20. oktobar
_БРОЈ 106 ГОД. П
ПОШТАРИНА. ПЛА.
ЋЕНА У ГОТОВУ
=
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
БЕОГРАД, 13 ДЕЦЕМБАР 1946
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 н 20-443
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
ЦЕНА ОВОМ БРОЈУ 2 ДИН.
|
Речи прететавника словенских земаља
МАРШАЛ тито:
Можда ће неко поставити питање: а зашто се још Славени састају на овом Конгресу Такво питање ће се поставити. Ми можемо да одговоримо: да се ми састајемо овдје и због тога да бисмо чврсто ријешили да Славени никада више неће служити ничијим туђим интересима, него својим интересима, Састали смо Се овдје да чврсто ријешимо да се никада више не понови она ужасна трагедија која је задесила У првом реду Славене у овој посљедњој тешкој борби, у овој посљедњој великој најезди Германа, њемачких и других фашистичких хорди. Славени имају велику мисију, али не мисију да стварају неки панславенски блок, Хисторија Славена, то је читав један низ кроз вјекове тешких борби за свој опстанак, за свој голи живот. То је низ патњи, низ тешких искустава. Кроз вјекове су се налазили разни непријатељи Славена, који су Славене гурали једне на друге, јер су само на тај начин могли да неке мале славенске земље поробљавају и да их искоришћавају.
Овај Конгрес био је тежња далеких наших предака. То је тежња која је кроз вјекове стајала у срцима најбољих синова славенских народа, и ево, дошао је час, послије ове тешке и крваве борбе, послије велике ослободилачке борбе, дошао је час да су се Славени нашли овако на окупу да заједнички ријеше једном заувијек да никада више славенски народи неће бити међусобно разједињени, него ће бити уједињени у интересу свих славенских народа и у интересу читавог напредног човјечанства,
(Из говора на Словенском конгресу у Београду)
МАРШАЛ ТОЛБУХИН:
Сарадња словенских држава настаје из повезаности, ко-
ја је генетички оправдана, из великог мноштва народних еле- |
мената, који спајају наше народе, из заједнице најшире схваћених народних интереса, за
Јединство Словенства треба да покаже и да буде доказ, колики значај може да има међународна сарадња и којим смером она треба да пође међу народима повезаним у "Организацији Уједињених нација, :
Словени неће рат те ће уз помоћ свих средстава, која су: им на расположењу, тежити за тиме, да свету осигурају трајан мир. Желимо, међу тим, да тај мир буде мир праведан, а не такав који би се заснивао на насиљу. Е
Зато ћемо најбезобзирније одбити сваки нападај на оно |
што је наше, што није последица освајања или империјалистичких тежњи, већ што је настало на основу наших при“
родних и оправданих права на живот као осигурање пред |
будућом агресијом од оне стране, одакле је та агресија досад увек долазила, | а
грађује се на потпуној нацио“
налној независности и државном суверенитету спавЕНских
народа. У њему су сви словенски пзрра пи аЕ ВУНЕ би не због тога да би осв
Рарвени се уде оју земљу, своју националну
мље, већ да би одбранили св у независност и слободу, да би себи обезбедили мир и си
гурност. Због тога можемо мирне душе рећи: БР СА јединства нема дуготрајног и правичног мира Ни “ У па онај који је против словенског та т х нов 5 мира, тај је помагач распиривача а а сам и псносан, што као претставник наше младе
Бугари ; б арске могу изјавити да ми, у РО ва и фронту, нећемо ништа пожалити,
едињени у Отечествено | ге НЕНЕМО ни пред чим зауставити У још па изградњи наше нове народне демократије, У У Пелу Ен братске сарадње са словенским На сло У Лем у уче — нашић великим руским народом Н о умнанојне
Нови словенски покрет из
ен шћивању темеља мира, демократиј . опи и целом свету.
Па аи |
Др ЗДЕЊЕК НЕЈЕДЛИ: : | 25 | — Као што смо у рату победили заједничким напорима Црвене армије, југословенских партизана, пољских, бугар-
На историски дан победе над Немачком генералисимус Совјетског Савеза друг Стаљин је изјавио: „-„Вековна борба словенских народа за свој опстанак
и своју независност завршила се победом над немачким за-.
војевачима и немачком тиранијом“.
Чинило би се да се после таквог разорног рада народи целог света морају латити свог мирног стваралачког рада.
Управо ово сада ватрено желе „обични“ људи, који су крвљу одбранили своју слободу, независност и право на миран живот.
Но, ово легитимно право наилази на препреке. На свету још има реакционарних снага, које не желе постојан демократски мир и распирују пропаганду новог светског рата. Ове реакционарне снаге покушавају да поново прокрче пут новој агресији, у циљу освајања туђих земаља и поробља“ вања других светских народа. крене
Да би се избегла претња избијања новог рата, потребно
· је — како је нагласио друг Стаљин — изобличити и обу“
здати ове распириваче. . Словенски конгрес године 1946, сазван у главном граду
херојског југословенског народа, има изванредно велики
историски значај. - .
ВАЦЛАВ БАРЋИКОВСКИ:
ских и наших војних снага, које су најбоље показале огром“~
ву моћ и снагу заједничке одбране од' фашизма, и коначно га уништиле, тако и сада, у периоду мира, треба да наста“.
вимо те традиције плодоносне сарадње. На овом Конгресу се о томе и ради: да и даље учврстимо срећу и мир наших
народа и да тиме послужимо бољој будућности читавог света, ·
— Прошлост је показала да се само братском сарад-
њом међу народима стварају велика дела победе у борби:
против непријатеља, и велика дела демократије у борби за'чување мира. Зато је потребно. да се данас ми Словени што више зближимо, да одредимо што јаснији заједнички пут, који ће нас довести до велике будућности коју нам је наша славна историја доделила, ·
— Ни једна словенска држава нема. данас ни “најмању,
агресивну намеру према ма којој земљи, и зато наша по-
·литика није против никога. усмерена, већ она претставља директно оваплоћење искрене мисли чувања. трајног _мира..
ВЛКО ЧЕРВЕНКОВ:
ОСВРТ
__(ве историске дане рада 2 Свесловенског конгреса дочекао је Београд и це-
ла наша земља с достојанственим миром и пуним сазнањем величине и значаја овог историског догађаја. — Свесни смо ми и велике части која је учињена Београду, а преко њега и целој нашој земљи тиме што се овај први Конгрес Словенских народа одржава у Београду. Знамо ни то колико је велики наш дуг да се те велике. части покажемо достојни. С пуно поуздања ми примамо тај часни дуг на себе, решени да с вољом и преданошћу, за: једно с братским словенским народима примимо историску мисију коју нам је историска судба доделила. Ми и тврдо верујемо да ћемо у тој заједници ин бити творци боље судбе народа, творци нове Историје. ·
Много векова је трајала велика трагедија Словенства, Та трагедија била је у томе, што су они јасно сазнавали своје крвно сродство и потребу духовног обједињења у заједничкој акцији на изграђивању других односа међу народима све. та и бољих услова живота, а међутим, место да они буду творци нове историје, они разједињени и потчињени другим народима или од њих зависни, били су сами објект Историје, предмет. историских дешавања вођених другим, њима по крви и духу туђим народима.
И ето, дошао је тај дан кад је Историја нашу судбу пре“ дала у наше сопствене руке, с намером да преко ње израђује к' бољу судбу и свих народа света. МИ с овим даном велика трагедија Словенства стала је пуним _ триумфом _ његовим. Словенство није само идеја, још мање пуста фраза, оно је порука 'и задаћа за коју је Историја нас Словена призна да способне и достојне.
Ми добро знамо ни осећамо које су те намере Историје које треба да остваримо, чиме тај нови свет треба да се одликује од досадашњег. Потребно. је да то наше схватање речима изразимо.
"Сви. знамо да је карактерна црта до данашњих односа У свету била доминација једних над ругим народима и да та доминација значи у исто вре' ме и експлоатацију оних слабијих у корист моћнијих. Доминација · једних · народа над другима, једних класа над другима то је сумарни извод свих досадашњих односа у свету. Узалуд ће једни народи или једне класе лицемерно тврди. ти, да они ту улогу домина. ције, за коју су они способни м призвани, врше у име човекољубља и ради добра оних -других, за:које мисле да нису „способним да се сами ни о сво"ме сопственом добру старају.
Насупрот томе принципу доминације истиче се принцип пуне једнакости свих људи и свих народа, а у исто време потреба да.то не остане само принцип за, проповед, не само формална декларација без последица, већ да то постане, што пре и што потпунија стварност,
Ето, то је воља Историје, то је задаћа коју има да испуни Словенство. И не оно само и не насиљем, већ с добром вољом и сарадњом свих народа који воле Слободу, и то не са“ мо своју већ исто толико и туђу, који цене и траже правду, и то не само за себе већ и за друге. Не власничка доми' нација већ вођство народа примером и другарском сарадњом на новоме путу братства и' једнакости свих народа и вековима очекиваној бољој сре“ ћи ин достојнијем животу свих народа. Ето те високе тежње Словенство има да оствари.
Треба „дати одговор још и на то питање; откуда је н како је дошао тај велики преокрет у Историји који је од до сад потцењиваних Словена начинио поуздане творце нове И. сторије народар Објективна расуђивања брзо нас доводе до тога закључка да је корен и снага тога преокрета у ве ликој руској револуцији од ок“ тобра 1917 године. Том рево-
ПА СЛОВЕНСКИ КОМГВЕ
луцијом истакнуте су све ове велике идеје света, чији су но:: силац и поборник били словенски народи. Широки словенски дух, у сазнању своје историске улоге тога момента, дао је одмах том великом — општем покрету име и значај, не ру-: ске, не словенске већ светске револуције, покренуте ради општег блага свих народа света. Под тај широки барјак ре“ волуције нису стали остали на“ роди и великом руском народу остављено је било да он сам бије бој за бољу срећу радног народа и целога света. У тој великој и до сад – небивалој борби он је успео. Успео је не само да бој добије, већ да и у борби и у победи докаже пуну чистоћу им искреност сво“ јих принципа: једнакости пра« ва на достојан живот свих на“ рода, који су били сретни да се нађу. у оквиру те нове др: жавне заједнице – Совјетског Савеза. Руски народи, у чијим је рукама било воћство, Који су били снага револуције, отишли су на том путу новог ства“ рања даље од проглашења тих права и схватили су као своју највишу и најпречу дужност да осталим народима те њихо“ ве заједнице својски помогну да они то своје право и остваре и да своје сопствене снаге на пољу стварања духовних и материјалних блага развију до крајњих могућих граница.
Тај високи принцип није ни хипокризија ни мамац за нанв> не и лаковерне. У томе прин“ ципу Совјетски Савез под воћством руских народа види сав смисао свога постојања, Он се од њега не може и неће никад отказати, јер би се тиме од“ рекао од самога себе. Нема ни“ каквих изгледа да ће он то њ,: кад учинити, Е
Тако је досадашња Совјет“ ска Русија нас Словене прво дслободила од бојазни и подо“ зрења да се за идејом Словенске заједнице не крије на“ мера и могућност руског цар» ског империјализма. Знамо да тај империјализам није био у вољи ни руском народу па ни нас није могао саблазнити. Де» лима својим данашња Русија је потврдила да таква опасност не постоји и да је за нанек ишчезла из политичких ком“ бинација и речника.
Ни на томе се није ограни“ чила историјска улога Совјет“ ског Савеза. У овим данима одсудне и тешке борбе противу насилмика и завојевача, ко“ ји су се били кренули да осво“ је и покоре цео свет, да непо“ корне униште, Совјетска Руси» ја била је најглавнији борац на страни човечанске правде и Слободе свих народа. Сви смо свесни тога да би без ње ин њене помоћи горка н тешка била судба. свих словенских народа, да би ми били сахра' њени у историјској гробници без икакве наде на васкрсну“ ће као слободни и независни.
Ето то је био за сад последњи а и највећи прилог руског народа за опстанак и сло. боду Словена, а с тим и за и+ деју човечности и социјалне правде, чији: су они носиоџи, Зато су се сви словенски народи без одлагања и колеба“ ња, чврсто везани са дана“. шњом Совјетском Русијом, “а преко ње и међу собом, те сви заједно чине данас моћног чи“ ниоца нове Историје.
Словенски. конгрес у Београду није био бучна мани» фестација. Он је био конста“ тација данашње стварности и потврда заједничке воље свих Словена да на изабратом пу« ту одлучно истрају и да зајед“ ничким напорима исписују но ве и светлије странице своје и светске Историје, Вековно са» знање свих Словена о потреби њихове чврсте заједнице поСтао. је данас писани договор који је потврђен великим печатом чврсте воље свих Сло» вена да душом и срцем буду једно и као такви носиоци и заштитници идеје општег До“ бра. У тријумфу те' идеје и је“ сте умф Словенства који је тЖасно и свечано проглашен у речима на Конгресу.
Кирило Савић министар Савезне владе