20. oktobar

: у

Шта је радник

То је човек који је узео ско- '

ро безобличан комад ове или оне материје — гвоздену руду,

глину, дрво — и ствара од тог. ' комада предмете и оруђа див“ |

ног облика ни од огромне користи: „најтачније апарате' за ме-

рење, сложене, скоро живе ма. |

шине» стакло, леп намештај и

све што. олакшава људима рад,

украшава њихов живот,

На површини земље “све је ·

створено „човековим

радом „и:

сваки предмет нашег. свакида: : шњег живота претставља. кри- ' стализовану пут и крв радни. |

ка, свака је, јесте оваплоћење људске, енергије» (1920)

„љ, Радничка класа показа-

„ствар, ма каква да.

ла се У току ових десет годи. : на сјајан домаћин, херојски не. ·

имар државе..; њен рад у току тих година задивиће буду-

ћег историчара руске револу-

ције, — задивиће баш том. ле. тендарном храброшћу. |. о (1928), ,

•.. За сваког писменог и по“ литички свесног радника његов рад, ма колико да је ситан, ма колико да изгледа ништаван» ипак је у суштини својој велики рад на изградњи новог жи“ вота Такво гледиште има да повећава енергију јединица, да појачава несаломљивост у бор“ би са прљавим навикама људи, са њиховом леношћу, непоштовањем према раду, са бездушним ставом према људима, са пијанством, развратом и са свим осталим гадостима ЖИВО“ та. | Ка |

Човек мора да буде већи и "шири од свога рада и онда ће

'« његов рад бити бољи. На рад

треба гледати као на свирку оркестра: они свирају на ра: зним инструментимф а испада «јајна музика. Ето; таквој му“

ничка класа. •« Храбрије; другови,, учите се

да се осећате и на малом послу

велики људи, (1928)

Немам ДОВОЉНО лепих ни снажних речи да се поздравим са радницима херојског Стаљин града онако како они то заслужују. ]

, (1929), Наш херој је сада радник —

„ударник“, онај који. ставља

„светске рекорде“ успешности

рада, као што су то Американ-

ци истакли на Дњепростроју.

Наш херој је „обичан“ човек,

који под тешким околностима

неуморно и храбро гради сво“ „„ју„ радничку државу једнаких

облане окупља.

| | 5 равницом мора. седом ветар

лебди сличан црној муњи.

Час додирне крилом та стрела до облака он се вине — и о чују радост неизмерну у смеломе крику

буром! Снагу у победу веру

птице. У том криву — жуд за гнева, пламен страсти, чују облаци у томе крину. Галебови испред

удараца гром их плаши.

Глупи пингвин, страхом гоњен, уго_ јено тело склања у обалске суре стене...

Само горди Весних Буре слободно и: смело лебди изнад седе пене "морске!

А над морем облаци су суморнији и све ними, талас пева, талас јури и диже се у висину, грому моћном у сретање.

Талас морски пре стење ону

·Гром већ грми. кривен је пеном гнева,

би с ветром:

„зикалности, таквој једнодушно“, сти у раду треба да тежи рад“

Измеђ' мора и облака гордо лебди Весник Буре,

буре стењу, лете на све стране, спремни ужас свој пред буром чак на морско дно да склоне,

. И крилати гњурци стењу, — гњурцима је недоступан занос боја животнога:

ОДЛОМЦИ ИЗ ЧЛАНАКА И ПИСАМА МАКСИМА ГОРКОГ

— гради, рушећи“сва роваре"ња непријатеља,' усавлађујући __ Све препреке, А ' у Ри (1930)

"Ударништво — то је одраз идеје лењинизма у области ра-

„ %% коме је циљ да створи пу:.

тем „најшире, свестране, индустријалнзације Савеза „Совјета прву. у: свету социјалистичку државу једнаких. у |

Ударништво — то. је испоља. ,

вање, свести радничке класе о њеној. потпуној политичкој вла-

сти, испољавање свести'о ње. ној снази и о неопходности да |

цела маса те силе буде упо-

требљена' да.се основни зада.

так радничке класе реши што боље и што брже, ": ћ .. .. Живели ударници, прет.

ходница многомилионске арми-

је правих хероја рада, ; . (1931)

Совјетски дан, судећи по сов-

јетској штампи, судећи по писмима радника — ударника, по раду проналазача, по безбројној: маси очигледних, реалних факата изградње новог света, — совјетски дан громогласно, тако да га чује цео свет, пева о џиновском, херојском, талентованом раду ваше класе, пева о човеку — Хероју, кога рађа колективни хероизам класе. (1932)

Максим Горки и Лав Толстој у Јасној Пољани

„Био је код мене Горки, Врло лепо смо разговарали,

(Фотографија из 1900 године)

И он ми се допао. Прави човек из народа.“

лас, час ко блаци

он то јеца!.

мора букте

чини,

бор: бура! ...

(Л. Н. ТОЛСТОЈ, ЗАБЕЛЕШКА У ДНЕВНИКУ, ОД 16 ЈАНУ“ АРА 1900 ГОДИНЕ.)

ПОЉОВШЊИИЕ |

Загрљајем обухвата снашним ветар јата вала и на:стене све их баца; у замаху дивље злобе он смарагдне масе дроби у капљице, у прашину. |

Весник Буре лебди с крином, лебди спичан црној муњи, као стрела он пробија облаке и пену крилом са таласа

· силних слида. 6 а: |

Ево, јури као демон — горди, црни демон буре, — он се смеје, ал и јеца...

Облацима он се смеје,

од радости

Спух му танан већ одавно. у срдитој грмљавини наслућује тешки умор; он верује да облаци неће сунце скрити, неће!

Ветар урла-.. ИМ гром тутњи,.. |

И облака јата пламте, над безданом плавичастим „пламенима. Море хвата стреле муња и гаси их у пу-

У мору се блесци вију, као змије огњевите и у њему редом трну.. — Бурси! Ево, већ се спрема! То одважни Весник Буре гордо лебди · измеђ муња, изнад мора које урла; то победе пророк нличе: — Нека јаче груне

Мансим Горки

· кажемо: “само на. школу, може то бити “ли нека "хумана "приредба за - децу или томе слично), таква " "свечаност није дечје позори-

"-тељем А. Јешићем,

_ ларчевом.

У овој кући, у граду Казану, нала-

зила се пекара А. Деренкова, место

састанка казанске револуционарне 0-

младине, Максим Горки радио је У тој пекарн,

ЗА ДЕЧЈЕ ПОЗОРИШТЕ

Задатак

руководилаца пионира

рошле су скоро две годи“

| | не од ослобођења, а на ша. деца У Београду још

нису добила дечје позориште. Оно што се деци с времена на време да, то су само повремене дечје претставе, чак н веома ретке, спремљене већином

онако како се по школама спремале такозване школске свечаности,

Школска свечаност је свакако једна врло корисна ствар. Она је самоделатност, она де цу уводи у уметничко стварање и може да побуди у поје диној деци осећање да им се ваља посветити уметности,

Али школска свечаност (када школска > не"мислимо

ште,

Јер дечје позориште мора бити, прво, једно стално позориште, са одређеним репертоаром, са уметничким _руководством, са одраслим глумци“ ма који ће играти улоге одраслих и са децом одабраном из аматерских група која ће се често смењивати да би заиста остала аматери све док се не увиди да ли су за позориште или за неку другу професију. Једном речју, дечје позориште треба да буде — уметност.

Задатак „руководилаца наших пионира, један од многих за. датака уосталом, имао би бити да остваре једно Централно пионирско позориште, које би после свима републикама Југославије могло да даје и репертоар, и нацрте декора и кости: ма и, што је најважније, када она то не траже, да с њима такмичи,

Редак је град у Совјетском Савезу који нема дечјега позоришта, било са живим глумцима, било с луткама. Бугарска

„има дечје позориште као један

сектор свог Народног театра. Наша се деца надају зато да ће бар идуће сезоне имати среће да пљескају једном до ором дечјем позоришту. _в.

Золагиње чланови синдиколно - уметничког ДОУШТВЕ „Николо Тесла“

218 што више од себе — то је био задатак драмске секџије >Никола Тесла“, М сви смо се обавеза“ ли да ћемо се истински заложити за напредак овог уметничког – друштва. Та смо обећања и испунили у вези са приредбом, која је припремана, Одржали смо око 25 проба од 13 марта до 19 маја, када је прва при“ редба одржана у позоришту на Врачару. На пробе смо долазили редовно, — уложили смо сви, заједно са реди све снаге даг/и програм и извођење буду што бољи. Исту су дисциплину показали и чла. нови хора, ма да су имали тешкоћа, услед промене три хоровође. Чланови фолклора су вежбали не штедећи себе, — неуморно, у правом смислу. Чланови, који су учествовали у све три фолклорне групе, имали су по 9 проба недељно, поред рада у предузећу, који је пун залагања, што се види из извештаја о резултатима

' такмичења: 8 другова је награђено и

проглашено "ударнишима, тринаест је похваљено, а 1 је предложен за Орден хероја рада. с

Из досадањег рада може се очеки-. вати да Синдикално • уметничко дру: штво »Никола Тесла« има још боље у“ спехе, још лепше резултате. А за сад се трудимо да реприза наше приредбе, која ће се одржати 20 0. м. на Ко универзитету, _ усле — што

боље, · Мерима Х; ЈОВАНОВИЋ

“ филмова

"туше од страха пред Совјетима, гсу у "паници. "Осећајући да пропадају,

„.-. Прави домаћини“у стану Деренкових били су сту-

денти универзитета, духовне академије, ститута — жив скуп људи, који. су ж у „непрекидној узнемирености за

- брига. 0 руском - народу, „будућност Русије.“

ветеринарског. ин-

живели У атмосфери

(М. ГОРКИ, >МОЈИ 'УНИВЕРЗИТЕТИ<, 1923' ГОДИНЕ.)

52

ФИЛМОВИ. КОЈИ | СЕ ПРИКАЗУЈУ

„Сигнал се није угасио

|Рр сжисер М. Ром, лауерат Стаљи-

нове награде, режисер познатих »Октобарске _ револуције« и 2Најезде«, Перлштајном, Савченком и Донскијем примно се уметничког воћства филм“ ских новела број 19, које претставља“ ју нови стил у композицији филма и створио је филм »Сигнал се није угасиок. Прва новела »Четврт број 14« орган“ ски срасла са друге две у јединстве“ ну уметничку целину, слика победоносну Црвену армију како она уништава“ дући фашисте доноси слободу и дру“ гим народима, Туче совјетска артилерија, „дижу се гејзери дима и земље, дрхте закопани Немци по бункерима. А ипак, звер још живи, Живи немачка солдатеска својим јадним и прљавим животом убица и насилника. Коц“ кају се ссесовци у опљачкани накит скинут са мучених и стрељаних, у младу злостављану девојку коју вуку са собом још из Чешке, а истовремно се Сви

чује се урлик побеснелих, шакала од

“ страха који прекраћује пуцањ пишто-

ља њиховог натпоручника, али нико од тих зверова не може Да престане да буде звер. Такви ће и умрети, Совјети су заузели немачки бункер. Нала“ зе дневник потвученог есесовског пу“ ка. У њему је својом крвавом кан. џом Немац писао, Совјетски човек је читао. А шта је ту било – написаног Светао лик бораца за слободу уздизао се над изнакаженим ликом фашиста, лик човека над ликом звери. Вели. чанствена је сцена десетковања у ко јој летак који говори о победама Сов• јета, 0 скором ослобођењу пољског народа, остаје непрекидно у рукама грађана, на уснама умирућих. Неса• ломљив је занос човека који се бори за слободу и та његова несаломивост бацала је у избезумљеност и ужас оне који су убијали у име мрака и роп“ ства.

Прва новела повезана је с другом сценариски на тај начин што ослобођена девојка износи причом о својој породици једну слику из борбе че“ шког народа против окупатора. Њен

у сарадњи с режисерима '

брат и отац стрмоглављују се са ками• онима у провалију заједно с Немцима, казненном експедицијом која је пошла да угуши устанак у једном. селу. Не» културни фашиста. не зна ко је Јан Жишка, али родољуби нису могли да забораве да је он потукао изабрану германску расу код Плаве Пећине, по којој је ово поглавље филма и назва но.

У трећој новели, »Сигнал се није у• гасно«“, сакупљено је у једну реч, У један дах, све оно што је филм ре“ као. Воља, полетност, борбеност, вера, занос, све највеће и најлепше људске особине, све најузвишеније човечанске

страсти не могу се никада угасити, Као у пољском граду приликом стрељања, тако се ни овде ватра борбе за човека и његову културу није могла

да утрне. Сагорева један по један жи» Ра»

вот, али пламен слободе остаје.

звој човека ничим не може да се спречи, победа човека над звери је и+ Сториска нужност. Тога је'свесан сове зетски човек, свесниссу тогагтмљуди

Свих. народа, они људи“ који- те инепо“ колебиво боре за слободу. Ми видимо како фашистички митраљез погађа цр“ веноармејца који својој дивизији сиг• налом показује пут, али сигнализира“ ње неће престати: ту је дечак из на“ рода да га замени. Кад н он пада, ту је мајка, каква мора да буде мајка борца; ту је она да запали свој дом, да запали ватру која ће показати пут првеноармејцима. _У овој потресној сцени, сажето је речена истина да пут слободе, упркос свега што силе мрака могу да учине, неће никада оста ти у тами, јер људи морају њим да иду.

Улоге Карташева, Кмита, Бубнова, Мирнова, сценски су различито замишљене, али сви ови глумци, као и ове три новеле различитог садржаја, постигли су уметничко јединство у смич слу филмског израза.

Филм »Сигнал се није. угасно« треба видети, не зато што он свакако прет“ ставља снови стил у композицији, већ и зато да би још једном задржали по глед на величанственим борбама за човека и човечност, тим борбама које не смемо никада заборавити,

Сцена из филма »Сигнал се није угаснос

Почетак културно-просветног

рада у Шестом рејону

У Шестом рејону је било неколико покушаја да се отпочне са интезивним културно-просветним радом, али је почетак културно- просветне делатности скоро увек одлаган због слабе

организације, Било је изговора да не-

ма довољно способних нити одговорних људи за тај рад.

Међутим, данас су се исти ти људи примили и обавезали да испуне све задатке на културно-просветном пољу који се пред њих постављају.

Ми смо у почетку издавања зидних новина те новине припремали уајпре тромесечно, затим месечно, а данас у нашем рејону новине излазе два ДО три пута месечно, За сада смо орга-

РА

низовали фолклорну групу Фед шест другова, нако смо раније страхова“ ли да је никада нећемо имати, ховалн да је никада нећемо имати, створили смо рецитативни хор од 20 чланова, спремили смо један позори“ шни комад м сада се бавимо органи“ зовањем и припремама за приредбу на којој ће учествовати четрдесет чла• чова Народног одбора Шестог рејона,

За овакав успех у раду треба да захвалимо нашем озбиљном схватању такмичења у које смо се укључили, Уверени смо да ћемо овога пута испу« "ати све примљене задатке, г"

Радица МИЛАДИНОВИЋ