20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА-

ћЕеНне У ГОТОВУ ————

а ог „~

А А

БРОЈ 96 ГОД. П

ДЕ И -ИНЕ НАНРА ИУ)

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

Шта убија углед Завода за сопијално осигурање београдским

установе социјалног осигурања никле су из потреба радника, у крилу радничког покрета. Оне су се развијале и јачале заједно са тим покретом. Законе о заштити радника и о социјалном осигурању, формирање установа социјалног осигурања, радничка класа постигла је тешким борбама које је водио већ чврсто организован и јак раднички покрет,

С обзиром на историју развитка установа социјалног о сигурања, која је крвно повезана за историју развитка радничког покрета, имајући у Виду да је установа социјалног осигурања једна у низу победа радничке класе У борби за побољшање животног стандарда свих радника и намештеника, могло би се очекивати да радници воле и цене ту своју установу. Међутим, није мали број људи међу радницима који са негодовањем гледају на ту установу, а када им се спомене име „филијала за социјално осигурање“ они псују.

За време бивше Југославије противнародни режими, свим силама хтели су да изиграју закон о заштити радника, да изиграју · извојевање _ победе радничке класе. Установе социјалног осигурања биле су предане – агентима реакције; Живку Топаловићу, Богдану Крекићу и другим њиховим „сарадницима. То је била паграда

„паемслуреакоје-су такозвани, со« цијалисти чинили својим гослодарима. Установе социјалног осигурања постале су средство за ухљебљење ОВИХ разбијача радничког покрета, агената буржоазије. Родбина полициских агената И ЊИХОВИ пријатељи, који нису имали ништа заједничког са радничким покретом, већ радили против интереса „радника, добијали су службе и руководеће положаје у установама социјалног 0ослгурања, 'Бирократија је овладала радом тих установа.

То су ето разлози због којих многи радник није волео ту установу. Он није могао у њој да добије тражену помоћ, већ је уред осећао као терет, плаћајући велике трошкове за издржавање његовог бирократског апарата, Могло би се ре ћи: „Нисмо сада у старој Југославији. Прилике су се измениле у корист радничке класе“. Прилике јосу измењене и то коренито. Но, поред свега тога, рад наших установа социјалног осигурања, није се изменио толико колико су то услови дозвољавали и колико се изменила привредна и политичка структура као И положај радничке класе. Још увек постоји бирократски на Чин рада.

Изнећемо само један пример. Установе социјалног осигурања треба да исплаћују дечји додатак. За све време, откада је почело исплаћивање овог додатка, до пре неколико Дана, сваки кориспик морао је да дође лично У канцеларију с0цијалног осигурања, да прими "дечји додатак, Према до сада добијеним пријавама филијала Београд имала је 35.000 оваквих корисника. С обзиром да је тај број велики, шалтери су били тако претрпани да су радНици морали напуштати посао по 5 до 6 дана, да би дошли на ред. Па и када су, коначно, и дошли на ред, због несређене администрације и картотеке били су враћани да; набаве још који докуменат. Ако је сва-

“ ки осигураник изгубио само по.

један радни дан (то у најбољем случају; обично се дешавало да губе више), онда је сваког месеца изгубљено 35.000 радних надница, То је огромна штета за нашу привреду и 06нову земље. Лли, то је исто тако огромна штета и за са

мог корисника. Један радник је у Месном синдикалном већу причао: „Био сам пет пута. Изгубио сам пет: надница. Мојих пет надница износи 600 динара, а након пет дана ре-' чено ми је да ћу новац добити поштом. Уствари сам изгубио 600 динара да бих добио 175 као додатак на дете“. На такав рад установе социјалног осигурања не може ништа друго да се каже но да су на но• ви начин, у новим условима, скоро исти људи продужили стари начин пословања. То је неспособан бирократски апарат, који смрди с главе — из Средишњег завода.

Сваки радник — корисник дечјег додатка намештен је У неком предузећу и прима своју плату од које му се одбија редовно допринос за социјално осигурање, Поставља се питање: ради чега он не би примио дечји додатак заједно са својом платом, истог часа и на истом местуг Фирма или предузеће, које би исплаћивало дечји додатак може на основу посебних формулара да 0брачунава и издаје овај новац а при предаји обрачуна за социјално осигурање да обрачуна издате доприносе за децу. Након дугих дискусија прихваћено је да се исплата врши овако само у неким преду“ зећима. За сва остала (још Увек са великом већином корисника) слаће се поштом. Слање поштом ниуком случају није правилно. Чек гласи на име корисника, Корисник за то време када се разноси пошта Није код куће већ је на раду. Обично га поштар не налази и враћа пошиљку натраг. Ако

радник "жели да“ је “подигне

накнадно мора опет да напу“ шта посао и иде на пошту.

Изгледа да се руководиоци установа за социјално осигурање држе оне: „зашто да буде једноставно, када може да се компликује. '

И пријаву и исплату дечјег додатка нужно је упростити. Све то треба да се сврши на месту рада, преко управе пре“ дузећа, За ову ствар не интересују се само радници већ и управе предузећа, па и наша народна власт. Рад, какав је досада био, крњи углед уста“ нове социјалног осигурања И навлачи на себе оправдано неповерење радничке класе, доноси огромну материјалну штету нашој привреди и изиграва давање помоћи онима који и“ мају право да је добију. Да би се ово питање што брже и правилније решило, потребно је да се још озбиљније ангажују синдикалне организације И

органи народне власти. Грга ЈАНКЕС

Пријотољи ортока пријштеља њихових ОрТаКи

Зашто нема грожђа на

пијацама

реко трошаринских ста-

ница увезено је у Бео-

_ град од 1 до 30 септембра 3,349.265 килограма грожђа. Мако су увезене толике количине, тога грожђа нема ни на пијацама ни у пиљарским радњама а оне мале количине купци добијају тек после дугог чекања у редовима.

Узрок оваквом стању ствари је прљава шпекулација једног дела београдских пиљара и кафеџија, који заједно послују и уносе неред у сређене прилике на тржишту. Наиме, један добар део пиљара излази ноћу између 1 и 3 часа на друмове у близини трошаринских станица купује грожђе од произвођача плаћајући им цену већу од оне која је слободно формирана на београдском тржишту. То грожђе они не носе ни на пијацу ни у своје радње, него га препродају кафеџијама, који га муљају и од њега праве вино. На тај начин пиљари се појављују као посредници који на лак начин добро зарађују.

Осим тога они обмањују трошаринске органе, јер тобоже увозе грожђе за јело на које се плаћа свега 0.30 динара по килограму, док се на грожђе намењено за ширу плаћа повишена стопа градске тро шарине у износу 1.588 динара по килограму.

Таквим радом кафеџије успевају да прикрију велике количине произведеног вина на које уопште не плаћају државну трошарину која износи 3 динара по килограму и још 1 ди-

нар доприноса, јер се губи евиденција— о производним ко личинама вина. Зато кафеџије -могу да плаћају грожђе скупље него потрошачи.

Узалуд се трошарински органи труде да онемогуће ове шпекуланте у њиховом "о словању. Њихове су мах: ције исувише разноврсне и прљаве да би их могли спречити сами трошарински органи. Потребно је да ту борбу поведу народне власти у заједници с великим снабдевачима задружног и државног сектора и у заједници с народом, Да је поведу енергично и да оштро и немилосрдно кажњавају оне који свим силама настоје да унесу неред у наше сређене привред-

не прилике, да изазову неста- ·

шицу робе на тржишту и да тим путем остварују своје прљаве политичке и финансиске циљеве, Закон о сузбијању шпекулације и привредне саботаже не“ треба да остане мртво слово на хартији; његове су одредбе јасне, а санкције довољно снажне да зашти-

те широке народне масе од па-,

разита и шпекуланата,' Треба само више будности и примене тих одредаба.

Владета ДИМИТРИЈЕВИЋ

Зиг Хајл!!

и АУДОРИ и [9] БЕОГРАД, 4 ОКТОБАР 1946

Фон Папењ Шахт п Фрич · ослобођени су кривице,

- разних шпекуланата и · циљу недозвољеног богаћења, већ и у покушају дискре-

' СМРТ ФАШИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ!

МИРЕ учи ој РАЧВА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ, 23-00% и 20-443

ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.

дрена наитка

ЧЕМУ СЛУЖЕ ЗЛОНАМЕРНА ИЗВРТАЊА СТВАРНИХ ЧИЊЕНИЦА

__ИМА ЛИ БЕОГРАД ДОВОЉНО

КРОМПИРА

громним напорима, несебичним залагањем уз помоћ својих власти успело је пашем народу да се отргне од беде и глади у коју га је бацило окуппторово пустошење и пљачка, У. најтежим економским условима док је на нашим пијацама још владала апархија изазвана радом црноберзијанаца — не само У

дитовања наших власти — планском организацијом државних и задружних трговачких предузећа заједно са делом поштених и добронамерпих трговаца, — врло брзо

је заведен ред на нашим пијацама и угушела црна берза. С друге стране, ни поред великих _ недостатака људске радне снаге ни запрежне стоке, нашин пољопривредкици су већ у првој години потпуног ослобођења обрадили сваку стопу земље и дали граду животне намирнице,

Тако смо ми већ у прошлој години, ни поред злонамерних настојања појединаца, успели да, захваљујући планској организацији производње и расподеле и изразитој доминацији државног и задружног сектора овлада“ ли пијацама,

У овој години користећи се искуствима прошле године, градска снабдевачка о предузећа државног им задружног сектора приступила су још бољој организацији рада. Знајући да је у прошлој години лажно приказивање стварне ситуације од стране једне групе шпекуланата изазвало п0метњу и код самих произвођача — што се одразило на ишчезавању артикала за људску исхрану са наших пијаца, го су та предузећа сама у својој режији пролетос засејала вели: џомплексе земљишта разним поврћем, Поред тога државна ми задружна предузећа су склапала уговоре о испоруци, поврћа са војвођанским сељацима, на тај начим што су појединим пољопривредницима давали по четири до пет хиљада динара бескаматног зајма, с тим да се на том земљишту засеје поврће и да се све произведене кодичине испоруче Гранапу по цеви која буде формирана на београдском тржишту. Ово је учињено не само У циљу планског организовања производње поврћа потребног за београдско становништво већ ми у циљу заштите само“ сталних пољопривредника од експлоатације од стране појединих трговаца, шпекуланата и зеленаша.

То је допринело да су многи пољопривредници били у могућности да своја имања засеју повртарским производима и да, поред велике суше, остваре знатне приходе како би потребе грађана за поврћем биле задсво. љене, Захваљујући таквој организацији овога лета на пи“

, | је: = 20, оајогодишњих ТТ ико. Пијаце су стално биле пуве поврћа,

У | септембру ове године увезено је У Београд 6.894,572 килограма поврћа, док је у истом перноду про“ шле године увезено свега 2,607.884 килограма, Тако повећана производња и довоз поврћа оборили су и цену истом, Док је прошле године у 9ово доба било потребно максимирати цене поврћу, ове године се оно продаје по слободно формираним ценама. Прошле године је, на при. мер, цена кромпиру на црној берзи била 20 динара, а данас слободно формирана цена износи 5 динара по килограму. овећана производња пољопривредних артикала и ре лативно ниске цене повећале су куповну моћ градског рад. ништва м утицале на снижење цена индустриских производа потребних пољопривредницима, Оне су у многоме утиа цале на повећање животног стандарда широких маса рад“ ног народа, _ ;

Томе напретку паше земље искрено се радују људи који у њему гледају и свој напредак и побољшање својих животних услова, Њему се, међутам, не радују људи који су на основу посредништва између произвођача и по. трошача зарађивали велике паре и они који у несређеним“ приликама и политичким · условима једино могу да

„еитма У

или НЕМА

И поред огромних количина поврћа које се свакодневно у Београд довози ин које грађаин не могу потрошити, м

поред огромних већ припремљених количина поврћа за зимницу, недавно је међу грађанима настала права папика, јер је протурена вест да кромпира ни лука нема у довоље ним количинама и да те артикле треба што пре куповати и спремати за зиму. Бацајући повећане количтиле тих артикала на тржиште државна и дружна предузећа брзо

су ућуткала такве

Сада поново наилази нов талас измишљотина о шици кромпира И поред очигледних чињеница, и пијаца пуних кромпира један недељли београдски дао је места таквој једџој измпшљотипи према — којој »« „таква привредна политика учиниће да Београд ни ове зиме осети недостатак животних намирница, а нарочито кромпира,«

Тај лист штити и

уприлатеље од

неста. поред лист

пољоривреднике којима је Гранап,

наводно, продавао _ рђаво семе по скупој цени, а сада откупљује пронзводе по ниским ценама. О којима се ту, управо, пољопривредницима ради Ради се о дгадесетак колтрахената који су пролетос примили позајмице, а због своје _ лењости и немарности нису ни засејавали своја земљишта. Разумљиво је да их Гранап сада позива на испуњење уговора што им, свакако, не Нада лако — Код вредних пољоривредника, међутим, то исто семе допело је добре плодове и они су, н поред незапамћене суше, постигли приличну материјалну добит,

0 чему се ту ради» Свакако се не ради ни о

рђавом семену ни о заштити пољопривредника, Јер, гле су били ти »добронамернициг да заштите земљораднике раније, у бившој Југославији, када је контрахнрање или откупљивање производа пре његовог приспећа на тржиште, било систем рада београдских пиљара и кванташа, који су, захваљујући том контрахирању (КОЈЕ ЈЕ У СТВАРИ БИЛО НАЈОБИЧНИЈЕ | ЗЕЛЕНАШТВО) постали врло богати људи, подигли себи палате у Београду, док су многе сељаке у Вишњипи, Мокром Лугу, Јајинцима, Жаркову и Реснику довели до просјачког штапа,

Дакле, ради се о злонамерној измишљотини која треба поново да унесе пометњу на нашим пијацама; да иза» зове неповерење потрошача према предузећима за снабдевање, која су углавном државна и задружиа, да оствари раздор између радног народа села и града и у крајњој линији и код једних и код других да изазове незадовоље ство према народној власти, То раде они исти људи који су у периоду замене новчаница држали заткорене радње, у Београд нису ништа увозили, они који су ишли по се» лима и причали сељацима како нови динар не вреди, они који су превртали кола са воћем и поврћем сељацима, који

су продавали своја производе | задругама и државним предузећима и бацали на та кола ђубре и прашину, они који су на задружне и државне откупљиваче из заседа у кукурузима пуцали, — све у циљу да своје – позиције господара пијаце одрже. Када им се све то изјаловило, тада им је остао још једини начип: клеветање, И ту је

клеветницима, нажалост, изишао у сусрет један београдски недељни лист, стављајући им за то на расположење своје ступце, Али, све је то узалудно, јер је врло. провидно, Ми чврсто стојимо на својим ногама и никаква паничарска пепхоза не може да утиче на наш став,

Грађани, пак, што се тиче зимпице могу бити потпуно мирни Они у намирницама неће оскудевати јер су оне ту, код нас, у слободној продаји и у великим количинама, Када нисмо прошле године осетили оскудицу у кромпиру и луку, нако смо га имали много мање а трошили многа више (јер осталих _ артикала за“ исхрану није било довољно), ове године у том погледу можемо да будемо потпуно мирни, јер ће кромпира бити довољно,

| " И

= ви и —— “=

опстану,

ПОНСКООИШЋНО

у, на „домаку Београда, · . може се рећи у његовом предграђу, _ везан — најбољим

саобраћајним везама, лежи о--

громан простор од неколико хиљада хектара одличне з3зе-

мље, идеалан терен за интен-.

зивно повртарство.

Макиш је онај део простора“

који се протеже почев од Чукарице, па између железничке

пруге за Обреновац и насипа.

— пута поред Саве све до близу Умке. Данас је тај део земљишта слабо искоришћен, ве-

ћином под житарицама и кукурузом, али још увек велики део је неплодно земљиште, обрасло трском и рогозом.

Мако је земљиште најпогодније за развој повртарства, ова грана пољопривредне производње је ту слабо развијена. Можда је томе узрок што за време кишних периода и кишних година цео терен већим делом покрива вода те је немогуће обрађивати га, Али, такав разлог не би требао да опстане, јер је најлакше отстранити га. Каналисањем и одвођењем сувишне воде, цео овај простор могао би постати најидеалније земљиште за по вртарство,

Нешто је у том погледу у“ чињено. Наиме, један део земљишта је оспособљен и спа. сен. за обраду. прокопавањем одводних канала, Остало би само да се мрежа канала још разграна, да се поставе моћне црпке за избацивање сувишне воде и да се приступи савре меној обради земљишта,

Јединствен повртњак за будућност 3

(Тако осигурано земљиште претстављало би савршен простор за развој интензивног повртарства. О рентабилности гајења по. врћа, мислимо да не треба говорити, јер је то добро познато. Повртарство, истина, по. знаје и кризе, али ако се гајењу поврћа приступа са планом, осигураним тржиштима, осигураном прерадом — конзервирањем и могућношћу чу вања, онда се кризе могу савладати, Највећи утицај на цене по врћу има превоз. Зато се по вртарство треба да развија што је могуће ближе средиштима потрошње, На тај начин утиче се двојако: а) најмање кошта“ ње довоза до тржишта и 6) најмањи квар услед превоза.

Даљи важан услов за одржа.

Д. ГЛУШЧАНИН

вање рентабилитета и редовног снабдевања јесте: да се поврће може дуже времена чувати У погодним складиштима, То је вишестрано _ значајан — услов. Пре свега, поврће се износи на тржишта у количинама које ће задовољити дневну тражњу. Остатак, који је дозрео и за“ хтева да буде убран, оставља се под повољним условима да

чека. Услед тога не настаје претрпавање тржишта и квар непродатих количина, Затим,

дозрела жетва поврћа може се распоредити на дуже време за снабдевање тржишта, што ће повољно утицати на снабдева“ ње и цене, Најзад, припремљена складишта претстављају резервоар у који се дозрели плодови смештају и земљиште одмах ослобађа за следеће засаде. Јер, не треба губити из вида да у повртарству земљи“ ште никако не остаје без засада. Макуш има савршене преду“ слове да се претвори у огроман повртњак и да се из његовог пространства убирају далеко веће жетве но што један милионски град може за» хтевати, Зналачки обрађен овај простор може заиста пру-' жити неслућене користи,

Почев од топлих леја, преко раног поврћа и бостана па да: ље. до најпознатијих плодова поврћа, Макишко Поље може увелико задовољити потребе великог Београда.

Парцелисање простора за ра. според култура; разграњавање мреже канала: за одвођење су“ вишне воде или прикупљање воде за наводњавање (заливање поврћа); просецање добрих путева унакрст земљишта; по дизање чуварских зграда са становима за сталне раднике и чување алата; подизање топлих леја и семеништа; тракторска станица за машинску обраду земљишта — то би били претходни радови за оспособљавање и коришћење Макиша, Ка