: Министар за Прикарпатску Русију монсин>ор г. Волошин отпуто вао јс данас по поднс авионом за Братиславу, одакле ће наставитн пут зл Беч, где ће учествовати у арбч+ражним преговорима по питању чешко-.чаџарских граница.

Нове гронице горонтовоће и Енгшо и Фронцуско

Париз, 2 новембар (Телефоном) Данашњи одлучни политички догађаји у Бечу рслативно се мало коментаришу, јер је свет у очекивању вечерашњег коминикеа. Сви се слажу у томс да је идеја о за-

Г. Кања

ЈедничкоЈ пољско-маџарскоЈ граници дефиннтивно покопана. „Евр" каже: Значајно је за нову Европу да се границе смањенс Чехословачке уређују у Бечу, да су арбитри Бер лин н Рим. а да ће Француска и Енглеска бити позване да гарантују те граннце. ПРЕ ПОДНЕ СЕ САСТАЈУ ГРОФ ЧАНО И Г. ФОН РИБЕНТРОП А ПОСЛЕ ПОДНЕ И ДЕЛЕГАЦИЈЕ Буднмпешта, 2 новембар М Т. И. јавља: Специјални дописник М Т. И.-а сазнаје да ће се сутрашњи разговори одржати вероватно по следећем распореду: пре подне ће се одржати састанак између г. г. Ча на и фон Рибентропа. После одржаног састанка, биће позвани делегати заннтересованих држава. У дипломатским круговима сматра се за могуће да ће се прегово ри већ сутра завршити. ПОСЛЕ ОДРЕЂИВАЊА ТЕРИ ТОРИЈАЛНИХ ГРАНИЦА МА ЏАРСКА И ЧЕХОСЛОВАЧКА ИМАЂЕ ДА РЕШЕ ЈОШ НЕКЕ СИТНИЈЕ СПОРОВЕ Праг, 2 новембар Узајамним нотама између пол>ске и чехословачке владе од 30 септембра и 1 октобра 1938 године предвиђа се решење извесних гогтан>а каснијнм споразумом и пре говорима које ће водити чехословачки министар иностраних послова г. Хвалковски и пољски посланик у Прагу г. Папе. Ти прегово ри завршени су 1 новембра новом изменом нота, којима се дефинитив ио решава питање демокрационе ли није између Пољске и Чеасословачкс. Мешовнта комисија за разграни чење, састављена од стручљака, од редиће граничну линију у детаљима. Рад ове комисије биће завршен 15 новембра у Шлеској и 30 новембра у Словачкој, после чега ће се одмах приступити окупаиији територија укључених у тако обележеним границама. Г. ТИСО О ПРЕГОВОРИМА ИЗМЕЂУ СЛОВАЧКЕ И МАЏАРСКЕ Праг, 2 новембар Прашка штампа обЈављује раз говоре претседника словачке владе г. др. Јозефа Тисоа с претставником швајцарске теле-

Гроф Чано графске агенције, коме је г. др. Тисо рекао: „После минхенске конференције ми смо с Маџарском започели непосредне прего воре Претставници Словачке су подупрли своје становиште статистичким и привредним подаци ма и у току преговора у Комора ну.су поднели три противпредлога. После прекида преговора од стране маџарских претстаз ника није више било наде, да ће се путем преговора доћи до спо разума. Због тога је цела ствар предата великим силама. После тих догађаЈа и дипломатских ак ција прашка влада је поднела но ве предлоге да би се омогућили даљи преговори." Даље је г. Тисо рекао да је у споразуму са карпаторуском и прашком владом словачка влада примила предлог о арбитражном суду. Словачка влада жели да се дефинитивно реше народносна питања у дунавском басену, али да жели да то решење буде пра ведно. ЗАШТО СЛОВАЦИ НИСУ Мо ГЛИ ПРИМИТИ МАЏАРСКИ ПРЕДЛОГ ДА СЕ ПОПИС СТАНОВНИШТВА ОД 1910 УЗМЕ КАО БАЗА ЗА НОВО РАЗГРАНИЧЕЊЕ Недељни брјо словачког листа „Словенски хлас" објављује на уводном месту следећи чланак: „Један од главних узрока због кога ннје дошло до споразума у Коморану лежи у неслагању прин ципа, на основу којих је требало преговарати. Према минхенском протоколу. који су потписали прет ставници четирн велике силе, словачко-маџарске границе треба да се одрсде на етничкој бази. Народ носне прилике се. обично. утврђују пре.ма попису из 1910 године. Међутнм, словачка делегација то није погла примити, јер попис из 1910 године не може служити као база за одрсђивање народносног лика бивше Угарске. Пре.ча гом попису 1910 године било је 9,693!000 (53,1®/о) Маџара. 8,567.000 (46,9°7в) осталих народ ности. Днсвни лист „Маџарорсаг" у уводном чланку од 19 августа 1917 годнне донео је цитат из говора посланика Бокањиа, којн је у свом говору у Сегедину прнзнао да Маџара нема ни 8 милиона, „јер сваком је познато како се са стављају статистике". Како? На то питање ће нам дати одговор нико други него сам гроф Апоњн, дакле личност, бесумње, компетентна. Године 1910. послс пописа становништва, приређен је велики бан кет у част "Буле Варге, директора статистике. Поздравио га је сам министар Апоњн овим речнма: „Наш поштовани колега инкарнира у својој личности поезију с позивом на око прозаичним, са статистиком. То је само привидна дис хармонија, јер знам — радно сам с њнме много година — да јс његов осетљиви дух у стању да у статистичке цифре улије живот, да уме с тим цифрама да поступа на такав начин да се одмах на пр ви поглед може у њима осетити поезнја родољубља". Апоњи је имао право: радило се о родољубивој поезији. Право родољубље сс заснива на егничким искуствима и на стварности уопште. Пошто је стварност у бившој Угарокој „владајући народ" по

тисла на ниво мањине, измишљена је родољубива поезија. Путеви који су к њој водили били су једно ставни. Језик је игнорисан као ма нифестација народне припадности и узет је у обзир само као средство за споразумевање. На пописном арку из 1910 године је у ру брици „матерњи језик" била примедба да се за матерњи језик мора сматрати онај језик којим наЈчешће, најлакше и најрадије говоримо. Дакле, угарска држава се ннје интересовала за то ко којој народности припада, него којим ј« зиком највише говори. Због тога су се на надлежним местима често чуле речи да и онаЈ - ко припада не кој другој народности може бити добар маџарски родољуб. Статистика из 1910 године је искључиво служила том родољубљу, дакле извесној државно-политичкој концепцији и ни марила није за етнич ку припадност. Према Маџарском становннштву маџарско родољубље и припадност маџарској народ ности нису се узајамно искључива ли. Због тога резултати пописа из 1910 године њему могу бити меродавни као мерило у одређива њу народносних прилика у 6 ившој Угарској. КОМЕНТАРИ У БУКУРЕШТУ Букурешт, 2 новембар Целокупна румунска штампа износн опширне студије и извештаје о народносном стању у Прикарпатској Русији и истиче да је одлука у Риму у пуноЈ сагласности са жељом становништва Прикарпатске Русије да остане и даље у оквиру Чехословачке Републике и да се у будуће развија на бази аутономије. И овог пута румунска штампа изноои раније аргументе зва ничног става румунске дипломатије у корист одржања заједничке границе са Чехословачком. Пошто је још у Минхену решено да чехословачки проблем треба да буде решен на бази народности, то румунска штампа на првом месту истиче реше ност русинског и румунског ста новништва у Прикарпатској Ру сији да остане у Чехословачкој. Штампа истиче да је за све вре ме последње кризе упућено у Румунију неколико десетина хи љада потписа румунског станов ништва са молбом да румунска влада користи свој ауторитет како би оно и даље остало на данашњем статуту. Нарочито се истиче да ни румунско ни русинско становништво не може да се помирн са тим да поново припадне Маџарској. Затим се износе економске потребе које наводе и Праг и Букурешт да одрже заједничку границу. Тиме се омогућава ин тензивна размена добара, утолико пре што се чехословачки и румунски производи допуњују. Са Чехословачком као суседом Румунија има сем тога отворена врата према западу преко једне пријатељске земље. Чехословачка са своје стра не има преко пријатељске Румуније отворена врата према Црном Мору и балканским зем л.ама. Са стратегиског гледишта у Букурешту се истнче да Румунија и сада има прилично дугач ку границу са Маџарском. Заједничка пољско — маџарска граница продужила би румунско — маџарску границу за 150 километара, што би Румунији поставило нове задатке у погледу организовања народне одбране. Румунска јавност, иако прнвржена пољско — румунском савезу, поздравља одлуку у Ри му да се одржи постојећн статут у Прикарпатској Русији, јер би његовим решењем на основу пољских и маџарскнх зах тева била у знатној мери поремећена равнотежа на којој ј( Румувија з" вала своју спојг ну политик\

о