20. oktobar

КУЛ

Радови сликара Перића, Милице Чађевић, Васе Поморишца и Јелисавете Петровић — у гале рији музеја града Београда

вам ПВАДА. БЕСА

У Кнегиње Љубице улици број.

1 у истој згради у којој је и Градска библиотека, налази се и "Музеј града Београда. У де. ве! соба на првом спрату изложени су археолошки и историски дбјекти нађени у Београду, или предмети који су у вези са његовом политичком, економскем или културном историјом.

Прва соба посвећена је прен. стбрији, У њој је смештена грнчађија из неолитског насеља ко. је "је пре неколико година откри вене у Горњем граду, на Кале. метдану, и предмети бакарног, брензаног и гвозденог дода из Београда и његове ближе око. лине. Друга соба садржи пред мете римске епохе. Керамику, почев од грубе, свакидашње, па ле луксузне „тере сигилате“, гра Бевински материјал: цигле, цеви за водовод и канализацију, пло чице. за под; оружје, оруђе, Украсни предмети, све то сведочи да је Београд већ у римско до. ба био. напредна и велика варош. Средњовековни материјал смештен је -у трећој соби, Сем нешто словенске гричарије и 0.

„ружја, и куле Небојше, чија се

макета налази такође у овој со: би, није се сачувало ништа од средњовековног Београда, јер је ту било стално поприште борби између Византије, Мађара и Ср.

ба. Период турске владавине. и.

аустро-турских ратова У ХУШ

веку заступљен је у две следеће >!

собе у Музеју. Највећи део матеђијала у овим собама претстављају, уз грнчарију и нешто оружја, планови и гравире Београда из тога доба, које су нам драгоцен и једини извор за про, учавање тадашњег изгледа твр:

ђаве и вароши, јер је и то про-,

пало у Току ратова У ХУШ веку.г Тек од Х!Х века, после на: цидналног ослобођења, почиње прави процват Београда, који се с: прекидима за време ратова 1914—-18 и 1941—44, наставља и данас. Последње собе У Музеју посвећене су овој фази истори-

је Београда. Разноврсним пред

метима, писаним документима, фотеграфијама. и _ савременим сликама приказан је живот у

Београду из тог времена, кад и његова. страдања за време пдследњих ратова,

ТУ саставу Музеја налази се и градска галерија слика У којој

су изложене слике и скулптуђе наших уметника почев од Х[Х века па до данас, и која на тај начин приказује развој ликовне уметности у Београду. ' Данашњом својом величином и материјалом који је изложен, Музеј града Београда још не и. спуњава у потпуности свој за: датак, Треба још много рада и много материјалних средстава, па да се у Музеју. сакупи све што би могло послужити свестраном проучавању историје Београда“ да. Али. има још један важан чинилац, неопходан за напредак музеја а то су сами Београђани. Својим интересовањем, посетом, сугестијама и поклонима, грађа. ни могу и треба да пруже неоцењиву помоћ при обнављању и проширивању Музеја. У многој београдској старој кући нашла би се свакако још по нека ин:

тересантна. фотографија, писмо, |

докуменат или какав други предмет, · да употпуне збирке којима Музеј данас располаже. Ми апелујемд овом приликом на свест Београђана и на њихову љубав према родном граду, да допринесу што год могу и на било који начин напретку Музеја града Београда.

О. ШАФАРИК

-- Културно_просбетно " тармичење

|

7 Седмом рејону |

Културно-просветни одббр Седмог рејона у оквиру првомајског такмичења израдиб је план који обухвата све гране културно-просветног рада. У оквиру овог плана. у Седмом рејону , формиране су три културнд-уметничке групе и то на Чукарици , Сењаку и Раковици, Ствара“ ње ових културно уметничких група омогућило је да се формирају добри хорови, групе за народне игре, драмске секције — које се сада такмиче кроз рејонска такмичења, Свака. од ових група дала је у току прошле недеље по једну при. редбу са одабраним програмом. Све ове приредбе биле су без игранке и показа» ле врло добре резултате. Приредбе је по. сетилб око 1400 гледалаца. Те су при. редбе уједно биле и главна проба за рејонско такмичење хорова, и фелклора

које ће се одржати 23 марта као и за.

рејднско такмичење драмских група н рецитатора које ће се одржати 24 марта.

ТУРНИ ЖИВОТ

| Ри: вино свитања небем се разлије

као пламена застава се развије над ораницама:

Пламте у даљини горе.

Време пише

нове стихове бескрајне поеме

о нама од зоре де зоре

о биљци која дише

о плугу који. оре

о мосту који се диже у витоме луку, 0 рудницима, о раду наших руку, о дрвосечама у планини; горе

где букве секу

о рибарима који мреже вуку

под. звездама које бледе,

0 сплавовима што путују низ реку „кроз врбове дрвореде

с дозивима стада

и кретањем људи, жена у симфонији пијука, маљева,

села, града

и лађама које напуштају луку.

Стих до стиха о лепоти неба над нама, копна, језера и мора !

с песмом птица наших шума, наших горг с мирисом оморике и бора, .

бу дака

са клопотом точкова и кола уз фијуке фабричких сирена

и жагором школа

с клупама пуним малих ђака и с ластиним гнездом испод трема.

Одвија се величанствена поема нашег збивања, нашег хлеба, рада

којој краја нема.

Гвидо ТАРТАЉА

Фалангисти руше и убијају (Из циклуса дрвореза Ђ. Андрејевића-Куна »3а слободу.)

Београдске библиотеке и њихови читаоци

Руковедноци библиотека мо-билазећи ових дана несавесне

"Па" би књига била што при-

ступачнија нНајширој читалачкој публици, просветне власти у Београду донеле су одлуку ла. Градска библиотека и би блибтеке по рејонима не _узимају никакву кауцију за КЊЕте које издају. На овом принципу, који тежи за што већим продирањем књиге у народ, радиле су библиотеке у Беотраду од оснивања па до данас. Но бат у вези са Ов'КВИМ отавом просветних власти дошлб је до извесних нездравих

— Биди жено, какву сам књигу узео

појава. Појединци су злоупотребили чињеницу што књига, није кауцирана ни што се не плаћају никакве отштете за неуредне враћање. Неуредно су враћали књиге, или их уопште нису враћали, а неки су ИХ чак продавали. антикварима. Библиотеци | рејона и Градској библиотеци доставио је анти. квар њихове књиге откупљене од лица која су их узела на читање из истих библиотека. Библиотекар [У рејона купујући нове књиге наишао је на књигу из своје библиотеке,

- у а ка Е у библистеци. Сад“ не морамо да лупамо главу где ћемо наћи „хартије за паковање, |

рају устати у одбрану књиге и захтевати да се такви случајеви иследе и најоштрије казне, Неуредно враћање књига је

проблем и који данас престав-.

ља озбиљну сметњу у раду наших библиотека. Тако се, на пример од 3.000 књига, колико Градска библиотека просечно, издаје врати библиотеци уредно свега 1.500, Ни у рејонским библиотекама ствар не, стоји боље. Све ово онемогућује правилну. употребу и расподелу књиге, поготово. што су те књи-

ге од веће вредносте и највише.

их тражи читалачка публика,

Ова појава наноси штету Н> шем библиотекарству чак и под претпоставком да се књиге доцније исправно врате, увек случај. |

Међу онима који не враћају књиге највећи је број ученика гимназије, али нажалост има и студената па и професора, Та» ко је студент Александар Петровић узео књигу још 15 октобра и не вративши је променио стан, па га чиновници библио. теке нв могу пронаћи, Ученици гимназије Гавриловић Душан,

" Стојковић Љубомир, Милутино“ _ вић Светислав, дали су лажне

адресе на које их ЧИНОВНИЦИ

библиотеке нису могли пронаћи,

Даница Драгићевић, професор,

узела, је књигу још 6 септембра 1945, сада је са службом | у унутрашњости, а књигу није

негде

вратила. |. "Ово вису једини случајева, О.

што није.

читаоце чиновници Градске библиотеке од укупно 80 места, где су свраћали, свега су услели на 18 да добију књиге натраг. Поред невраћања књига наше библиотеке доста трпе и од непоштовања које добар део публике показује према књизи.

Упрљане и изгужване књиге честа су појава. Код омладине се одомаћио рђав обичај да, се жврља по књизи, праве забелошке и потписују имена особа, које су читале књигу. |

Има и правих дивљаштава: по књизи се пишу свакојаки безобразлуци и цепају поједине стране, Тако су из Жоресове књиге „Интернационализам и патриотизам“ на дивљачки начин исечена два чланка,

У нашој земљи добра књига, била је дуго прогањана, оку патор је само у Народној библиотеци уништио 500.000 књи» га, Данас када је књига постала општенардном својином, 0на треба да буде као таква и поштована, Књига треба и мора да постане предметом , бриге и стварања _ наших _ антифаши»

"стичких органиазција, пре све-

га УСАОС-а, ~ Правилном агитацијом УСА-

"ОС може: учинити да омладина,

заузме бољи однос према књи-

"ви: да је не цепа, не жврља по њој, да се не потписује и на

време да, је враћа. Исто тако и тимназнске власти и професори могу много урадити по овом питању. "А

Јуриш шпанске

милиције 1986,

нове: КЊИГЕ.

„ШПАНИЈА ИЗМЕЂУ |

СМРТИ И

За Бихаљијеву књигу МНОГИ ће с правом рећи. да „долази У прави час“, Мислиће притом да она улази у наше читалачке ма. се баш онда кад се у Београду држи конгрес шпанских добровољаца, конгрес оних, који су излагали своје животе за одбрану слободе шпанскога народа, а тиме — за ствар човекољубља и истине, херојски противстављену Франку и његовим мрачним помагачима из Шпаније, из Хи. тлерове Немачке, из Мусолини. јеве Италије,

Али чак и да тај значајни конгрес није одржан, књига Ота Бихаљија-Мерина „Шпанија између смрти и рађања“ појавила би се у правом часу, јер је за њу прави час све дотле док Шпанији под Франковом чи: змом, гладној и подјармљеној, не сине ослобођење. У знаку непобитних наговештаја тога 0слобођења објављује се на нашем језику Бихаљијево дело, ра» није издано на енглеском у Њудорку и Лондону, а.на немачком У Цириху.

Који су то наговештаји» Расте и јача партизански покрет У Шпанији, праћен свесрдном па. жњом, љубављу и. разумевањем свихољуди,-који. се“духовно везују“ ва: ослободилачке тежње шпанског народа.“ Све моћнији је вал народног негодовања. Ватикански благослови, лицемерна Франкова обећања, преговори са Дон-Хуаном, „претендентом на шпански престо“, свирепа обрачунавања са борцима за народ: на права — све је то духовно и душевно потпуно припремило широке шпанске масе за одлу. чну и коначну реч, коју ће оне већ рећи,

. Дело Ота Бихаљија потврђује да то неће бити реч колеба. ња, компромиса и полуодлуке.

=

Богата документарност дела ни у једном поглављу књиге од триста страница није довела до сувопарног ређања чињеница, до прегледног, али расхлађују. ће равнодушног стила прируч. ника, Писац је то велико богат. ство У подацима обрадио „на је» дан филмски жив начин — на равно, У смислу озбиљног и и. дејно _ пречишћеног _ схватања филма, Његова излагања имају увек свеж и разнолик склад боја, Који продубљују и срећно подвлачи оно. што жели да се каже, Нигде се не осећа ни најмања нијанса литерарне монта. же, нијанса, која при писању де-

"да те врсте претставља озбиљну

опасност чак и за искусне писце. Напротив, личности и дога. Баји сагледавају се и дају кроз странице књиге, независно од тога да ли је реч о далекој про“ шлости или о данашњици Шпаније, као низ тесно, органски повезаних и реалних целина. Књига Ота Бихаљија појави. ла се у српском издању (Државно издавачко предузеће Србије

Из дана борби у Шпанији

РАЂАЊА“

„Просвета“),које за време старе Југославије, наравно, није могло да: изиђе,. са. незнатним. ко» ректурамализ данашње перспек тиве, како каже аутор:

Пажљив читалац — уосталом, овакво дело свакако неће имати површне 'и . непажљиве. читаоце == лако ће уочити да је оно прешло“. границе · велике и успеле репортаже о Шпанији, Завршне реченице књиге јасно обележавају и њен карактер снажног апела на свест и савест свих слободољубивих:

„Још није завршен рат против фашизма. Неће бити завршен све док на Пиринејском полуо· стрву влада ово језиво друштво фашистичких. џелата и док немачки, италијански. и“ шпански ратни злочинци подјармљују народ, Неће бити завршен догод надути диктатор по милости Хитлера и Мусолинија, Франциско Франко, буде владао у Шпанији,

Убоги сељаци Естрамадуре и Андалузије, рибари Галисије и Бискаје, рудари Астурије и Алмадена, _индустриски радници Мадрида и Барселоне, духовни радници целе Шпаније, — сви нас они потсећају да у Шпани« ји још увек влада фашизам,

„Народи: Шпаније зову |:

· Дело Ота Бихаљија потетиче у" активира духове“ у односу на једно питање од огромног зна. чаја, Позива их да се будно ве. жу за болну судбину још под“ јармљеног шпанског народа,

Зх.

Први испити на аналфабетским течајевима

Од јануара. ове године одржах но је 20 испита на аналфабетским течајевима; на њима сунаучили писати и читати 167 жена и 9 мушкараца. Овим испи« тима се придаје све већи зна» чај. Наше се жене утркују пред испитном комисијом да што боље покажу знање, које су на течају стекле. Дан испита је по свим "школама: свечано обележен. У школи у Прокопу, бившој Јатаган Мали, приредиле су жене, после испита, у самој учионици Малу свечаност. У школи број 4 и број 8 учионице су биле искићене зеленилом и украшене паролама, у школи број 19 старе жене научиле су за, испит рецитације, а цео аналфабетски течај школе број 16 отишао је по завршеном испиту у биоскоп, Више нико не бежи од испита, као прошле године. Сад. и болесне жене устану из кревета да би присуствовале испиту. У Титовом Насељу. у Земуну одржан је први испит на аналфабетском течају, 18 марта ове године. Био је то велики дан за омладинце, који су тада свесно и дисциплиновано одговарали пред испитном комисијом. То су деца наших колониста из Босне, Херцеговине и Црне Горе, која. су из својих опустошених села, понела упорну жељу да-раде на. свом изграђивању да би што више користили својој земљи. Сви они чврсто су решени, 31 омладинка и 4 омладинца, да. од јесени, кад престану пољски радови, пођу на виши просветни течај и продуже своје образовање, Њихова жеђ за знањем је огромна, желе све да науче што је корисно. Већина од њих је свршила пољопривредни, течај, а све омладинке интересују се за домаћички течај. „Ми ћемо сад моћи, кад смо писмене, из књига много корисних ствари да научимо“, каже задовољно једна . млада · Црногбрка. Књиге, које су на крају испита, добиле од Просветног одељења, ИНО, одушевиле су их.

њи еј ВР ДИ