20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА.

ЋЕНА У ГОТОВУ И ниц ~ “ у

КУ су И

БРОЈ 89 ГОД. Џ

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

"на Конференцији мира

ред делегацијама 21 са-

везничке нације ових И дана је, У име италијанске владе, изнео своје мишљење о пројекту мировног У“ говора са Италијом сињор де Гаспери. Први пут у историји дипломатије претставници јед. не поражене земље, бивши непријатељи из рата, добили су могућност да кажу своје мишљење победницима о услови“ ма мира који се тичу непосред“ но њих. И први пут у историји показало се у пракси, на делу, да побеђени непријатељ, побеђени нападач, који није истински. и радикално раскрстио са својом прошлошћу и свим аве. тима прошлости, није у стању, да пође новим путем узајамног споразумевања и сарадње са земљама и народима на које је до јуче насртао.

Пример Италије, управо при“

мер њених садашњих водећих.

кругова, показује да се преко ноћи од вука не може постати овца, да се империјалистичка суштина једне сталне и одређене спољне политике ни мало не мења ако јој се дода демо» кратско рухо.

. Италија је демократска 3емља, шта више демократска република која се, наводно, битно разликује од бивше фашистичке италијанске државе. Тако би бар требало да буде, и тако о њој пише један део западне штампе. Шта би онда било природније него очекива. ти од те и такве земље, која, преко својих званичних претставника, у свакој прилици, по Многим међународним питањи. ма, просипа читаво море демо кратских фраза, — шта би би“ ло, понављамо, природније, не, го да се и њени садашњи ставови у свему разликују од свих, или барем скоро свих, ставова њених ранијих фашистичких властодржаца»

Према нашем мишљењу прави демократизам једне земље огледа се, између осталог, | У режиму који је она код себе, у својој властитој кући успоставила. Али, исто тако, што је у извесним случајевима још важније — прави демо кратизам једне земље се огледа и у односу који она има према народима које је до јуче по. робљавала. Одрицање или поновно усвајање политике империјалистичке експанзије, осва. јања и поробљавања туђих територија и туђих нација одређу“ је степен демократизације, али такође и степен експанзиони“ стичких и империјалистичких тежњи и прохтева једне држа. ве.

Шта показује, међутим, пример Италије» О чему говори став претседника италијанске владе де Гасперија на Мировној конференцији У Паризу | Од садашњих италијанских руководећих кругова, одго“ ворних за даљу судбину своје земље и свога народа, није се ни тражило ни очекивало да се покајнички поспу пепелом, Од лажног посипања пепелом ни. какве вајде, уосталом, не би ни било. Али, кад је већ речо томе, морамо да подвучемо и да нагласимо, да се од једне побеђене земље, криве за без“ бројне ратне страхоте, пљачку, убиства и разарања, каква свет досад није видео, понајмање могло да очекује да ће, такорећи први дан после свог пора: за и уочи склапања мировног уговора, заузети став у длаку истоветан са оним ставом коди ју је и довео до националне катастрофе.

Сињор де Гаспери, у ватре“ ном заносу браниоца и настав-

« • “ љача „светих“ и „непорецивих права италијанског империјализма, искрено је отворио своје срце и пред Конференцију Мира изнео шта мучи и боли данас све империјалисте у Итали“ ји и ван ње, Са безазленошћу разбојника који пере руке над својом жртвом, де Гаспери ниједном једином речју није се осврнуо на одговорност Итали“ је за рат, ратне злочине и рат. на пустошења, него је — као

да је његова земља била нападнута — трагично завапио; „Никада У току савремене историје наша земља није била тако широм отворена и никада наше могућности одбране нису биле тако ограничене.“

_ Шеф југословенске делегације Кардељ и министар иностраних послова Совјетског Савеза Молотов- у својим говорима су јасно подвукли у чему је права суштина овог вапаја. Они су непобитно утврдили да се побеђена Италија из другог. светског рата разликује од победничке Италије из првог свет• ског рата само по томе, што је овога пута, уместо да диктира услове мира који јој конвени“ рају, принуђена да кука и моли, машући репом и очекујући помоћ и подршку од својих иностраних реакционарних покро“ витеља,

_ Али, разлика се не исцрпљуде само у томе. После првог светског рата Италија је прет.« стављала колико-толико рав. ноправног партнера осталим силама у оквиру Антанте. Она је, осим тога, била колико-толико независна земља, ма да о некој њеној потпуној независности ни онда није могло бити говора,.

Данас, међутим, по читавом свом унутрашњем и међународном положају, _ Италија претставља полуколонију ан« глоамеричког _ империјализма. Она се још налази под окупацијом англоамеричке војске, али и под још већом и још тежом „окупацијом“ англо-америчког финансијског капитала. Са преко: два милиона беспо“ слених, са разореном инду: стријом која се тешко обнавља услед снажне и отворене 'саботаже реакционарних елемената који држе све' економске пози“ ције у својим рукама, под притиском иностраних капиталиста и банкара који су већ узели скоро читаву привреду У своје руке, Италија се заиста налази у незавидном положају и читаву њену како спољну тако и унутрашњу политику тре» ба гледати кроз ову призму.

Осврћући се на овај проблем, у вези са говором де Гасперија, Молотов је подвукао да многи политичари који се издају за патентиране заштитнике малих народа просто-напросто затварају очи пред могућношћу потпуног економског поробљавања Италије од стране иностраних трустова и картела. Сам де Гаспери, у своме дугачком пледоајеу, није се ни лотакао ових чињеница, које су, несумњиво, много значајни је по независност његове вла-

стите земље од свих могућих стратешких граница, Исти тај став заузела је и италијанска реакционарна штампа која је подигла читаву буку око говора свог претседника владе,

Али, ова на први поглед незнатна појава и небрига за судбину и независност своје земље и свог народа није никако случајна. Ко може, например, да поверује да тако осетљива питања економске природе не интересују италијанске властодршцер И зашто би, одједном, питање Трста и Јулиске Крајине било много важније од питања потпуне политичке и економске неза'висности земље, од питања коДонИје, репарација, и тако да. ље

Можда је де Гаспери желео то да прикрије, али читава унутрашња логика његовог говора јасно показује да иза данашње званичне Италије (не и иза италијанског народа који,

„од овакве политике има · само,

штете) стоје оне реакционарне и империјалистичке снаге на западу које теже стварању бло. кова, разбијању јединства савезничких сила, гушењу демо. кратије и минирању мира У свету. То је утисак коме се не може отети, кад прочита говор италијанског претседника. владе, ниједан поштени и објективни посматрач.

Десничарски лист „Темпо“,

" пишући о току конференције У

Луксембуршкој палати, и нехо. тице открива ову везу кад, са добром дозом понизности и слуганске. снисходљивости, 3а» довољно --подвлани како“ је „Бернс пружио руку претставнику Италије после његовог говора.“ Исти лист, говорећи о томе како су Бернс н де Гаспери имали дуг приватан разго: вор, додаје, осим тога, следеће: „Нико не зна шта су они један другоме казали, али је задовољство де Гасперија било очевидно.“ Позадина италијанског става на Конференцији мира по свим питањима, и посебно пи пита“ њу Трста и Јулиске Крајине, свакоме је данас јасна, Несумњиво је да, поред већ познатих империјалистичких тенденција италијанске владајуће кли. ке, овај став у великој мери одређују и оне снаге које данас' стварају свакојаке препреке остварењу трајног и праведног мира.

Да ће, међутим, и ови покушаји, као и сви ранији, дожи“ вети свој потпуни фијаско, то ће скора будућност показати,

Том

Италија је тражила Далмацију тачно истим аргуметима "са "којима. данас“ тражи Јулиску, Крајину. ,

БЕОГРАД, 16 АВГУСТА 1946 Г,

Пред Луксембуршком

Радови на

ПО ГИ и Пе О а 1» | СРЕО ТА ко. ГРАТЛА ___ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003и 20-443

23

палатом маса грађана поздравља делегате при изласку,

с Конференције мира

рннј

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ! алт писане таленат лата

таи ата.

4

НЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

Праба позадина италијансрог стаба

обнови Београда

Преглед- досадашњих утрошака кредита за извођење грађевинско-техничких радова

еоград постепено улази У

нормалан темпо живота. Рушења, _ разарања и улична ругла која је за собом оставио рат и окупација постепено нестају с београдских улица, До 1 августа ове године од кредита од 9200 милиона динара који је додељен Извршном одбору за обнову града утрошено је 61,972.000 динара, што прет> ставља приближно 30 од сто укупне суме. · Десетог овог месеца на кон' ференцији Извршног народног одбора града Београда, ко јој су присуствовали делегати народних одбора и антифашистичких организација, _Родољуб Станић, прхгседник Комисије. за план ИНОга, коднео је реферат о утрошку кредита према плану расхода обнове Београда и Земуна, а повереник Комуналног одељења Марко – Никезић, потпретседник

ДЕ ГАСПЕРИ: Господо, иза мене стоје хуманистички и демократски аргументи италијан-

ске прошлости!

ИНО-а изнео је преглед грађевинско-техничких радова ИНО-а за период од 1 јануара до 1 августа 1946 године.

80% кредита предвиђено је за обнову града и привреде

Приликом одређивања висине кредита појединим одељењима Извршни одбор имао је у виду стање у коме је Бео“ град дочекао ослобођење. Потпуно. разумљиво, највећа сума „из: кредита — 58% додељена . је Комуналном одељењу, преко кога треба да се изврше, сви најважнији радови на обнови Београда: 0о6нова и поправка јавних; и дру“ гих зграда, запуштених тргова и паркова, поправка улица, калдрме и друго. За обнову Градске економије: купатила, централне млекаре, градског саобраћаја, предвиђено је из кредита 22%, што значи да је за потребе обнове града и привреде резервисано око 809, читавога кредита. За потребе града Земуна предвиђена је сума од 16,115.240 динара, а преостали део кредита расподељен је према потребама _ осталих — одељења ИНоО-а.

Приликом утрошка. кредита искрсле су многе непредвиђене' тешкоће. За обнову поје диних „објеката. недостајало је потребног материјала и радне снаге, тако да су ти радови морали. да отпадну. при“ родно, из тих разлога произишло је да:су се. кредити код појединих одељења показали „превелики, .а код других оде· љења недовољни. Било је, сем тога, "и крутих форми које су онемогућавале да се вишак У кредиту једног одељења пребаци одмах на кредит другог одељења.

Уочавајући благовремено све ове проблеме, Извршни одбор организовао је планску комисију која координира рад обнове свих одељења за што ефикаснији утрошак кредита, Један од „основних – задатака планске комисије је да утврди вишкове кредита појединих одељења, како би се те суме благовремено могле пребацити другим одељењима.

Београду је додељен за обнову нов кредит од 56.350.000 динара

Посебно питање искрсло је у Отсеку за чистоћу града. Предвиђена сума од 11,215.000 динара неће моћи да буде у:

трошена, пошто се разне техничке справе, као саке и пум: пе, не могу добавити у нашој земљи. 6,000.000 динара морало је. да отпадне од кредита. За преостали део суме набавиће се известан број сандука за ђубре, колица, камиона за износ сметлишта и друго. Вишак кредита распоређен је према потребама других одељења. Недавно је Извршном одбо“ ру додељен од Владе Србије нов кредит за обнову града У „износу од 56,350.000 _ динара. Овај кредит, заједно са сумом. од 7,000.000 динара која је остала неисцрпљена из првог кредита од 200,000.000 динара, расподељен је према потребама појединих одељења Комуналном одељењу додељена 'је сума од 40,300.000 динара. И поред свих тих поменутих објективних тешкоћа, које су искрсле у току рада Извршнођ одбора, из бројки се види да је укупан утрошак кредита у · појединим месецима нагло растао. У априлу он је износио 3,900.000, у мају преко 6,000.000, у јуну 11,000,000 а у јулу 40,000.000 динара. Укупна сума, која је; резервисана. за радове који су у току или ·су. ангажовани, износи 153,000.000, "тј. 62% од читаве добијене суме.

_ Од укупне суме која је до• дељена , Комуналном одељењу кредит Архитектонског отсека износи 97,134.071 _ динар, 60,358.759 _ динара издато је већ за послове, а остатак суме ангажован је већ за пред“ виђене радове. У току рада Архитектонског отсека искрсле су ове године две тешкоће: оскудица у радној снази и материјалу и начину дава“ ња послова. Долазак радне снаге у Београд није био организован. У почетку грађевинске сезоне због закашњења радова био је у Београду вишак зидара и неквалификованих радника. Међутим, када су се послови развили у пу, ном замаху осетила се велика оскудица, нарочито у зидарима, Брор од шест хиљада радника који су данас запо" слени на грађевинским радо вима заиста је минималан. Далеко озбиљнија оскудица осећа се у материјалу. Грубог грађевинског материјала: цемента, цигле, дрвета има довољно, али се у највећој мери осећа недостатак бетонског гвожђа, лима, жице, стакла,