20. oktobar

ЖИВОТ И РАД У СРРА ОН САВЕЗУ

НАУНА И ТЕХНИНА У СЛУННБИ газ оногн ПОЈЉОПРИВРЕ ДЕ.

Ударањем темеља за решење аграрног питања у начелу, од самог почетка победе и развитка Совјетског Савеза, путеви за развитак пољопривреде се оцргавају све јасније. Примена науке и технике је била немогућа

ва малом индивидуалном и изо-_

лованом сељачком поседу. Још слаби развитак индустрије пољопривредне технике и машиекзма објективно је условљавао голерирање _ аграрне реформе, поделе великопоседничких земаља _и развитак индивидуалног госеда у скоро целој првој деценији после револуције. Али још тада, и у том првом периоду ратне социјалистичке привреле на селу, чине се напори да се сачувају велики комплекси земљишта државе, цркве, круне и других правних лица нераскомаданих у мале поседе. У овоме је лежала клица мало каснијег стварања совхоза.

Можда нигде нису тако систематски уведена научна изучавања у основе развитка пољопривреде као што је то у Совјетском Савезу. Полазећи од природних фактора пољопривредне производње — земљишта и климе, па преко изучавања и усавршавања биљних и сточних раса, до примене машинизма у производњи, свуда је спроведева строга научна експериментелна метода рада. Изучавање земљишта — педологија — је тако рећи руска наука данас, и У њој су научници Совјетског Савеза учитељи света. И не само у теоријском погледу. Испитивања земљишта на лицу места, његово бонитирање и израда педолошких мала, даље су отишли во ма где изван Савеза. А то је огроман посао кад се узме у обзир територијално пространство и релативно кратко време у коме се ова научна и практична делатност развијала. Нема ви научне катедре ни практичног завода за изучавање земљишта, где се може уопште иоле озбиљније радити без руске савремене стручне литературе. У Сједињеним Државама, које су много учиниле за напредак своје пољопривреде, на чувеном Колумбија универзитету у Њујерку, приликом једне посете Заводу за педологију, нашас сам на радном столу и у библиотеци професора, још пре неколико година, све саму руску литературу. Нимало нису заостала за педолошким проучавањима климаголошка испитивања и утврђивања климатских зона и климатолошких карата. Уосталом то је а природно, јер развој ових исаетивања, педолошких и климатолошких, иде паралелно, нарочито кад се пред собом имају практични задатци.

„Без претеривања смемо рећи, да су научници Совјетског Савеза у генетици — изучавању и усавршавању раса стоке и нарочито биља — данас учитељи свега Они данас воде свет у овој области и својим савременим исграживањима стварају потпуно нове скоро неслућене пре њих видике и науке и праксе. Руси су још пре Револуције имали једног Тимирјазева, најбољег научног тумача дарвинизма У прошлом столећу и његовог одомаћавања у тадањим напредним круговима. Али они су и у пракси дали једног Мичурина, највећег практичног ствараоца нових раса биљака чије дело далеко премаша американца Бурбанка.

Још за време Револуције, скоро бих рекао још у пуном јеку грађанског рата, Совјетски Сазез обраћа највећу пажњу научној припреми за остварење сутрашњих великих задатака У пољопривреди. Организује се "огроман кадар стручних људи у читавој мрежи огледних станица, завода и института, којима се ставља У — задатак, научно проучавање целокупног биљног ж сточног расног материјала. Не

задржавају се само у границама Савеза, него се иде и у све континенте света ради прикупљања и проучавања биљака. Лењинградски институт за биљну производњу, уз сарадњу и помоћ Комесаријата за пољопривреду у Москви и сарадњу читавог низа других радних института, па и саме Академије наука и Пољопривредне академије, организује овај рад у највећим размерама што је свет икад видео. Већ 1925 године и даље мисије совјетских научњака су у целом свету, од северног до јужног пола, у Африци, Северној и Јужној Америци, Европи и Азији, у потери за истраживањем _ новог материјала. Тим радом и својим научним делима из те области појављује се читав низ научних радника светског гласа, с Вавиловом, Ли-

сенком, Презеноли на челу. До.

које мере су били развијени напори у овом правцу показује само један случај: у то време 1925 г. је у бившој Југославији било забрањено скоро и поменути име Совјетског Савеза. Та научна организација Савеза ме-

ђутим, била је успела да један њен претставник још тада прокрстари нашу територију и прикупи интересантан материјал. То је био др. Лихонос, научни сарадник Лењинградског институпа, који је у Београду боравио извесно време и чији сам био сарадник на његовом стручном задатку.

Нова научна открића професора Лисенка о стадијном развитку, Цицина о вишегодтшњим житарицама и низ других, дали су не само практичне резултате, но су обогатили науку важним открићима и допринели много науци о еволуцији. Чини нам се да су то открића епохалног значаја и можда обележавају ново гледање на ствари у науци о наслеђу и у науци о друштвеном развоју.

Док се наука и њена примена развијала у мирним лабораторијама и огледним станицама и пољима научника, и конструктори пољопривредне машинске технике радили су пуном снагом. Руководство Совјетског Савеза и партије знали су да нема правог развоја У новој пољопривреди

без научних и гехничких основа. Зато су изграђивали и тумачили паралелно своје гледиште на решење свих проблема са највећом потпором научном техничком раду. Није се ПИ пало заједничком начину рада у пољопривреди док се нису исковала средства за успешан такав рад, док се тим средствима није несумњиво обезбедило преимућство рада у колхозу и КоВ пред индивидуалним радом средњем и малом поседу. рак. тор и камбајна решили су овај проблем у великој мери. Оснивање стотине и хиљаде тракторско-машинских станица нарочито у житарским крајевима отвориле су нове могућности производње у пољопривреди и после политике НЕП-а, у пољопривреди приступа се историском ствари њу петогодишњег плана и овом сектору, и од тога момен. | та се удара темељ нове савре-, мене социјалистичке пољопривреде у Совјетском Савезу, то је почетак интензивног и смишљеног стварања колхоза и совхоза.

Др Драг. Ћосић

НАШЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВО

аабили пубе ескафушле

Народно-ослободилачке војске

Од пре неколико и“ наша млада народно-ослободилачка војска добила је крила. Први пут ове године полетела је 16 августа наша Спитфајер ескадрила изнал непријатељског фронта и градова који су држали Немци, као важне саобраћајне центре и центре за снабдевање. Ову ескадрилу Спитфајера и Харикена, који су наоружани топовима, митраљезима и ракетним бомбама, сачињавају пилоти из свих наших крајева: Словенци, Хрвати, Личани, Далматинци, Херцеговци, Црногорци, Босанци и Срби. И сами авиони крштени су именом Србин, Босанац, Словенац итд: Један од њих носи име „Осветник пете офанзиве“. На њему лети капетан Аркадије Попов, који је сам себи жив ишао на спровод у Загребу. Попов је по-

месеци

"бегао и дошао у партизанске

редове.

Пилоти наше ескадриле, коју су савезници због резултата постигнутих у обрачунавању са Немцима назвали „крвава ескадрила“, вршили су до сада задатке у Качаничкој Клисури, Црној Гори, Олову, у Сарајеву, Коњицу, Дубровнику, над остр-

вима Далмације, а затим у Лици

све до Загреба. Лете у ваздух немачки камиони, возови, бродови, куће, све што Спитфајер ескадрила нападне. Ови наши авиони украшени су југословенском тробојном заставом са великом петокраком звездом.

Изнад фронта

Пилоти причају да другови из јединица народно-ослободилачке војске бацају капе у вис, раздрагано скачу и пружају руке у правцу непријатељских поло: жаја, кад угледају нашу еска дрилу. Чини им се као да ће им помоћи да пронађу непријатеља. А кад авиони изврше напад, они са нестрпљењем очекују да пођу на јуриш, јер су јуришали три године 623 авиона, а сада ето није више сан наше, југословенско ваздухопловство.

Задаци које добију наши ваздухопловци сложени су и скопчачни са великим опасностима. Противавионска артилерија отвара на њих жестоку ватру. Врло често враћају се оштећени, избушених крила. И жртава смо

имали. Погинули су одлични пилоти, одлични другови. Три дана на вежби, а три у борби на задацима. Такакв је био почетак.

Један од другова, који је учествовао ка, прича о нестанку пилота заставника. Милана Делића из Лике:

„Напали смо Лапац. Били смо нас четворица, два Енглеза и

нас двојица: Циљ је био немач- .

ки штаб. Први нападају Енглези. Бомбе су промашиле. Сада је ред на Делића, кршног Личанина, који је одавде негде из околине Лапца. Устремио је Спитфајера и, као метеор, полетео је на циљ: бомбе су откачене и кућа је одлетела у ваздух, као да је била од кар тона. Али, и он сам био је погођен од артилерије. Запалили су га зликовци. Наши су се вратили без Делића. Мислило се да је изгубљен. Шест дана се није знало за њега, а једнога дана стигла је радосна вест: Делић је жив, Делић је дошао већ код нас. Наши су га спасли“.

Пре извесног времена изгубили смо пилота-ловца Фрању

У. извршењу задат-.

"Серију

-фанзиве“

Клуса, у задатку над Омишом и трећег пилота-ловца Ацу Вуковића из Херцеговине. И он је извршио задатак, али је и сам погинуо. У "Наши пилоти сомбавнонах су хотел Империјал у Дубровнику. Сви су они сасули бомбе на циљ. погодака направио је Ђуро Иванишевић, капетан.

Онога дана када су се искрцали Немци на острво Хвар, пи-

"лот капетан Аркадије Попов, на

свом авиону „Осветник. пете оседам пута је летео, седам пута је нападао Немце, седам пута је празнио топове и

„митраљезе и долазио по нову

муницију. Седми пут је потонуо брод, који је добио пун погодак. Аркадијевом авиону била су избушена крила на шест места, али се је спустио на аеродром у Вису, здрав и весео.

Тако испуњавају задатке хероји нашег младог ваздухопловства. Капетан, Дука М. Божовић, пилот-ловац

С МАШИНКОМ И ПИСАЉКОМ

Цртеж једног партизана

«20 ОКТОБАР»

Рт

Саса „ИЕ Ба

Час тренинга. на игралишту једног ногометног клуба, Прослављени асови у лаким дресовима трче у кругу док им хладна кошава звижди око разголилићених тела. Пожртвовано се спремају за нове подвиге,

Међу посматрачима унаоколо застао и постарији

сељак са торбом. __ — Је ли ово.. по казниг —

пита он оближње.

— Које, рођаче2 .

— Па ово, што морају, грешници, да трче голишави по ваком кијамету.

=— Ма није то, човече, по казни! — нервира се један гра|бацин због толике непросвећености нашег сељака.

— А да не буде то по неком наређењу2 — интересује се даље сељак. -

— Јок, брате, какво наређење! Трче људи од своје воље, разумеш» — Па ја — одобрава сељак имају какву нужду може бити.

— Ама тренирају, брате! Спремају се за утакмицу .

— Ако, ако, не мари. Ја само, нако, питам. Ко велим хладно је, па да не озебу случајно. — Не брини! Вежбају они, пријатељу овако без одела и по најљућем мразу.

— Их, побогу — диви се сељак толикој храбрости. — Пе то пропас начисто! А, славе ти, зарад чега се они толико веџбају = Па то ти је спорт, човече! Треба бити стално у кондицији, односно треба ојачати тело за сваки случај, спремити се за разне штрапаце, рецимо за рат...

— Ја, ја. А за који рат се ови спремају»

— Па... ови се спремају за утакмицу у недељу а за рат.. то ћемо да видимо — после.

— Разумем ја, био сам по ратовима седам година. Ал рачунам што ваки кршни младићи да трче нако без потребе, већ три године смо у рату и могли су сити да се натрче у нападима и јуришима.

— Знам, пријатељу, -али спорт није само у трчању! Има они друге гране, например бокс. То ти је, знаш, кад се двојица вежбају у борењу са рукавицама из близа.

— Ја велим доста је било веџбања а ако је до такве борбе ено ти у рату борба прса у прса, колико ти душа иште и то нако клот, без рукавица.

— Па добро, али у рату немаш прилике да вежбаш бацање диска или кугле.

— А што да бацаш некакве кугле у луфт, кад у рату можеш да бацаш ручне бомбе у неприЈјатељаР — Лепо, а шта ћемо за штафетуг — Какву штривлету2

— Штафету, штафету! То је опет спорт, где један претрчи известан простор и преда неки предмет другоме, који наставља пренос даље.

— Има, море, и за такве спортисте посто у рату, иха! Кад их одреде за ордонансе и курире — могу се натрчати вала све до Берлина.

— Ма с тобом се, чочвече, не да разговарати, Окупио си рат, па рат! Треба знати да се и ови људи боре. Боре се за првенство,

„боре се на зеленом пољу.

| — Ја ценим, више би ваљало да се они боре на бојном пољу. , =— Биће и то, полако, док се људи спреме:

— Оно... док се они спреме са Швабом ће бити готово. Мањ

Ц ако се ови голаћи не спремају

на Јапан... Ајд у здрављу, оде ја да обиђем сина на фронту у | без

" Брандим