20. oktobar
БУЛПИРНМ ЖАВОШ
Испити НО пнолефабетсним теча Девито
показују добре резултате
|: Е аналфабетским течајевима, последњих месеци, развио се силан полет у учењу код свих полазника, што је примећено и по повећаном броју полазника и по успесима на испитима, који су почели да се одржавају у јануару ове године. У месецу фебруару У Београду је било обухваћено на течајевима 2.913 полазника, док је испита одржано у јануару шест, у фебруару 20, а у марту 58. Екипе и комисије за сузбијање неписмености, које су показале нарочито задњих месеци велику агилност у вођењу агитације и У окупљању неписмених, подигле су се у истинске руководиоце аналфабетских течајева. Рад на аналфабетским течајевима стално је живљи, а то показује и интересовање полазника и њихов успех у учењу. _ Меспити на завршетку аналфабетских _ течајева претстављају мерило успеха и полазника и предавача, а истовремено показују да рад и успех аналфабетских течајева зависи и од могућности за њихов несметани рад, Програм на свим течајевима је подједнак, али нередовним похађањем наставе на многим течајевима програм није завршен и успех није добар. Кроз испите се види да се у оним рејонима где су комисије и уличне екипе спровеле бољу мрежу обавештава“ ња, успешнију агитацију о потреби учења код полазника и настава на течајевима одвијала како треба, јер су полазници редовно похаћали часове, Има, несумњиво, и таквих случајева, који показују да је успех слаб због непредузимљивости предавача и због њиховог несхватања да се посао који обављају не може свршавати чиновнички, већ треба у њега уносити полет и истински рад правих народних учитеља.
Али, углавном, успех на испитима је добар, а понегде и врло добар, као што је случај у школи број 39 у Земуну и школи број 1 у Првоме рејону. У Београду је већ одржано 84 испита, а како се број свршених полазника повећава, намеће се стварање просветних течајева на којима би се прихватили полазници са свршених течајева, Број просветних течајева мора се повећати и притом водити рачуна да се свршени полазници са аналфабетских течајева не изгубе, већ да се о њима води нужна евиденцијама. _ Домови _ културе који су углавном основани по свима рејонима и рејонске комисије за сузбијање неписмености треба у свом даљем раду да обухвате све свршене полазнике на просветним течајевима и организовати их што пре онде, где има услова за њихово оснивање.
И поред великих успеха који су постигнути на аналфабетским течајевима у Београду, има местимичних пропуста код извесних _рејонских комисија за сузбијање неписмености, који произилазе умногоме услед неправилне евиденције или недовољне контроле, тако да се не зна тачан број, нити се прате промене у броју редовних полазника на часовима. То произилази отуда што број по-
ЈЕ
Са испита на ана
ААДРЈНУ
лазника на течајевима није подједнак, јер увек има један одређен проценат полазника који или потпуно отпадне са течајева или само повремено посећује часове. Међутим, У извештајима преко којих рејон. ске комисије извештавају градску комисију о броју течајева и о броју полазника врло често нису унети тачни подаци, као што је случај у Другом рејону где постоје течајеви који су већ при завршетку рада, а
лфабетском
течају у Првом рејону
о којима још увек нема еви денције. Док је пре неколико месеци било много примера нетачности евиденције и много примера неуспеха на течајевима, данас само местимични пропусти у овоме или ономе рејону најављују да евиденција још увек није у потпуности онаква каква треба да буде и да је потребно побољшати је, јер она умногоме условљује већи успех у борби противу неписмености, Припремна наступања пред (Омладински фестивал
а омладинском рејонском фестивалу који ће се одржати 21 до 30 марта иступиће 44 такмичарске јединице из "средњих и занатлиских школа са насеља и рејона да би се кроз такмичење одвојиле најбоље груле града Београда за априлски земаљски фестивал. Пре рејонског фестивала у Београду су организована припремна иступања на којима такмичарске јединице организују приредбе по својим школама, насељима и рејонима са програмима припремљеним за фестивал, кроз које ће се видети колико су такмичарске јединице успеле у својим напорима. Припремна иступања увелико се већ одржавају у Бео-
Иља Иљф и Евгениј Петров ЗЛАТНО ТЕЛЕ, издање Културе, ћирилицом, страна 389, 80, цена 50.— дин.
В. И. Лењин ИМПЕРИЈАЛИЗАМ И РАСЦЕП СОЦИЈАЛИЗМА, издање Културе, ћирилицом, страна 21, цена 3.— дин.
С. ,. Дурилин ЉЕРМОНТОВ, издање Културе, ћирилицом, страна 162, цена 12— дин.
А. Сидоров ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ, издање Културе, ћирилицом, страна 36, цена 9— дин.
К, Севриков ОСНОВНА ПРАВА ГРАЂАНА СССР, издање Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР, ћирилицом, страна 50, цена 12— дин.
Н. Араловец СОВЈЕТСКА ЖЕНА, издање Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР, латини цом, страна 47, цена 12.— дин. из СОВЈЕТСКЕ НАУКЕ, издање >Свјетлост« — Сарајево, страна 31, цена 8.— дин. у СРПСКИ. АРХИВ, фебруар, свеска бр. 2. Издање српског – декарског друштва.
Светозар Матић ЧИТАНКА, ва 1 ин разред гимназије, издање >Просвљте«, страна 447, цена 34.— дин.
шп
ар сн
Фолклорна група Четврте женске гимназије на фестивалу Првог рејона. а
граду. Међутим, програм многих такмичарских јединица, као што је случај код јединица Седме женске гимназије, Друге женске гимназије, Треће мушке, припремљен је на брзу руку ради самог иступања и показује да се културни живот у тим школама није развијао правилно, већ да су сада, уочи припремног иступања, створи» ли такмичарске јединице неуигране, непотпуне са исто тако једностраним и непотпуним репертоаром. Шта се из тога може видети него то да су извесне школе припремале своје програме скоро само ради обавеза и ради самог иступања не водећи рачуна о квалитети. ма. својих програма, војих извођачких снага и не одабирајући извођаче (као што је то урадила Седма женска гимназија, чији је програм био јед ностран а извођење слабо). То се приметило нарочито у једночинкама, рецитацијама, врло често и у хорском певању и народним играма, у којима није било критичности и одабирања. Али ни поред таквих пропуста има примера код такмичарских јединица који показуЈУ да су оне ишле правцем солидног припремања, подизања квалитета у извођењу и одабирања програма, једном речју такве такмичарске јединице су схватиле значај фестивала и припремали своје тачке не ради самог иступања већ ради правилног подизања себе кроз фестивал и такмичење, . Такмичење, које ће се развијати између такмичарских јединица на рејонском фестивалу, а одатле даље, — између најбољих такмичарских. група на земаљском фестивалу, имаће значајан карактер у развоЈу културног живота омладине, Кроз фестивал не само што ће проћи све омладинске групе из школа и рејона, него ће се видети како се до сада раввио културни рад код њих, колико се плански остварује, шта недостаје у раду и каквим се новим средствима може још више развити културно-уметнички живот код омладинских организација. _Омладински фестивал има тај задатак и кроз њега ће се у многоме и успети. у
Пропусти које су. учиниле поједине такмичарске групе приликом програмског иступања могу се донекле исправити правилним саветовањем да се не би поновиде на фестивалу и да се уопште у будуће не би више тако што десило. Културно-просветно руководство градске омладине мора повести више рачуна о раду културно-уметничких секција код омладине, а треба и будније да прати њихов развој у том правцу, да саветује и помаже у одабирању програма, да. се не би дешавала дутањаи У избору и у припремању програма као што је било случајева на припремном иступању где су многе тачке извођене без икаквих квалитета, "Сам фестивал показаће које су добре особине у развоју културнот живота код омладинских оргапизација и како ће се културно-уметнички рад још ви:
_ Ше повећати и подићи на виши
#21 МАРТ 1947
-пркосе времену. Стара тврђава
|
МОСКВЕ
/
ЈН Савеза шеснаест совјетских · република Мо-
сква прославиће ускоро 800-годишњицу свога Прето На
Већ одавно врше се најобимни-,
је припреме за ту велину и значајну прославу која ће радо сно и снажно одјевнути широм целог Совјетског Савеза,
Пре осам венова, 1147 године, руски кнез Јуриј Владимиро-' вић Долгоруки писао је своме пријатељу и савезнику кнезу Северсном;: „Дођи к мени у Мо сков“. Древни летопис сачувао је те речи оснивача Москве и оне се сматрају првим историсним сведочењем о оснивању спавног руског града.
У доба Долгоруког Москва је била кнежевско село опкољено боровом шумом, Тек после два вена Москва почиње да се шири и изграђује . као главни град велике Московсне кнемевине која је тада била створена. Пово“ љан политичко-географски и економски положај Москве знат> но је допринео њеном развоју.
Почетком _ седамнаестог ве-
20 ОКТОБАР
6. 00. гаришњишар
. колино смањила, И када су На: полеонове хорде, 1812 године, продрле у Русију, а затим ушле у Москву, на стотине хиљада Руса латило се оружја нао У доба Мињина и Пожарског. Руски народ платио је Напопеоновим отимачима по заслузи,
Тешно настрадала 'у понару 1812 године, Моснва се после рата поново изграђивала. Ра: сла је, претварајући се у велики трговачки град. Што је најважније, напоредо с тим Мосива је постала почетком деветнаестог столећа центар напредне руске мисли и књижевности, У Москви је стварао славни Грибоједов, аутор генијалне комедије „Несрећа због памети“, у којој је оштро нигосано тадашње мосновско племићко друштво, Велики претставници руске ре" волуционарне мисли Бјелинским Херцег такође су развијали своју делатност у Москви.
То су били претставници но-
ве Москве, одлучно и снажно противстављене старој Москви поседника — _ робовласника.
Кремљевска кула са часовником
на Москва преживљује врло те
шне дане, Пољско-питвански освајачи заузимају Москву. Али народ градова и села, родољу“ бив и храбар, ступа у борбу претив отимача, Најбољи Руси тога времена организују и пред воде народну борбу, позивајући родољубе да се Московска држава очисти од непријатеља — пљачкаша, На челу тог велиог народног покрета против и ностране најезце били су славни родољуб Мињин им искусни војсковођа Понарски. Неприја-
тељ је убрзо побеђен и Мосвва |
је 1612 године прославила своје ослобођење, На Црвеном Тргу подигнут је споменик Мињину и Помарском — споменик
моји постаје за, руски народ,
символ безграничног. и само прегорног родољубља. у '· Тврђава Кремљ била је и та да украс и понос Москве, У доба Дмитрија Донског масивна храстова ограда Кремља за: мењена је каменим зидом; а И ван Васиљевић И! подигао је пре четири и по столећа. спавне намене зидине које и данас
претставља величанствени споменин ' историје руског народа, ванредно значајно „архитентон“ ско дело познато целом свету.
Године 1713 цар Петар 1'преместио је двор и главне дрнавне установе у грац Санкт'Петербуг — данашњи. Лењинград — који је подигао на реци Неви. Петар је тежио да се пот пуно учврсти нод излаза Русије на Балтичко Море. Али народна љубав према ср зе
мље, према копевци руске др= жава Мосиви није-се тиме Виза“
Ероз спободољубиве и борбене људе нове Моснве проговорио је тај град првог руског универзитета, напредних часописа; из грађивања и пораста слободне "мисли смело. управљене руше њу царског апсолутизма и изо" бличавању његових слугу. Цела та славна плејада великих бораца за народну срећу и напредан била је потпуно начи“ сто с нобном и мрачном улогом руског · царизма који је својим страховитим притиском кочио развој Русије,
Постепеним повећањем броја припадника фабричког пролетаријата у Москви, она је у све већој мери постајала значајан
_ тогодишњег плана Москве
центар напредног радничког покрета. У Моснви су се одиграли највећи догађаји прве руске револуције против царизма, 1905. године. „Живети у слободи или умрети у борби“, — говорили су тада московски радници. Штрајк, у коме су учествовале десетине хиљада радника, убрзо се пре“ творио у орумани устанак којим су руководили бољшевици. Слуге царизма убили су тада у Мо. сиви 670 и ранили 2000 људи, али после дванаест година победоносна Октобарска социјалистичка револуција остварује тежње московског пролетаријата и целе земље. На власт долазе радници и сељаци; који образују своју
совјетску владу на челу с вели.
ким Лењином.
Над московсним Бремљем уз диже се црвена застава социјализма који је победио.
Дванаестог _ септембра новима Совјета народних комесара допутовали су У Москву, нову престоницу социјалистичке државе. После 206 година Москва је поново постала престоница. И то престоница Совјетске Ру. сије.
»
Двадесет седмог јануара 1924 године сахрањен је на Црвеном Тргу, крај Нремљевског зида, Владимир Илић Лењин. Од тог дана Лењинов маузолеј, саграћен од гранита и мрамора, посетило је преко двадесет милиона људи, јбезгранично оданих и верних делу оснивача Совјетске државе.
У урнама узиданим у Еремљевсни зид чува се пепео спавних Пењинових и Стаљинових сабораца — Свјердлова, Фрунзеа, Ћернинског, Еирова, Еујбишева, Орџоникидзеа и великог проле“ терског књижевника Максима Горког, Прошле године ту је сахрањен један од оснивача и руководилапца · Совјетске с дрнаве Михаил Ивановић Калињин.
Ту, на Црвеном Тргу, Стаљин је примио оног величанственог новембарског дана 1941 године — дана урезаног у сећање це“ лом с слободољубивом човечанству — параду Црвене армије. Фашисти су тада били пред совјетском престоницом.
„Нека вас озари победоносна застава великог Лењина“, — то су биле Стаљинове речи упућене херојима који су после тога извојевали с светско - историску победу у бици код Москве.
Ту, на Црвеном Тргу, Москва је прославила 1945 године победу над фашистичком Немач: ком и империјалистичким Јапаном. Ту су падале, једна за друтом, код поднонја Лењиновог маузолеја непријатељске заставе — заставе мрака, зла и 'насиља, Ту, на Црвеном Тргу, совјетсни народ после рата понова манифестује У знаку обнове и изградње, у знаку својих труд“ беничких успеха и стваралачког рада. Од доласка совјетске власти до данас тај рад је претворио Москву у напредан, моде“ ран, саобраћајно ванредно развијен, културно, научно и просветно неисцрпно богат град. Данас Москва брзо, полетно и успешно отстрањује последице рата, одушевљено радећи на · својој | обнови и даљем развоју. Остварење пеучи“ ниће совјетску престоницу још
лепшом, још боље обезбеђеном..
свим достигнућима културе, комунапне и саобраћајне слунбе.
Хиљадама нити Моснва је везана за огромну Совјетску др“
жаву, Нема града ноји би сов-
јетсни народ волео више него Москву. Она је рођена мати не само за русни народ, већ и за све совјетске народе, за оне који су у ненадашњој царској Ру“ сији били прогоњени и угњетени, Цео Совјетски Савез са двеста милиона становника поноси се својом, дивном и славном престоницом Моском,. . .
1918.
године Лењин и Стаљин са чла-