20. oktobar

ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ“

БРОЈ 112 ГОД. ТУ

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

у, М %

__БЕОГРАД, 19 ЈАНУАРА 1947

ЖИВЕО УСТАВ НАРОДНЕ

НАШ УСТАВ

Уставотворна скупштина Србије довршила је ових дана епохално дело организовања на. ше нове државе. Велимо довршила јер је израда и проглашење писаног устава само завршни чин великог стварања, не само нових облика, но и да. вање нове суштине нашем друштвеном животу, организованом у народној држави. Иако начело тога стварања. лежи У дубокој прошлости ипак је ово дело, које је уобличено у овоме нашем уставу, новијег датума: његово стварање, по напред У тврђеном и смишљеном плану, почиње с борбом за ослобођење 1941 године, '

Та година претставља најсудбоноснију прекретницу у нашој историји, Она је извела наш народ на прави и једини могући пут историјског стварања и учинила га неимаром сопствене судбине, И за циглих шест, али тешких шест година проведених у дивовској борби и страдањима, наш народ је успео да даде свету нешто ново,чега до сад није било и нема равног у читавој нашој историји: да створи нову државу и нове облике живота у њој.

И ето, идући тим новим пу> тем и новим правцем ми смо

ослободили · земљу,“ ујединили

наше народе, усвојили републикански облик владавине, увели народну власт — створили смо прво нашу уставност па смо затим лик те наше уставности фотографски претставили овим јучерашњим уставом. Две године дана имали смо исту ову уставност без писаног устава док смо раније имали писане уставе, али нисмо имали уставности — осим оне у ћуди обесних владара, који су судбу нашег народа држали у својим рукама, Г

Овај нови писани и тек про-. глашени устав потврдио је ту чињеницу да је наша садашња уставност стварана и створена снагом и вољом народа, Потврдио је још и то да је та наша, вољом народа створена устав-

"ност, прво издржала, двогоди-

шњу пробу, да је ушла у крв нашу и овладала душама на шим, да смо се с њом сродили жао. да смо се У њој и родили.

Шта је то што наш устав и нашу уставност чини таквима»

Без сумње то је на првом месту наше уједињење. Имали смо ми и пре Југославију, али сви сад знамо да само једно име не зпачи уједињење и, знамо и уверили смо се да њега

није -ни било. ' Централистичка власт, усредсређена у рукама владара насилника, била је кадра и постигла је да нас разједини, позавађа, да се омрзнемо. То је она и хтела и желела, да би:над нама тако разбијеним могла апсолутистички владати, Ми нисмо били грађани'већ само поданици те пре» ђашње» државе, а радници још и робови ван закона, осим 0ног неписаног у · жандармском кундаку и полициском пендреку.

Данас смо ми уједињени свешћу и вољом наших на рода, спојени крепким и не. разрушивим цементом сло“ боде, права једнакости и самоопредељења. То: и та кво уједињење, које је изражено у Савезном уставу, поново је потврђено и утврђено и овим уставом Србије, И текст устава, и говори народних посланика У Уставотворној скуп: штини, до оног последњег чи на њеног којим су послати поздравни телеграми Уставотворном сабору у Загребу и Уставотворној скупштини у Љубљани сведоче да је наше уједињење била прва и најпреча брига наше, Српске Уставотвор не скупштине, Знамо и верујемо да исто. тако расположење

ВАНРЕДНО ИЗЛАЊЕ

Ми

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23-003 а 20-443 __

"у

СМРТ ФАТТИЗМУ = СЛОБОДА НАРОДУ! Це

ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ! |

= =

и схватање живи У души и свести и свих других јединица наше државе.

Нема никакве потребе да се речима убеђујемо колико је то наше садашње уједињење при. родно нужно и несакрушимо.

Наш нови устав и наша у ставност носе ту битну одлику што · принцип правичности и људске једнакости истичу као основу друштвеног уређења, а

. као важну задаћу државе да

она створи и могућност да се

ти принципи и остваре, да не.

остану само пуста жеља и гола фраза. И ту бригу је наша данашња држава и преузела и проводи је са пуном ефикасношћу. Аграрна реформа, социјално законодавство и национализација предузећа су речити доказ те бриге и старања.

Упоредо с тим мерама држава је и овим уставом предузела на себе и ту бригу да планским вођењем привреде постигне најповољнији расцвет наших продуктивних снага уз најбо: ље искоришћавање природних Зогатстава земље.

Значајна тековина наше У тавности јесте пуно изједначе ње војске са народом. Војска није више ван народа и изнад њега; она суделује с народом

на свима местима, У свима по-

словима на изграђивању бољих услова живота, а тиме је искључена и свака могућност да војска У ма којој прилици буде противу народа, као што је то бивало у нашој недавној прошлости. Одвајање цркве од државе је исто тако велика и сретна новина наше садашње уставности. Тиме су добили и црква и држава.

Нарочито се та потреба одвајања духовне од световне власти истиче у нашој уједињеној земљи у којој је народ подељен на неколико религија. Немогуће је било постићи да оне све буду подједнако државне. Онда, ради једнакости која чини основ нашег уједињења, ниједна од њих не сме бити др: жавна.

Ето у томе је смисао им зна чај тог одвајања, а никако не у непризнавању вредности и потребе верског учења, а тако исто у томе да држава заузи» ма борбени, непријатељски став према религији. У тој опробаној и већ на делу показаној карактеристици наше уставно: стн јесте и велика вредност њена. · ' · :

Принцип народне власти. ко•

НАША УСТАВНОСТ

ји је доследно проведев у на» шем државном уређењу јесте исто тако крупна и значајна новина наше уставности која отвара савршено нове перспективе нашем свестраном развоју. Тај принцип, проведен озго до доле избором републиканског облика владавине, одређивањем пуномоћија и обима рада скуљ штине, владе и народних одбо• ра, постигао је да земља даде истинску и праву народну власт, да тиме ову државу у“ чини народном државом.

Нећемо даље набрајати сва добра која је наша земља по• стигла с овом новом уставно“ шћу у наново изграђеној на» родној држави. Треба се сетити и великих обавеза и вели. ких дужности које смо с тим уставом узели на своја плећа. Наша је света дужност да сви, и појединци и заједно, чинимо свуда и У свакој прилаци све, да,се покажемо достојни оваког устава и овакве уставности коју смо постигли,

Имамо пуно право да верујемо да ћемо то у пуној мери постићи, јер кад смо је умели створити, умећемо је и олржа“ ти. Кирило САВИЋ

Претседник извршног одбора

Народног фронта Београда