20. oktobar
(7 побрка штампе је једна од великих демократских тековина трудбенина Совјетског Савеза, који су узели државну власт у Русији у своје руне пре двадесетдевет година, у октобру 1917 године. Слобода штампе, као и друге демократске слободе совјетских грађана, јесте закон обухваћен Уставом“ Савеза Совјетсних Социјалистичких Република.
О томе да совјетске радне масе у највећим размерама користе слободу штампе очигледно сведоче подаци о. издавању листова у СССР. Док је у царској Русији излазило „само -775 пистова на руском и 84 листа на другим језицима са укупном тиражом од 2,700.000 примерака, у Совјетском Савезу данас излази преко 5.600 листова, чија укупна тиратсаг износи: близу 30 милиона примерака У Москви излази преко двадесет централних листова. У престоницама савезних и аутономних република излазе републикански листови на руском језику и на националним језицима. Сваки крај, свака област, сваки град и огромна већина сеоских _рејона СССР имају своје листове. Поред неколико хиљада листова
који се штампају у – Совјетском "Савезу излази неколико стотина хиљада — зидних
новина. Свако предузеће, свака установа и колхоз има своје новине. Совјетски листови издају се на свим језицима народа
СССР. „ПРАВДА"
Централни листови који излазе У Москви имају _ највећу _ распрострањеност и најутицајнији _— су органи совјетске штампе. Огромну популарност у Совјатском Савезу ужива лист »Правда«, орган Централног ко» митета · Свесавезне комунистичке партије (бољшевика). Лист »Правда« био је створен према Лењиновом упут“ ству, _ Стаљиновом _ иницијативом, У граду Петрограду. – Петог маја 1912 године чзишао је први број >Правде«, Пре непуне године дана пела сов. јетска држава истакла је као значајан историски догађај десетхиљади. ти број листа »Правда«. аи Врховног совјета СССР донео је указ о одликовању _ листа »Правда« највећим одликовањем совјетске државе — Лењиновим орденом. У том азу истакнут је успешан рад »Правде« на васпитању трудбеника У духу идеја Лењин— Стаљин, као огромне. заслуге о листа у остварењу задатака мобилизације совјетског на-
рода за изградњу сопијалистичког друштва н одбрану. совјетске отаџбине. Данас тиража »Правде« износи пре. ко два милиона примерака. У циљу што бржег експедовања листа читао. шима удаљених области земље, штампање тираже сваког броја »Правде« врши се истовремено у неколико градова (у Лењинграду, Бакуу, Ташхенту, Кујбишеву, Ростову на Дону, Новосибирску). _ Специјални > авиони преносе из Москве матрице »Правде« у те градове, ;
Огроман углед »Правде« међу трудбеницима Совјетског Савеза објашња,. ва се тиме што она изражава јавпо мнење совјетског народа, _ снаге која њиме руководи и која га упућује — Бољшевичке партије, | Совјетски читаоци воле »Правду« због тога што она увек на време даје“ ду“ боке. исцрине одговоре на сва акту. елна питања данашњице, због „тога што она помаже трудбеницима' да се правилно снађу: у сложеним појавама јавног живота. Снажан доказ за то данас. претставља | доследна _ борба »Правде« за демократски мир. . У редакцији »Правде« сарађују „најистакнутији совјетски новинари, књижевница, пропагандисти, научници и уметници, Њени _ стални међународни коментатори су Е, Жуков, Б. Изаков, Д. Заславски, академик Варга, генерал
Уредништво и администрација Влајковићева 8, телефони: 23-003 и 20-443. Штампарско предузеће Народног фронта Србије. Одговорни уредник Душан Будимировић, Чек
«
ИЗ ПЛАНИНСКЕ ОЈРОТИЈЕ:
Лист У
М:- Галактинонов н _ други. – »Правда« стално објављује међународне — пре. гледе, чланке и подлистке, у којима се говори о актуелним пнтањима ме-
ђународног живота.
У »Правди« стално сарађују истакнути') севјетски књижевници Михаил Шолохов, Александар Фађејев, Лео. нид Леонов, – Константин _ Симонов, Борис Горбатов ин многи други,
Огромну · пажњу _ »Правда« _ данас посвећује пропаганди новог петого. дишњег плана обнове и развоја совјетске народне привреде за 1946/1950 годину, У уводним чланцима, у чланцима министара, научника, директора највећих предузећа, руководилаца републиканских, партиских н совјетских "организација исцрпно се излажу перспективе развоја појединих грана на-
родне привреде ми културне изградње, у дописима из свих крајева Совјетског Савеза приказује се ток радо. ва на извршењу новог петогодишњег пилана. »Правда« пажљиво прати рад у индустрији и пољопривреди — из дана у дан лист објављује материјал о социјалистичком _ такмичењу трудбеника за извршење — »пјатиљетке«, приказује искуства најбољих предузећа и колхоза ин критикује оне што заостају. Учи како треба узорно организовати рад. , У »Правдиа,. поред чланака академика, професора, инжењера и агроно, ма, често можете да нанђете на члан“ ке истакнутих новатсфа производње — радника ин колхозника, · Редакција свакодневно прима стотине писама из разних области | земље, што јој омогућава да најпотпуније приказује најактуелнија питања ·уну“ трашњег живота, ; А Значајно место у »Правди« заузвма материјал рубрике »Партиски живот«, у којој се приказује делатност, месних ' партиских организација. Чланци по питањима марксистичко » лењинске теорије кгсто тако заузимају видно место. У рубрикама за књижевност н у. метност, критику нв библиографију син.
ПОШТАРКА РАЗНОСИ НОВИНЕ ПО" КОЛХОЗУ
РУКАМА ДЕВОЈАКА
стематски се приказују нова дела из подручја књижевности, кинематогра фије нв позоришне делатности.
„ИЗВЕСТИЈА“
Широко је познат у СССР лисл »Известија«, То је лист Совјета: депутата трудбеника. „Лист је почео. ла излази у првим данима фебруарске револуције 1917 године,
Најважније рубрике листа »Известија« јесу рубрике: совјетске изградње, инострана, економска, _ пољоприврелна, књижевна и, уметничка. У »Известијама« исцрпно се приказује делатност Врховног совјета СССР, објав“ љују се сви закони које Врховни совјет доноси, укази Президијума- Врховног совјета. У данима заседања Врховног совјета лист »Известија«
објављује коминике о тим седницама на шеснаест језика народа
савезних
република, а исто тако =— стенограме реферата и говора, које депутати држе на заседањима, »Известија« дају опсежан · материјал о делатности вр. ховних совјета савезних република, а исто тако — о раду совјета депутата радног народа у свим крајевима, обла; стима и граловима,
Инострана рубрика свакодневно заузима у »Известијама« близу две странице, тј. половину једног броја. Поред опширне информације »ТтАСС:а« и страних агенција, лист систематски објављује чланке, полубелетристичке. списе и написе својих дописника из разних држава. " · у
У последње време, на пример лист је објавио серију чланака Иље: Еренбурга. под заједничким насловом о»У Америци«, –Еренбургове — чланке Париза, 'Никитинове о Трсту, чланке специјалног дописника Леонида Кудр.; јеватих о Јапану итд.
„ЦРВЕНА ЗВЕЗДА", „КОМСОМОЛСКА ( ПРАВДА“, „ТРУД" Велику _ популарност у Совјетском Савезу _ уживају централни листови. »Црвена звезда« (централни орган 0. ружаних снага СССР), »Комсомолска правда« (лист совјетске омладине, 'ко»
гиз '
ји издаје Централни комитет Комсо мола) и »Труд« (орган Свесавезног централног _ совјета – професионалних савета). Ти листови дају опширан материјал из подручја политичких - тема, али се одликују од других листова тиме што подробно расправљају своја специјална питања. _ »Црвена звезда посвећује главну пажњу животу совјетске Армије ни Морнариџце, њиховој борбеној н политичкој припреми; »Комсомолска правда« објављује чланке и полубелетристичке скице о животу, школовању и раду совјетске омладине; лист »Труд« приказује делат, ност совјетских радника и службеника на извршењу новог петогодишњег плана, старање државних н профсавезних. ордфанизација о побољшању
службе задовољења животних и кулљ о
турних потреба трудбеника,
„КУЛТУРА И ЖИВОТ"
Најмлађи централни совјетски удист је десетодневни лист зКултура и жи> вот«. Од јуна 1946 године лист »Култура и живот издаје Управа пропаганде ни агнтације Централног комн. тета Свесавезне комунистичке партије (бољшевика). Већ први бројеви тог листа привукли су велику пажњу широких слојева совјетског друштва. »Култура н живота свестрано осветљава питања књижевности км уметности, систематски објављује прегледе · новина'и часописа, као и чланке о' пропагандистичком и културно „ просветном раду.
СТРУЧНИ ЦЕНТРАЛНИ ЛИСТОВИ
„У Совјетском Савезу излазе централни листови намењени трудбеници. ма разних грана народне приреде н културне _ изградње, За трудбенике саобраћаја издају се, на. пример, цен: трални листови: >Сирена«, (орган Мини: старства саобраћаја и професноналног савеза , железничара), »Морска флотае, речни собраћај; за трудбенике пољопривреде — листови »Социјалистич, ка земљорадња: и »Сточарствос; 38 учитеље — »Учитељски листа, за КЊИ, жевнике 'и трудбенике уметноста = »Књижевни листа (орган Савеза сбвЈетских писаца) и лист »Совјетска Уметноста, за трудбенике службе 3аштите народног здравља — »Медицински трудбеник«. Лист »Совјетски спорт« намењен. је. спортистима п љу-
И ЗА ВРЕМЕ пољских РАДОВА У КАБАРДИНСКОЈ АССР НОВИНАМА СЕ УВЕК ДАЈЕ НАЈУГЛЕДНИЈЕ с МЕСТО
Постојање спе-
битељима спорта итд. штампе омогу-
цијализираних органа ћава ла се у великим _ размерама о" светљавају најразноврснија _ питања привредне и културне изградње в тиме се активизира учешће разних слојева _ интелигенције у јавном животу. Треба посебно поменути лист зПи-
онирска правда«, који излази у Ми. лионској тиражи за пионире и у. ченика СССР. На гај лист можете да нанђете у школу сваког рејона Сов јетског Савеза. »Пионирска правла« објављује разговоре педагога и приче о томе како деца уче, о животу земље, а и кратку игформацију о међународним догађајима. с Све то хоприноси правилном васпитању поко"ења које расте,
РЕПУБЛИКАНСКА ШТАМПА
Од неколико стотина републиканских, покрајинских и обласних листо, ва може се поменути велики број популарних листова одлично — познатих и ван своје републике, области или краја. Такви су, на пример, републи“
У УДАЉЕНИ БУРЈАТО.МОНГОЛСКИ НАЦИОНАЛНИ ОКРУГ ЛИСТОВИ СТИЖУ ЖЕЛЕЗНИЦОМ И АВИОНИМА
кански листови »Правда Украјине« и »Совјетска | Украјина«, »Зора Истока« (Грузија) »Бакински раднике (Азербејџан), »Казахстанска ·правда«“ »Правда Истока« (Узбекистан), обласни листови »Лењинградска правда«, »Уралски радник«, зГорковска комуна« и други, Републикански, покрајински ни обласни листови излазе свакодневно, Напоре. до са свестраним приказивањем ме. сног живота, они лају опширну иноз страну информацију, међународне прегледе и саопштења о животу Совјетског Савеза.
Рејонске листове издају месне партиске организације ни совјети депутата трудбеника, Ти листови излазе у преко 3000 рејона, Њихов је формат мањи ни они излазе два до три пута недељно, дајући сажету информацију из подручја међународног живота и саопштења о животу СССР,
"
Тамва - је разграната мрена совјетских листова, која омогућава да се сви слојеви становништва совјетске земље брзо и на време информишу о најважнијим догађајима међународног и унутрашњег живота. Садржину совјетских листова у целини- одређују они главни задаци, за чије се решење бори
совјетски народ. Данас је то пропаганда · петогодишњег плана успостављања и развоја совјетске народне привреде, приназивање рада на извршењу тога плана, а исто тако — осветњавање најактуелнијих пробле. ма борбе за демократски мир.
У ЧЕМУ ЈЕ СНАГА СОВЈЕТСКЕ ШТАМПЕ
Основна, начелна одлика совјетских листова састоји се у то. ме што су они заиста народни пистови, који изражавају битне интересе радних маса. Та одли. ка совјетсних листова објашњава се пре свега тиме што у Совјетском Савезу листови. не могу да буду приватна преду зећа, Листове изпају дончавне
пстртиске, прољсавезне „органи. запије и друштва трулбеника СССР и совјетској штампи“ је ниљ да спроводи _ попитину
СССР. да васпитава трудбенике у духу совјетске политике, да израшава јавно мнење трудбенина и да доследно брани њихове интересе. Стога је совјетским листовима потпуно страна трна за сензацијом, стога су им непознати мотиви 60гаћења и обмане. Снага; совјетских листова је у томе што они дају истинито осветљавање до. гтађаја, објављујући на својим страницама саме веродостојве и савесно пров-грене информације. Снага совјетских листова је-у томе што они дају научно осветљавање чињеница, помф жући читаоцима да се снају у сложеним појавама јавног мживота и отварајући им перспентиве друштвеног развоја У кајближој · будућности. Сната совјетсних листова је у томе што они не крију од својих читетаца тешноће, не прећуткују грешке ових или оних организација, већ отворено говоре о. тешкоћама и смело критикују грешке. Тиме се појачава веза између листова и њихових читалаца,
Совјетски листови су народни листови у правом смислу те рев. чи и зато што их не ствара ме ла група професионалних новинара већ хиљаде, стотине хиљада и милиони трудбеника. Само четири централна совјет= ска листа, не говорећи о друтима, примила су у годинама рата преко пола милиона лич. них писама трудбенина и хиљаде резолуција и колентивних писама са скупова и митинта трудбеника. То су писма, у којима се товори о кајактуелни. јим питањима друштвеног. нивота. Тај материјал, који је изранжавао јавно мнење совјетског народа, увелико се објављивао кроз совјетску штампу.
Совјетсно уређење, које је подигло м увело у активни нолитички шивот милионе и мили. оне трудбеника, пробудило “је невиђено интересовање _ народ них маса за штампу, за њен развој, изазвавши код тих маса племениту страст да пишу за листове, да помоћу штампе убр: завају изградњу новог друштва.
Хиљаде совјетских листова из“ дана у дан врше у совјетској држави велику улогу колентив= них пропагандиста, атитатора" и организатора. Они васпитавају трудбенике у духу соција: лизма и потстичу снате совјетсног народа за борбу упућену даљем развоју и процвату Сов: јетске отаџбине.
Павел САТЈУКОВ |
рачун 62.317. Поштански фах 53