20. oktobar
Пословање зрадских привредних
предузећа
низу мера које је Народни одбор Земуна пре-
_ дузео за побољшање и унапре-
Ђење _ државног привредног сектора спада и оснивање државних привредних предузећа локалног значаја.
Одмах по ослобођењу указала се потреба. за регулисањем цена занатских услуга које су биле необично скупе. Да би се овоме стало што у. спешније на пут, Народни одбор града, Земуна. приступио је оснивању градских привредних предузећа, којима је.био циљ да регулишу цене на тр.жишту и да омогуће грађани. ма што јевтиније занатске услуге, Предузећа су створена од напуштене фашистичке и. мовине, машина и комплетних занатских радњи. Поједина предузећа добила су поред
· машина такође зграде и зе.
мљиште, као иобртна средства (сировине, полуфабрикате ин готов новац) од Народног одбора града Земуна. Народни одбор није имао могућности да свим привредним предузећима да оволико обртних средстава колико је то било потребно за успешан рад, тако да је већи. на тих предузећа била, принућена да дигне зајам код Градске народне штедионице у Београду ради што бољег обављања послова,
У 1946 години највеће те. шкоће које су градска привредна предузсћа Земуна има. ла блле су трзавице око набавке спровина, полуфабрика.та и осигуравања стручних кадроза., Плапска привреда у 017 годили омогућиће да се ове тешкоће отклоне и да но. ви стручпл кадрови попуне празлиде из прошле годиче,
Кргјом 1945 године ослова.на је пољопривредна економи. ја Шеродног одбора, која у своме раду до краја 1946 го. диле није показала довољно успеха, чеџу је узрок лош управли апарат и рђаво земљиште којег је узето на обраду.
у Земуну
У августу 1946 године у Зе. муну су основана, четири градска предузећа: „Пролетер'' (машинско · механичка радио. ница), ледара, предузеће „Зве. зда" (лимарска радионица) и једна берберско-фризерска радионица. Пословање ових предузећа разгранало се необично брзо, тако да берберскофризерска радионица има данас пет радњи у разним крајевима Земуна, да ледара има три производна места, а предузеће „Пролетер“ повећа, ка.пацитет до те мере да данас може одједном да прими на поправак око 40 камиона.
Земун је пре рата имао не. колико хотела, али је по ослобођењу остао без иједног. Да би се потребе задовољиле, Градски народни одбор отворио је градски хотел и ресто. ран, Хотел располаже са 37 соба, а ресторан спада у најбоље снабдевена и најбоље организована предузећа ове врсте у Земуну.
Поред осталих градских предузећа, у прошлој години отпочела је рад пекара Народног одбора, која данас има два производна и шест продајних центара. Ово предузеће је успело да од 1800 килограма хлеба дневно повећа свој капацитет, прешавши У државне руке, на 4800 килограма дневно.
По указаној потреби основана су градска коларско-ковачка радионица, столарска радионица, обућарска радионица, грађевинско и графичко пре. дузеће. У 1947 години предвиђа се оснивање инсталатерске и кројачке радионице.
У прошлој години градска предузећа Народног одбора града Земуна показала, су приличан успех. Она, своја посло_ вања проширавају из дана у дам, тако да ће, на, основу стечених искустава, у идућој години бити у стању, даљим усавршавањем рада, да испуне и премаше све постављене задатке. С. БИХАЛИ
„ЈРЗ ИЕ БРИ, Зи
_ 10 ЈАНУАР 1947
школа за изучавање природних наука
Јес Зоолошки врт у Београду није више менажерија која служи за разоноду беспосленим _ грађанима, већ место где ученици употпуњавају своје теоретско знање из природних наука и место које популарише _ природне науке код широких слојева грађана. Сва настојања управе Зоолошког врта и помоћ Извршног одбора служе том циљу.
НАШЕ УГОСТИТЕЉСТВО ТРЕБА ДА СЛУЖИ РАДНОМ НАРОДУ
Рад и пррспективз развоја Градског угоститељског предузећа
радско угоститељско пре-
дузеће Београда, које је основано пре кратког времена, развијало се и нарасло у предузеће које ће одиграти значајну улогу У подмирењу основних животних потреба грађанства. У плану рада предузећа за 1947 годину предвиђено је отварање великих народних ресторана на Железничкој станити, станици Дунав, на Карабурми, Булевару Црвене армије, Чубури и Чукарици. Радови на оспособљавању рад“ ничког ресторана „Ливац“ при“ воде се крају и кроз који дан ресторан ће бити отворен.
· Данас Градско угоститељско предузеће располаже са више
ресторана у којима грађанство · може по нормираној цени да ·
добије здраву и јевтину и схрану. Градски ресторан „Атина“ својим узорним радом, квалитетом исхране и јевтиним ценама помогао је грађанима којима је била потребна дијетална храна да до ње дођу без већих издатака. Ресторани „Душанов град“, „Загреб“, бифе Народног позоришта, ресторан „Смедерево“ и Градски ресторан на калемегданској тераси пружају грађанима Београда не само добру храну, већ и одмор после напорног рада.
Поред поменутих ресторана, Гралско угоститељско предузеће данас располаже и са доњом салом ресторана „Загреб“ и ресторлном „Сутјеска“, од којих је овај послелњи један од најбоље, уређених ресторана Бео.града. По узору на ресторан „Су“ "јеска“, Градско угоститељско предузеће отвориће ускоро У околини Бајлонове пијаце рестопан „Стари Београд“, у коме ће моћи дневно да се прехрапи 900 особа.
Једна од одлика ресторана Градског угоститељског предузећа је и та, што су они уређени и снабдевени свим најмодернијим техничким уређајима,
тако да се особље не оптерећава, а посетиоци_имају осигурану исхрану и солидну услугу.
У даљем свом раду Градско угоститељско предузеће примило је на себе и реорганизацију неких досадашњих мензи, претварајући их у народне ресторане. Досада је предузеће преузело мензу у Дечанској улици број 12, ресторан „Акваријум“ у Нушићевој улици и мензу ресторана „Таково“ на Теразијама.
Градско угоститељско предузеће, поред свих тешкоћа са којима се бори (недостатак транспортних · средстава, кухињских инсталација и инвентара), у своме досадашњем раду показало је добре резултате и, проширујући рад у 1947 години, омогућиће да радни народ Београда добије рестора-
не који ће моћи са правом да
носе назив рана.
народних ресто-
Влиснико ЗГРОДИ
троба приморати
ДИ ЧИСТО СНОГ испред својих КОМО
(О 'огодишњи наноси снега знатно су већи. него про. шлогодишњи и зато се одмах Комунално одељење Извршног одбора заузело да припреми сва техничка средства, како би снег са улица био брзо и у што већим количинама отклањан. Шест булдожера свакодневно чисте трамвајске пруге, а чистачке колоне разгрћу тргове и снег бацају у шахтове. Овим се много помогло да се саобраћај на улицама Београда правилније одвија.
Али запажено је да се улични тротоари не чисте. Приличан (број грађана одгрће и струже са тротоара снег, али пред срушеним зградама и празним плацевима снег је неочишћен. Улице на перифериским деловима града такође не мају очишћене тротоаре, Како је стварна потреба да тротоари буду очишћени, Унутрашње одељење Народне милиције требало би да изда опомене свим власницима плацева и порушених зграда да чисте тротоаре, а и осталим грађанима који то не извршавају.
Зима је још Дуга. И ови ће се случајеви често понављати, те би било потребно најстро-
жије кажњавати све оне који и поред поновне опомене занемарују грађанску дужност у зимском чишћењу снега. После неуспелих опомена, требало би несавесне кућевласнике и новчано кажњавати.
Зоолошки врт је очигледна
„служити као велики лаборато-
Док је после ослобођења остало свега око 70 примерака животиња, данас их има већ 325. Овај број је мали, али се може очекивати да ће ускоро доћи велики број принова, како из фауне у Југославији, тако и из иностранства. Међутим, није то најважнији задатак. Управник врта одржава већ дуго времена предавања из области биологије и осталих природних наука, која посећују ученици појединих средњих школа. а исто тако и радници из предузећа. Средства су мала, број заинтересованих такође. Али, то је почетак једне велике акције популаризовања них наука.
Извршни одбор дао је досад за обнову Зоолошког врта око 2 милиона динара и тај новац је рационално искоришћен, Оправљен је низ најважнијих зграда и кавеза, служећи се при том старим – материјалом, који је остао. Обновљени су и раднички станови.
На тај начин, основни услови да се изврши задатак популаризације природних наука постигнути су. Потребно је сада да се заинтересују школе, Универзитет, а исто тако и синдикалне подружнице, фронтовске и омладинска организација, како би се широке могућности за рад потпуно, искористиле. Предавања која се повремено одржавају треба да булу стална, а посета већа. Треба, поред већ постојећег кружока ученика, оформити још низ других. Само тако, стварањем потребног интересовања и правилним радом постаће Зоолошки врт практична школа која ће масама давати потребно основно знање, а стручњацима
природ-
риј за практичан рад.
%
Булдожери честе снег на улицама
таљинов пегодошњи план
КЕ пред главним гра дом Совјетског Узбенистана вепике перспективе даљег развоја и напретка.
У току пјатиљетке ту ће се саградити заводи: за израду рударских машина, за склапање аутомобила, за лако. ве и боје, радио-апарате, пор" целан итд, Прорадиће трећи део текстилног комбината. Тај део имаће 60.000 вретена. Сагра диће се фабрика посластичарсних производа. Индустрија по“ љопривредних машина добиће врло велики обим. Енергетичка база Ташнента добиће преко 100.000 хиловата нове електрич не енергије повећаним иско ришћанањем Фархадске хидро“ централе и изградњом трију нових хидроцентрала у градском рејону.
Овако нива индустриска изградња проузроковаће пораст становништва, чији ће се број, преша најскромнијим прорачу“ нима, повећати при крају пјати. љетке за 75 до 100 хиљада људи. Већ у току 1947 године пред ратни ниво свих грана градског газдинства Ташкента биће до стигнут, а касније — знатно над машен.
Једна од главних тачака петогодишњег плана јесте станбено питање. Постављен је за" датак да се повећа станбена површина на сваног становника Ташнента. У том циљу саградиће се велини број кућа за становање. Претстоје и обимни ра" дови на изградњи и проширењу водоводних и канализационих објеката. Капацтет водоводних постројења порашће више него троструко, а дужина канализационе мрене изнеће 100 километара. У току пјатиљетке 700.000 квадратних метара коловоза и тро. тоара биће покривено у Ташкен ту асфалтом, што претставља скоро двапут већу површину од садашње. Велика пажња је посвећена даљем развоју свих о блика градског саобраћаја. Ташткентски трамваји превозиће
у Ташкен-
крајем пјатиљетке свакодневно 650.000 путника, тј. два и по пу-
Клуб текстилних радника у Ташкенту
та више него данас. Густа мрежа тролејбускних и аутобуских пруга повезаће радничке рејоне са центром Ташнента,. У година ма пјатиљеткне град ће добити пет нових јавних купатила, четири зимска биоскопа, тридесет школа, тби болнице, два породи лишта, десет дечјих вртова и исти број дечјих јасли.
Стварање нових центара нултурног одмора у Ташкенту такође је обухваћено петогодишњим планом. У Кировском и Октобарском рејсну града ства рају се велики и лепи паркови. У непосредној околини града Академија наука Узбечне ССР добиће ботанички врт од 100 хектара. У граду ће се до кра: ја пјатиљетке засадити око један милион садница младог дрвећа.
Савезна влада, Министарски савет Узбечке ССР и ЦЕ ЕП (6) Узбекистана посвећују велику пашњу развоју ташкентског град ског газдинства и дали су У својим одлукама широк програм унапређења тог газцинства. Градски и рејонски совјет депутата трудбеника ослањају се у своме раду на помоћ индустриских предузећа и самог станов. ништва Ташкента, Руководиоци многих завода и фабрика, као и ташкентски трудбеници, врло радо участвују у свим подухватима упућеним напретку престонице Совјетског Узбекистана, Тоном 1946 године били су постигнути видни успеси. Асфаптирано је 40.000 квадратних метара коловоза и тротоара, капа цитет градског водовода повећао се га 12.000 кубних метара воде дневно, а за 50 од сто повећан је у поређењу с претходном годином трамвајски парк много је урађено у погледу засађивања дрвећа: и цвећа, Понова се приступило радовима на реконструкцији града по ге. нерапном плану — радовима ко ји су били прекинути услед рата. Министарства и индустри“ сна предузећа градиће велике куће за становање и вршити надзиђивања _ постојећих с нућа уз ново архитектонско оформљавање њихових фасада. Оне зграде на којима се не могу вршити надзиђивањс добиће архитектонско оформљење прила“ тођено општем стилу ташкентског центра. Град ће добити но. ве широке булеваре, пуне цвећа,
Нови петогодишње план и задаци за 1947 годину претстав“ љају борбени програм „делатно“ сти совјетских, привредних и комуналних организација Ташнен“ та. Све те организације улашму највећу иницијативу, истрајност и марљивост у извршење пјатиљетке _ станбено-комуналне и културне _ изградње Ташкента што му у пуној мери зајемчава брз развој и благостање.
С. ХУСАНОВ
претседник Извршног номитета Ташкентског традског совјета депутата трудбеника
Где би треболо ПОСТОВИТЕ ПОЛОЗНУ (ТОНИЦУ 30 тромвиј] број „б“
олазна станица за »шестицу« налази се У Стаљинградској улици, Улица је доста узана и уз то врло оптерећена саобраћајем, Како је ова трамвајска линија најоптерећенија, па полазној станици стоје увек велики редови, тако да они чине велику сметњу за пролазнике који услед гужве не могу ићи тротоаром, а ни ван тротоара, пошто је то противно саобраћајним прописима, Услед тога долази до честог објашњавања између пролазника и оних који чекају трамвај, Несумњиво да питање ове станице није добро решено. Трамвајска станица треба да буде тамо где ће то најмање сметати петачком саобраћаЈу. Мислим да би се то питање могло решити на тај пачин што би се за полазну станицу »шестице« могло о0-
дредити место испред Лома Југословенске _ армије, Тамо се налази један парк поред којег читлвом дужином про-
лази овој трамвај, улипом 29 повембра, У овој улици је саобраћај далеко слабији него у Стаљинградској ал сама улипа је много шира Станица би требало да буде поред парка, јер овим тротолпом поред парка не пролази скоро нико-н оп би био врло подесан за путнике који би у родовима чекали на трамвај,
Лазар ДЕКИЋ
0“ Кле 7 -п-= =