20. oktobar

СТРАНА 2

Рационирање хлеб

уведено је због штедње "и правилне расподеле а не због несташице

Непотребно је доказивати да је овогодишња суша знатно смањила принос житарица. Али, у вези с тим потребно је указати на потребу пуне евиденције над правилном расподелом и потрошњом хлеба. Спровођењем правилне ра: споделе и потрошње хлеба обезбедиће се сваком грађани ну потребна количина хлеба, а поред тога онемогућиће се свака шпекулација са овим о сновним артиклом исхране. Не сме се никако дозволити ла се расипнички троше добијене количине брашна, а још мање да се хлебом шпекулише и да на томе послу несавесни људи стичу велике зараде. Они који жеде да искористе сваки моменат за своје себичне шпекулантске интересе служе се свакојаким средствима, насто: је да сваку ситуацију прикажу таквом, каква њима најбоље одговара. Насупрот томе, широке народне масе не смеју дозволити да ниједан килограм хлеба оде тамо где не треба и да ниједан шпекулант не прође, а да не буде јавно жигосан,

Чињеница је да се још није довољно правилно _ схватила потреба за најрационалнијом потрошњом хлеба. Да је то тачно најбољи је доказ да У нашем граду има пекара који велику количину хлеба прода“ ју у шпекулантске сврхе, да има ресторана који такође шпекулишу хлебом, затим да се догађало и да се још увек догађа да се веће количине хлеба у сврху шпекулације износе из града, па чак и то да се приличне количине хлеба могу видети у помијама за исхрану свиња.

Већ из овога се види да би сваки пропуст у доношењу одговарајућих Мера — створио такву ситуацију да би велике количине хлеба свакодневно одлазиле разним каналима У шпекулативне сврхе.

Узроци оваквих досадашњих појава су различити. Они леже у недовољној контроли од стране народне власти, у недо“ вољном _ схватању важности контроле од стране грађана, који треба да настоје да им се приликом куповине хлеба одрезују само одређени купони. Овоме треба додати довитљивост им сналажљивост шпекуланата, који вешто користе сваки пропуст и народних власти и грађана.

Грађанима се врло често

догађа да, не схватајући У целини шта тиме чине, не во, де рачуна да им се не одре-

зују они купони за које не подижу хлеб. То на први поглед

изгледа . ситна ствар о ко“ јој не треба водити рачуна. Међутим, ако се израчуна

број таквих поступака, видеће се да баш то чини главни из вор за спровођење шпекулације. Ради тога је нужно да грађани о овоме строго воде рачуна и да не дозволе да им се секу купони за које не подижу хлеб. .

· Поред тога, сваки грађанин треба да води рачуна о квалитету хлеба који прима, Они који производе хлеб добијају првокласно брашно од кога се мора справљати и првокласни хлеб. Сваки случај, где Хлеб по квалитету не одговара, треба пријављивати над-= лежном народном одбору који ће предузети потребне мере,

' Трађани који имају залихе рашна и који су због тога скинути са снабдевања хлебом, а не пеку га сами већ га до бијају заменом за брашно, не треба да наседају шпекулантима дајући један килограм брашна за један килограм хлеба, већ за килограм брашна треба да захтевају 1,360 кг хлеба, а уколико наиђу на такве који неће да врше овакву замену већ траже килограм за килограм, треба их пријављи“ вати народним властима,

Контролу утрошка хлеба и осталих намирница нужно је спровести и у ресторанима. Ресторани морају бити места за правилну, солидну и модерну друштвену исхрану, а никако Извори за шпекулисање и стицање великих зарада. Количине хлеба и осталих на: мирница. морају се у ресторанима трошити на најрационалнији начин, уз пуну. евиден“ цију. Треба. уложити много напора да се. служба друштвене исхране учини што бољом и да се уздигне на највиши могући ниво. Руководиоци У ресторанима не смеју никако насести разним подметањима

да ресторани могу функциони- _

сати само ако се снабдевају на неконтролисан начин.

Грађани који желе да се хране у ресторанима морају знати да они не могу бити двоструко снабдевени рацио: нираним намирницама, тј. да не могу примати рациониране намирнице на два начина (један путем карата а други преко ресторана), Исхрана У ресторанима путем карата не задаје грађанима – нарочитих тешкоћа. Они који желе да се хране у ресторанима имају једино ту обавезу да са собом понесу своју потрошачку карту. Организовањем правилне и добре исхране у ресторанима на контролисан |начин умно, гоме ће се спречити шпекулација са хлебом и осталим намирницама. (Наши државни и задружни ресторани у овом погледу треба да дају највише напора и да постигну најбоље резултате. Државни и задружни ресторани треба да по: стану моћна полуга у организовању и спровођењу у живот солидне, модерне и с приступачне друштвене исхране за широке народне слојеве.

За спровођење свих ових мера потребна је помоћ и у чешће свих наших масовних организација. Масовне организације, помажући спровођење ових мера, даће велики допри: нос у онемогућавању шпекулисања основним животним артиклима — хлебом и осталим намирницама.

Петар ЗЕЧЕВИЋ

ће „ИСО ви ви пар ИЕ Ја = > Наум

20 ОКТОБАР

а Г РЕЗУЛТАТИ РАДА

испитне комисије за ученике у привреди

један од основних задатака у планској индустри.јализацији је уздизање стручних радничких кадрова, који, углавном, остварују замисао пла, нера у овој животно важној привредној грани. Овај задатак није једноставан, како то на први поглед изгледа, него прилично сложен. Он се појављује у разним видовима, почев од упослења преко свих проблема збрињавања, преко оп. штег, стручног и физичког ва.спитања до завршног дела полагања стручног испита.

Овај завршни део из проблема уздизања стручне радне снаге је необично важан не само у личном погледу сваког ученика, већ нарочито у општем интересу. Ученик од тога момента када положи испит, постаје квалификовани радник, он постаје одговорни извршилац повереног му стручног посла. Квалитет његовог посла зависи у којој је мери као ученик савладао свој занат. То његово знање мери ис. питна комисија у два вида по његовом практичном раду и по његовој теориској спреми.

А. испитна комисија за ученике у привреди, која се на. лази у саставу Одељења рада ИНО.а, тако је организационо оформљена да улива пуно поверење да ће. моћи свој задатак успешно да, обавља. Она ја састављена од три члана, од којих је један као претседава.јући сталан члан — службеник Одељења рада, други је претставник Месног синдикалног већа, а трећи претставник Удружења. занатлија. Двојица последњих се мењају по струкама према потреби.

Тако састављена, испитна комисија за ученике у привре. ди је почела са радом 14 јула 1946 године. Отада па до 31. јануара ове године испитна комисија је обавила 499 испита из разних заната. Од овога броја успешно је положило испит 430 ученика и ученица, а. 69 их је одбијено, било са

практичног, било са теоретског-|

дела испита ха три или шест месеци, Е

Од положених кандидата највише има металаца — 284, текстилаца 53, кожараца 28, дрводељаца. 25, личне услуге (бербер, фризер,

козметичар) 25, за обраду пре-|-

хранбених предмета, 14, итд. Предмети, које су израђивали металци као своје практичне радове, претстављају по начи. ну, прецизности и вештини 0браде мала уметничка дела. Многи неупућени људи једва. могу да поверују да су тако компликоване предмете и мале алатке од метала, могли да из. раде наши ученици у привре ди.

Испитна комисија је обавља. ла свој рад, савлађујући извесне тешкоће које су се појавиле током времена, од којих најважније ни до данас нису решене.

Испитна. комисија, је имала многе тешкоће, али их је У своме раду, углавном, савладала свакодневном праксом. То је, на пример, случај са недостатком прописа за практич. ни и теоретски део испита,

Синдикалне организације могу у знатној Мери помоћи испитној комисији да савлада највеће тешкоће.

"у радун

· око програма и: задатака

са заната за;

зацијом фронта

() ргавизација АФЖ-а. У Београду у досадашњем је добре резулжена На-

родног фронта и помоћи вла стима, тако и на политичком и културно-просветном _ УЗДИ“ зању жена. Она је правилно схватила да је њен задатак да поставља и решава питања чије остварење води жене пра“ вој равноправности и да културно и политички васпитава жене.

Но, има извесних ствари У начину рада, као и у садржају рада наше организације, које треба уочити и исправити, да би се рад даље правилно развијао.

Прво треба погледати шири“ ну организације АФЖ-а У Бео. граду. Она. је досада била, углавном, организација . жена домаћица, чак ни свих домаћица, које су се у њој акти: визирале и кроз њу се политички и културно васпитавале. Остале жене, запослене у производњи и управном апарату, раднице, намештенице, чиновнице, као и један најсирома“ шнији део жена домаћица, ни. је осетио да организација АФЖ-а води рачуна и о њима. |

Постићи пуну ширину организације и ликвидирати Ускост у обухватању жена, на" правити да Антифашистички фронт жена све жене сматрају као своју организацију, јесте оно најважније чиме треба да се руководе У раду све наше активисткиње, заједно са град. ским и рејонским одбором.

раду показала тате како на окупљању

ИСХРАНИ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА ТРЕБА ПОСВЕТИТИ ШТО ВЕЋУ ПАЖЊУ

Узроци слабе исхране по радничконамештеничким мензама

Лепо уређена менза Министарства шумарства Ф. Н. Р. Ј.

елики број радника п намештеника у Београду У немогућности је да се, из различитих разлога, храни код куће. Осим тога, услед свакидашњег све већег укључења жена у производњу, мензе су преузеле исхрану радног народа, При данашњем стању нашег друштвеног жи-

вота, радном елану и ударни..

штву које је захватило широке слојеве народа, обезбедити квалитативно добру, квантитативно обилну и јевтину исхрану, на претставља само задатак, него и дужност ових мензи. За нешто више од две тодине свога рада, може се, нажалост, рећи да је врло мали број мензи извршио правилно овај тако важан и 03биљан задатак.

Стање у мензама веома је слабо. На територији Београда и Земуна има за сада 56 мен: зи, У којима се храни укупно 21.070 претплатника. Квалитет хране врл: је различит и Углавном слаб, ма да све мензе добијају довољне и исте количине масти, меса, брашна поврћа итд, итд, Храна се у већини менза, које се налазе пз предузећима кува у казанима. Карактеристично је да веће мензе и ближе центру града дају бољу храну, док мање мензе, смештене према периферији, где се обично хране тежи физички радници, имају осетно слабију храну. |

Просторије у којима су смештене мензе, са мањим изузетком, нису подесне за потребе масовне исхране. Кухиње су мале, врло често нехигијенске, а трпезарије јако неуредне. Неке мензе немају уопште "просторије за трпезарију. Ретко је наћи мензу где радник, пре него што седне за ручак, може да спере руке.

Столови се или најчешће не

прекривају, или се, пак, прекрију хартијама које после тога дуго остану, иако су се сасвим испрљале и исцепале. У мензи „Прслетер" у Жаркову, трпезарија је незагрејана, а кроз слабо намештене прозоре дува ветар у леђа радника који једе. Иза кухињских врата Пете рејонске мензе, налази се велико ђубриште, које се не склања, Бродоградилишни радници немају > уопште просторије за мензу. Једе се у одељењима где се и ради, итд. ИТД. . Организација и рад по готово свим мензама, слаб: СУ постављени. Једно једино лице врши све дужности — управника, економа, набављача, благајника и књиговође. Људи, којима је поверено руковођење, обично су бивше кафеџије, неповерљиви и људи којима не лежи на срцу правилна исхрана радника, него првенствено гледају своје уске интересе. Књиговодство, како робно така и финансиско, уопште није сређено. Понеке мензе не воде ни дневну калкулацију. Финансиско стање врло је сла6. Мензе располажу, _углавном, финансиским средствима од уплате претплатника, због чека нису у стању да учине видније промене У свом инвентару.Ту се може помоћи једино самоиницијативом руководства, Има примера где неке мензе, поред редовног следовања 'од Извршног _ народног одбора, држањем обора са свињама

(Студентска менза) или отва- -.

рањем бифеа (Четврта рејонска задруга) и другим начинима, побољшавају квалитет сво“ је хране. Таквих примера, нажалост, мало је, али се на њима треба учити. У свом раду управа мензе морала би да покаже више самоиницијативе,

На, појавили ·бу се и такви.

Изглед дворишта иза кухињских врата мензе Петог рејона

случајеви да неке мензе стварају профит који чувају, не дајући за побљшање хране, већ се.тиме и поносе Као неким успехом.

Ово је у кратким цртама и са непотпуним подацима, данашње стање у већем броју менза Београда. За тако тешко стање, за многобројне неправилности У организацији и раду менза, (неко м:ра да сноси одговорност. Ка су, дакле, кривци»

Схватајући правилно значај добре исхране радних маса, народне власти дале су пуну подршку, са своје стране, раду свих менза. Одељење трговине и снабдевања Извршног народног одбора ставља на расположење мензама сву рационирану робу у довољним и подједнаким количинама. Међутим, већ ту почињу да се појављују неправилности од стране (управа менза, Следовања се или не узимају на време или се, често, уотште не узимају због слибог финансиског стања. Слабо финансиско стање, пак, дглази као" последиџа недовољне координа» ције између управе мензе и управе предузећа. Изгледа да управе предузећа још увек не

увиђају значај исхране својих.

радника. Ево два примера; У предузећу слобода“ управник је, у своје време говорио да он није дужан да се брине о мензи. Белсап наплаћује својој мензи 0оправку ручних колица уз велико. зарачунавање услуге..Ово су два типична приме, ра накарадно схваћеног односа управе предузећа према управи мензе, у којој се хране њени радници. Нажалост, таквих случајева има још увек доста. Предузећа би требало, најзад, да схвате да баш на жима дежи терет оснивања: и

„Октобарска

стална брига око правилног рада мензе. Исто тако преду“ зећа треба да се побрину и да обезбеде просторије за своју мензу, а и инвентар да набаве по могућности. Уосталом, свако предузеће, без обзира имало мензу или не, м:ра да поседује једну просторију у којој ће радници јести.

Поред одговорности за неправилности по мензама, коју сносе управе предузећа, један део одговорнссти пада и на синдикалне подружнице којепрема одлукама Четвртог пленума не треба да руководе мензама. Оне су, прихватајући ту одлуку — отишле у другу крајност: престале су уопште да се интересују за рад мензи. Међутим, слаб надзор над ра дом менза од стране економских комисија при синдикалним подружницама омогућио је све ове“ пропусте.

Већ је крајње време да се из основа измени досадашњи рад по мензама и да се крене новим, - правилнијим путем. Ми се налазимо у периоду пет:годишње планске производње, када радни народ напреже све своје снаге и даје максимум од себе, За, те напоре њему се мора обезбедити добра исхрана. То ће се постићи једино У том случају ако се управе предузећа озбиљно. удубе у проблем исхране својих радника, Менза се не сме одвајати од предузећа, јер је она њен саставни део, друге стране, синдикалне подружнице треба будна да надгледају рад у свим радничко ~ намештеничким мензама и да га, уколико поново пође неправилним путем, ускладе, постављајући га на здраве

основе, , како би се одлуке Четвртог пленума Јединствених – синди-

ката правилно реализовале. | Д. СЛАВКОВИЋ

14 ФЕБРУАР. 1947,

Потребне промене

руковођењу органнАнтифашистичког жена у Београду

Са ширином организације неминовно је везано то, да ми данас можемо бити задовољни да су жене политички пришле Народном фронту; већ баш зато да би остварили основни задатак, потребно је проширити организацију и даље подизати политички и културни ниво жена — потребно је ни" мати ·такав садржај рада организације који ће интересирати све слојеве жена, како домаћице из средњих и сиро-

машних _ слојева, тако исто раднице, чиновнице, намештенице и остале.

Дакле, наћи правилан —са-

држај рада јесте оно основно што ће решити питање омасовљења АФЖ а, питање новог броја активисткиња, као и брже и ефикасније политичко и просветно уздизање жена. осада се уобичајила прак“ Зе је Градски одбор АФЖ-а на својим редовним недељним седницама постављао задатке и решавао питања за све рејонске организације без обзира да ли се односе на жене које живе у центру Београда или на „Дорћолу“, „Прокопу или „Маринковој Бари“, · без обзира да ли ће постављене задатке решавати жене дома ћице, раднице или намештенице. То је довело до кочења иницијативе одоздо, које у 0овако широкој и масовној организацији као што је АФЖ, мора да долази од сваке по једине активисткиње, иниција. тиве која треба да је врло разнолика и да води рачуна који се проблеми пред које слојеве жена постављају. Сва питања која интересују жене, начин како _ треба прилазити појединим слојевима жена, јасно ла није могао решавати ' дски одбор на својим недељним седницама. То су пи: тања која се могу решити 6ољим и свестранијим радому рејонским одборима, него што је било досада, Поред тога, то је довело до аномалије да су се жене из предузећа и установа извлачиле на улицу и ту им се дали задаци да раде. Ово је изазвало неразумевање

између синдикалних — подружница и појединих одбора АФЖ-а. Организација жена

треба да помогне свакој синдикалној подружници и да жене политички васпита, да би пришле на рад у синдикату, као и да помогне синдикалној организацији да правилно постави и решава специфична питања жена у производњи, Као што су питања њиховог материнства и деце. То значи, не у раскорак са синдикалном организацијом у фабрици и у“ станови, него баш помоћи по“ јединачно синдикалним орга. низацијама у раду са женама, не стварајући притом никакву посебну организацију жена у установама и фабри“ кама.

Да би се сва ова питања решила, нужно је да тежишта рада, као и основни руководе-= ћи центар организације буде рејонски одбор. На њима је да васпитавају активисткиње, да проналазе питања ин про« блеме које треба решавати на улици, у фабрици, у установи, а не да чекају и спроводе само оно што им Градски одбор постави. Рејомски одбор АФ• Ж-а треба да буде политичко руководство које самостално ради уз помоћ рејонског аде бора Народног фронта и Градског одбора АФЖ-а, Рејонски одбор ће исто тако помагати оне синдикалне подружнице У рејону које још нису успеле да у свом раду обухвате же“ не, као шта ће помоћи свим синдикалним организацијама У којима има жена, да правиљм но поставе и кроз своју синдикалну _ организацију _ реше многа своја специфична жен> ска питања. Исто чтако ће И Градски одбор више и кон кретније него досада помагати У раду рејонске одборе.

Решавајући питање осамо« стаљења и појачања рејонских одбора АФЖ-а сигурно ће се видети да има низ ствари, као што је борба против бирокра“ тизма у власти и штеточине ства, низ свакодневних живот= них питања са којима се жене

· сусрећу, а коме је организаци- .

ја АФЖ-а баш због свога га“ блонског начина мало пажње посветила, Резултати ћи бити: већи број активисткиња, брже политичко и културно издиза« ње жена, као и много већа помоћ на свим питањима која данас решавају наши народи, дер ће политички свесне жене уносити у посао који раде још веће одушевљење и елан,

Славка МОРИЋ