20. oktobar
У
Треба појачита
крлтурно-пвосветни
» вид са граћовинским Роднишими
МЕ рада на
О“ године мобилисаће се све потребне снаге, како
би се сви грађевински радни-_
ци обухватили аналфабетским течајевима. Овај задатак пада како на Градску комисију за сузбијање неписмености, тако исто и на културно-просветне
комисије подружница грађевинских радника, Прошле године културно-
просветни рад међу грађевинским радницима није се развијао правилно, нити је био организован како треба. С једне стране за одржавање течајева нису били ангажовани просветни радници у довољном броју, а с друге стране постојали су пи многи други недостаци и грешке у организовању аналфабетских течајева. Залагање секретара и претседника синдикалних подружница грађевинских радника било је минимално, па су због свега тога уследили и веома незнатни резултати, У Месном одбору грађевинара зма 23 подружнице грађевинских радника. Сем малих изузетака, све подружнице не обраћају довољно пажње и не придају пуну важност 0писмењавању својих чланова.
Није довољно да се само прикупи број неписмених и да се одреди један просветни радвик да с њима ради, па да течајеви постигну успех. Напротив, стално залагање, убеђивање, агитовање, проналажење новина у раду, треба стално да прати акцију за сузбијање неписмености и тек после тога могу се очекивати задовољавајући резултати.
Има случајева да су тек 0творени аналфабетски течајеви убрзо престајали са радом. Узрок овом неуспеху лежи У "неспособности руководиоца течаја. При избору руководилаца аналфабетских течајева није обраћана пажња на њихову агилност и спремност за рад.
Тешкоће настају и од самих радника. Многи се не дају лако убедити да је писменост потребна како за сам рад тако и за њих саме. Други пак, који схватају важност просвећивања стиде се да уче, избегавају да кажу у чему им је потребна помоћ. Ту се од агитатора тражи велика спретност, упорна воља, вештина убеђивања да никад није доцкан почети са учењем. Индивидуално убеђивање једини је начин при оваквим случајевима да се постигне стваран успех,
Грађевински радници ове године треба да буду концентрисани у радничке станбене зграде на Северном и Јужном булевару и у Професорској колонији. Ово скупљање радника олакшаће и рад на сузбијању неписмености, а заједничко становање имаће утицаја на залагање самих радника. Аналфабетски течајеви моћи ће се одржавати у радничким становима и у времену које ће бити најпогодније за саме раднике. На тај начин зналфабетски течајеви свакако ће уродити пуним успехом.
Али, међутим, културно-просветни рад не треба да се задржи само на аналфабетским или просветним течајевима. Организовање усмених новина, забавних и поучних предавања, биоскопских претстава и других културних манифестација треба да буду такође саставни део рада на просвећивању грађевинских радника. Тим путем продубиће се и учврстити знање стечено на аналфабетским _ течајевима и
створити стална воља за да љим учењем,
Са једних усмених повина које
ЖШТУРНИ Ж
ОСНОВАНИ СУ ДОМОВИ КУЛТУРЕ ПО РЕЈОНИМА
Дом Културе Трећег рејона
ради са великим успехом
[При сваком рејону у Београду постојали су културно-просветни одбори који су били саставни део Фронта, а под непосредним руководством Градског културног одбора. Почетком марта извршена је реорганизација ових културно-просветних _ одбора и формиране су управе домова културе. Тако сада у Београду има осам домова културе. Ови домови културе треба да буду рејонски центри где ће се пра. вилно и несметано развијати културни рад по реонима, Да би се отклониле многе грешке и недостаци културно . просветних "одбора, У — управе домова културе улазе поред културних радника и претставници _ културно . уметничких друштава и фабричких с радника, како би ови домови имали стваран — преглед
. културтих потреба свога рејо-
на, фабрика и читавог становништва краја. Главни задатак домова културе је да организује културно-просветни рад У рејонским центрима својим расположивим снагама уметничким и предавачким. – Управе Домова културе треба да помотну културно уметнички рад по фабрикама, предузећима и установама и да га подигну на виши ниво.
Од формирања домова културе па до данас само је Дом културе Трећег рејона створио план и почео са новим радом. Његови резултати постигнути досад треба, поред похвале ко. Ју заслужују, да послуже и осталим домовима за углед.
Културно-просветни рад До. ма културе Трећег рејона развија се преко седам секција, и то: предавачка, за усмене новине, музичке, фолклорне, драмске, за течајеве и новостворена секција за организацију разоноде и одмора.
У предавачку секцију укључен је рејонски Народни универзитет на коме се одржавају књижевне вечери, педагошка предавања. Сваког другог понедељника најбољи предавачи из свих установа, надлештава, школа, држе научно-популарна предавања о свим актуелним проблемима.
Усмене новине претстављају форму рада која се показала веома корисном за наше при“ лике. Усмене новине Дома културе Трећег рејона претстављају понос Дома, Састав-
љене од кратких реферата и забавног дела наишле су на врло леп одзив грађана. Није
редак случај да дворану Дома културе испуне и грађани из других рејона, Једна мови“ на — увођења сандучета за примедбе, мишљења и жеље грађана како треба уредити усмене новине — претставља уску сарадњу грађана са упра. вом Дома. Управа Дома кул-. туре Трећег рејона организује ових дана усмене новине и по градилиштима.
У овом рејону раде две МУзичке школе („Станковић“ ми „Мокрањац“) и Музичка акаде. мија. Њихови професори му“ зичари раде у музичкој секцији Дома. На тај начин ру“ коволство секције је !високо квалификовано. _Ангажовањем најбољих љули подигао се ниво приредби. Тако је Дом културе Трећег рејона могао да приређује веома _ успеле музичке концерте. Досал су одржане музичке вечери по
свећене _ совјетској, чехословачкој и југословенској му“ зици.
Музичка секција има јоши задатак да успостави чврсту везу са. културно-уметничким друштвима синдиката и да им пружи сваку помоћ, како би се што правилније и што брже развијала. Пет културно-умет-
су одржане
па а
за грађевинске
раднике на Теразиској лераси
ничких друштава приступило је дому: „Бранко Цветковић“, „Сима: Милошевић“, „Горан“, „Жарко Зрењанин“ и „Франц Розман“. Заједничком сарадњом културно-уметничких лруштава и Дома културе у многоме ће се отклонити недостаци, грешке и непотребна лутања у културно-просветном раду уопште.
Секције · фолклора и драме неће се убудуће растрзати У немогућим стварањима посебних група, него ће усмерити свој рад на то да се по постојећим групама фолклора и драме, по културно-уметничким друштвима, повећају и правилно развијају.
Секција за течајеве досад је организовала дванаест аналфабетских течајева, осам про. светних, деветнаест читалачких група, течај руског језика и течај кројења,
Рад секције за разоноду и одмор је разнолик. Секција треба да организује друштвену собу, да оспособи летњу по. зорницу у Пионирском парку, да организује забаве, матинеа, игранке, излете. Предвиђа се и отварање једне школе играња где би се наша омладина под правилним руководством научила лепом игрању савремених игара као и пристојном понашању за време игре м за. баве.
Изложбу „Београд“ посетило је до данас преко 20.000 лица
О д 6 априла, до данас кроз изложбу „Београд“ прошло је 22.945 посетилаца. Просечно дневно пролази око 2000 лица кроз просторије у којима је изложба смештена. Највећи број посетилаца био је у неде љу 13 априла, када је кроз изложбу прошло 4.675 људи.
Ове бројке, као и многобројне странице књиге утисака, исписане од радника, наг мештеника, омладине и пио“ нира доказују да је изложба успела. Изложба ће бити отворена до 27 априла, а улаз је бесплатан,
Изложба показује делатност народне власти од ослобођења до данас. Графикони, бројке и слике показују рашчишће не и очишћене улице, уређене паркове и зеленило, градски саобраћај, низ поправљених грађевина и објеката, органи“ зовано снабдевање и исхрану,
организован културни живот, народно просвећивање, социјално _ старање, _ здравствену службу и друго; сви ти остварени напори задивљују посетиоца. Група од 25 студената софиске државне поликлинике посетила је изложбу и записала своје дивљење за радни полет и успех народа нове, Титове Југославије. 5
Пионири су задовољни што виде макете пионирског купатила, тролејбусе, фискултуру; омладина што види резултате свога рада, а старији што из изложеног виде бригу за социјално старање, здравствену заштиту, просвету и друго, У“ главном, сви напуштају изло жбу радосна срца, пуни елана за даљи рад на остварењу петогодишњег плана и са пуним убеђењем да ће га извршити и испунити. “
Део изложбе „Београд“ к тр ДЕек
>»
У >Заклетвес колектив Тбилиског киностудија снимио је још је дан филм овога жанра. Нови историски филм прича о истакнутом Гру“ зину ХУШ века Давиду Гурамишвилију. Живот овога човека занста је одаична тема за један ндејан и занимљив историски филм. Мало је књижевника у светској литератури који су проживели тако много и тако са држајно. Гурамишвили је био даровити песник и мислилац, војник; дворјанин, сарадник ин настављач политичке мисије Вахтанга МД, грузискот цара који је радно на остварењу историски напредне идеје зближења грузиског и руског народа. Песник је необично волео Грузију, Цео свој живот провео је у ратовима против непријатеља грузиског и руског народа ну стваралачком и политичком раду за добро своје земље. Судбина ни догађаји одвојили су Гурамишвилија од Грузије, оп>је скоро стално живео у туђини и утолико примервије и снажније делују лик и дела овога човека зрелих политичких схватања, потпуно преданог борби н раду.
Филм тачно приказује асториске прилике и Гурамишвилијев живот. У првим сценама, почетком ХУПГ века, на грузиском двору први пут на такмичењу песника наступа син кнеза Георгија, Давид Гурамишвили, Његови стихови, надахнути | изненадном љубављу према лепој девојци Кетеван,
Лавид Гурамишвили“
коју је срео међу гостима, стичу општте признање. Љубав нрема Кетеван развила се у дубоко и трајно оо= ћање и Гурамишвили јој је остао верам читавог живота,
Последње године свога живота Давид Гурамишвилљи провео је у Украјини. Одао се филозофским _ размишљањима и стваралаштву. У завр= шним сценама филма видимо старог Гурамишвилија, где га у његовој скромној украјинској кући посећује грузиски царевић Миријан, Миријан пу= тује у Русију са истим надама и идејама, којима се одушевљавао н којима је свој садржајни живот и рад потпуно посветио песник Давид Гурамишвили. -
Уметнички руководилац филма је познати режисер, творац филма >3аклетве«, Миханл Чиаурели. Радници и уметници тбилиског филмског колеке тива створили 6у зрело уметничко дело, које очигледно показује сјајан напредак овог најстаријег националвог каностудија у Совјетском Савезу: Све уметничка компоненте филма 9 Гурамишвилију обрађене су са зна њем и укусом, Радња је и у целини и у детаљима добро постављена, му“ зика је слображена догађајима и изразитој националности сижеа, а декор; костими, типови и глума доследно и тачно стварају атмосферу и ликове ХУЈТП века, у оквиру догађаја, места ин личности са којима је везан живот Гурамишвилија.
Шта ћемо слушати идуће недеље на Коларчевом народном универзитету
У току илуће недеље, од 21 до
27 априла, на Коларчевом народном универзитету одржаће се следећа предавања:
Понедељак, 21 април, у 18.15 часо-
ва у амфитеатру: инж, Слободан Кончар-Ђурђевић, асистент универзи.тета — Како су решавави хемиско-
технолошки проблеми. Предавач ће говорити о томе како су технолошка решења омогућила, велики полет индустрије ' вештачке свиле, сумпора н његових уједињења, азотне киселине и синтетичног бензина. Предавање ће бити пропраћено приказивањем про“ јекција и извођењем експеримената. Уторак, 22 априла у 18.15 часова У великој дворани: др Илија Ђуричић, професор универзитета — Зашто и како спавамо. Предавач ће говорсти
ЗА УСПЕХ КУЛТУРНО ПРОСВЕТНИХ ДРУШТАВА ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СВИ ЧЛАНОВИ БУДУ
ДИСЦИПЛИНОВАНИ, па рра–—
Рад друштва Словенаца „Франце Розман“
У Београду има више кул-
турно-просветних друшта“ ва са националним обележјем. Једно од тих је и друштво Словенаца које носи име народног хероја Франца Розмана.
Основано још 1944 године, одмах по ослобођењу Београда, оно се прво звало Удружење _ Освободилне — фронте словенског народа, а децембра исте године узело је садашње име.
Словеначко друштво „Франц Розман“ има засада хорску секцију која броји око 25 чланова и фолклорну секцију са 0сам чланова, Обе секције данас једва животаре. Драмска секција, која је радила са доста добрим успехом и до пре неколико месеца показивала добре резултате, у последње време престала је са радом. Словеначка омладина нешто је активнија. Она је створила хор, фолклор, фискултурни актив, драмску секцију и сада спрема музичку секцију.
Овако лоше стање није вла" дало у друштву одувек. У 1946 години Удружење Словенаца организовало је 16 предавања друштвеног и научног карактера, обично везаних за значајне историске датуме. Поред тога дало је девет већих приредби у Београду и Нишу и више од 20 мањих приредби за чланове удружења. Удружење је | располагало 'опробаним пева-
_чима, који су дали низ успелих
концерата. Њихов хор, који је познат са многих приредби у Београду, био је одлично увежбан. Задатак друштва Словенаца је да повезује своје чланство преко друштва са Фронтом Београда и да развија братство и јединство словеначког и срп ског народа, Удружење броји око 800 чланова, ма да Словенаца у Београду има далеко више, Зато се поставља
' проблем окупљања што већег
броја чланства, а то се може постићи ако се оживи културно-уметнички рад удружења и ако се преко њега обухвате и они људи који досад нису Учлањени у удружење. При томе треба одмах мислити и на уклањање онога што смета раду и кочи остварење главног
Пред градски омладински фестивал
После омладинских фестивала, који су одржани по свим рејонима, Београда, 20 и 21 овог месеца на Коларчевом народном универзитету, одржаће се Градски омладински фестивал. Такмичарске јединице рејона иступиће са својим најбољим тачкама, тако да ће овај фестивал бити културно • уметничких снага Народне омладине Београда,
смотра.
циља. У друштву постоје неке немиле појаве. Свој главни задатак друштво је схватило једнострано и уско. Стари начин изолованог рада, који је био одлика свих културно-уметничких друштава, У „Франце Розману“ још се задржао. Друштво је недавно пришло Дому културе Трећег рејона и сада треба што више да сарађује у рејонским приредбама. Кроз заједничке приредбе н уску сарадњу са културно-просветним радом рејона, активизирањем што већег броја чланства допринело би се у многоме да се оствари главни задатак — културно-уметничког друштва са националним обележјем. Друга немила појава јесте да поједини чланови овога друштва свраћају често, по“ сле скупа, у разна бифеа и ту
спусте на кафански под и сво“
ју улогу и своје способности. То је ишло дотле да је одбор Првог рејона био приморан да једно друштвено вече забрани.
Да би се све ово избегло и да би се поправили недостаци у раду друштва неопходно је потребно извршити реорганизацију · културно - уметничких секција: оживети драмску екипу, фолклор, а нарочито хор који би учио и друге песме. Поред тога подићи свест и дисциплину људи који раде на културно-уметничком пољу и како би могли достојно пре~
· стављати свој народ.
ћ
о потреби за сном, о дубини, трајању и количини сна, механизму сна, о центру за спавање и о несаници.
Среда, 23 април у 18.15 часова у амфитеатру: Сретен Стојановић, професар Академије ликовних уметности — Скулптори реалисти ХЕХ века. РИД, Бари, Карпо, Роден, Мепије. Преда“ вање ће бити нлустровано пројекци“ јама,
Четвртак, 24 априла у 18.15 часова у амфитеатру: др Стојан Павловић, доцент универзитета — Како су постале руде. Предавач ће говорити о распрострањењу корисних елемената у земљиној кори и њихове количине у односу на битне елементе земљине коре, Нагомилавање корисних елемената у виду једињења и начин. постанка, углавном, металичних руда с нарочитим обзиром на постанак главних рудишта код нас,
Петак, 25 априла у 18.15 часова У амфитеатру: др Младен Јосифовић, професор универзитета — Наше воћарство. Природни услови и развој воћарства код нас; значај воћарства за нашу привреду и перспективе за даљи развој и унапређивање воћарства, Субота, 26 априла у 18.15 часова у амфитеатру: др Владимир Бујић, професор универзитета — Основи живчаних обољења ШИ део. Предававач ће говорити о ланчком мм медицинском
појму хистерије — како се она испољава и како се објашњава.
Др. Георгије Острогорски, в. профе= сор Универзитета: ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ, издање »Просвете« из давачког предузећа Србије, _ Београд 1947, стр. 296, цена 74 динара.
Оскар Данон: КОЗАРА, за мешовити хор. Едиција Словенских _ хорова, свеска 4, У редакцији Музиколошког института Музичке академије у Београду. >Просвета«, стр, 8, цела 9 динара.
БИЛТЕН ВЕТСЕРУМА број 3—4,_ фебруар 1947, Београд, издаје »>Вет-
серум«, одговорни уредник проф.
„др Ј. Јежић, стр. 152, цена 40 динара.
ТРИДЕСЕТ ДАНА, јанузр—фебруар — март, издање »Културе«, ћирилицом и латиницом, Београд 1947, тро. број, страна 1535, цена 16 динара.
ИНДУСТРИСКИ _ БИЛТЕН, издаје »Индубтриска књига“ издавачко предузеће Министарства индустрије ФНРЈ, број 3—4, март—април 1947, одговорни уредник Радивоје Макси« мовић, стр, 22, цена 8 дизара,
Београд 1947,