20. oktobar
ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
ни
БРОЈ 63 ГОД П
_ Наши стари историчари поста-
вили су тврђење да је српски народ пет стотина година био У турском ропству. У том тврђењу је пропуштена друга, битнија страна ове истине: пет стотина година, српски народ је водио борбу са угњетачима, дизао устанке и буне, одлазио у сеобе ни у читавим крајевима, бивао буквално истребљиван.
Међутим, ти устанци и буне
нису успевали, с једне стране, јер није било повољних услова. С друге стране — управо, баш због таквих услова — Срби су, у борбама, везивали своје наде "на ослобођење час за Хабзбурге и „царствителну Вијену“, час за Млетачку Републику, за папу, за Шпанију (кад је она почела да се снажи у Средоземљу), за мале _ италијанске владарчиће. Срби су се борили, под туђим заставама, на свима бојиштима Европе, у' Ломбардији, на Рајни, на Криту — увек за друге-, увек у нади да ће Турци бити потиснути, Међутим, претила Зе опасност да једни угњетачи буду замењени другим, и српско проливање крви, под туђим заставама, било је исто што и бор. ба против себе самих.
Први устанак, велика народна револуција, претставља почетак праве народне борбе, коју је водио сам народ, под својим сопственим воћством, за себе самог — не за, друге. То је почетак ослободилачке борбе, која се после толико мена, злих удеса, унутрашњих и спољних противуречности, али и огромних потхвата и народних прегнућа — у пуној народној победи завршила у наше дане, ;
Зато, никада нисмо потпуније и самосвесније могли прослављати Устанак, као једну од најсветлијих појава наше историје него данас.
Да бисмо јасније схватили, У свом Његовом огромном историском обиму, Први устанак, погледајмо против кога су устали наши скоро голоруки, ненаоружани преци. |
У то доба, Турско царство је било једно од највећих,
И у своме опадању, још је то била империја већа од Византије, у доба наших односа са њом.
Међутим, Турско царство, за: сновано на војничким победама и на експлоатацији многобројних и најразличитијих покорених народа, одржало се, у току историје, на спахијама и јаничарима. Први су држали спахилуке, тимаре, зијамете, малићане, старе проније, и економски исцрљивали подјармљене народе. Други су одржавали поредак. Али, током времена, централна
власт је све више слабила, поје- |
дини феудални господари су се одметали од султана, чиме је от: почео фактички распад Турске царевине. Тако је дошло и до одметања дахија у Србији. Режим који су дахије завеле био је најужаснији. Сав пљачкашки олош, привучен тиме што је Србија. као периферна област,
ми ЕТ ан Уто одикој деј и НУЛУ 27 БЕОГРАД, 15 ФЕБРУАР
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
(10: ЧЕТРДЕСЕТ ДВЕ. ГОДИНЕ ОД ПРВОГ УТАМЕ
велике народне р
а:
Устанак у Орашцу 1804 била релативно богатија, дође У њихову службу. Цела земља Србија огрезну у пљачку и насиља. А да би сачували своју власт — из разлога довољно по-
" знатих — дахије решише да и-
зврше сечу кнезова и свих људи, који би им се могли супротставити. ;
Та одлука дахија, претварала се у. опасност убијања свих од реда. У Србији су настали мрачни дани. |
Али, место истребљења народа — почињало је истребљење угњетача. Почињала је велика народна борба, неутољива побуна подјармљених, гнев притајиван вековима.
У фебруарске дане 1804, у једној брвнари, окруженој шумом, у једној тада скоро непроходној шумадиској јарузи, у зимско доба, сељаци се беху састали да изаберу вођу. Избор је пао на Карађорђа, војнички најобдаренијег. .
Карађорђе је био народни вођ устанка, „врховни комендант“ револуције, вожд побуњеног народа (како су га по руски називали). Он није био. велики идеолог, Али је зато мудро слушао људе, који су више знали.
Устаници заузеше Рудник, Крагујевац, Јагодину, Ваљево, затим Шабац и Пожаревац. Најзад, Београд — варош и тврђаву. Дахије се шајкама (натовареним
благом) пребацише у Оршаву. Миленко Стојковић са неколицином људи стиже их тамо. У Једној кућици крај Дунава, док, су се светлели њени прозори и дахије се узајамно свађале. Стојковић их савлада н поби. Уста-
(Рад Мирка Рачког)
ници су већ имали ослобођену територију.
Међутим, борба је, формално, мењала вид. Од буне на дахије — она се претварала у ослобо дилачки рат против султана.
За овај сукоб, устаничке снаге су биле недовољне, Они су морали тражити савезнике. После првог налета на турске поседе, Наполеон се вратио: тради: ционалној француској политици савеза са Турском. Хабзбуршка монархија је била немоћна, бежећи и сама из Беча пред Наполеоном. Остајала је Русија.
И тако прота Матеја Ненадовић са првом депутацијом полази у Санктпетерсбург да Адаму Чарториском изложи наше прилике и тражи помоћ.
Не само крвно сродство, него и политички интереси Русије и нашег Устанка беху истоветни. Духовне везе су постајале све присније. _Пивски архимандрит Арсеније Гаковић подносио је Москви планове за бољу судбину српског народа. Карловачки митрополит. Стеван. Стратимировић шаље мемоар о стварању „Славено-Сербског царства“ под окриљем Русије. Истакнути људи из Војводине преклињу РуУ-
"ске великодостојнике да се за-
узму за српски народ.
Сада, пак, устаници реално Увиђају да наша независност У првом реду. зависи од става и
"снаге Русије.
Наш Устанак је имао пред собом два фронта: Наполеоново 0свајање Европе и борба против
"Турске. И на једном и на друтом фронту, устаници су били "на истој линији с Русијом.
еволуције
С друге стране, у Наполеоновим ратовима је настао преокрет. Док је водио рат против европских владара — он је побеђивао. Међутим, кад се у народима пробудила револуционар. на свест, условљена Великом француском револуцијом, "кад су се против њега подигли народи — он је поражен.
Српски народ је добро осетио суштину ових великих догађаја и правилно изабрао свој пут.
Кад се приближавала година 1812 и поход Наполеонов на Русију, Устанак се нашао у тешкој ситуацији. Руси су закључили мир у Букурешту са Турском и у члану УП! обезбедили независност Србије. И док су Наполеонове армије заузимале Москву, они су под воћством старог генералисимуса Кутузова као и код Стаљинграда — били убеђени у његову пропаст. За то време, Србија је требало да се одржи.
Међутим, Порта, која се уздала у Наполеонову победу, гомилала је своје трупе на границама Србије.
Карађорђе је, тада, створио генијални герилско - одбранбени план. Али, док се на ослобођеној територији Србије стварала једна чисто народна и демократска власт са Совјетом на челу, паралелно се развијало богаћење и обест кнезова, Године 1813, они су више водили рачуна о својим имањима (на којима су замењивали бегове), него о општој ствари. Герилско ратовање би упропастило њихове поседе. Младен Миловановић и остали су устајали против Карађорђе-
вог плана, који је предлагао по-_
влачење у шуме и планине и вођење борбе док помоћ не стиг: не. Настале су размирице. И турске трупе су умарширале У Србију. Бранећи поседе и став. љајући их изнад народа — сада је цео народ био предат крвожедној освети турских освајача.
Ипак, остао је резултат Првог устанка. На њему је изграђен члан УП! Букурешког мира, на коме се У Другом устанку, из: градила основа државе и њене независности,
Устаничка идеја није никада замрла у српеком народу. Велике слободарске и демократске тра-, диције његове показале су се, У јаркој светлости, тек у народноослободилачком рату противу фашистичких завојевача. У тој борби, раме уз раме с. осталим братским народима Југославије, српски народ је коначно остварио сан својих предака.о слободи и демократији и пуној независности своје отаџбине,
Тако, народноослободилачки покрет завршава велике догађаје наше историје, почете Првим устанком, и претставља коначну победу народа, његовог права, његове независности и обезбеђеног места у свету.
Б. Г.
ПОСРЕДНИЦИ У ИНДОНЕЗИЈИ
У своме одговору г. Бевин је пзјавно „да су Енглези у Индонезији само - по-
_средници.
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8,
Ри
ТЕЛ. 23-003, 20-443 и 26-521
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
СТАРУ ТЕРАЗИСКУ ЧЕСМУ, КОЈА СЕ САДА НАЛАЗИ У ТОПЧИДЕРУ, ТРЕБАЛО БИ, КАО ИСТОРИСКУ ВРЕДНОСТ, ПРЕМЕСТИТИ НА ТЕРАЗИЈЕ
Избори у СССР
велика манифестација јединства совјетског народа
__У свом великом предизборном говору пред скупом бирача Стаљинског изборног округа града Москве, износећи задатке које је Бољшевичка партија с успехом испунила за протеклих осам година, то јест од времена последњих избора за Врховни со: вјет СССР, маршал Стаљин је рекао совјетским грађанима да је њихова ствар да суде колико је правилно радила Партија и да ли је могла радити боље. Чињеница коју је саопштила Централна комисија за изборе у Врховни совјет да је У изборима узело · учешћа 99,076.353 · од 99,550.225 укупно уписаних бирача најбоље показује какав је био суд совјетских грађана. Блок комуниста и ванпартијаца добио је на ' изборима огромно признање целог совјетског народа. Совјетски народ је одобрио рад Партије. „Сложно и активно учешће свих бирача у изборима депутата Врховног совјета СССР“ пише „Правда“, „пластично је и речито сведочанство овог једнодушног одобравања, Гласајући за кандидате Блока комуниста и ванпартијаца народ је гласао за мудру стаљинску политику Партије, за остварење оних грандиозних планова о којима је говорио друг Стаљин на предизборном скупу бирача“.
· У току предизборне кампање више пута је подвучена разлика између изборне кампање у СССР мн сличних кампања у буржоаско-демократским земљама. У земљама буржоаских демократија изборна кампања претставља такмнчење међу политичким странкама у борби за власт. У Совјетском Савезу, напротив, изборна кампања има сасвим другачије циљеве и даје зато и друкчије резултате. Ту избори претстављају општи преглед свега што је дотле учињено. Народу се у току изборне кампање и нзбора омогућава да донста види успехе ин неуспехе у прошлости и да своју оцену о ономе што треба остварити у будућности. У изборној кампањи која је претходила садашњим изборима за Врховни совјет СССР совјетски народ је искристалисао своје гледиште ;на најтежи период своје историје и изградио до краја своје уверење о томе шта сад треба предузети.
На изборима совјетски грађани дали су израза свом једнодушном уверењу да је совјетски друштвени поредак најбољи поредак. Дајући биланс рата генералисимус Стаљин подвукао је да је у рату победио совјетски друштвени поредак, да је он с успехом издржао ватрену пробу и доказао своју пуну живот.
ну способност, Тиме су једном
за увек пале у воду све измишљотине реакционара о некој трулости совјетске државе, „Кућа од карата“, о којој су говорили _ непријатељи – Совјетског Савеза, показала се као зграда од челика и бетона, силна тврђава која је била у стању да одоли и најбесомучнијим налетима фашиста. Совјетски поредак показао се, како каже Стаљин, виталнији и чвршћи него несовјетски друштвени поредак, показао се као боља форма организације друштва него ма који други друштвени поредак.
Непријатељи Совјетског Савеза често су пре овог рата исти. цали да је Совјетски Савез као
многонационална држава само вештачка творевина која ће сеу случају каквих компликација
распасти, као што се у прошломе рату догодило са Аустроугарском. Генералисимус Стаљин се у својој историској анализи минулог периода осврнуо и на ове приговоре, чија је бесмисленост потпуно доказана. Победа Совјетског Савеза показује да је победио и совјетски државни систем, да је многонационална совјетска држава, издржавши сва ратна искушења, доказала своју снагу.
Поред мишљења да је совјетски друштвени поредак труо и
да је Совјетски Савез као многонационална држава само ве-
штачка творевина извесна инострана штампа давала је слично мишљење и о снази Црвене армије. Ту се говорило о њеном рђавом наоружању, о томе да нема добрих команданата, да је њено морално стање на сасвим ниском ступњу и да зато никад неће бити способна за офанзиву. За случај да немачке трупе изврше напад на Русију давана је прогноза да ће се распасти Црвена армија. Међутим, победа Совјетског Савеза извојевана над фашистичким завојевачима јасно је показала бесмисленост оваквих мишљења и прогноза, Црвена армија је издржала све тешкоће рата, сасвим потукла непријатеља и изишла као победилац, Огромне успехе Совјетског Са-
веза у рату совјетски народ оцењивао је на овим изборима. И он их је правилно схватио и оценио. Он је показао своју високу свест о томе где је извор ових огромних успеха. Разумео је да су успеси резултат мудре политике Бољшевичке партије и својим огромним учешћем на изборима одао је признање Партији. Совјетски Савез победио је у рату зато што се под руководством Стаљина био пре тога припремио за рат. У току стаљинских пјати-
•