20. oktobar
|54
> +
_ НА ПОЧЕТКУ ГРАЂЕВИНСКЕ _ ДЕЛАТНОСТИ
Џариска конференција
Сагласност великих савезничких сила главни услов успе| шног решења проблема мира ]
,
Од прошлог четвртка у Паризу заседава' конференција' министа: ра спољних послова четири ве: лике силе: Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске.
Светска јавност са највећим интересовањем прати париски стастанак и придаје му изузетну важност. .
Његова важност је несумњива. Она се огледа у множини и 32 машности проблема који су узети у расматрање. Главни задатак који су четири министра великих сила предузели да реше јесте склапање мировних уговора са европским земљама које. су, сем Немачке, биле у рату са са-
"везничким нацијама, или поједи
ним од њих. Ради се о уговорима о миру с Италијом, Мађарском Румунијом, Бугарском и Финском.
Као што је познато, на прет' ходном састанку министара великих сила који је одржан у Москви крајем децембра прошле године, донета је одлука да се заменицима министара стави у дужност да припреме нацрте ових уговора како би они били поднети заједничкој конферен“ цији мира свих заинтересованих савезничких држава која је била заказана за 1 мај.ове године У Паризу.
Међутим, заменици министара нису успели да на време и у свему испуне поверени им задатак, Постало је јасно да се париска конференција мира не може да одржи у заказано време. Шта више, схваћено је да уопште нема смисла одржавати конферен“ цију мира, ако се претходно не отклоне тешкоће које су омеле сагласну израду самих нацрта мировних уговора. Те тешкоће нису само материјалне природе, већ и политичке, У обављању постављеног задатка, заменици министара гледали проблеме различито, јер су рефлектирали само погледе својих шефова. А ти погледи нису уједначени.
Проблем мировних уговора, и уистини мира уопште, није у погађању победника са побеђенима, јер су фашистичке силе безусловно "капитулирале. Про: блем: је у односу међу самим са. везницима у томе шта они хоће од мира: Годину дана после победоносно _ завршеног рата мир још није формално закључењ, јер фактично није било лпу“ не сагласности између савезника, у првом реду између великих сила, у погледу уређења мира.
Рат је вођен и добијен са циљем да се свет ослободи фаши“ стичке опасности. Тај циљ је прокламован и у Потсдамској декларацији „велике тројице“ Као врховни циљ у изградњи мира. Међутим, у практичној примени тај циљ трпи различита тумачења. За ову годину дана од „завршетка рата накупило се доста примера неуједначеног поступања великих сила према остацима фашизма, и самим тим према основним начелима на ко“ јима нови мир треба да буде из. грађен. На првом састанку ми нистара спољних послова вели“ ких сила одржаном у Лондону септембра 1945, дошло је до крупног. размимоилажења и у тумачењу саме Потсдамске декла“ рације. Оно исто што је заједнички написано и свечано пот' писано у Потсдаму, различито је читано у Лондону,
Та атмосфера несагласности и неповерења дала је охрабрење силама немира и реакције, чија се активност све више осећала, и сви проблеми мира, по себи тешки и многоструки, добили су опаку заоштреност.
Било је очигледно да те про: блеме нису у стању да заједнички реше технички стручњаци Као што се види из једног саоп штења париске конференције комисије заменика министара четири велике силе поднеле су па већини питања четири различита извештаја: сваки заменик мини: стра остао је при свом гледишту, односно при ранијем гледишту свог министра
Отуда се појавила потреба да се сами министри великих сила, као одговорни шефови спољ политике својих влада, поново састану и међу собом проветре сва спорна питања. Тако је дошло до састанка у Паризу: Мо' лотов, Бернс, Бевин и Бидо наизменично претседавају конфе“ ренцијом: .
Према сумарним саопштењима која се издају после сваке седни-, це проистиче да су се министри великих сила у првој недељи свог заселања бавили углавном питањем мировног уговора с И: галијом. Прво је'узето у. расма-
трање питање репарација које је Италија дужна да плати савезни“ цима, нарочито оним државама
које је својам окупацијом и теро: ристичким поступцима тешко о" штетила Затим је претресано
су на исте.
питање расподеле италијанске ратне морнарице и питање управе над италијанским колонијама. На последњим седницама при: ступљено је расматрању граничних питања, Ту у првом реду долазе наши оправдани захтеви у погледу Трста и Јулиске Кра: јине. Четири министра великих сила решили су да позову југословенске претставнике да кон ференцији изложе гледиште своје владе. Француска такође за хтева исправку границе према Италији. И аустриска влада подне: ла је конференцији меморандум “ коме тражи повратак Јужног ирола Аустрији. '
Склапање уговора о миру са осталим државама повлачи исто тако читав комплекс питања. Сем тога, Француска тражи да се на париској конференцији расправи питање даљег начина управе над Немачком. Као што је позна то, француска влада поставља захтев да се Рур, индустриски центар Немачке издвоји из те риторијалне целокупности Рајха, и третира као посебна јединица под трајном интернационалном управом, Она исто тако тражи посебне гаранције да Рајнска О. бласт у будућности не претстав“ ља опасност за безбедност Француске, као што је то тако често претстављала у прошлости, За: тим, чехословачка влада жели да се на састанку у Паризу потврди успостављено разграниче ње између Чехословачке и Немачке. Према најновијим саоп' штењима _ амерички — министар спољних послова Бернс поднео је конференцији један план о заједничкој управи над Немачком за идућих 25 година.
„Све то показује да пред пари: ском конференцијом стоје велики и тешки задаци, најтежи можда пред којима се нашла и: једна савезничка конференција после рата.
Од успеха или неуспеха »велике четворице« у сагласном ре: шавању тих задатака зависиће умногоме будућност мира.
Јер сагласност великих савезничких сила остаје кључ међу: народне ситуације и битни услов заједничке изградње и сигурности новог мира:
п.М.
_ Ослобођење Београда затекло је водовод у једном врло тешком стању. Један део инсталација за добијање и пречишћавање воде био је порушен, улична мрежа на близу 700 места оштећена, резерва у материјалу за пречишћавање воде исцрпљена, а извесне службе дезорганизоване. Особље водовода извршило је хитно најнеопходније оправке и успело да Београд већ за три дана по ослобођењу добије воду.
Међутим, у раду водовода осећале су' се и даље извесне тешкоће у нормалном развитку: Узрок томе лежи У лошој поли“ тици старих београдских општинских управа које су стављале личне интересе појединаца изнад потреба најширих слојева грађана. Извршни народни одбор Београда, да би олакшао рад на поправци и одржавању водовода, донео је одлуку да се створи једно самостално предузеће, које ће пословати на принципу привредних предузећа. На тај начин основано је са даном функционисања од 1 јула 1945 године предузеће са називом »Београдски водовод« или »Бевод«. Одмах затим, овом преду“ зећу припојен је и Отсек канализације, тако ћа у Беводу данас постоје три управе: за про. изводњу, за расподелу и канализацију. Пошто се на овај начин предузећу дала шира могућност рационалног пословања са упрошћеном администрацијом, а у исто време и већа одговор“ ност, Бевод је могао да повећа своја настојања да што скорије дође до потребних проширења својих инсталација.
Потребе Београда у потрошњи воде одавно су већ премашиле капацитет водовода“ и његово изграђивање не трпи даљих одуговлачења. Стојећи пред многим тешкоћама данашњих, послератних прилика, Бевод је у првом реду повећао свој капацитет обнављањем и допуном својих ранијих инсталација које су упропашћене за време рата, Тако је потпуно обновљена водоцентрала код »Шест Топола« са капацитетом од шест милиона литара дневно; оспособљени су пре рата избушени бунари на Новом Београду са исто толиким капацитетом и додато је седам
Овогодишња грађевинска ле латност у Београду требало је да почне много раније него што је уобичајено, да буде већих размера него што је икада до сада била, па да се бар доне кле, отклоне трагови пустоши коју је рат иза себе оставио. Имг много разлога услед којих она ни до данас није отпочела У "свом пуном обиму и што неће ни у току ове године бити толе ка да задовољи потребе пренасељеног града.
Јавни радови
Савезна влада је за обнову Београда одобрила кредит од 200 милиона динара. Мако је то замашна свота, она ни близу није довољна да се обнови све што је упропашћено и да се подижу нове грађевине, Иако становништво својим добровољним радом, уствари, увећава те кредите, они ипак нису толики да би се њима могли покрити радови у току целе године, Зато и нема потребе за неко убрзано грађење, јер су материјална средства ограничена, '
Мало је и стручног особља којим располаже Техничко одељење Извршног одбора. Оно је: доскора било заузето колаудацијом радова из прошле године, а од недавна је почело припремати елаборате за овогодишњу сезону. Мора се ипак нагласити да је Техничко одељвње учинило пропуст што елаборати нису до данас готови, Посао је требало тако организовати да се не мора чекати на припремање планова онда када грађење већ треба да отпочне. Пошто ће се радови ове године обављати истовремено на више места, убудуће ће се стручњаци Техничког одељења употребљавати само за контролисање радова.
Већина радова ће отпочети У току овога месеца. Ових дана већ, отпочеће детаљна поправка калдрме у улици Булевар Црвене армије, у улици 27 марта и у Карађорђевој, а у току месеца ће се одржати лицитације и почети са оправком калдрме и тротоара и у осталим улицама града. ' У току ове грађевинске сезоне биће поправљено преко педесет комуналних зграда. За све радове, осим школа и болница, у. припреми су елаборати и ра"дови ће се издати у току месе-
НАСТАЈУ ТОПЛИ ЛЕТЊИ ДАНИ
Да ли београдесви бодобод може задобољити потребе града _
нових бунара из састава јужне натеге у Макишу са истим таквим капацитетом. На овај начин већ је до сада укупни капацитет водовода повећан за око 15 милиона литара воде дневно.
"У овом плану допуњавања већ постојећих инсталација на Белим Водама, предвиђа се и бушење још 19 бунара из састава јужне натеге чиме би се добило још толико воде дневно. Тако би се повећао укупни капацитет на око 75 милиона литара дневно, чиме би се могле да задовоље минималне потребе града, кад се један део воде не би губио У од бомбардовања растрешеним инсталацијама и кад би грађани рационалније трошили воду.
Наравно да би и ове количи. не воде биле недовољне да подмире све потребе града, нарочито у летње доба кад потрошња достиже свој максимум. За једно потпуно и далекосежно решење проблема снабдевања Бео: града водом, потребно је извршити обимније радње. Бевод је израдио један претпројект, којим се предвиђа искоришћење за'сада најпогоднијег изворишта подземне воде на доњем Маки-
шу. На основу овог пројекта предузети су кораци да се сав материјал, потребан за његово остварење, добије у што скоријем времену, делимично из зе. мље, а делимично из иностранства, Укупна вредност овог првог'већег проширења цени се на око три стотине милиона дина: ра, Обим новопројектованих инсталација, за чије би довршење требало три године интензивног рада, је такав да би се помоћу њих могле потребе Београда задовољити за наредних десет година од дана завршења. За то време ће се јасније оцртати смернице изграђивања Београда, као и финансиске и тржишне прилике код нас и у свету, на основу чега би се вршило даље изграБивање водоводне мреже.
Ратна разарања погодила су исто тако веома тешко и кана. лизациону мрежу, а нарочито главне колекторе у деоницама близу Саве. Услед објективних тешкоћа оправка тих места вр:
%
ца маја. „Лоправка' школских могли правити реалнију калку зграда отпочеће тек онда кад лацију. : настане годишњи одмор, да се До 1 маја била је у Одбору не би прекидала настава, за обнову станбених зграда за, . казано, односно одржано, 80 лиа дуаву, цитација са укупно 214 станбеАз них јединица. Сви предузети раза која је предвиђен кредит од дови биће завршени у року од 3,500.000 динара. Купатила ће БГ 5 5: Ки својим уређајем и ценама бити овна А 55 АЈ 5 тако подешена да пруже радном — ди 1 и У току п- у канароду што више могућности за цилације ве Иса др
ОСЕ ИМА ском материјалу буде више па-
Предвиђено је да се овога лета дала, утолико ће се станбене изведу и многи ситнији радови: зграде више обнављати. Каракпоправка и уређење пијаца и па. теристично је код досада одр виљона, Зоолошког врта, трошаринских станица, киоска, јавних клозета, рекламних стубова, саобраћајних знакова и тако даље,
Обнова станбенех зграда
Обнова станбених зграда незнатна је према потребама грађана. Пре свега. поправљају се само оне зграде које су оштећене до 50%, јер се друге не би исплаћивало поправљати.
Грађевински материјал је 4—5 5 пута скупљи него што је био За студенте је главни задатак 1939 године, а закупнина за ста- такмичења; учити, учити и учинове, и то само у обновљеним ти! Али, студенти Београдског зградама, иста је као 1989 го- универзитета, поред учења, изврдине. Пошто банке дају зајмове. шавају и неколико јавних радосамо на основу рентабилитета ва, И они су досада дали неко. објекта на који се тражи зајам, лико хиљада добровољних раде а рентабилитет станбених згра- них сати за обнову наше земље. да је 5—10 пута мањи него пре Чистили и уређивали су паркората, разумљиво је да се мали ве, скверове, одлазили на села, број кућевласника може користи- (сакупљали књиге за радничку ти зајмом од банке, Поред то- сеоску омладину и тако даље. га, трошкови око одржавања Њихово такмичење траје и дазграде су знатно повећани, ље. То се такмичење може осо-
Услед општег пада цена, па- бито запазити У Студентском да — а падаће и даље — и це- ДОМУ Београдског, универзитета на грађевинском материјалу и „Иво Лола Рибар“. Ту, у вели. радној снази. И то су чињенице КОЈ згради, студентски се живот због којих кућевласници не жу- одвија у другарском такмичењу, ре са поправкама станбених протканом дисциплином и по зграда. · жртвованошћу,
Постоји још један разлог. У члану 15 Закона о обавезној оправци станбених зграда наводи напада жандармерије се да ће приходи делова или . целих поправљених зграда ужи“ „ Тако је сада, а пре, за време вати пореске повластице по од- старе Југославије, овај је Дом редбама Закона. Како такве од» био тиранисање од стране ненаредбе ни до данас нису донете, Рродних режима младих и накућевласници нису у могућно. предних студената. Старији стусти да предвиде у коме ће року ДЕНТИ, који су се после ослобоприходом од зграде моћи амор- ђења поново нашли у овоме Дотизовати новац уложен у по- МУ, често пута препричавају правку. Они очекују доношење млађим друговима шта су све
тих законских одредаба да би подносили У доба када је над Домом било „преузвишено по-
кровитељство краља“. У то време за управнике Дома били су постављани разни профашистички елементи, као што су били Радивоје Николић, Мијат Лукић и други, са једним главним задатком: да У Дому што је могуће више сузбијају напредне идеје студената. Они су на све могу“ ће начине прогонили напредне ши се и данас. Управа кападнаа. перон студенте док буру: Ције спремила је низ пројеката, ма, као љотићевцима и осталим за чије остварење засада не по- (фашистима, давали сва могућа стоје могућности. Само за глав- права и удобности, Због тога су ни канал који ће пролазити кроз напредни студенти, који су биДушановац потребан је кредит ли у већини, често пута диза-
: ли штрајкове и захтевали да се од25 ИЧЛИОНА пнаара, ари нај управа Дома промени. У октовећа тешкоћа састоји се у тран. бру 1935 године, пошто је тадаспортовању потребног матери. шње министарство просвете од јала до градилишта. било молбу студената да смени
Некад су студенти у Дому подизали барикаде против
О СЛЕДЕЋИ!
У Салцбургу међу ухапшене ратне злочинце до премљен је и: Александар Цанков. .
. „Лобесе-Фи~
вају и, уколико цена грађевин-,
„(схватајући
жаних лицитација да је интересовање градитеља било врло велико (за сваки посао се јављало по 10—90 интересената), и да се понуђене цене за поправке много разликују.. Најнижа понуђена цена редовно је за 30%, а понегде и за 50%, мања од највише понуђене цене, |
Обнова станбених зграда била би много обимнија када би се што пре донеле законске одред“ » бе о њиховом ослобођењу од порезе, и то о ослобођењу читавих зграда, а не само обновљених делова. '
НАРОДНА СТУДЕНТСКА ОМЛ АДИНА
СТУДЕНТСКИ ДОМ ИВО-ЛОЛА РИБАР
Преке 600 студената у Дому настављају дело које је започео Иво Лола Рибар
управу Дома, студенти су подигли штрајк. Дом се претворио у барикаду. Избацивши управника студенти су преузели управу, а када је 350 жандарма јурнуло на Дом, они су прихватили борбу. Огорчена борба за сваки спрат и сваку собу Дома. водила се од 8 до 11 часова увече, Жандарми, пошто су употребили и ватрено оружје, сломили су отпор и 250 студената потерали у затворе.
Ту борбу студенти су на: ставали и против фашиста
Али борба није била заврше“ на. Студенти који су долазили идућих година, настављали су са својом борбом. Тако их је затекла и 1941 година, те као синови свога народа пришли су народном устанку, да поведу још јачу борбу не само против оку“ патора, него и против свих до“ маћих тирана и издајника. У овој борби пао је велики број студентске омладине, као и два народна хероја: Иво Лола Рибар и Бајо Секулић. Из устанка изишао је и велики број студената народних руководилаца. То су другови: пуковник Јанко Тодоровић, др Коста Групчевић, мајор Слободан Никићеновић, Во• јо Деретић, мајор Владо Видовић, пуковник Момчило Ђурић, потпуковник Обрад Бојовић, Па. вле Тијанић, пуковник Војо Ђуковић и други,
Студентски дом Београдског универзитета за време четворо: годишње окупације био је претворен у војну касарну окупатора и домаћих слугу. По своме бегу пред народноослободилачком војском“ непријатељ је руинирао зграду и опљачкао цели инвентар Дома. После ослобођења наше земље, када су студенти из разних крајева дошли да наставе своје науке, главни проблем који се тада поставио био је оспособљавање ' Студентског дома. Створивши своја удружења, студенти су уз помоћ анти“ фашистичких организација приступили сакупљању најпотребнијег инвентара. Народне власти, потребе студената, дале су: 2,000.000 динара као своју прву помоћ за поправку Дома. Дом је био делимично уребен и он је већ у децембру 1945 године могао примити један мањи број студената на становање, Током идућих месеци, такмичарским еланом Дом је још више оспособљен, тако да је могао бити отворен у потпуности првог априла ове године. Том приликом, на опште тражење свих студената, овај је Лом добио име омладинског ппвоборца, наоодног хероја Иве Лоле Рибара. Управу Лома воде сами студенти
Студенти настањени у Дому су из разних крајева наше отаџбине. Највећи број од њих студира агрономију, технику, медицину и филозофију, Више од половине студената добија стипендију. Управу Дома данас воде студенти. Тако је секретар Дома студент Милосав Недељковић, заставник и наш ратни инвалид, У Дому су студентске организације. Ту. је и културно-просвет- _ ни одбор са својих пет секција, који одвија свој рад такмичарским полетом. Убрзо ће бити успостављена и радид-станица“ Дома. Укратко: данашњи Студентски дом Београдског универзитета „Иве Лоле Рибара“ слу“ жи искључиво интересима на“ родне студентске омладине. Он им омогућава успешно студирање и лично како културно-просветно тако и друштвено-политичко уздизање. У перспективи су још, бољи дани Дома, Догодине биће успостављен целокупни конфор који је потребан за један овакав Дом. -
Омер ЗОРАБДИЋ
,
|
1