20. oktobar

АЗАПРИЛ-1947

де Ини“

Таставак са друге странеј

Нодизањем школских зграда, на пример, повећаће се број ученичких места за близу 25%.. Новршина калдрме која ће се радити у 1947 години биће за 5% већа од оне која је ураЂена у 1946 а за 42% већа од радова у 1940 години. Инвестиције у саобраћају треба да омогуће превожење у току 1947 за 44% више путника него 1946 године. Исто тако новим радовима даље ће се повећати дневни капацитет водовода. Радовима на пошумљавању и парковима треба не само да се обнови предратна зелена површина, него и да се повећа, Грађењем нових купатила њихов капацитет ће се повећати од 16.000 купача, колико су могла да приме у 1946 години, на 40.000 у 1947 години, Ради остварења тих задатака биће потребно мобилисати све локалне привредне могућности, сва средства која су данас уситњена, разбацана ни необухваћена планом, Биће потребно створити низ нових и ојачати постојећа грађевинска, трговачка и занатска градска предузећа. Биће потребно широко мобилисати на изградњи Београда сав народ Београда

' = с једне стране на добро-

| масовних организација и

вољном раду, с друге стране на стални професионални рад привући многе људе који су данас на мање важним пословима, без значаја за изградњу земље,

Из свега овога се види, да те задатке сами народни одбори неће моћи да реше без да једино таква политичка снага као Народни фронт може о

· _безбедити спровођење тих за~

· датака,

може прикупити — све

“потребне снаге радног наро-

да за успешно извршење плана, Несумњиво је да ће Народни фронт на овим изборима још једном најшире окупити народне масе око себе, мобилишући их за решавање ових питања. Народ ће љуљима које буде послао да га претстављају и да раде у народним одборима поставити озбиљне задатке и контролисати их, а у исто време обезбедљити им своју подршку у раду. То је пут којим ћемо нашу земљу учинити напредном и богатом, ојачати наш државни сектор привреде, подићи животни стандард нашег народа и испунити први петоголишњи план који су поставили пред нас друг Тито и наша Влада.

20 ОКТОБАР

Љубитељ помрчине Исто |

На трећем заседању Народне скупштине Драгољуб Јовановић говорио је против бу-

пета за електрификацију и индустријализацију земље.

737 12 с

— Шта ће ти то чудо, побогу2

— Да би послао теби ону лепоту од петролејке!

Обезбеђењу предузећа од пожара

треба посветити пуну пажњу

Борба за #ндустријалиоацију и електрификацију наше земље, кроз остварење петогодишњег плана, несумњи. во је најважнији задатак који се поставља данас пред народним масама.

Но, поред решавања овог главног задатка, пред нама се постављају и други, у тесној вези са овим.

Рат који је опустошио нашу земљу оставио нам је у наслеђе низ потешкоћа, с којима се и данас треба борити. Средства за обезбеђење од пожара којима располажу наша привредна предузећа такође су делимично уништена, а делимично оштећена. Међутим, ватра прет ставља ону елементарну силу, која је у стању да напоре хиљада људи прогута. Искуство из прве послератне године показало је да је услед пожара

упропашћена прилична количина народног иметка.

Како да објаснимо оне појаве» Да ли се ту ради само 0 објективним условима или има можда и нечег другогр Јасно је да ако се у предузећима спроведе добра превентизна служба, ако се рад организује тако да се могућност пожара сведе на минимум, да ће се на најмању меру свести и пожари и штета њима причињена. Ово искуство искоришћено је у низу предузећа, тако да је број пожара у другој години после рата по привредним предузећима био знатно мањи и штета причињена пожарима исто тако знатно мања. То је дошло управо ради спровођења низа превентивних мера, ради појачавања будности како од самих управа тако и од радника:

Већ почетком 1946 године почеле су да се формирају по

Предизборне припреме у Београду

У казом Президијума Народне скупштине. Народне Републике Србије расписани су избори за градски и рејонске народне одборе у Београду. Оз

" во су први избори за локалне

органе народних власти, који се спроводе од ослобођења до данас, и нарочито добијају велики значај у време преласка

наше земље на планску изградњу. :

После конференције градског актива Народног фронта У Београду, на којој су У реферату Марка _ Никезића изнесени резултати рада на-

· родних власти и задаци На-

родног фронта у претстојећим изборима, у свим рејонима отпочеле су припреме за спровођење предизборне кампање. По свим рејонима Београда и у Земуну одржане су и одржавају се конференције широких актива Народног фронта: рејонских одбора, извршних одбора _ основних организација,

_ синдикалних организација, пре-

дузећа и установа, АФЖ-а и Народне омладине.

На тим конференцијама износе се резултати рада рејонских народних одбора од ослобођења до данас, задаци који стоје пред њима у наредним тодинама борбе за остварење плана, као и задаци организапија Народног фронта у преди. зборној кампањи.

Пошто су ово избори за локаљлне органе власти, кампања има извесне особености које досадашње изборне кампање нису имале. Сама чињеница да се бирају локални органи народних власти, Које су у свакодневном додиру са грађанима, условљава и начин агитације и вођења кампање, јер по свим изборним јединицама бирају грађани из своје средине најбољег човека у рејонски и традски одбор. Изабрани ОДборници, према Закону 0 из бору народних одбора, одтовараће својим бирачима за свој рад, што је и залога истинске народне пемократије п учествовања народа у власти.

Народна власт је основна И

' главна тековина велике осло~

бодилачке борбе, она омогућује широким масама управљање државом на најразличитији начин !

резултате У целом рејону и целом Београду, па их скупно износити и повезати са радом У одређеној изборној јединици. Грађани ће видети онда да треба да бирају најбоље и најпожртвованије људе из своје средине за своје одборнике, да најважније мерило треба да буде: колико се ко заложио на раду, да у народНе одборе треба слати такве људе који ће бити прави носиоци с" борбе за испуњење плана.

Наравно, потребно је да зктивисти Народног фронта на конференцијама изборних јединица износе и истичу шта су и грађани одређеног насеља и. ли улица допринели и помогли својој власти, и то да илуструЈУ очигледним примерима из разноврсне активности грађана. Потребно је грађанима приказати шта је урадило одређено насеље, блок или улица, како су и у којим формама уче-

Земља рекорда

... Број незапослених у САД износи 2,400.000

_— Јес, беби! ћан рекорд,

У првом реду треба износити |

Још један мо

ствовали и помагали своју власт. На тај начин ће грађани најбоље осетити и разумети сав велики демократизам нове власти, видети своје учествовање или неучествовање у решавању разних проблема који су пред властима стајали, као и пропуста и недостатака који су се догодили.

На конференцијама по изборним јединицама потребно је објаснити грађанима да се бирају шири и потпуни одбори У хоје ће ући 60 и више изабраних одборника из изборних јединица рејона.

Активисти Народнот фронта потребно је такође да упознају Закон о избору народних одбо.-

" ра у Народној Републици Ср-

бији, да га у потпуности проуче, да би у свакој прилици могли грађанима дати обавештења о начину избора, кандидовања, колико се бира одборника, зашто су избори.

Али поред конференција важан је за сваког активисту ПОјединачан, ситан, свакодневни рад са грађанима, јер се конференцијама не могу увек обухватити сви грађани.

Ови избори имају велики политички значај, нарочито у 6 вом периоду припреме наше земље за прелаз на планску привреду. Они треба да послуже још широј мобилизацији И окупљању народа око своје власти пред којом стоје озбиљни и тешки задаци, који се могу решити само најактивнијим учешћем широких народних маса. Услед тога је потребно да се предизборна агитапија не своди само на локалне резултате и задатке, већ са њима повезати свакодневне важне политичке догађаје у нашој земљи (заседање Народне _скупштине, отпочињање радова на Омладинској прузи, грађевинску делатност у Београду итд.). Ти догађаји нису одвојени од кампање за избор народних одбора већ су, напротив, са њом веома уско повезани. Они ће нам помоћи да оценимо љуле и да за своје претставник изаберемо најбоље. бок

предузећима јединице _ заводске индустриске ватрогасне службе. Оне су у многим пре: дузећима успешно вршиле свој задатак и, захваљујући њикховој бризи, опасност од пожара за наша предузећа била је знат. но мања. Ове екипе образоване су сд радника запослених У односном предузећу и оне се већином ватрогаством баве узгред, поред свог редовног посла у предузећу, и бесплатно. У том погледу оне се ослањеју на масе осталих радника предузећа. У предузећу „д мај“ (бивши „Арамбашић), у коме је због самих инсталација опа. сност од пожара већа, радни“ ци су, изко изнурени тешким радом, и после радног времена за време кошаве која је зимус беснела, добровољно и даноноћио дежурали у предузећу, како би на случај појаве евен. туалног пожара интервенисели и заштитили народну имовину, своју имовину од стихије. Слич. њих примера патриотизма И свести наших радника било је и по другим предузећима.

Нажалост, нису сва предузе. ћа посветила довољно пажње заводско-индустриској — ватрогасној служби, У извесном броју предузећа код формирања јединица заводско + индустри. ско » ватрогагне службе управа предузећа није водила рачуна о томе да У исту јединицу уђу најбољи радници, који ће најсавесније и најбудније вршити своју дужност. У извесним предузећима у ове јединице ступали су људи који нису показали довољно труда да се на курсу који је образовала наша ватрогасна милиција упознају са принципима ватрогаства и оспособе се за ватрогасце. Иако су руководиоци свих ватрогасних јединица били позивани на курс, известан број ни. је се одазвао овом позиву. Сем тога, у неким предузећима није било континунтета У заводској инлустриској ватрогасној служби.

Не само то. М наше масовне организације, У првом реду синдикати, а потом и организације Народног – фронта, АФЖ-а, Народне омладине, ни. су посветиле потребну пажњу овом проблему. Искуство нас, међутим, учи да и најбоље екипе, које су састављене само од мањег броја радника једног предузећа, нису довољан фактор за безбедност предузећа од пожара. Пожељно је и потребно да се са принпипима ватрогаства упознају сви раднипи предузећа, јер ће тек У том случају они схватити какве све маленкости и какви про пусти могу однети у дим 110извод њиховог напорног рала. То се може постићи кроз низ предавања, које би за све раднике организовале синдикалне и друге масовне организацеје у предузећу, и ако се ове организације, а у првом реду син. дикати, буду у највећој мери замнтересовали за састав јединица заводско - индустриске ватрогасне службе, које треба да остану као језгро против пожарне службе предузећа. На тај начин постићи ће се да се рад на спровођењу петогодишњег плана заштити од непожељних случајности.

« (Рихомпр ЈАНИЋ

нил лице ама

и беметт

о о

(16

(Напомена: _ Овим прелазимо на објашњавање неких појмова из наше економике. Уједно ћемо и даље одговарати нашим читаоцима на она њихова пита ња која су од општег интереса, а нису питања за катедру).

ОПШТЕНАРОДНА АКУМУЛАЦИЈА. Акумулација — „као

битно питање сваке привре.-

де“ значи — као што нам је већ познато - одвајање. и нагомилавањс средстава за проширивањс производ-

ње, или за нове инвестиције у циљу проширене ре. продукције.

Када акумулацију врше капитаписти, онда је то ахумулација капитала, јер њу капиталисти «изводе тако што, један део профита (из радника исцеђеног вишка вредности) не троше на себе, него придодају својим ранијим капиталима и по. стају богатији, тј постају већи капиталисти. Сваки капнталист чини то вучен глађу за што већим профитом и конкурентском жељом да конкурента потисне и уништи и да сам завлада на трмишту. Дакле, и под притиском конкуренције. Према томе, акумулација капитала већ по свом циљу противречи таквој акумулацији којој би био циљ да повећа општенародну про. изводњу у интересу народа. Исто тако, акумулација напитала неизбетно је само појединачна (сопствена), анархична (непланска) ин уперена против широких радних делова народа, јер претставља ширење капитапистичке експлоатације над народом и осинромашавање народа у истој оној мери 7 којој напитали расту.

Општенародна акумулација напротињ значи сабирање средстава за проширење оног секто. ра производње, који се налази у рукама народа, и

чије проширење и јачање значи ослобођење радних делова народа од капита-

листичке експлоатације. То је, према томе, увећавање производног богатства којим располаже сам народ у лицу своје државне власти.

Она се остварује тако, што се плански одваја један део целокупног нацио. напног, боље рећи народнот, дохотка и плансни употребљава „у друштвено корисне инвестиције за друштвено норисну нову из градњу.“ (Нидрич.)

Насупрот напиталистичкој акумулацији, чија је законитост анархија и стихија, законитост општенародне ажумулације је план. Насупрот акумулацији капитала, која неизбемио мора да буде само сопствена — општенародна анумулација мора бити првенствено општа, а сопствена акумулација, тј. акумулација поје. диначних предузећа, моше и мора бити плански саставни део опште акумулације. Насупрот с капитали. · стичној акумулацији, која неизбежно значи осиромашавање широких маса радног народа и ширење ка. питалнстичке епсплоатације, општенародна акумулација вужно значи богаћење народа ин његово ослобађање од капиталистичке ексилоатације. » ОПШТА АЕУМУЛАЦИЈА

то је онај део укупне оп.штенародне акумулације ноји се сабнра непосредно у државне руке и претставља јединствен народни (др“ жавни) фонд за велике ош. штедрмавне планске с инвестиције, нојим држава непосредно располаже и рукује. Ова акумулација се вод нас остварује, углавном, убирањем пореза на промет производа. (Кидрич.)

Ф Ф

СОПСТВЕНА АКУМУЛАЦИЈА — то је акумулација коју врше — поједина државна привредна _ предузећа или поједине гране — постизавајући добит, ноја чнтава иде у фонд акумулације, и од које један део та предузећа употребљавају на такве инвестиције ко. је су предвиђене општедржавним планом, а само мањи део (20%) могу да употребе за инвестиције (рационализацију, техничка ки технолошка испитивања, по. бољшање сигурносних уређаја, с хигијенских услова итд.) преко плана.

Тиме што је и сопствена акумулација | обухваћена планом постигнута је

најважнијем сектору привредног живота, на сектору проширивања продукције, планска власт народа и др“ жаве,

ЦЕНА. У капиталистичком систему производње цену регулише стихија тржишта, а колебање цена делује као регулатор производње, који — тиме што омогућује већу добит, или онемогућује добит — привлачи или одбија капитале у разне при. вредне гране. Тако цена влада производњом и друштвом место да друштво влада производњом, а према производњи да одређује цене.

Цена на нашем општенародном привредном сектору плански је унапред утврђена, с циљем да делује као регулатор потрошње и потстицатељ на усавршавање, рационализацију производ= ње.

На пример тиме што су производи рударства и индустрије алата и машина плански јевтинији == олакшава се свима произвођачи“ ма да лакше набаве маши. не и технички боље наоружају своје радионице.

Затим, тиме што се фик= сираном ценом добит унапред учини зависком од трошкова у производњи (а они су утолико мањи уколико је процес производње технички савршенији) спот. стиче се такође на увођење савршеније технике.

По свему, наше јединствене цене немају ничега 30= једничког с капиталистичжим ценама, кано са онима које се формирају. у „слободној конкуренцији , тако ни са картелским „јединственим“ ценама, којима је циљ да картелисаним капиталистима обезбеде што више профите.

ДОБИТ. У капитализму лобит има форму профита. Профит је одлучујући попретач капиталистичке производње. Пошто је профит уствари процентуални однос укупног — из радничке класе исцеђеног — вишка вредности према целокупном капиталу, то су капи талистичка, добит (тј. про. фит) и капиталистичка цена уствари маскирани облици експлоатације труд• беника.

Добит на нашем општенародном — по свом карактеру социјалистичком — сектору производње има сасвим други карантер. Она је у првом реду мерило друштвене рентабилности предузећа, тр она служи нао средство да се пока. же колико уствари неко предузеће уштеђује _ Дру штву више труда и напора. Да добит није главни циљ, види се м из чињенице да се предвиђа и могућност планског губитка!

У капитализму предузеће које даје мању добит него што је просечна већ је осуђено на пропаст, а камо ли још да ради с губитком! Код нас, на нашем општенародном сектору проимзводње; могу да раде и радиће и предузећа која не само што не показују дебит, нето чак губитак. Ра. зуме се — то Уз претпоставку да је њихова производња потребна за народ а њихов губитак неизбетан због њихове органске струк-

Затим, добит је елеменат сопствене с акумулације и стимулатор (потстицатељу на побољшање метода и технике производње као и ла развијање напора #а тштеди у трошковима про. изводње.

У овом погледу добит делује као спона која по. зезује личне интересе са општенародним интересима. 'И то из следећих разлога:

1. Већа добит постиже се ско се повећа производња. Народ има користи од повећања производње.

2. још већа (екстра - до. бит) постиме се сто се производња рационализира, Народ има користи од ра« дионализације _ производње.

3. Особити облик добити — натпланска добит — по. стиже се ако се оствари нижа цена коштања нето што је предвиђено. Народу је од користи ако се производи са што мање трошкова.

Полазећи од тога, код нас је добит плански предзиђека ин категорисана у три категорије: планску редовну; планску екстра ин нат-