Ratnik, 01. 09. 1923., S. 79

ЗНАЧАЈ МИТРАЉЕЗА И ТОПА 37 мм 71

Да би се што корисније могао да употреби у стварању багража он се поставља тако да непријатеља туче косом и анфиладном ватром.

Против борних кола овај се топ врло корисно може да употреби јер његова челична граната може да пробије оклоп борних кола. "Топови 37 5/ з имају за задатак да задрже борна кола, која су упала у 1 борбену линију а у извесној мери да бране она пољска и брдска оруђа, која су изолована размештена за блиску одбрану.

Ову улогу може овај топ с успехом да врши с тога што је покретљив; што његова челична граната може да пробије оклоп 'борних кола и што, у тома случају, може и отворено да дејствује, пошто тада непријатељска артилерија не дејствујсе на тај део "фронта — те су ово, баш, најзгоднији моменти за искоришћавање овог топа против борних кола.

Примери из рата:

1. — На положају код села Зборског, на Солунском фронту, имали су Бугари, на Каменитој Чуки, један митраљез који је имао врло згодно место и како га је наша артилерија много, али "без успеха гађала — то је он био веома активан а нарочито ноћу жада смо ми намештали крстила или што друго радили.

Да би се умањила активност тога митраљеза ја сам једва чекао да из центра за обуку дођу топови 37 5/1.

И чим је тај топ дошао у батаљон, ја сам одмах извео топовођу и показао му место митраљеза. Према томе месту ми смо изабрали место за дејство.

И пред зору, сутра дан, топ је био пласиран — и чим је се толико развидело да се пушкарница овога митраљеза могла видети, одмах је отворена паљба.

Први метак је пребацио. — То ми је било криво, јер сам се бојао да ће се сада коректура много теже извршити него да је метак подбацио.

Наредим знатно смањење даљине и — други метак подбаци. — А кад је трећи метак ударио близу пушкарнице онда се прешло на групно гађање и у њему испаљено 7 метака. Свега је уртошено 10 метака.

Метци су падали тако да је она била доста оштећена а ја сам веровао да је неки и кроз пушкарницу прошао.

Главно је — да се тај митраљез са тог места више није појавио.

2. На „Зеленом ћувику“, на планини Серти, 12. септембра 1918. године, Бугари су, у својој заштитници, имали и два митраљеза. Ка томе ћувику наступао је један наш батаљон у борбеном поретку али су му та два митраљеза толико губитака нанели да су кретање батаљона, скоро, обуставили.