20. oktobar
1 ,
Баје ји
воду у лед»г — Повишење цене, ж х
Да би уштедео
=— Напокон ми се муж решио да иде трамвајем у канцелариЈу, јер пре је увек закашња-
вао за неколико минута,
— Па је ли постигао какав
резултат»
— Јесте, Ено га лежи у бол:
НИЦИ,»
жх
Београдска идила
У парку Опште државне сазидана је се сло-
болнице
њушница и коњи бодно шетају...
— "Што не отклоните коње
из парка, болеснике»
па да пустите
— Где сте видели, да људи
пасу траву,
С КОЊА НА МАГАРЦА
Цене леду крећу се до 20 дин, за једну таблу.
ад
– Коју најзначајнију промену запажамо — кад претворимо
%
Културно-уметничке екипе за село
(25 ормирањем културно-умет.
ничких екипа пружиће се свесрдна помоћ селу, његовом културном подизању, У току такмичења ове култур. но-уметничке екџле треба да
оби села у градском окрућу. Али да би овегекипе ус. пеШћије оства так мора се о
е свој зада-
ити нарочита пажња њиховом саставу и при. премама. '"Ове екипе биле би самосталне, и не би биле у саставу ма какве радне групе. До данас у пракси се спроводило тако да су увек дилетантске групе биле придодаване радним групама, због чега је њихов значај био слаб, јер су увек долазиле као допуна и, у неку руку, као разонода. Међутим, У току такмичења културноуметничке екипе за село треба да се и квалитативно подигну,
да би успешније извршиле свој задатак на селу, То би био један од важних момената, да екипе са добро ' увежбаним програмом отклоне ситуације из скоре прошлости, када су на село одлазиле екипе — које су једва знале свој програм. Скоро је прошло два месеца од почетка новог такмичења У коме је предвиђен и рад културних екипа за село. Али њиховом формирању се још није приступило, тако да се изгубило много у времену, Са. да је потребно да сва културно-
уметничка друштва при _ синдикату, исто тако и у реЈону, приступе _ образовању
група које морају да имају 20 или 40 чланова, Овај број у екипама је обавезан да би биле подесније за вожњу камионом., У стварању тих група важно је
да оне буду формиране од чланова из дилетантских позоришних екипа, који су већ
опробани или као глумци, певачи, рецитатори или играчи фолклорних група, То је потпуно оправдано из тих разлога да се не би стварале екипе од ди који дотле нису били ан. гажовани, а сад сматрају – да за село могу бити добри, Културно-уметничке-'екипе за село треба створити што хитније, како би се могле прихватити увежбавања програма и да У најскорије време буду оспосо. бљене за своје задатке на селу,
Али док се стварају културне екипе, потребно је да ин градски културни одбор што ефикасније реши проблем програма да би се екипе на време могле припремити, О томе треба да се поведе много рачуна, да не би образоване екипе че-
љ!
ИЗ ГРАТЕКСА..
5 пим чим добијем бон...
Ји — Но, јесте ли коначно изабрали цицг |. — Јесам, ево онај плави са цветићима, Доћи ћу да га ку-
· ТПЛОФЕРСКИ РАЗГОВОРИ...
— Данас сам згазио толико патака и гусака да им ни сам
__не знам број! . Џ — Види се да си почетник, ја сам већ препго на краве,.,
6
+ | Ј За % "а
_ ВЕЗА СЕЛА И ГРАДА
кале на материјал, и тиме да се још више изгуби у времену, Исто тако, програм свих. екипа које иду на село треба да је добро и изабран и припремљен. А то ће се остварити ако Градски културни одбор пружи свесрдну "помоћ 'екипама, како не би оне на своју руку правиле програме који не одговарају потребама села. Ако би се ои приступило стварању е по рејонима и _ синдикално-културно-умет-
пари алњ аапаата2 ОКТОБАР = Е | КУЛТУРНИ ЖИВОТ
ничким друштвима, уз координацију са Градским културним одбором све припремне радње биле би готове до половине августа, и екипе би биле спремне за посету селу. Градски културни одбор мора (будно да прати стварање екипа и њихово припремање, а са још више бриге и за љивости, да се прихвати ења питања камиона за превоз екипа, |
В. П,
ПРЕД НОВОМ Школском годином
Треба обратити већу пожњу но ностову у стручно-продужним Шшколими
вогодишШњи успех У (О стручно · продужним школама није био задовољавајући. Успех у женским занатским школама био је много већи, јер је школска наста ва текла нормално и наставно особље је потпуно одговарало својим дужностима. Ученице женских занатских школа за постигнути успех биле су на крају школске године награђене поклонима,
Школска година је у Женској стручној учитељској и у Средњој техничкој школи завршена још у јуну месецу. И у овим школама за постигнути успех ученици су награђени књигама и алатима. Већи број ученика из ових школа слабог је материјалног стања, Многи су се хранили у кухињама Црвеног крста. Сами ученици схватили су правилно своје дужности и у току године држали су се дисциплиновано побољшавајући успех из дана у дан. При овоме је велику улогу одиграла , организација Народне омладине.
Међутим, мора да се нагласи да је успех у стручно - продужним школама, које је посећивало у прошлој години 2405 ученика (250 женских), био веома слаб. Ово је дошло због тешких прилика под којима су ове школе радиле, Већина школа није имала довољног броја школских зграда, учила и уџбеника, што је умногоме утицало да успех ослаби, Највећу тешкоћу за рад у овим школама претстављао је недостатак довољног броја стручног наставног особља и школских просторија. Школе су често биле приморане да раде наизменично У зградама основних школа када
су школске просторије биле слободне. . Одељење индустрије и за-
натства при Извршном народном одбору, које руководи овим школама, треба да преду“ зме све мере да се пред почетак нове школске године занатским ученицима. обезбеди довољан број школских зграда, учила и наставног особља, Сви наставници који буду радили у овим школама треба да буду хонорисани, С обзиром на недостатак стручних кадрова који су потребни нашој индустрији и занатству Одељење индустрије и занатства треба најозбиљније да се позабави овим проблемом и обезбеди благо. времено буџете
Велика тешкоћа у раду по стручно + продужним школама била је посећивање предавања
после завршеног рада у преду-
зећу. Многи-ученици долазили су на часове преморени и нису могли да прате предавања са пуном пажњом. Било би пожељно да у новој школској години ученици стручно - продужних школа посећују предавања пре подне.
У новој школској години такође ваља обратити пажњу па здравствено стање ученика, јер су досада ученици често долазили прљази на предавања и заморени својим дневним пословима у предузећу.
Побољшање здравственог стања свакако ће утицати и на побољшање успеха у школи.
бди ине
по теби плази. рафал за рафалом. То паучина лажју преде снова, и снова стварност зачиње скандалом.
Н о узмеш — црна војска слова,
Колико патњи! Колко љутих уза! Колико крви шикну драгоцјене! Обруча крувих — колко земљоуза пробисмо подно звијери ушанчене!
А с њиме бјесмо на истој страни фронта, кроз крв и пожар вукли пути исти.
Но ето хоће све што бје да смота,
да се извине учтиво фашисти,
за зубе оштри, палом пријети, псује, изврће ријечи, клевеће суборца, отимље књиге, дрско узмахује , наоружаном руком „миротворца“.
Реци — за кога, реци — у име чега, заставе чије подлац с копља скидар Реци — гдје ту је раскорак од свега што бјеше јуче, има ли гдје стидар
Давно је за мном киоск каћиперни, ал вал је плиме у ме све то већи. — О нисам знао, богме, џентлмени. из фргва ваших шта ће се излећи!
За чуда ова луда што их стреса, покоре ове што се нижу даном, маневре бучне, звецкања Андерса
— све тако редом мјером опробаном!
Шта — Це Пер Шта — пуцњи И кога да следиш ледом кад се снијег крави!
Гранитно чврсти сви смо покрај свога
и нигдје стрепње око да поплави.
Ја знам чим горе очи у војника наших, познајем тај грч ли-цем крути. Ја знам — од свег је скупља Република,
Република што неће да ћути!
26 ЈУЛИ 1946
бр 3 РАИ.
Душан КОСТИЋ
НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ Ш РЕЈОНА
Предавање поводом закона
'%, ебели, високи, сиви зид скривао —" је стазе им алеје, освежавајућу сенку гранатих · стабада. Био је то »Дворски парка — а није служно ни-
коме. Ни народу, чијим је новцем по-
дигнут и одржаван, ни »величанствима и височанствима« и њиховој свити. Они су налазили да је лепше ван града и на Бледу. МИ одлазили су тамо. По парку су једино шетали жандари и дворски агенти, бдијући да неко не угрози »монарха«, његову кућу, и његову најужу клику.
Данас је зид срушен. Постављене су многобројне ' клупе у сенку високих дрвета, Ту уморни, стари и деца налазе свежину, у граду под јулском жегом, Али, ту је подигнута н позорница Трећег рејона. Зелени портал са црвеном завесом и петокраком, која даје печат
а,
АХетње позорнице у Београду
Београду је потребно најмање четири до пет летњих ; позорница |
отребе за летње позорни, име у Београду су велике, То се нарочито осећа са. да, за време великих врућина, када је по многим рејони“ ма културни живот донекле посустао. _ Многа предавања, концерти, позоришни _ иступи не могу се извести, иако влада велико интересовање и били би посећени да има више летњих позорница у Београду. То се види и по резултатима при“ редби на летњим позорница-=' ма У Другом и Трећем рејону, који су увек масовно посе. ћене. Београду је потребно најма“ ње четири до пет летњих по зорница, Али, иако. је још јуна
месеца постојао кредит за по
дизање позорница, није се постигло ништа, Међутим, тек
последње недеље прионуло се подизању позорница у Седмом рејону — у Топчидеру, у Шестом рејону, Петом, Четвртом и на Калемегдану. Подизањем 0. вих позорница у разним рејон. ским крајевима Београда ство. рића се сасвим друга ситугција, тако да културни живот ни лети неће обамрети.
Од енергичнијег спровођења радова на подизању позорни. ца по рејонима, за које већ постоје планови и припремљен терен, зависи за које ће време бити подигнуте позорнице, А на овоме се треба нарочито заузети, да се не би више губило у времену, како би већ у. августовским данима рејонска позоришта могла да и. грају на летњим позорницама,
времену ни раду, која је н скинула зид и подигла позорницу за грађане свих слојева,
После прегрејаног дана, хХладовито вече, пуно освежавајућег ветра, Преко зида, чији остаци још нису укло» њени, прелазе грађани у групама и пуне клупе и столице пред зеленим порталом бине, Долази омладина, старице и старци, мајке са децом, радници са посла. И све је пуно. И седи. шта, н читав простор около,
Народни универзитет Трећег рејона приређује ту, у свежини парка, предавање друга Перовића, о значају закона о народној власти,
И ту, на неприкосновеном боравишту жбира и жандара, на домену агената, који су чували центар _ тлачитељског режима, — над окупљеном масом грађана радног Београда, трепере, микрофоном појачане речи;
— Народна власт је народна, Народ је бира, он је контролише и има права да је смени.
Колико је залагања, илегалнога рада, страдања, мучења, крви и мучки пресечених живота, колико је борби и јунаштва, колико заноса било потребно, да те тако значајне речи по наш данашњи живот могу да затрепере на томе месту, |
Смркло се. Пале се сијалице у парку и бочним улицама. Од зелених крошњи постају сводови, И под тим сво-
о народним
властима под ведрим небом у пионирском
парку |
Горе: пао је сиви зид некадашњег
»дворскога парка и грађани се сло-
бодно одмарају у сенци гранатих дрвета
Доле: Грађани за време предавања
довима шири се, непрестано се шири
Круг слушалаца. Пуне су и све алеје около,
Предавање дуже од сата саслушало се у једном даху. ИМ док су језгровите речи осветљавале организацију ни значај народних власти, док су гово= риле о суштини закона, који их учвршћује, сви су при томе осећали како је цео тај простор, под густо збијеним грађанима, _ сада доиста НАРОДНИ простор, у НАРОДНОЈ републици, где НАРОД, ето, остварује своју власт.
Ј. л.
Позориште
Седмог рејона обилази насеља
У плану рада позориште Седмог рејона предвиђено је да се обиђу сва насеља, Прошле недеље позориште је обишло Раковицу н иступило са де“ лима од Горкога »Сви не могу бити кажњени« и Цанкара УСлуга Јернеје.
На овај начин рејонско позориште успеће да оживи сва насеља у своме Рејону, н да својим. таквим радом стекне још више и способности и значаја за културни живот у читавом Седмом рејону, | 2)